Citat:
djoka_l: Totalno nisi u pravu.
Ovo što si nabrojao se zove "materijalna sredstva" (tangible assets na engleskom, a pored toga postoje nepaterijalna sredstva (intangible assets).
A nematarijalna sredsva mogu da budu bilo šta - patenti, know-how, pozicija na tržištu. Na kraju postoji i goodwill stavka u bilansu koja bi bila razlika između sredstava (kako materiajlnih tako i nematerijalnih) od tržišne vrednosti firme. Kao firma objektivno vredi 1 milion, ali tržište toliko veruje u firmu da je ceni 2 miliona, pa je onda goodwill 1 milion.
Prvo da se zahvalim, znači na tom papiru firma vredi duplo od realne vrednosti, na berzi. Ok jasnije. Za goodvill ne znam šta da kažem, dobra volja, želje, čestitke i pozdravi, nedostaje Lepa Brena za 4 osobe. Od nematerijalnih vrednosti da dodam da su super na tim bildingu, osvojili planinu, nisu krepali, i deda Radu domaru što sedi ispod oraja između magacina i radionice, ispevali pesmicu Deda Rade ima šljivu, pesmice su nematerijalno nasleđe firme.
Za patent i know how mislim da su ipak materijalni, znam da je epohalna ideja na kojoj počiva patent vredna milione i promeniće svet, ali patent se ipak sastoji od dokumentacije, tehničkih crteža, istraživanja tržišta i prototipa, idejama se ne trguje, patentima da, sve isto važi za know how bila procedura da tim bude najbolji na bildingu, ili za pravljenje deterdženta. Ovo obično utvrdiš kad sa epohalnim patentom izađeš na tržište, a ispostavi se da niko ne kupuje, i obrnuto kad sa tv shop pajalicom imaš odgovarajući marketing svi kupuju.
Citat:
Takođe, nemaš blage veze šta je to profit.
Recimo firma ima 1 milion na računu na početku godine i nema ništa drugo. Kupi opreme za taj jedan milion, a stopa amortizacije je 20% na tu opremu. Na kraju te iste godine firma ima prikazane troškove od 200,000 (20% amortizacije na 1 milion), ima 0 na računu, a dobit od 800,000.
Od čega onda isplaćuje dobit kada nema pare?
Možda je do rečnika, nisam ekonomista, ako je startovala sa 1 milion kako može imati dobit 800.000? Ja bih rekao da se toj firmi vremenom topi 200.000 na amortizaciju, i da ima opreme sve manje do minimum 800.000, a ne dobiti .. šta znam. Zarobljen kapital, ili što bi naš narod rekao Živ otac - mrtav kapital :)
Citat:
Recimo firma emituje akcije po 10 jedinica, proda milion akcija, posle toga akcije se prodaju po 20, po nekoliko akcija dnevno, svejedno firma formalno vredi 20 miliona, sve dok se akcije prodaju po 20, bez obzira na broj akcija koji se vrti na berzi.
Naravno, ovo je jako uproščeno.
Mnogo jasnije hvala, i mnogo nezgodno moram priznati.
Citat:
mjanjic: U vezi nezainteresovanosti za nove tehnologije i investicije, pre 15-ak godina mi jedan ekonomista priča kako se u jednoj našoj nekad poznatoj firmi odlučivalo šta sa novcem:
Pa nisam knjigovođa da budem zainteresovan za investicije, a niko me nije obavestio da je to sad tako običaj. To je iz ugla viđenja ekonomiste, vozač hoće da vozi, domar da popravlja kvake, šta da misli o investicijama .. ekonomista je bio dužan da brine o njihovim investicijama, i on ih je i pokrao.
Citat:
U jednoj firmi čuvenoj po onim TA pećima, imali sednicu radničkog saveta sa glavnom tačkom na temu odlučivanja o višku novca koji su tada imali na raspolaganju. Na stolu su bile dve opcije: uložiti u nove mašine i opremu, kako bi bili konkurentniji na stranim tržištima, ili uložiti u stambeni fond. "Neko" je lepo pre tog radničkog saveta upoznao radnike sa tim da je bolje da se odluče za stambeni fond, jer će tako neki od njih možda dobiti stanove, i tako je na kraju i odlučeno.
Da su radnici dobijali deo profita, tj. dividendu, možda bi drugačije razmišljali, jer bi onda bili svesni da ne mogu svi dobiti stan, ali svi mogu dobiti dividendu.
Teško žabu u vodu naterati :) Ali i dalje je neregularna situacija, ako je neophodnost nalagala da se deo tog novca uloži u nove mašine i opremu, onda se prvo uloži tu, pa tek posle toga što preostane je pravi višak .. predstava za neobrazovane, kao nešto odlučuju, o svojoj propasti, i lopovluku drugih.
Nemoj da pricas?
Re: Ekonomski fakultet sedamdesetih
