Shomi Li Jones: Koliko se meni čine mnogo ljudi ovde tvrdi da je u naučnom radu tačno i logično nešto što u tom naučnom radu ne piše, u redu je da to pomenete kao mogućnost ali ne i da tvrdite da je to činjenica koja je apsolutno tačna i opovrgava onu drugu tezu. Siguran sam da je bi tim ljudima najmanji problem bio da priznaju da su bili gej i pre toga da jesu.
Dok se ne utvrdi da kako tačno homoseksualizam biološki nastaje (Mislim na biohemiju i molekularnu biologiju, ne statistiku međ životinjama,) a opet to ne isključuje i društveni, odnosno iskustveni nastanak. Što se mene tiče to je i društvene prirode:
Ja verujem u izvesni uticaj podsvesnog na biološki deo bića, što je i delimično potvrđeno postajanjem psihosomatskih poremećaja, to je već moje lično uverenje i neko ko ga ne deli će možda misliti drugačije.
Ja kad sam bio mali strašo sam se primao na manga crtaće (kojih baš nije bilo tad kod nas) i izvesne stereotipe koje sam mislio da su kul iz čudnih razloga (sladoled od limuna, drveće, voleo sam više mačke nego pse itd.)
Ali generalno sam se jako primao na te crteže koji su mi tad bili kul.
E sad zamislite takvo dete koje čita tu bajku i eto baš mu je kul taj crtež tog princa, a i drugog princa, jer liče na koncept koji on obožava (u smislu crtanja).
Oni se vole, on obožava taj crtež a njegova vaspitičica izašla iz Seksa i Grada i jedva dočekala da ima šansu da se poveže sa homoseksualcima jer je bože moj to kul, i pomgogne mu da ispolji svoje skrivene nagone jer je ona gej-ekspert i zna da je on zapravo gej.
Ne kažem da je homoseksualizam društveno loša stvar za jedinku, niti za društvo. Ljudi treba da drže svoj nos van tuđe spavaće sobe. Gejevi treba da imaju svoje bareve, svoje parkove, svoja mesta u gradu (ne zakonski-policijsko-granično odvojena, nego jednostavno kao što svi imamo svoja mesta na koja izlazimo koja teraju određeno temu bilo muzičku bilo stilističku)... Ali parada i usvajanje dece je van nekih granica koje su meni ''moralne'' Jednostavno bilo kakvo propagiranje homoseksualizma, ili posebna zakonska zaštita u odnosu na druge je nešto što nijednoj vrsti manjina ne treba i može samo da stvori probleme koje će sebični i zlonamerni (sa obe strane) koristiti za svoje ciljeve.
Svi zakoni u državi bi trebalo da elegantno izbegnu pominjanje seksualnosti:
Brak je zajednica dvoje ljudi a ne zajednica muškarca i žene (recimo)
Ali zakoni ne bi trebalo posebno da se bave bilo čim takvim, ovo obespoljavanje ljudi i zabranjivanje reči sa polnom odrednicom je kretenizam neviđenih razmera
Re: Bio jednom jedan princ ...
Registrovani: 5 ( coolmatej31, srbaja, bojanum, Nebojsa Milanovic, vjova )