Login
Re: Mladi: slušalice u ušima i buljenje u displejeCitat:
Bradzorf012:Malo previše slobodno mešaš neke stvari. Sve vreme govoriš o IQ i inteligenciji, a to potkrepljuješ primerima iz života. U psihologiji se odavno ne posmatra samo IQ, tj. ono što bi se moglo nazvati analitičkim sposobnostima, već postoje i pojmovi emocionalne i socijalne inteligencije. Ti uglavnom govoriš o ovoj poslednjoj. Uopšte, za dobro funkcionisanje u društvu potrebne su mnoge veštine, a ono što kažeš da "vidiš daleko više od mnogih drugih" nikako ne mora biti u suprotnosti sa tim da si lud. Ne kažem da si lud, nego, ako jesi, to nije u suprotnosti sa ovim prethodnim.
IQ je manje-više fiksiran u detinjstvu, a emocionalna/socijalna intel. se u nekoj meri mogu usavršavati vremenom. Za analitičke sposobnosti ti je bitna prva, a ovo ostalo je korisno za raspaljivanje masa ili uspeh u društvu, i silčne stvari. E, sad, buni me gde si ti to zaključio da ja pričam o socijalnoj a ne analitičkoj, kada je upravo suprotno. Daj primer da bih ukapirao na šta si mislio.
Što se tiče ludila, vrlo je jasno na koji tip ludila sam mislio, i jasno je da je potvrda analitičkih sposobnosti isključila taj tip ludila. Drugi tipovi nisu isključeni ali kao što rekoh nisu ni potvrđeni. Jedino se psihijatrica strašno iznervirala i razbesnela kada je u jednom trenutku zaključila da je izmanipulisana s moje strane, i tada mi je zalepila da sam "manipulativan" i čak mi je pretila da ne želi više da me vidi i da će mi to upisati u neki karton, i da šta ja znam već šta je bilo ne sećam se, bila je besna kao ris...
. E sad ako sam manipulacijom uspeo da sakrijem neki tip ludila onda sam ga uspešno sakrio i od samog sebe, hehe . Mada nisu ni oni tamo baš normalni, čak problematičnih osoba ima u većem procentu među psihijatrima nego među običnom populacijom tako da je dotična samo bila iznervirani primerak osobe koja je shvatila da je izgubila u nekoj igri za koju je bila ubeđena da je uspešno vodi.Citat:
Ako govoriš o strahu, pa ni sam se ne plašim gomana, ali ne volim da gazim po njima, prosto nije mi prijatno. Slažem se sa poslednjom rečenicom, ti nikom ne možeš otvoriti oči, ako taj to ne želi. Naravno da rešenje nije u potpunoj izolaciji, ali meni ni potpuno stapanje sa okolinom nije baš primamljivo.
Kakvo potpuno stapanje? Pa daleko od toga, pu pu pu, nije to stapanje već plivanje! Recimo da prosečan ljudski primerak voli po ceo dan da pliva i da se eksponira sa celim svojim (ili željenim svojim) životom u fejseptičkoj jami, izlaže svoje nade i strahove i emocije, a ti to lepo posmatraš i povremeno preplivaš samo da bi došao do određenog cilja do koga inače ne bi mogao da dođeš da nisi član te zajednice. Ta tvoja "stopljenost" sa okolinom koju pominješ je samo privid onome koji ne izlazi iz te jame zato što taj nije u stanju da vidi celu sliku koju ti vidiš odozgo.
