Srodne teme

16.01.2003. teorija algoritama?
11.01.2010. Gravitacija - Kvantna teorija ...
08.05.2003. identifikacija broja (sa kompjuterom)
19.05.2003. verovatnoća i statistika-literatura
11.02.2004. Maturski rad - teorija relativnosti
16.01.2009. Knjiga za teoriju relativnosti
03.10.2005. Teorija relativnosti - pod lupom, (alternativno t..
04.04.2005. dopplerov efekt i hubbleov zakon
30.12.2005. teorija skupova-kardinalni brojevi
03.01.2006. rotacijski luk - teorija

Navigacija

Brisanje liste

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Teorija Relativnosti

elitemadzone.org :: MadZone :: Teorija Relativnosti
(Zaključana tema (lock), by Tyler Durden)
Strane: << < .. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... Dalje > >>

[ Pregleda: 547164 | Odgovora: 2583 ] > FB > Twit

Autor

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{09.08.2004. u 06:15 - pre 258 meseci}

Privedi (bar djelimično) kraju započetu diskusiju (pa se onda usmjeri na Majkelsonove eksperimente) vezanu za masu i energiju u Ajnštajnovim relacijama.
Nedeljko je ispravno napisao: E – E₀ = E' =

, izraz za Ajnštajnovu kinetičku energiju, ali je problem dogovorenih oznaka za masu i „univerzalna tačnost“ te relacije (bilo da nekom „sistemu“ dodamo ili oduzmemo neku količinu energije) prisutan kada to pokušamo matematički izraziti (što sam nastojao objasniti citirajući samog A. Ajnštajna), pa nam samo izgleda da dolazimo u matematičku protivurječnost. Međutim, kada posmatramo konkretne slučajeve (sa subatomskim česticama) imamo pred sobom samo dvije veličine za energiju: „sopstvenu energiju“ (m₀c² = E₀ i energiju kretanja (koja opet postaje E₀, ako se identifikujemo sa „sistemom u kretanju“, i kada je za nas (u tom slučaju) v = 0, i kada smo potpuno u istim uslovima kao na „početku“ (nova brzina v, nova energija kretanja, sa potpuno istim zakonima i veličinama kao i u prethodnom slučaju). Šta je sa masom? Opet je tačno m₀c², ni veća ni manja. „Sopstvena masa“ materijalne tačke uvijek je ista. Skratit ću razradu po ovom pitanju da bi istakao drugi problem, problem mjerenja, koji nije dovoljno uočen (prije svega od strane matematičara).
Taj problem ću „spustiti na Zemaljske uslove“. Imamo tijelo mase m (recimo 5kg, „masa mirovanja“) i dvije brzine njegovog kretanja (u dva različita vremenska trenutka, naprimjer u slobodnom padu) v ( v = 4m/s) i c (c = 5m/s) kretanja „materijalne tačke“ mase m. Naravno da ćemo imati i dva različita iznosa za kinetičku energiju E₁ i E₂ . Dijelimo li E₁ i E₂ kvadratom jedne te iste brzine (bilo koje od navedenih) nužno moramo navesti različite iznose za masu (kao rezultat dijelenja, a ne zbog promjene mase kao posljedice kretanja). Takav problem prisutan je i u Ajnštajnovom slučaju: E₀/c² i E/c², i E'/c². Pitanje „defekta mase“ ostavljam za kasnije (žurim ka Majkelsonovom interferometru).
----
Za poruke koje "nedostaju" obratite se "glavnom" moderatoru za fiziku i matematiku.

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{09.08.2004. u 20:21 - pre 258 meseci}

Cibernnoid II, imate li nekih primjedbi na valjanost zbira (ili korištenih oznaka) za vrijeme „paralelnog kretanja“ svjetlosti i Zemlje u Majkelsonovom interferometru:
?
Ako nemate primjedbi na taj zbir, onda ne bi trebali imati primjedbi ni na razliku:

.
Je li Vam tako teško prihvatiti tu veličinu ? Slažete li se sa konstatacijom da je vt = ct_v, jer ću ovu relaciju često koristiti uz kretanje svjetlosti u optički različitim sredinama?
Ako je ct = i vt_v = , zašto mi je „zabranjeno konstatovati“ da je ct – vt_v = 2l₀ u inercijalnim kretanjima, ili (ct-vt_v)/2 = l₀, u jenako promjenljivim kretanjima?
Ako je „okomito kretanje“ svjetlosti i Zemlje u Majkelsonovom interferometru zasnovano na istini (ct')²-(vt')²= l₀ i utvređena optička dužina puta „okomitog kretanja“ izrazom: 2ct' =

, zašto ne uvidjeti i istinitost sljedećih relacija:
ct = n∙vt = n²vt_v, ili 2l₀ = 2ct'

, 2ct₁-ct = ct – 2ct₂, itd. (što sam do sada navodio).

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{10.08.2004. u 09:21 - pre 258 meseci}

Sada, kada smo konačno utvrdili značenje ovog t_v, vratimo se jednako promjenljivom kretanju (sa konstantnom akceleracijom): a = v/t_v=c/t = (c²-v²)/2l₀ = F/m = ∆v/∆t i uvjerimo se u tačnost ove produžene relacije na kojem god želite posmatranom konkretnom primjeru, za bilo koji par brzina 0<v<c<∞. Ko je navikao da u ovoj oznaci c vidi brzinu svjetlosti, ne smeta ga ništa i da je upotrebljava u takvim konkretnim slučajevima (ova napomena biće jasnija kada je budemo primijenili na proračun v = 3c/4, koju ste imali uz vašu priču o „blizancima“ Peri i Zoki, ili kad budemo razmatrali Nedeljkov proračun za v = 0,8c i t = 20g.).
Dakle, gore navedena relacija je sveobuhvatnija, razumljivija i jednostavnija za upotrebu i korištenje od Lorencovih i Ajnštajnovih jednakosti koje se primjenjuju u STR. Tim sam, djelimično, odgovorio na konstataciju da se Ajnštajnove i Lorencove jednakosti u praksi potvrđuju (što ne negiram, ali negiram tumačenje tog obistinjavanja).
Kada sam (detaljno, stavku po stavku) tumačio sebi Majkelson-Morlijeve eksperimente, provjeravao svaku izjavu (tvrdnju), postavio sam sebi i pitanja: Kakvo značenje ima taj „famozni“ relativistički faktor, šta je to toliko zajedničko Lorencovim jednačinama za transformaciju koordinata i Ajnštajnovim jednakostima i tvrdnjama, što se u praksi obistinjuje i uvijek pokazuje tačno i istinito, za svako v<c (šta je taj „pogled“, kako jednom spomenu Nedeljko)?

0

anon315

Član broj: 315
Poruke: 1657
*.verat.net

+13 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{10.08.2004. u 09:55 - pre 258 meseci}

Citat:

Za poruke koje "nedostaju" obratite se "glavnom" moderatoru za fiziku i matematiku.

Poruke NE nedostaju već sam od tvojih 10 poruka napravio 3, što je mnogo normalnije i prijatnije za čitanje. To se moglo videti iz "Vanja Petreski je menjao poruku tada i tada" . Međutim, sada toga nema, verovatno si ti posle opet editovao poruke. Ono što je bitno je da apsolutno ništa nije nestalo zbog mene što si napisao, već je samo preuređeno. Ali vidim da opet teraš istu priču i voliš da imaš 5 poruka za redom. Više neću da ti "sređujem" poruke nego ću stvarno da ih brišem, pa ti ako ti nije žao i besmisleno da pišeš uzalud onda samo udri.

Hint: "Izmena/brisanje"

Zar nije bolje da umesto da od 200 poruka budu 150 by Sprečo, bude 50 poruka, ali ljudskih ...

I ajde više da ne skrećemo sa teme, cepajte dalje !

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{10.08.2004. u 14:03 - pre 258 meseci}

Sprečo, ranije sei tvrdio da te relacije važe za ma kakve brzine

a sada koliko vidim, simbolika se oslanja na Majklson-Morlijev eksperiment. Ako je tako, onda c mora biti bryina svetlosti. Ako bi umesto fotona koristio nekakv kuglice koje se kreću manjim brzinama, onda ta brzina ne bi bila ista u svim sistemima referencije, pa proračun ne bi bio dobar.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{10.08.2004. u 21:05 - pre 258 meseci}

c je u Fizici oznaka za brzinu svetlosti u vakuumu. Postulat o konstantnosti brzine svetlosti se odnosi samo na kretanje svetlosti u vakuumu. Onda ti opet ne prolazi argumentacija.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{11.08.2004. u 02:34 - pre 258 meseci}

Kako je trenutno aktuelna (uža) tema proračun „očekivanog rezultata“ Majkelsonovog eksperimenta primijenimo „Sprečinu algebru“na taj proračun: n = c/v = 10⁴,
ct₁ = l₀n/(n-1), ct₂ = l₀n/(n+1), ct = 2l₀n²/(n²-1), ct' =

, odgovarajuće vrijednosti sa brzinom v dobit ću jednostavnim dijeljenjem sa n = 10⁴.
Sada se lijepo možemo uvjeriti da je ct₁-vt₁ = ct₂+vt₂ = l₀ , itd

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{11.08.2004. u 05:20 - pre 258 meseci}

Kada postavim jednakost n = c/v onda tu imam tri veličine (u matematičkom smislu), kada definišem dodatni uslov 0<v<c<∞ onda sam tim veličinama dodijelio nekakve relativne odnose (u smislu matematičkog poretka), dopunim li opis izjavom: c i v su brzine „materijalne tačke“onda sam opštem matematičkom iskazu n =c/v dao posebno (uže) značenje. Sama upotreba opštih simbola je ovom iskazu (u užem smislu) dodijelio značenje opšteg iskaza u ovoj oblasti, koji ne zavisi od izabranih jedinica mjere. Dodamo li dopunske atribute za c i v izjavom: c i v su konstantne brzine tokom vremena , onda vidimo da izraz n = ct/vt predstavlja odnos dvije dužine (puta) neovisan od vremena i izabranih jedinica za vrijeme. U tom smislu treba shvatiti i značenje „relativističkog faktora“

, neovisnog od skalarnih vrijednosti brzina c i v , neovisnog od izabranih jedinica mjere i neovisnog od relativnog odnosa veličina brzina c i v. Kako su sve veličine pozitivne otpada potreba upotrebe negativne vrijednosti tog korijena (međutim, ni takav smisao nije sasvim isključen). Sada možemo postaviti načelno pitanje: Postoji li takva matematička veličina (koja u sebi objedinjuje fizičke, geometrijske i skalarne vrijednosti) koja ispunjava sve gore nabrojane uslove? Naravno, odgovor je potvrdan.
Ni u jednoj poruci (do sada) nisam rekao da oznaka (c) ima konstantnu vrijednost, već sam navodio 0<c<∞ i dodavao: nisam ja kriv što je u tom intervalu i brzina svjetlosti, pa i brzina svjetlosti u vakuumu.
Ranije sam pominjao: Tromost ljudskog mišljenja je ogromna. Dok se ne oslobodite (od strane A. Ajnštajna) nametnutog vam načina razmišljanja niste u stanju razmišljati svojom glavom. Ako je oznaka (c) „dekretom“ rezervisana za brzinu svjetlosti u vakuumu (dakle za konstantu vrijednost) imamo dva rješenja koja vas mogu osloboditi „more“: promijenimo „dekret“ (tada ni vama ni Cibernoidu ne bi tako smetala moja oznaka) ili promijenimo moju oznaku (ali ne i smisao koji sam dao toj veličini). Izabrao sam svjesno, namjerno, oznaku (c) kako bi pokazao da Ajnštajnove i Lorencove jednakosti nisu isključivo rezervisane za brzinu svjetlosti u vakumu i za elektro-magnetna kretanja, već da su tačne (istinite) i u svim drugim fizičkim sadržajima (mehaničkog kretanja na primjer) koje umijemo osmisliti. Otud njihova potvrda u praksi , ali ne zbog Ajnštajnovih tvrdnji. (već sam dužinom prekršio pravila, izbrisat će me „glavni“).

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{11.08.2004. u 11:16 - pre 258 meseci}

Sprečo,

Možeš ti sa c označiti i brzinu prostiranja svetlosti u radnoj sredini, ali onda ne možeš "tek tako" koristiti princip konstantnosti brzine svetlosti u toj sredini nezavisno od pravca po kome se svetlost kreće. Takav princip bi morao najpre da izvedeš ili ga eksperimentalno proveriš.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{11.08.2004. u 15:28 - pre 258 meseci}

Nedeljko, je li to sugerišeš da pređemo na novi sadržaj-index loma? Neće nam dati „glavni“ (nije u okviru teme, morali bi otvoriti novu temu), a nismo priveli kraju ni Majkelsonov eksperiment. Nego da se podsjetimo eksperimentalno dokazane činjenice: Nastavi li „materijalna tačka“kretanje po inerciji dostugnutom trenutnom (krajnjom, konačnom) brzinom c = a∙t onda će za to isto vrijeme preći dvostruku dužinu puta : ct = at² = c²/a nego što je prešlo u jednako promjenljivom kretanju: ct/2 = at²/2 = c²/2a. Isto to važi i za neku trenutnu brzinu u nekom prethodnom trenutku: t - ∆t = t_v , v = a∙t_v, vt_v = at_v² = v²/a – inercijalno i vt_v/2 = at_v²/2 = v²/2a – jednako promjenljivo kretanje. Da li sam ovdje igdje pomenuo svjetlost i pravac kretanja, osim što tvrdim tačno za svako 0<v<c<∞. Dalje sam tvrdio: ct – vt_v = 2l₀-za inercijalna kretanja, i (ct – vt_v)/2 = l₀ – za jednako promjenljiva.
t₁ = l₀/(c-v), t₂ = l₀/(c+v), t = t₁+t₂ = 2l₀c/(c²-v²),
t_v = t₁-t₂ = 2l₀v/(c²-v²).
ct + vt = 2ct₁, ct – vt = 2ct₂,
l₀ = (c-v)t₁=(c+v)t₂= ct₀=

2l₀ = H, 2ct' = G, ct = A (za 2ct₁ i 2ct₂).
Kako vidiš iste oznake sa jedinim ciljem: Utvrditi opštu zakonitost Ajnštajnovih i Lorencovih jednakosti, mogućnost primjene i u jednako promjenljivim kretanjima (a ne samo za „inercijalne sisteme“, kako je to određeno „dekretom“). A, što se tiče pravca , može kao u Majkelsonovom interferometru, a može i u slobodnom padu, kako koga volja.

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.08.2004. u 16:33 - pre 258 meseci}

Ne, ja ne savetujem prelazak na temu indeks loma, već samo savetujem da se držimo činjenica oko kojih se slažemo i iz njih izvodimo zaključke. Postulat o konstantnosti brzine svetlosti se odnosi samo na vakuum, a ako hićeš da ga koristiš i u optički gustim sredinama, onda bi to trebalo da dokažeš, eksperimentalno ili izvođenjem iz opšte poznatih činjenica.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Cybernoid II

Član broj: 14852
Poruke: 528

Sajt: www.youtube.com/watch?v=7..

+1 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.08.2004. u 19:04 - pre 258 meseci}

Na prethodno prikazanom dijagramu t' i t" su ocekivane, odnosno pretpostavljene vrednosti trajanja propagacije svetlosti duz dva razlicita puta. Medjutim eksperiment je pokazao da t'=t", stoga bar jedan od ta dva izraza nije tacan.Vrednosti su prepostavljene, na osnovu pretpostavke o postojanju apsolutnog referentnog sistema i apsolutnog vremena. Relativisticko objasnjenje rezultata eksperimenta je da horizontalni krak interferometra "trpi" dilataciju.

Dakle smatra se da je pretpostavljeni izraz za t" korektan, dok je pretpostavljeni izraz za t' pogresan jer je duzina horizontalnog kraka umanjena za relativisticki faktor

.

STR je aproksimacija OTR, i tu nema sta da se diskutuje.
Striktno govoreci domen vaznosti STR se odnosi samo na inercijalna kretanja. Ako su ubrzanja tela mala i ako su mase tela male u odnosu na njihova rastojanja, STR je dovoljno dobra aproksimacija OTR (ono sto je zanemareno je zakrivljenost prostor-vremena usled postojanja energije u prostoru).

Uzmimo kao postavku zadatka da Zoka osciluje oko Pere.
Dakle, Zoka se krece neinercijalno i vrsi pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi (odnosno vrsi rad) za svoje kretanje, dok se Pera krece po inerciji i ne trosi energiju za svoje kretanje. Ako zanemarimo zakrivljenost prostora koja se manifestuje kao gravitaciono privlacenje Zoke i Pere, i ako zanemarimo Zokino zracenje energije u okolni prostor, problem se moze posmatrati u okviru STR.

Izaberimo Dekartov koordinatni sistem K(x,y,z,t).
Pera i Zoka se krecu u ravni y=0,z=0 pa se racun moze pojednostaviti razmatranjem samo koordinata od interesa tj. x i t u 2D.
Posto je izabrani koordinatni sistem inercijalan metricka forma dobija izraz

, na osnovu definicije o konstantnosti brzine svetlosti, gde

predstavlja sopstveno vreme.

Parametarske jednacine kretanja:
Pera:

Zoka:

Trajanje vremenskog intervala izmedju dva njihova susreta:

za Peru

za Zoku

Osnova ovog racuna je Ajnstajnovo otkrice da je duzina intervala

koji se definise za dve tacke i krivu koja ih spaja, invarijanta, nesto sto je isto za sve posmatrace, bez obzira kojim koordinatama opisuju kretanje. Interval T je u opstem slucaju kompleksna velicina, ako je cisto realna tada se zove trajanje, a ako je cisto imaginarna onda se zove rastojanje. Druga pretpostavka je da je masa mirovanja nesto sto je isto za sve i fiksira vrednost c koja odredjuje skalu (na skriveni nacin preko osobina atoma). Posledica ovoga (ili obrnutom logikom pocetna pretpostavka iz koje se izvodi metrika i izraz za relativisticku energiju) je da fundamentalni parametri prirode http://math.ucr.edu/home/baez/...ticleAndNuclear/constants.html imaju iste skalarne vrednosti i da je 4D prostor-vreme lokalno izotropan, homogen za svakog posmatraca. Drugim recima malo parce prostor-vremena se moze na tacno odredjen nacin izjednaciti sa drugim parcetom prostor-vremena i matematickim transformacijama "iseci, preneti i zarotirati tako da se poklopi sa sebi jednakim" od jednog do drugog posmatraca. Ne moze se tek tako uporediti malo parce prostor-vremena u okolini jednog dogadjaja sa okolinom drugog dogadjaja.

[Ovu poruku je menjao Cybernoid II dana 13.08.2004. u 19:55 GMT]

_{#!/usr/bin/basho

mv frog ancient_pond

echo "Splash!"}

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.08.2004. u 20:02 - pre 258 meseci}

Nedeljko, čini mi se da ni jednom do sada nisam pomenuo postulat o konstantnosti brzine svjetlosti (čak ni u „radnoj sredini“,za svaki slučaj pregledat ću sve poruke). Nego, možda ja pogrešno shvatam ovu prethodnu poruku: Je li ja to trebam dokazivati monotonu brzinu v = c/n u optički gušćoj (homogenoj) sredini ( za određenu vrstu stakla n = c/v = 3/2 = λ₀/λ, ili za vodu n = 4/3 = c/v )?

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.08.2004. u 22:06 - pre 258 meseci}

Cibernoid, sada smo na konkretnom terenu i molim Vas za strpljenje. Polako razmislite o ovoj izjavi: Makelson Morlijev eksperiment nije potvrdio „očekivani rezultat“ eksperimenta. Uporedite to sa izjavom: Majkelson Morlijev eksperiment je potvrdio da je 2t' = t (ili prema oznakama na priloženom crtežu t' = t'', ili prema nekim drugim oznakama: vrijeme „paralelnog kretanja“ jednako je vremenu „okomitog kretanja“). Meni ova druga rečenica liči „na poturanje čavče pod golupče“( a navest ću još takvih „lažnih tvrdnji“). Takvu rečenicu treba izbaciti iz udžbenika i zamijeniti je rečenicom: A. Ajnštajn je zaključio da su ta dva vremenska intervala jednaka (a ne da je eksperiment „potvrdio“da su jednaka). Ono dalje ću komentarisati „sa apetitom“, ali mi treba vaše mišljenje o gore napisanim izjavama. Koju smatrate tačnom – pogrešnom?

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 08:09 - pre 258 meseci}

U jednoj mojoj pribilješci stoji: Nažalost, ISTINA je relativan pojam, te se može „gradirati“(tačno, tačnije najtačnije; netačno, ne tačnije, naj netačnije). Zato predložite svim piscima ( i prepisivačima) udžbenika da ne serviraju učenicima i studentima , u najblažem obliku rečeno – „sumnjivu tvrdnju“: Majkelson-Morlijev eksperiment nije potvrdio da se ova vremena razlikuju već da su jednaka. Prvi dio ovakve rečenice može da stoji, ali drugi dio („..već da su jednaka“) treba izbjeći i drugačije napisati i obrazložiti.
Cibernoid, hajde da umjesto oznaka t = 2L/c koristimo oznaku: 2t₀ = 2l₀/c, kako bi ovo : „Dakle, smatra se da je pretpostavljeni izraz za t'' korektan,..“, mogli napisati : 2ct' =

, kako bi i ovaj drugi dio:“..., jer je dužina horizontalnog kraka umanjena za relativistički faktor“ 2ct' = ct

, imao iste oznake kao u proračunu „očekivanog rezultata“ u Majkelsonovom interferometru, a ne uvedene oznake , sa smislom koji im je (svojim izjavama) A. Ajnštajn naknadno dao. Ima li šta „problematično“ u prihvatanju ovog prijedloga?

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 12:15 - pre 258 meseci}

Da Sprečo, ishod Majklson-Morlijevog eksperimenta potvrđuje jednakost tih brzina, ali on nije izveden u optički gustim sredinama.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
195.222.32.*

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 15:16 - pre 258 meseci}

Nedeljko, imam utisak da me malko zezaš (al, onako, prijateljski). Kada sam (u onoj izbrisanoj poruci) naveo da sam „potopio“ Majkelsonov interfermetar i računao sa brzinama c = 100 m/s i v = 0,01 m/s, a ostavio PO = l₀ = ct₀ = 11 m, pa opet dobio iste dužine (kao da sam računao sa brzinama c = 3∙10⁸ i v = 3∙10⁴), želio sam samo ukazati da mogu koristiti i drugi par brzina (istog omjera n = c/v) za izračunavanje: vt₁ = l₀/(n-1), vt₂ = l₀/(n+1), te iz ovoga (sabiranjem veličina) dobiti vt, a množenjem tih veličina sa n dobiti i ct₁, ct₂, ct, ct', vt', (vt₀), kao i Lorencovo x' i vt' (nisi zapazio onaj detalj o „geometrijskoj konstrukciji“ Ajnštajnovih i Lorencovih dužina , za svako dato ct i vt ?). Nikako da počnu prava pitanja (još uvijek ste „sputani“ Ajnštajnovom logikom i Ajnštajnovim autoritetom). Ja sam prinuđen da idem ovako polako (vidim puno ljudi provjerava ove moje relacije), jer želim da se sami uvjerite u istine i „istine“.

0

srki
Srdjan Mitrovic
Auckland, N.Z.

Član broj: 2237
Poruke: 3654
*.dialup.xtra.co.nz

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 15:44 - pre 258 meseci}

Citat:

Nedeljko: Da Sprečo, ishod Majklson-Morlijevog eksperimenta potvrđuje jednakost tih brzina, ali on nije izveden u optički gustim sredinama.

Da je izveden u opticki gustim sredinama dobio bi se isti rezultat.

0

Nedeljko
Nedeljko Stefanović

Član broj: 314
Poruke: 8724
*.dial.InfoSky.Net

+2802 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 17:47 - pre 258 meseci}

Ja tvrdimn da ne bi. Jedino da probamo, pa da vidimo.

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

0

Cybernoid II

Član broj: 14852
Poruke: 528

Sajt: www.youtube.com/watch?v=7..

+1 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.08.2004. u 20:12 - pre 258 meseci}

Eksperiment je potvrdio sledece: interferenciona slika na detektoru ne menja oblik, ako se interferometer zaokrene oko ose koja prolazi kroz vertikalni krak.
Staticka slika postoji ako su izvori svetlosti koherentni, sto znaci da imaju istu frekvenciju i konstantnu faznu razliku. Drugim recima eksperiment je potvrdio sledece: da je fazna razlika dva pristigla talasa jednaka nuli.
Faza talasa je

, gde je l duzina predjenog puta talasnog fronta konstantne faze. Dakle ono sto ekesperiment zaista potvrdjuje je

gde su

put razdelnik-horizontalno ogledalo;

put horizontalno ogledalo-razdelnik;

put razdelnik-vertikalno ogledalo;

put vertikalno ogledalo-razdelnik. Tu ima 8 promenljivihi neke dodatne pretpostavke su neophodne.

1) Ako se uzme u obzir da je brzina svetlosti u odnosu na uzeti referentni sistem konstanta c duz cele putanje svetlosnog zraka tada je

broj promenljivih smanjen na 4.
2) Ako se pretpostavi da je odbijanje talasa od horizontalnog ogledala simetricno, tada je

.
3) Pretpostavimo da su duzine krakova razlicite za pokretni interferometar. Na osnovu zakona kretanja

i

, gde su L' duzina horizontalnog kraka i L" duzina vertikalnog kraka. Dobija se

4) Postoji dilatacija u pravcu kretanja

1) i 2) vaze i za Galilejev i Ajnstajnov sistem referencije
3) je neizbezna posledica 1) i 2) i rezultata eksperimenta
4) je Ajnstajnova pretpostavka

Dobro Sprečo, ako prihvatimo 1) tada je ct'=l' i vazi receno http://www.elitesecurity.org/poruka/410702

_{#!/usr/bin/basho

mv frog ancient_pond

echo "Splash!"}

0

elitemadzone.org :: MadZone :: Teorija Relativnosti
(Zaključana tema (lock), by Tyler Durden)
Strane: << < .. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... Dalje > >>

[ Pregleda: 547164 | Odgovora: 2583 ] > FB > Twit

Srodne teme

16.01.2003. teorija algoritama?
11.01.2010. Gravitacija - Kvantna teorija ...
08.05.2003. identifikacija broja (sa kompjuterom)
19.05.2003. verovatnoća i statistika-literatura
11.02.2004. Maturski rad - teorija relativnosti
16.01.2009. Knjiga za teoriju relativnosti
03.10.2005. Teorija relativnosti - pod lupom, (alternativno t..
04.04.2005. dopplerov efekt i hubbleov zakon
30.12.2005. teorija skupova-kardinalni brojevi
03.01.2006. rotacijski luk - teorija

Navigacija

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.