Rusija - raspada li se ili ne?

@ p2699520

Dalje nisam ni citao jer Spinujes ! Znaci napisao sam SVI ! Na Wikipediji pise SVI !

Lepo Pise Sovjetski Savez je objavio Smrtnu kaznu za sve koji se predaju , to se dogodilo pocetkom Rata ! Zasto ce dobiti Smrtnu kaznu ako nisu izdajnici ? Ali AI to ne kapira ! Jer je to Robot koji nema svoj mozak !


Zato sam te lepo pitao da li Ne Razumes ili se Pravis ?

Ako ne razumes nije problem, ako Razumes a pravis se da ne razumes to je onda druga prica.

U tom drugom slucaju pokazujes kakav si, nista vise !

Od sada si na Ignore, kod mene neka ti to Alisa Prevede sta znaci !

I ovo do sada je gubljenje vremena Pricati sa AI ! Kada mi treba AI pitam ga direktno , ne trebas mi ti kao posrednik !

@ademare: Em si sujetan em prepotentan i još sam sebe negiraš u postovima. Citirao sam ti tvoju kontradiktornost i lepo napisao, bez komentara.

Evo, pitao Alisi i ona kaže (moj prevod, pošto ne znaš ruski) i ona kaže: "Sagovornik koji pritisnut argumentima stavi drugog na listu ignorisanih pokazuje slabost, bekstvo od suočavanja i nemoć da odgovori činjenicama. To je čin kada neko pobegne jer nema više šta da kaže."

Kazi ti toj AI " Alisi" da nema pojma .

Ignore znaci da imam posla sa neozbiljnim covekom koji na Argumente odgovara Nepostenim Spinovanjem !

AI Alisa moze da misli sta god zeli , ja sam ti napisao sta znaci Ignore kada ja napisem.


To Ignore je nacelan stav. Ne znaci da cu da cutim i ne odgovorim kada mene licno spominjes !

Opet sujeta?!
Ja neozbiljan i spinujem?
Interesantna interpretacija citata tvojih postova?
Preneo sam Alisi tvoj komentar i ona te pozdravlja spotom:

https://youtu.be/dMgoBNcDk2M?si=6lmluG1zNeyDGKGI

Matematičar iz Sankt Peterburga patentirao je navigacioni sistem bespilotne letelice koji koristi magnetno polje dalekovoda i cevovoda.

Vladimir Križski, doktor fizičko-matematičkih nauka iz Sankt Peterburga, dobio je patent za metod navigacije pokretnih objekata korišćenjem magnetnog polja generisanog strujom u dalekovodima. Tehnologija omogućava određivanje položaja uređaja duž dalekovoda, cevovoda i drugih objekata bez upotrebe satelitskih sistema.

Vladimir Krizski, matematičar iz Sankt Peterburga, patentirao je metod navigacije za dronove, automobile i morska i podvodna vozila koji radi bez GPS ili GLONASS signala. Tehnologija se oslanja na magnetno polje generisano oko proširenih objekata prolaskom električne struje date frekvencije - dalekovoda, cevovoda i sličnih komunalnih vodova.

Ugrađeni senzori uređaja beleže parametre polja na nekoliko prostornih tačaka, koje se ne nalaze sve na istoj liniji. Koristeći ove podatke, sistem izračunava ugao između ose komunalnog sistema i putanje, udaljenost do nje i visinu uređaja iznad površine. Lidar se koristi za merenje visine u vazduhu, a eho sonder se koristi iznad vode.

Kao što je navedeno u apstraktu patenta, pronalazak je potpuno autonoman: ne zahteva satelitske signale, inercijalne sisteme ili lokalizatore sa zemlje. To ga čini otpornim na elektronske smetnje i pogodnim za upotrebu u okruženjima gde je satelitska navigacija nestabilna ili nedostupna.

Tehnologija bi mogla da nađe primenu na Arktiku, gde je orbitalna pokrivenost satelitskih sistema fragmentirana, u gustim urbanim područjima sa visokim zgradama, u tunelima i rudnicima, kao i u područjima sa aktivnim elektronskim smetnjama.

Razvoj ne zahteva stvaranje posebne infrastrukture, jer koristi postojeće komunikacije. Ovo potencijalno smanjuje troškove implementacije i pojednostavljuje skalabilnost. Naučnik nije otkrio tačne tehničke specifikacije ili vremenski okvir za potencijalnu komercijalizaciju pronalaska.

Arktik je pun dalekovoda ? Obican Spam.

Ono sto je istorijski interesantno da je SSSR kao i druge drzave objavljivao javno naucna istrazivanja za koja su mislili da Nemaju nikakvu primenu osim za fundamentalni razvoj nauke.

Tako je u jednom naucnom casopisu objavljen clanak detaljan za koji su mislili da je samo teorija o ne tako bitnim stvarima.

Ali Amerikanci nisu tako mislili . Na osnovu toga clanka su dosli na ideju kao da naprave avion sa smanjenim radarskim odrazom. Bez tog clanka nikada im to ne bi doslo do mozga. Samo su ono sto je pisalo u clanku primenili na ideju sa Avionima.

Tako je na osnovu SSSR clanka zapocet razvoj F-117 Aviona, prvog aviona u upotrebi sa smanjenim radarskim odrazom.

Da, na ogromnim prostranstvima Arktika nema civilne infrastrukture, dalekovoda ni cevovoda. Međutim, patent Vladimira Križskog se pominje u kontekstu Arktika zato što se tamo koristi drugi, komplementarni princip koji se oslanja isključivo na prirodno magnetno polje Zemlje.
Tehnologija se zapravo deli na dva pravca primena, a rad u polarnim oblastima se zasniva na principu koji se u svetu naziva MagNav (Magnetna anomalijska navigacija).
Svaki kvadratni metar naše planete ima svoj jedinstveni "magnetni otisak prsta". Ove varijacije (anomalije) nastaju zbog specifičnog rasporeda magnetizovanih minerala i ruda u Zemljinoj kori ispred i ispod ledenog pokrivača.
I sada dolazimo do suštine. Pre poletanja fronta ili korišćenja nekog vozila, u memoriju računara letelice ili mašine, učitava se izuzetno precizna trodimenzionalna mapa Zemljinog magnetnog polja za region Arktika, koju su prethodno snimili sateliti ili istraživački brodovi.
Visokoosetljivi kvantni magnetometri na bortu drona ili nekog vozila neprekidno mere jačinu, pravac i smer lokalnog magnetnog polja.
I tu dolazimo do suštine, do primene patentiranih matematičkih algoritma (uključujući i mašinsko učenje) u realnom vremenu porede trenutna očitavanja senzora sa očitavanjima iz učitane mape.
Dakle, nije spam nego tvoje prepotentno zaletanje!

A sada o "članku" i nevidljivom avionu.

Reč je o ruskom je fizičaru i matematičaru Petru Jakovljevič Ufimcevom.
SAD su se sedamdesetih godina prošlog veka suočile sa ogromnim problemom: kako napraviti avion koji je nevidljiv za tadašnje sve naprednije sovjetske radarske sisteme. Najveći inženjerski izazov bio je nemogućnost izračunavanja kako se radarski talasi odbijaju od složenih geometrijskih oblika aviona, jer tadašnji kompjuteri jednostavno nisu imali dovoljno procesorske snage za tako komplikovane proračune.
Petar Ufimcev je 1962. godine u SSSR-u objavio naučni rad pod nazivom „Metod ivičnih talasa u fizičkoj teoriji difrakcije”. U njemu je opisao matematičke formule koje dokazuju da jačina radarskog odsjaja nekog objekta ne zavisi od njegove veličine, već prvenstveno od oštrine i geometrije njegovih ivica. Kako je Sovjetska armija smatrala da ovo istraživanje ima isključivo teorijsku i akademsku vrednost bez praktične primene u vojnoj industriji, rad nije bio proglašen tajnom i slobodno je pušten u javnost.

Američko ratno vazduhoplovstvo je 1971. godine prevelo ovu monografiju na engleski jezik. Nekoliko godina kasnije, radarski specijalista Denis Overholser (Denys Overholser), koji je radio u Lokidovom tajnom odeljenju Skunk Works, naišao je na ovaj prevod. Shvatio je da formule Ufimceva omogućavaju ono što Amerikanci nisu znali: ako se avion dizajnira iz mnoštva spojenih, potpuno ravnih površina (faceta), kompjuter može lako da izračuna radarski odraz za svaku tu ravan i tako „složi” nevidljivi avion.

I tako su došli do rešenja problema s Sovjeti su na osnovu loše procene poklonili neprijatelju rešenje problema!
Ruska škola prirodnih nauka odveli je bila sam vrh i kao takva iznedrila je ogroman broj neverovatnih naučnika, koji su i pored nedostatka novca držali nauku rame uz rame sa Zapadom ili išli ispred zapada.
Danas to potvrđuje rusko hiper sonično oružje s u vreme SSSR njihovi uspesi u kosmosu.

Sovjetski, ruski,naučnici su još 60-tih godina napravili raketni motor zatvorenog tipa, pošto SAD mi danas nije u stanju da napravi.
Rusi jedini vladaju tehnologijom bešavnog varenja Titana i na taj način prave trup podmornica iz Titana.

Čuvene ASML mašine za pravljenje procesora napravljene su na osnovu radova dva naučnika iz Instituta za fiziku mikrostruktura Ruske akademije nauka (IFM RAN).
Ključna imena koja stoje iza ovog svetskog tehnološkog prekretnica su:Nikolaj Salaščenko (Nikolaй Salaщenko) – dopisni član RAN, začetnik i pionir višeslojne rentgenske optike u ovom institutu.Nikolaj Čhalo (Nikolaй Čhalo) – šef odeljenja za višeslojnu rentgensku optiku, koji je direktno vodio razvoj ovih naprednih tehnologija.U čemu je bio problem sa EAV (EUV) i kako su ga oni rešili?Kada su holandski gigant ASML i nemački Carl Zeiss počeli da razvijaju EAV litografiju (ekstremno ultraljubičasto zračenje, talasne dužine 13,5 nanometara) za proizvodnju najnaprednijih mikročipova, naišli su na fizički zid. Na toj talasnoj dužini svetlost prolazi kroz obično staklo ili ga vazduh potpuno upija – klasična sočiva su postala neupotrebljiva.

Jedino rešenje bilo je korišćenje specijalnih ogledala u potpunom vakuumu. Ta ogledala su morala da reflektuju EAV zrake, što je izgledalo nemoguće jer rentgenski zraci uglavnom prolaze kroz materijale ili se rasipaju.
Ruski naučnici iz Nižnjeg Novgoroda rešili su ovaj izazov na sledeći način:Višeslojna ogledala od molibdena i silicijuma (Mo/Si): Salaščenko, Čhalo i njihov tim razvili su tehnologiju nanošenja neverovatno tankih, naizmeničnih slojeva molibdena i silicijuma. Svaki sloj je debeo svega nekoliko nanometara (čine ga bukvalno brojivi slojevi atoma). Kada EAV svetlost pogodi ogledalo, ona se reflektuje od svake granice između ovih slojeva i međusobno pojačava, omogućavajući refleksiju od preko 65-68%.

Savršeno poliranje jonskim snopom: Da bi ogledala radila, površina je morala biti apsolutno glatka. Nižnjegorodski institu za IFM RAN razvio je metodu finalnog poliranja pomoću niskoenergetskog snopa jona, čime su neravnine na ogledalu sveli na veličinu jednog atoma. Samim tim, ako bi se to ogledalo uvećalo na veličinu Nemačke, najveće brdo na njemu ne bi bilo više od jednog milimetra!
Specijalni zaštitni filteri: Pored samih ogledala, Rusi su za ASML razvili i patentirali posebne termootporne, slobodnoviseće filtere (pellicles). Ovi filteri propuštaju isključivo radni zrak od 13,5 nanometara, dok svu ostalu toplotu i prašinu iz uređaja zadržavaju kako se skupa Zeiss optika ne bi istopila ili zaprljala.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, IFM RAN je blisko sarađivao sa kompanijama ASML i Carl Zeiss. Ruski naučnici su dobili oko 20 zajedničkih patenata sa kompanijom ASML, a njihove komponente i metode napыljenja ugrađene su direktno u prve eksperimentalne EAV litografe koji su pokrenuli današnju revoluciju pametnih telefona i veštačke inteligencije.

Da li želiš da ti objasnim kako je Intel napravio kvantni skok u izradi procesora dolaskom ruskih naučnika posle raspada SSSR?

Nisi svestan, kako ti a tako i mnogi koliko je ruska nauka duboko u svemu što zapad danas zove svojim?

Zahvaljujući boravku u ruskom muzeju kosmonautike u Moskvi s posebno muzeju u Samari, bivši Kujbišev, grad koji je bio zatvoren, isključivo za naučnike i u kome je bila skoncentrisana sva naučna pamet i tehnologije SSSR.
Tamo su napravljeni čuveni motori, zatvorenog tipa, počev od NK15, još u prvoj polovini 60-tih. SAD i dan danas nije u stanju da napravi takav motor mada su im Rusi prodali licencu za RD180?!

U nekim, od sledećih postova, mogu vam ispričati i o ruskoj arhitekturi procesora, njihovim genijalnim rešenjima koje su na kraju zakočeni u razvoju indirektno misijom Apolo?!
Da, zakočeni misijom Apolo!




_{[Ovu poruku je menjao p2699520 dana 21.08.2026. u 05:58 GMT+1]}

Može li da se primeni na Aljasci?

---

Ne dozvolite da vam klošarski trol sa nickom @Majorfatal upropaštava, čak ni narušava diskusiju.

Godinama samo to radi, maltretira i provocira kvalitetne učesnike i potpaljuje druge trolove, to mu je jedina misija na ES-u.

Sve gluposti i debilne provokacije će mu biti obrisane, pa nema svrhe ni osvrtati se na to.

p2699520

Šta kaže Alisa o silovanju srpskih žena od strane pijanih ruskih vojnika i oficira 1944-te godine?

Ne znam ko je Alisa, ali ću ti odgovoriti.

Kako reaguju natofili, neko bi rekao nacisti, kada se govori o spoljnoj politici Srbije, o istorijskom nasleđu na kojem bi trebalo tu politiku voditi ili ga bar imati u vidu.

Dakle, u sastavu sovjetskih snaga koje su oslobodile tadašnju Jugoslaviju bili su isključivo ukrajinci. Zato bi danas trebalo da stanemo na stranu ukrajine, da im šaljemo oružje i slično.

Ako nam se obrati neko iz ruske ambasade i podseti nas na prijateljstvo dva naroda, onda mu se kaže kako su ruski vojnici silovali srpske žene četres četvrte.

Ako Rusi glasaju u UN protiv rezolucije koja nas označava kao genocidne, a ukrajina za, onda ćemo to da zaboravimo. Ne samo da ćemo da zaboravimo, nego ćemo diplomatskim kanalima da pošaljemo poruku u Moskvu, da više ne insistiraju na rezoluciji 1244. Zato ćemo da dovedemo u Srbiju osvedočenog nacistu i krvoloka i da to pravdamo time kako ukrujina nije priznala KiM. Pa šta ako ukrujina nije priznala KiM? Babiš je bio u Beogradu dve nedelje pre krvoloka, pa niko nije ni spomenuo da češka priznaje KiM.

I tako dalje i tome slično, mogao bih ovako do sutra.

Pozivam sve natofile da javno objave svih deset hiljada verzija istorije koje poseduju i da kada se pozivaju na istoriju, navedu na koju verziju misle. Biće malo lakše za čitanje, mada će i dalje biti nerazumljivo.

Dakle, da rezimiramo. Ako je bilo silovanja, pošto su u sastavu sovjetskih snaga koje su oslobodile Srbiju bili iskljčivo ukrujinci, najbolje bi bilo da se obratiš kijevskom krvoloku. Ako silovanja nije bilo, tvoje pitanje je besmisleno.

---

Kaže da zlurado brkaš Ruse i Sovjete.

U Beogradskoj operaciji i borbama u istočnoj Srbiji ključnu ulogu odigrao je 4. gardijski mehanizovani korpus (pod komandom generala Vladimira Ždanova), koji je bio deo Trećeg ukrajinskog fronta.

Ovaj korpus je bio elitna, visoko pokretna jedinica.
Elitne gardijske jedinice imale su stabilnije, profesionalnije jezgro i pažljivije biran kadar, u kojem su etnički Rusi činili apsolutnu većinu.
Sa druge strane, pešadijske divizije (koje su često išle iza oklopnih jedinica i činili ih tzv. „streljački pukovi“) bile su u najvećoj meri popunjene mobilisanim ljudstvom iz Ukrajine i Moldavije.

Bugarske jedinice pod sovjetskom komandom!
Važno je napomenuti da su pod operativnu komandu Trećeg ukrajinskog fronta u Srbiji bile stavljene i 1, 2. i 4. bugarska armija.
Nakon što je Bugarska u septembru 1944. promenila stranu i prešla na stranu Saveznika, njene trupe su učestvovale u borbama u istočnoj i južnoj Srbiji.
Dokumenti iz tog perioda beleže da je među lokalnim stanovništvom bilo velikih pritužbi i na ponašanje bugarskih vojnika, što zbog svežih sećanja na okupaciju, što zbog novih incidenata.

Hvala Rusima za gašenje požara ali više bi cenio da nam recimo prepuste NIS dok neprodje ova kriza. Šteta oko NIS-a je kao da nam je požar non stop u 2/3 Srbije.

Od preuzimanja kontrolnog paketa akcija 2009. godine, u kapitalne projekte i razvoj Naftne industrije Srbije (NIS) investirano je ukupno 4,8 milijardi evra.
Zbog uvođenja američkih i međunarodnih sankcija ruskom energetskom sektoru, mađarska naftna kompanija MOL je dogovorila preuzimanje većinskog ruskog udela (56,15% akcija) za iznos između 900 miliona i jedne milijarde evra.

Ruska strana je izrazila bojazan da bi povratak NIS-a pod okrilje države Srbije dugoročno doveo do potpunog istiskivanja ruskog uticaja pod pritiskom Zapada. Prodaja kompaniji iz prijateljske zemlje EU (kao što je mađarski MOL) viđena je kao sigurniji način da se biznis očuva.

Direktna prodaja državi Srbiji (koja je pod stalnim pritiskom da se uskladi sa spoljnom politikom EU) zakomplikovala bi pregovore sa američkim OFAC-om oko ukidanja sankcija samom NIS-u. Prodaja mađarskom MOL-u ponudila je čistiji pravni izlaz iz sankcija.

Umesto kupovine celog paketa, Srbija i MOL su postigli dogovor po kojem će država Srbija nakon odlaska Rusa otkupiti dodatnih 5% akcija NIS-a. Time Srbija povećava svoj udeo na blizu 35% i dobija znatno veća prava u upravljanju kompanijom i Rafinerijom Pančevo.

Otkud tebi pravo da bilo koga propituješ?

Koju činjenicu/fakt/korisnu informaciju si ti ostavio, pa da na osnovu toga nekoga propituješ??

nm

OKTOBAR 1944: Nakon oslobođenja Beograda sovjetski vojnici silovali su na stotine Srbijanki
Nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra održan je sastanak vodećih jugoslavenskih političkih i vojnih čelnika, uključujući Tita, s generalpukovnikom Kornejevim, šefom sovjetske misije u Jugoslaviji. Tito je zatražio od Kornejeva da odmah preduzme mjere kako bi se slučajevi pljačke, silovanja i nasilja barem sveli na najmanju moguću mjeru.
Desetine hiljada sovjetskih vojnika ušlo je u Jugoslaviju 1944. godine. Većina je napustila zemlju do kraja godine, ali je nekoliko hiljada ostalo u zemlji, uglavnom s partizanima na Sremskom frontu ili se oporavljajući u bolnicama. Vojin Majstorović, historičar i ekspert za Crvenu armiju, istraživao je slučajeve silovanja i objavio svoja saznanja. On tvrdi da je procjena tačnog broja slučajeva silovanja teška budući da naučnici koriste različite metode za svoje izračune.
U Jugoslaviji, na temelju dva različita navođenja službenog broja prijavljenih silovanja, može se procijeniti da je Crvena armija tokom svog boravka u zemlji viktimizirala između 2.420 i 24.380 žena, tvrdi Majstorović i dodaje kako, bez obzira na to koja od ove dvije brojke bila bliže istini, ti slučajevi seksualnog nasilja nisu “ušli u društvenu psihologiju Jugoslavena”, što je izraz kojim historičar Norman Naimark opisuje rašireni strah od silovanja u Njemačkoj.
Nema dokaza da su Jugoslavenke prikrivale svoj spol odijevanjem kao muškarci ili da su pokušavale izbjeći neželjenu pozornost sovjetskih trupa mažući svoja lica prljavštinom ili pekmezom, kao što su žene u neprijateljskim zemljama bile prisiljene činiti. To ne znači da Jugoslaveni općenito nisu bili svjesni da je Crvena armija počinila mnoga silovanja. Međutim, dostupni dokazi snažno upućuju na to da su se Jugoslaveni mnogo manje bojali Crvene armije nego Austrijanci, Mađari i Rumuni.
Sovjetska komanda rasporedila je 300.000 vojnika u Jugoslaviji na vrhuncu vojnih operacija. U Jugoslaviji ih je poginulo 7.889 tokom tri mjeseca, koliko su trajale glavne sovjetske vojne operacije u Jugoslaviji, a onda počinju napuštati zemlju. Sovjeti nikada formalno nisu okupirali Jugoslaviju. Prema tvrdnjama Majstorovića, maršal Tolbuhin, komandant Trećeg ukrajinskog fronta, pobrinuo se da pri ulasku u zemlju svi njegovi vojnici dobiju upute da “budu nemilosrdni prema pljačkašima, silovateljima i narušiteljima reda i discipline! Prihvatite ljubav i poštovanje jugoslavenskih ljudi koje ste oslobodili. Poštujte njihove tradicije, zakone i obitelji!”
Tako je Tolbuhin praktički naredio trupama da preuzmu inicijativu za kažnjavanje silovatelja. Nakon toga su sovjetski propagandisti nastavili podsjećati vojnike da se pravilno ponašaju prema civilima. Ove prijetnje nisu bile uzaludne. Kad je jedan vojnik pogubljen zbog silovanja žene, a drugi osuđen na deset godina zatvora u radnim logorima, vrhovno komanda je to iskoristila da time pokaže vojnicima šta ih čeka ukoliko pokušaju nešto slično. Tako je sovjetska propaganda nalagala vojnicima kako da se ponašaju.
Krajem 1944. godine Tito i njegova Vrhovna komanda bili su smješteni u rumunskom gradu Craiovi. Odatle je Tito imao kontakt sa Staljinom, komandantima sovjetskih jedinica i svojim partizanskim jedinicama. Kada su sovjetske trupe ušle u Jugoslaviju, lokalni partizanski zapovjednici obavijestili su Tita o zločinima koje je počinila Crvena armija. Tito je naredio partizanskim komandantima na terenu da ulože žalbe sovjetskim komandantima. Također je zatražio imena žrtava i imena sovjetskih oficira. Tito se, tvrdi Majstorović, energično suočio sa sovjetskim oficirima u vezi s ponašanjem Crvene armije.
Nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra održan je sastanak vodećih jugoslavenskih političkih i vojnih čelnika, uključujući Tita, s generalpukovnikom Kornejevim, šefom sovjetske misije u Jugoslaviji. Tito je zatražio od Kornejeva da odmah preduzme mjere kako bi se slučajevi pljačke, silovanja i nasilja barem sveli na najmanju moguću mjeru. Tito se također požalio šefu garnizona Crvene armije u Beogradu na sovjetske nerede i pijančevanje po gradu. Čak je pisao Staljinu da mu se požali na to što je Crvena armija uzela za sebe ratni plijen koji je želio za partizane, kao i za sovjetsko nepoštivanje jugoslavenskih vlasti u nastajanju i viktimizaciju žena.
Iako Staljin nije poricao Titove tvrdnje, bio je ljut zbog Titove drskosti. Optužio ga je da je nezahvalan za masovnu podršku koju je Moskva osiguravala partizanima. Tada su nastale Staljinove šale i pogrdne opaske o silovanjima koje je počinila Crvena armija, koje je zabilježio Milovan Dilas, tada jedan od vodećih jugoslavenskih komunista koji će kasnije postati disident. Te se opaske spominju u većini studija koje govore o divljanju sovjetske vojske u Evropi, ali se često ne spominje da je Đilas izjavio da su sovjetski oficiri snažnije reagirali na prestupe svojih vojnika nakon sastanka s Kornejevim, za što postoje brojni dokazi.
Crvena armija je počinila znatno manje zločina u Jugoslaviji nego u drugim zemljama. Ipak, previše je vojnika počinilo seksualno nasilje i druge zločine da bi ih se jednostavno pripisalo kriminalnoj manjini što je Staljin implicirao u svom odgovoru na Titove pritužbe o sovjetskom ponašanju. “Nije teško razumjeti da ne postoji porodica bez nakaza, ali bilo bi čudno vrijeđati cijelu porodicu zbog jedne nakaze.” Primarni razlog zločina sovjetskih trupa proizlazio je iz načina na koji su oni doživljavali Jugoslavene.
Majstorović piše da su sovjetski vojnici i oficiri, osim što su prezirali jugoslavensko stanovništvo, smatrali da zaslužuju počast zbog oslobađanje zemlje. Pljačka i široko rasprostranjeno uništavanje imovine rezultirali su stanjem anarhije. Nedostatak zaliha hrane i prijeteća opasnost od gladi pokazuje da su sovjetski vojnici pljačkali u velikim razmjerima. Iako je većina vojnika bila zadovoljna pljačkom, mnogi su također vjerovali da imaju pravo na seks.
Crvena armija je imala hipermušku i mizoginističku supkulturu, a grupna silovanja koja su neke trupe počinile trebala su učvrstiti njihova vlastita prijateljstva i odnose. Identitet vojnika uključivao je fokus na njihov seksualni potencijal i njihovo pravo na snošaj. Stoga su se čak i žene koje su služile u Crvenoj armiji s vremena na vrijeme bile meta nasrtljivaca. Ti su stavovi bili ukorijenjeni u etos vojnika i uvijek su oblikovali njihove interakcije s lokalnim ženama. Jugoslavenke nisu bile sigurne čak ni u vlastitim domovima.
Dana 25. oktobra 1944. godine sovjetski oficir ušao je u partizanski logor u Beogradu tražeći djevojke. Na pitanje šta želi, rekao je da su se Sovjeti žrtvovali prilikom oslobađanja glavnog grada Jugoslavije i da su imali pravo raditi što su htjeli. Tog istog dana, u drugom dijelu grada, trojica sovjetskih oficira pokušala su silovati partizanku. Nakon toga su oteli tri mlade djevojke, a majkama su kazali: “Borili smo se za Beograd.” Ovi postupci i citati silovatelja otkrivaju da su neki vojnici i oficiri Crvene armije vjerovali da imaju pravo na seks i da su bili spremni počiniti nasilje kako bi iskoristili tu percipiranu privilegiju.
Osim toga, veliku većinu zločina Crvene armije počinili su pijani vojnici, a iznimno je teško razdvojiti prekomjernu konzumaciju alkohola od seksualnog nasilja. Sovjetske trupe su uoči ulaska u Jugoslaviju pile metilni alkohol iz skladišta u bugarskom gradu Burgasu, što je dovelo do smrti 42 vojnika, dok je šest vojnika oslijepilo.
Oblokavanje se u Jugoslaviji nastavilo do te mjere da je 14. oktobra 1944. Tolbuhin naveo vožnju u pijanom stanju kao glavni razlog naglog porasta automobilskih i kamionskih nesreća. Sovjetsko vodstvo pokušalo je smanjiti navike opijanja svojih vojnika, dok su jugoslavenske vlasti pokušale zabraniti, pa čak i kriminalizirati prodaju alkohola vojnicima Crvene armije.
Prema Milovanu Đilasu, sovjetske trupe počinile su 121 silovanje u Jugoslaviji, od čega 111 silovanja i ubistava, kao i 1.204 slučaja pljačke uz seksualni napad. To su podaci iz knjige Razgovori sa Staljinom, objavljene 1962. godine. S druge strane, Vladimir Dedijer, visoki jugoslavenski zvaničnik i Titov službeni biograf, tvrdio je da su sovjetske trupe počinile 1.219 silovanja, 111 ubistava i 1.204 pljačke praćene fizičkim nasiljem. Prema Đilasu i Dedijeru, njihove brojke temelje se na prijavljenim slučajevima silovanja.
Robert Lilly, pak, u svojoj studiji o seksualnom nasilju koje su počinile američke trupe u Evropi pomnožio je prijavljene slučajeve silovanja dvadeset puta kako bi dobio tačniji broj stvarnih silovanja, Lilly koristi tu formulu kako bi procijenio broj slučajeva silovanja koje je počinila Crvena armija u Jugoslaviji na temelju Đilasovih i Dedijerovih brojki.


I Tolbuhin je bio Ukrajinac?