Toplotna pumpa - grejanje, teorija, uredjaji

@scroll, saglasan svako slovo.
Nema univerzalno najbolje ili univerzalno najgore rešenje, svuda i za svaku zgradu već je svaki sistem priča za sebe koji treba optimizovati prema konkretnim zahtevima.

Evo šta ima Mitusbishi da ponudi


Više o tome ovde


Test modela TP za 2010. godinu http://issuu.com/mediaview/doc...armepumpstest_2010/13?mode=a_p
a preporučujem dijagram sa merenja na strani 6.

Pri 0C TP na vazduh ima COP izmdeju 3 i 4 zavisno od modela, , pri -15C COP je još uvek veći od 2 kod praktično svih brand name modela.
Toshiba na testu je dostigla COP 2,37 pri -20C, kao najbolji rezultat.

Sličan odgovor okruglo na ćoše je bio očekivan, ali eto vrlo rado ću da te poslušam i da pročitam upravo i tačno ono što ti tvrdiš ako konkretno navedeš GDE to piše tačno.


Još ako možeš da ponudiš citat sa tih sajtova u izvornom obliku, još bolje.

Poštovani mhribljan svakako interesantan post i navedene brojke.


Daleko je taj kompresor od -32C i primene za vrlo hladni klimat, brojke su nedvosmisleno jasne.

Nego pitanje, zašto bi uopšte išli na tolike temperature kondenzacije. Za grejanje standardno (prema današnjim normama) dobro izolovanog objekta su dovoljne temperature reda 26-29C, recimo ako je podno/ zidno grejanje na vodu u pitanju.



Upravo tako, COP veoma varira od lokacije do lokacije a to podrazumeva naročito i pitanja vezana za montažu TP na vazduh.

Na rad veoma utiče vlažnost vazduha i uticaj vetrova i shodno tome posledično COP.

Mikrolokacija montaže TP na vazduh po mom iskustvu treba vrlo pažljivo da se analizira i odabere korektno.
Jedna te ista TP na lokaciji A može da radi sa problemima a na lokaciji B udaljenoj samo 2 metra da radi bez problema. pri tome se i stvarni COP može razlikovati do te mere da se oseti u potrošenim kWh struje.

Generalizovanje Tp na vazduh može da bude uvod u pogrešne zaključke o njihovom radu u praksi. Pri tome ne mislim na citirani tekst već uopšte.



Ima nekoliko serija, podmodela Altherma, od kojih je jedna sa fabričkom pogrešnom konstrukcijom i povučena je prilično brzo iz prodaje jer je prilično loše radila zimi pa je opciju standby elektro grejača prilično nepotrebno i često uključivala.

Imao sam razgovor sa predstavnikom Daikina (iz Austrije koji pokriva i našu zemlju) gde je potvrdjeno da je bilo problema u prošlosti i da je sadašnji model bez zimskih problema.

Inače, kod svih TP (i na vazduh, rasolinu, vodu) se preporučuje kao opcija dodatni električni grejač kao backup opcija za slučaj kvara TP.

Električni grejač takodje ima još jednu funkciju, antilegionela zaštitu jer je nužno neophodno povremeno povećati temepraturu vode u akumulaciji na najmanje 60C a to standardna TP na vazduh sa R410a ne može da odradi.

Niti Daikin niti ostale TP danas nemaju potrebu za elektro grejačima pošto rade bez problema do -25C u praksi.

Estia (Toshiba) i Mitsubishijeve varijante takodje u praksi rade bez problema pri niskim temperaturama.


Altherma HT (high temperature) kao dvostepena TP dodatno može da pogoni i klasično radijatorski visokotemperaturno grejanje čak i pri niskim spoljnim temperaturama, i to naravno bez elektro grejača.




Bio bih jako zahvalan za konkretne podatke sa željom da uporedim sa mojim podacima. Može i na PP ako smatrate da nije poželjno javno podeliti podatke.



Saglasan, odabir grejnog sistema ima mnogo varijabli i zamki a kuća se radi jednom u životu pa treba za svaki objekat pojedinačno obazrivo i vrlo detaljno izanalizirati tehnička rešenja i finansijske kalkulacije pogotovu imajući u vidu dostupnost odabranog energenta za tu konkretnu lokaciju.

U to spada i željeni komfor gde toplovodno grejanje ima znatne prednosti u odnosu na toplovazdušno grejanje po mom iskustvu.

Toshiba PDR serija TP na vazduh (a koja se ne prodaju na euro tržižtu) ima deklarisani maksimalni COP od 10 u odredjenom radnom režimu. I brojne nagrade za energetsku efikasnost.

Inače, japanski proizvodjači na euro tržište po pravilu šalju nekoliko godina stare modele B kategorije tehničkih rešenja a ono najbolje nude samo kod njih.

Ovo navodim samo kao primer ogormnog napretka industrije TP. Pre samo 10tak godina ovakva radna efikasnost nije bila ni na vidiku.

Uskoro se očekuje sledeća generacija TP sa napuštanjem R410a i prelaskom na R290 (propan) kao radni fluid.
Prve TP nove tehnologije su već dobile zvanično zeleno svetlo po pitanju bezbednosti od strane nemačkih nadležnih institucija pa se ove godine očekuju prvi modeli. Proizvodjač iz Kine je nedavno predstavio prvu takvu TP na sajmu početkom godine kao probni model.

Jedna od očekivanih osobina ovih TP je spuštanje radnog opsega pri grejanju na temp i do -35C a što je još važnije probijanje sadašnje barijere od -10C pri hladjenju.

Za data server sale koje imaju veliku toplotnu disipaciju opreme hladjenje je danas vrlo veliki problem s obzirom da je limit pri hladjenju TP na vazduh obično -10C i to kod najboljih modela (inače ti modeli bez problema greju i na -20C ali hladjenje nije pouzdano).



_{[Ovu poruku je menjao vdkom dana 21.03.2011. u 22:14 GMT+1]}

Toshiba PDR serija TP na vazduh (a koja se ne prodaju na euro tržižtu) ima deklarisani maksimalni COP od 10 u odredjenom radnom režimu. I brojne nagrade za energetsku efikasnost.

Inače, japanski proizvodjači na euro tržište po pravilu šalju nekoliko godina stare modele B kategorije tehničkih rešenja a ono najbolje nude samo kod njih.

Ovo navodim samo kao primer ogormnog napretka industrije TP. Pre samo 10tak godina ovakva radna efikasnost nije bila ni na vidiku.

Uskoro se očekuje sledeća generacija TP sa napuštanjem R410a i prelaskom na R290 (propan) kao radni fluid.
Prve TP nove tehnologije su već dobile zvanično zeleno svetlo po pitanju bezbednosti od strane nemačkih nadležnih institucija pa se ove godine očekuju prvi modeli. Proizvodjač iz Kine je nedavno predstavio prvu takvu TP na sajmu početkom godine kao probni model.

Jedna od očekivanih osobina ovih TP je spuštanje radnog opsega pri grejanju na temp i do -35C a što je još važnije probijanje sadašnje barijere od -10C pri hladjenju.

Za data server sale koje imaju veliku toplotnu disipaciju opreme hladjenje je danas vrlo veliki problem s obzirom da je limit pri hladjenju TP na vazduh obično -10C i to kod najboljih modela (inače ti modeli bez problema greju i na -20C ali hladjenje nije pouzdano).

zmajurina, dosta pitanja a koja za posledicu imaju dugoročne finansijske obaveze.

Moja preporuka je da se potpuno izbegne polazak od broja m2 površine a evo zašto.

100m2 može da ima termičke gubitke i 150W i 1.800W tj više od 1:10 odnos.

Shodno tome su drastično drugačija rešenja i oprema potrebni a time i kalkulacija troška investicije, troška redovnog održavanja opreme, troška pogonskog energenta.

Voda-voda ili rasolina-voda su opravdani ako se to pokaže proračunom kao finansijski isplativo rešenje imajući u vidu da u našoj zemlji ne postoji nikakav mehanizam grantova ili druge vrste pomoći države.

Svaka investicija za koju treba 20+ godina ekploatacije da bi isplatila početnii finansijski ulog se smatra danas neefikasno uloženim kapitalom.


Postoje grejni sistemi koji koriste Sunce kao osnovu i zasnivaju se na akumulatorima toplote velokog kapaciteta i koji recimo imaju vanredno male upotrebne troškove, čak do nivoa da su nekoliko desetina puta nižih troškova od najbolje danas TP.

Ali i početna investicija je takodje velika.

U Švajcarskoj su za potrebe eksperimenta, probe, ekstravagancije, bacanja para, kako ko već shvati napravili za jednu familiju kužu na takvim principima.

Osnova je prikupljanje sunčevog zračenja tokom 7 meseci i potom skladištenje energije koja se onda polagano troši narednih 5 meseci.

To je za sebe napravila jedna familija kao dom.


Ali, vodeni akumulator toplote ima adekvatno veliku zapreminu i koliko se prisećam visinu od nekih 11m a nalazi se montiran centralno u sredini kuće. Prečnik "bojlera" je nekoliko metara.

Shodno tome oko rezervoara vode je napravljena i koncepcija kuće, adekvatni temelji itd.


Uglavnom dodatna investicija u takvo rešenje grejanja košta reda veličine 100.000 eura, dakle grejni sistem.

U ovom privatnoj kući cena koštanja nije bila bitan element pa je moglo da se pušti mašti na volju.


E sad u našim uslovima da li ima preduslova finansijskih i ostalih, da li bi se dobila gradjevinska dozvola od nadležnih, itd...brojna pitanja.

Da se vratim na tvoja pitanja, treba uraditi detaljan i precizan energetski elaborat koji obuhvata sve podatke inače potrebne za izdavanje energetskog sertifikata (tzv pasoša zgrade) pa tek na osnovu toga odredio adekvatan grejni sistem.

U tom elaboratu se mogu sasvim dovoljno precizno proračunati gubici i pronaći mesta za poboljšanje energetske efilakasnosti same zgrade.


Najjeftiniji grejni sistem je smanjenje potrošnje same zgrade (izolacija, hladni mostovi, vetrozaptivanje, itd).

Prvo treba smanjiti potrošnju a onda je gotovo svaki grejni sistem povoljan i kasnije jeftin u eksploataciji uključivo i grejanje na gas.


Za koliko se isplati investicija se može odrediti tek na osnovu poznavanja stvarne situacije sa konstrukcijom zgrade i odabranog tehničkog rešenja- u praksi može biti i 6,7 godina a može biti i 40 godina pa i više.

U to treba uračunati i očekivani radni vek odabrane opreme ne samo po osnovu ispravnosti već i zastarelosti.


Uz današnji ubrzani razvoj opreme ne treba računati na upotrebu TP duže od 8-15 godina max jer u tom periodu već ozbiljno zastari i pojave se novi efikasniji modeli i rešenja.


Moj savet je da investicija u grejanje treba da se isplati za 10tak godina i tada je optimalno odabrana varijanta a rešenja od više decenija povrata investicije ne vidim kao efikasna upotreba novca.


Svaka zgrada je sistem za sebe i ono što je dobro za zgradu A ne znači i da je automatski dobro i za zgradu B.


Recimo zgrada koja se povremeno koristi (vikendica npr) treba da ima grejni sistem koji veoma brzo stupa u dejstvo i koji se može vrlo brzo prilagoditi trenutnim potrebama. Za tu zgradu recimo vodeno podno grejanje koje je samo po sebi inertno nije pogodan izbor.

Zgrada koja je namenjena stalnom boravku treba da ima veliku akumulaciju toplote u samoj strukturi zgrade.


Dalje, grejanje i zima je samo jedan segment upotrebe zgrade, šta je sa letnjom upotrebom ?

Podno grejanje je u našoj klimi u kombinaciji sa TP xx- voda neadekvatni odabir jer je potrebno intezivno isušivanje vazduha leti.

TP voda-voda sa vodenim toplovodnim grejanjem bilo radijatorima ili podno recimo ne može da se koristi za hladjenje u većem delu leta u našoj klimi, pa je potreban dodatni klasični klima uredjaj samo za hladjenje tj odvlaživanje.


Tada očito investicija u sistem grejanja se proširuje i u investiciju u sistem hladjenja.

Itd, iz više uglova treba sagledati svaki objekat, svaku želju investitora, svaku mikrolokaciju objekta, lokalne ulsove dobave energenta pa tek onda predvideti na apsolutno najbolji mogući po efikasnosti sistem već najisplativiji po korisnika.


E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.


Ovo je jako lepo sažeta suština priče- bivalentni sistem sa 2 energenta je često isplativiji od insistiranja na vrhunskom sistemu sa jednim energentom koji pokriva sve zahteve.

Uvek se može kombinovati na način da se najveći deo grejne sezone koristi manji, slabiji i jeftiniji grejni uredjaj a samo po potrebi koristi dopunski grejni uredjaj koji tada može biti i sasvim običan neefikasni termoelektrični klasičan grejač tj kalorifer od 3 evra.

I takav sistem je opet u zbiru finansijski efikasniji od monovalentnog voda-voda ili vazduh -voda ili sličnog sistema.


Pronadjen optimalni kompromis često dovede do zanimljivih rešenja koja možda nisu uobičajena kod nas ali matematika finansija na kraju bez dileme ukaže smer delovanja.

zmajurina, dosta pitanja a koja za posledicu imaju dugoročne finansijske obaveze.

Moja preporuka je da se potpuno izbegne polazak od broja m2 površine a evo zašto.

100m2 može da ima termičke gubitke i 150W i 1.800W tj više od 1:10 odnos.

Shodno tome su drastično drugačija rešenja i oprema potrebni a time i kalkulacija troška investicije, troška redovnog održavanja opreme, troška pogonskog energenta.

Voda-voda ili rasolina-voda su opravdani ako se to pokaže proračunom kao finansijski isplativo rešenje imajući u vidu da u našoj zemlji ne postoji nikakav mehanizam grantova ili druge vrste pomoći države.

Svaka investicija za koju treba 20+ godina ekploatacije da bi isplatila početnii finansijski ulog se smatra danas neefikasno uloženim kapitalom


Postoje grejni sistemi koji koriste Sunce kao osnovu i zasnivaju se na akumulatorima toplote velokog kapaciteta i koji recimo imaju vanredno male upotrebne troškove, čak do nivoa da su nekoliko desetina puta nižih troškova od najbolje danas TP.

Ali i početna investicija je takodje velika.

U Švajcarskoj su za potrebe eksperimenta, probe, ekstravagancije, bacanja para, kako ko već shvati napravili za jednu familiju kuću na takvim principima.

Osnova je prikupljanje sunčevog zračenja tokom 7 meseci i potom skladištenje energije koja se onda polagano troši narednih 5 meseci.

To je za sebe napravila jedna familija kao dom.


Ali, vodeni akumulator toplote ima adekvatno veliku zapreminu i koliko se prisećam visinu od nekih 11m a nalazi se montiran centralno u sredini kuće. Prečnik "bojlera" je nekoliko metara.

Shodno tome oko rezervoara vode je napravljena i koncepcija kuće, adekvatni temelji itd.


Uglavnom dodatna investicija u takvo rešenje grejanja košta reda veličine 100.000 eura, dakle grejni sistem.

U ovom privatnoj kući cena koštanja nije bila bitan element pa je moglo da se pušti mašti na volju.


E sad u našim uslovima da li ima preduslova finansijskih i ostalih, da li bi se dobila gradjevinska dozvola od nadležnih, itd...brojna pitanja.

Da se vratim na tvoja pitanja, treba uraditi detaljan i precizan energetski elaborat koji obuhvata sve podatke inače potrebne za izdavanje energetskog sertifikata (tzv pasoša zgrade) pa tek na osnovu toga odredio adekvatan grejni sistem.

U tom elaboratu se mogu sasvim dovoljno precizno proračunati gubici i pronaći mesta za poboljšanje energetske efilakasnosti same zgrade.


Najjeftiniji grejni sistem je smanjenje potrošnje same zgrade (izolacija, hladni mostovi, vetrozaptivanje, itd).

Prvo treba smanjiti potrošnju a onda je gotovo svaki grejni sistem povoljan i kasnije jeftin u eksploataciji uključivo i grejanje na gas.


Za koliko se isplati investicija se može odrediti tek na osnovu poznavanja stvarne situacije sa konstrukcijom zgrade i odabranog tehničkog rešenja- u praksi može biti i 6,7 godina a može biti i 40 godina pa i više.

U to treba uračunati i očekivani radni vek odabrane opreme ne samo po osnovu ispravnosti već i zastarelosti.


Uz današnji ubrzani razvoj opreme ne treba računati na upotrebu TP duže od 8-15 godina max jer u tom periodu već ozbiljno zastari i pojave se novi efikasniji modeli i rešenja.


Moj savet je da investicija u grejanje treba da se isplati za 10tak godina i tada je optimalno odabrana varijanta a rešenja od više decenija povrata investicije ne vidim kao efikasna upotreba novca.


Svaka zgrada je sistem za sebe i ono što je dobro za zgradu A ne znači i da je automatski dobro i za zgradu B.


Recimo zgrada koja se povremeno koristi (vikendica npr) treba da ima grejni sistem koji veoma brzo stupa u dejstvo i koji se može vrlo brzo prilagoditi trenutnim potrebama. Za tu zgradu recimo vodeno podno grejanje koje je samo po sebi inertno nije pogodan izbor.

Zgrada koja je namenjena stalnom boravku treba da ima veliku akumulaciju toplote u samoj strukturi zgrade.


Dalje, grejanje i zima je samo jedan segment upotrebe zgrade, šta je sa letnjom upotrebom ?

Podno grejanje je u našoj klimi u kombinaciji sa TP xx- voda neadekvatni odabir jer je potrebno intezivno isušivanje vazduha leti.

TP voda-voda sa vodenim toplovodnim grejanjem bilo radijatorima ili podno recimo ne može da se koristi za hladjenje u većem delu leta u našoj klimi, pa je potreban dodatni klasični klima uredjaj samo za hladjenje tj odvlaživanje.


Tada očito investicija u sistem grejanja se proširuje i u investiciju u sistem hladjenja.

Itd, iz više uglova treba sagledati svaki objekat, svaku želju investitora, svaku mikrolokaciju objekta, lokalne ulsove dobave energenta pa tek onda predvideti na apsolutno najbolji mogući po efikasnosti sistem već najisplativiji po korisnika.


E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.


Ovo je jako lepo sažeta suština priče- bivalentni sistem sa 2 energenta je često isplativiji od insistiranja na vrhunskom sistemu sa jednim energentom koji pokriva sve zahteve.

Uvek se može kombinovati na način da se najveći deo grejne sezone koristi manji, slabiji i jeftiniji grejni uredjaj a samo po potrebi koristi dopunski grejni uredjaj koji tada može biti i sasvim običan neefikasni termoelektrični klasičan grejač tj kalorifer od 3 evra.

I takav sistem je opet u zbiru finansijski efikasniji od monovalentnog voda-voda ili vazduh -voda ili sličnog sistema.


Pronadjen optimalni kompromis često dovede do zanimljivih rešenja koja možda nisu uobičajena kod nas ali matematika finansija na kraju bez dileme ukaže smer delovanja.

Dodao bih nešto, prosečna dnevna temperatura nije dovoljan podatak pri odredjivanju grejnog sistema ili proračunu očekivane potrošnje energije.

Za snagu (jačinu) koju treba da isporuči grejanje bitan je najhladniji dan tj najhladnija noć koja je zabeležena za tu lokaciju.

Tim podatkom se odabira grejanje koje će sa velikim stepenom verovatnoće osigurati komfor boravka u zgradi u praktično svim očekivanim uslovima.

I pored tog statističkog najlhladnijeg dana uvek je mogući još hladniji dan ali i tada će dobro dimenzionisano grejanje omogućiti ugodan boravak bez smrzavanja i u produćenom intervalu od više tako hladnih dana.


Sa druge strane za potrošnju energije nije bitna apsolutna vrednost temperature već vremenski raspored temperature tokom grejne sezone, grejni stepensati.


Vreme kao interval trajanja je jako bitan parametar kada se priča o potrošnji.

Ovaj podatak ima izuzetno veliki uticaj na proračun potrošnje i jako male pogreške u podacima za dato mesto lokacije zgrade mogu da dovedu do prilično ubedljivih finansijskih pogrešaka.

Čitati neplaniranog povećanja troškova.

Bilo da je veća potrošnja energije usled oštrije klime od proračunate bilo da je potreban slabiji i manji grejni sistem pa je u procesu investicije u grejanje nepotrebno potrošen kapital u višem iznosu od potrebnog.

Podatke o stependanima kako za grejnu sezonu tako i za sezonu hladjenja ima po statističkim tabelama, uglavnom HMZavoda odnosno raznim knjigama, udžbenicima, sajtovima...

Najbolje je ako se može naći statistika lokalne metereološke stanice iz recimo poslednjih 20tak godina ili neka što bliskija i sličnija po osobinama lokacija.


U kalkulaciju osim temperatura treba uračunati i strujanje vetrova koji takodje imaju priličan uticaj kako na potreban grejni sistem tako i kasniju potrošnju.


Sama zgrada je potrošač energije a grejni sistemi su obično samo pretvarači iz jednog u drugi oblik energije sa manjim ili večim gubicima koji pri tome nastanu.


Dakle, smanjiti potrošnju energije znači pre svega smanjiti potrošnju zgrade a tek potom "juriti" što jeftiniji energent i što efikasniji grejni sistem.


Ja koristim često podatke NASA merenja
ovde u kombinaciji sa Ret Screen paketom za proračune.

@vdkom: zahvalan sam na svim odgovorima i saglasan sa tim da je svaki objekat specifican. I jos jednom hvala na obilju informacija.

Svakako da sam i sam mislio o uvodjenju vise varijanti grejanja u objekat, dobra izolacija se podrazumeva i na tome nemam nameru da stedim ni materijal ni novac (a ni znanje strucnjaka). Kao sto sam napomenuo planiram izgradnju objekta giter-blokom, zatim ka spolja ide izolacioni materijal (u najgoroj varijanti stiropor 10cm, ako budem uspeo da nadjem adekvatnu trsku onda ona, a mozda i mineralna vuna), zatim vazdusni dzep i na kraju sitna cigla. Da li ce cigla biti omalterisana na kraju ili ostati takva ili obradjena kamenom to posle zavisi od finansija, mislim da ovo prvo ne zavisi nikako vec je osnovni preduslov da se i zapocne gradnja da se ispostuje ova struktura zida.

Dalje: u objekat je moguce uvesti gas tako da ce sigurno tu postojati pored TP i gasni kotao, kao i, verovatno, prostor za kotao na cvrsto gorivo koji mozda nece biti u pocetku postavljen ali ce kotlarnica sigurno biti planirana.

Pored navedene izolacije i zida, radicu sa, najverovatnije, pvc stolarijom i niskoemisionim staklima (punjena argonom ili kojim vec gasom treba, znaju oni koji to rade) tako da dovedem da lambda koeficijent bude priblizno isti celom povrsinom otvora. Ni ovde nema stednje.

Imajuci u vidu upotrebu navedenih materijala, cinjenicu da ce to biti stambeni objekat sa svakodnevnom upotrebom, smatram da je uz gresku od max 10% moguce za ovo podneblje odrediti parametre za TP, odnosno kakve sonde koristiti, koje duzine, kako konfigurisati sistem grejanja, odabrati adekvatna grejna tela (radijatori koji ne mogu da hlade leti, fan coil koji stvara problem sa vlagom u hladjenju, podno grejanje eventualno u kuhinji i kupatilu, nigde vise, ...) ali bih ja ipak pokusao da iskoristim potencijal tp za hladjenje u letnjem periodu ukoliko je moguce. Ovo naglasavam jer je sve izvesnije da zima krace traje a iz zime za 20 dana ulazimo u letnje temperature, jesen nam je predivna i topla... Zima ove godine trajala nepuna 3 meseca, zar ne? Ja ovo vise ne smatram zimom, a pravi mrazevi su krenuli tek od kasnog Decembra.

Investicija mora da se isplati za max. 10 godina, inace uopste ne ulazim u projekat TP, ali mislim da sa ovakvom izolacijom mora da se isplati.

Hvala svima na razumevanju, dosadan sam ali samo zelim da sto bolje isplaniram kucu uz vasu pomoc.

Pozdrav.

---

@vdkom



Možeš li ovo malo da pojasniš? Misli li se na isušivanje vazduha prilikom hlađenja i pojave kondenzacije ili na nešto drugo?

Koliko bi, recimo, jedan sistem sa TP vazduh-voda, podnim grejanjem, akumulacionim bojlerom, solarnim panelima a povrh toga i rekuperatorom bio dobar u smislu sistema, a da ne gledamo finansijsku isplativost?

---

Neću pisati više na ovom forumu, pošto je suviše postao oduran. Elem, "good will" za pomaganjem je definitivno nestao, a i interes za komunikacijom.

Za kraj samo par stvari, a onda ću vas srdačno pozdraviti.

1) Vodite računa o sistemima vazduh-voda. Slažem se da oni rade (daleko bilo da ne rade), ali je njihova prvenstvena namena klimatizacija jako velikih objekata tipa 10+ hiljada kvadrata (tu niti može da se nađe dovoljna količina vode, niti se može postići dovoljna površina zemlje za sondiranje). Što se tiče upotrebe u privatne svrhe, koristi se u mestima gde je prenaseljeno (gde će te u japanu naći 30m rastojanja između dva bunara).

2) Vodite računa o odnosu cena tp vazduh-voda i voda-voda odnosno zemlja-voda. Cena Daikin Alterme (17kW, -25C) je oko 7.500 +PDV eura (na našem tržištu) što je otprilike cena naše pumpe voda-voda 24kW, tako da je i startna investicija otprilike ista. Opet se vezujem za to da je COP kod pumpi koje ne koriste vazduh konstantan i da je apsolutno nemoguće izvršiti predikciju godišnjeg utroška korišćenjem pumpi sa vazduhom kao energentom.

3) COP je isto klizna stvar - morate definisati za koju izlaznu temperaturu dajete COP podatke. Ako pričamo o COP od recimo 4 na izlazu od 45 stepeni to automatski (okvirno) znači COP od 7 na izlazu od 35 stepeni a možemo ga terati i više time što smanjujemo razliku između temperature energenta i izlazne temperature sistema.

4) O temperaturama u isparivaču i sličnom nikada nisam želeo da pričam. Nije cilj na ovom forumu pokazati ko je i koliko pametan, već kako to izgleda u praksi. Tu priču sam prepuštao ljudima koji su sami napravili svoju toplotnu pumpu jer su ti parametri jedino bitni u fazi projektovanja pumpe. Parametri koji su bitni u eksploataciji pumpe su: COP, grafik preslikavanja u odnosu na ulaznu tj izlaznu temperaturu i parametri vremena rada u toku dana.

5) Niko od vas nikada nije (sem mene) pričao o ekonomskom COP-u, što je u globalu najbitnija stvar. Sada sam za vikend imao jako interesantan sastanak sa profesorom poljoprivrednog fakulteta u NS-u koji je sam napravio bafer od 2 tone (dobro izolovan) u koji je stavio dva grejača ukupne snage 12kW koji rade isključivo u režimu jevtine struje. Odličnom kalkulacijom i jevtinom automatikom napravio je mešačke ventile i na taj način se sigurno greje jevtinije nego u sistemima koji su loše proračunati sa toplotnim pumpama. Profesoru skidam kapu, sada će tu doći i naša toplotna pumpa pa će ukupna potrošnja njegovog sistema biti beznačajna.

6) Fan coil-ovi nemaju problema sa kondenzatom, to se rešava na dva načina: kondenzat koji se odvodi recimo u oluke prirodnim padom i upotrebom vodene pumpe u fan coil-u koji onda ne zahteva prirodan pad.

7) Problem korišćenja fcu-a sa izlaznom temperaturom od 35 stepeni znači upotrebu većeg modela (sa većim izmenjivačem) što automatski povećava troškove i povećava buku. To se rešava projektovanjem fcu-a koji će raditi na 45 stepeni ali koji će biti dimenzionisan da radi u medium brzini. Stavljanjem elektroventila radi se presecanje protoka instalacije time se ne troši energija. Na drugoj strani pumpin zadatak je da digne temperaturu vode u baferu na 45 stepeni i da ode u stand-by.

8) Postoji izuzetno jednostavan način prevazilaženja problema kondenzacije korišćenjem zidnih panela, ali ni to vam neću reći.

Imam još dosta toga da napišem, ali jednostavno ne želim. Za ove dve godine koliko pišem na ovom forumu, savetodavno (što preko foruma, što u telefonskom razgovoru) sam pomogao većem broju ljudi za šta nikada nisam tražio ni dinara. Smatram da će vam novi "igrači" mnogo više pomoći od mene. Koga zanima šta sam pisao može prelistati moje postove a može početi i da prati našu blog sekciju. Sada se priprema u nastavcima kompletan know-how izolacije objekta sa praktičnim primerima.

I dalje ću vam ostati na raspolaganju i odgovarati na vaše mail-ove.

U nadi, da ćete preći na energetski efikasne sisteme klimatizacije,

srdačno vas pozdravljam
Milan Veljković
"MIFIMI Energy" doo Niš

Skoro sam napravio montaznu kucu 100m2 sa odlicnom izolacijom. Planiram da ugradim toplotnu pumpu voda-vazduh .Na ebay-u sam nasao vrlo povoljno refurbished TP koju planiram da kupim. Sa troskovima transport i carine bi me kostala oko 1000 dolara. TP bi koristila za hladjenje i grejanje a koristio bih flexibilna izolovana creva za distribuciju vazduha...

http://cgi.ebay.com/FHP-EM018-...main_0&hash=item4aa8d691dd

Htedoh da pitam ako neko ima iskustva sa ugradnjom TP voda-vazduh i gde kupiti flexibilna izolovana creva za distribuciju toplo/hladnog vazduha...

@lukicweb: Jel mogu da dobijem malo informacija oko te kuce, cija je proizvodnja, koliko je kostala, sta ima od opreme, koji je uslove neophodno obezbediti pre izgradnje, koliko traje izgradnja, a i pokoju sliku ako je moguce... da ne bi zatrpavali temu za TP moze odgovor u privatnu poruku. Hvala.

ostali: izvinjavam se na off topic...

---

Ajde ovako konstruktivno pitanje, kako napraviti izmenjivac toplote u vidu spirale koja ce se ubaciti u bojler. Imam ispravan klima uredjaj kome je osteceno spoljno sace i hocu da ga zamenim sa izmenjivacom toplote. Kroz bojler bi cirkulisala voda. Pitanja koja me interesuju, je povrsina cevi (spirale) koja bi se ubacivala u bojler, koja cev se stavlja, precnik, debljina zida cevi, da li treba obratiti paznju na nesto posebno? Pokusao bih taj sistem koristiti za klimatizaciju i grejanje nekih 40m2.

Pravo pitanje... Zeljno cekam odgovor od nekoga ko je strucan.

---

Pozdrav svim forumasima.
Pratim ovu temu vec vise od godinu i smatram je vrlo korisnom. Preko nje sam se zainteresovao za TP a od novembra prosle godine i koristim istu za zagrijavanje kuce.
Posto vidim da ima vrlo malo konkretnih informacija od samih korisnika odlucio sam se da podijelim svoja dosadasnja iskustva sa TP. Vjerujem da ce biti mnogima od koristi.

Dakle imam kucu od 180m2 i zasada grijem samo prizemlje od 90m2. Kuca je jos uvijek neizolovana i smatram da kada je izolujem i pustim i gornji sprat u funkciju, potrosnja bi trebala da bude priblizno ovoj sadasnjoj.
TP je po sistemu voda-voda, podno grijanje sa 2 fankoila za grijanje i hladjenje.
Ono sto vas najvise interesuje su potrosnja po mjesecima.
Novembar 715 kwh
Decembar 1330kwh
Januar 1130kwh
Februar 1050kwh
Mart do danasnjeg dana 630kwh

Grijanje ima svoje brojilo u koje ulaze TP, potopna pumpa, 3 cirkulacione pumpe tako da je ovo pravo stanje.

Toliko za sada, ako ima zainteresovanih stojim vam svima na raspolaganju.
NAPOMENA: Da bi izbjegli bilo kakve nepotrebne rasprave odmah napominjem da ne reklamiram i ne prodajem TP, vec sam obican korisnik.

Pozdrav

Druze, a jel mozes da nam kazes kolika je snaga TP? Koliko pravi KW toplotne energije? Hvala

---

Snaga kompresora je 1050W, prema specifikaciji pravi 4kW grejnog kapaciteta.

Pozdrav
lumpy986 boje da koristiš lemjeni pločasti izmenjivač,ima bolju iskorišćenost površine?