Citat:
MyWay: Pa ako se 'izdigao' u ratno/tranziciono vreme onda je sa velikom verovatnoćom i ratni/tranzicioni profiter, odnosno, da pozajmim terminologiju - po profesiji biznismen. ;-)
Iliti, ako im je kriva materijalnog blagostanja imala značajni uspon od 90-tih na ovamo, dakle vrlo jesu ratni/tranzicioni profiteri. Mala je verovatnoća da u maloj, izolovanoj zemlji u godinama rata, hiperinflacije, sankcija, bede, kolapsa (poljo)privrede, sistema, morala, itd nekima jednostavno krene i 'izdignu' se zahvaljući pameti/radu/kvalitetu/ideji.
Pri tome ne računam rad na valjanju oružja,droge,reketiranju/pranju novca i sličnim kriminalnim radnjama. Kao ni one fore tipa npr nigde nema šećera, jedino kod tebe. Za keš, naravno (a plaćaš ga, naravno, preko računa).
Ajde da pođemo od pretpostavke da većina ljudi stvori neko bogatstvo u periodu od 25-40 godine života. Ako ništa nije napravio do 40-te sigurno neće ni napraviti posle toga, a ako je napravio to isto može samo još više da uveća.
E sad, uzmimo u obzir da je rat počeo 1991 godine i da su 25-30to godišnjaci tada bili 1966-61 godište. Kad bi ono što ti pričaš bila istina to bi značilo da su danas svi ljudi koji imaju 40-50 godina a stekli su neke pare u životu ratni/tranzicioni profiteri, mafijaši, prodavci oružja/droge, perači novca i slični kriminalci. Shtvataš li sada koliko je tvoja izjava glupa?
Nije ta generacija kriva što se rodila kad se rodila, i što se desio rat kad se već desio. Ljudi moraju da žive i da rade uprkos svemu. Rat jeste usporio dosta to napredovanje i jako mnogo uticao na standard, inače bi i kod nas bilo mnogo više ferarija i poršea na ulicama nego sada, kao što je npr u Sofiji ili Bukureštu (koji su tada bili daleko iza nas).
Meni je jako interesantno da slušam na kakve sve načine su ljudi zaradili pare i uvek bude neka priča koja me fascinira... Isto tako normalno poslujući/živeći uviđam gomilu oblasti gde je dovoljno da neko samo bude dovoljno profesionalan i da se posveti tome i da može da napravi fine pare. Evo naprimer slučaj od pre 2 dana. Treba mi kombi prevoz, oglasi prepuni. Reko aj što bi to bio problem naći. Kad ono prc, okrenuo sam jedno 30-40 telefona da bi našao JEDNOG koji je onako preko kurca voljan da vozi (relacija je bila Banjica - Novi Banovci), jednog koji mi je rekao stravičnu cenu jer mu se u suštini i nije vozilo, i nekoliko njih koji su mi bukvalno rekli "e,a jel mogu ja tebe da nazovem malo kasnije danas da vidim dal mi se vozi ili ne", ostali su ili bili mamurni, ili tek probuđeni (11-12 popodne) ili su bili hoću kakim neću kakim, ili nisu vozili baš tog dana i sl. Da sad tu dođe neko ko hoće profesionalno da se bavi time, kupi kombi i kaže ok moj radni dan je od 9-17h, sedim pored telefona i čekam da me neko pozove. Da se ponaša maksimalno profesionalno, i da radi 8 sati dnevno, mogao bi dnevno da ima minimum 5 vožnji po danu, to je nekih 150 evra. 50 evra od toga mu je trošak i amortizacija a 100 čista zarada. Da radi 6 dana nedeljno, to mu izađe oko 2500 evra mesečno, i to samo da radi lokalno, bez da ga usere neka malo duža tura. Ako mesečno za sebe ostavlja 1000 evra, a ostatak štedi, za godinu dana takav čovek može da kupi još jedan nov kombi ili dva polovna, da zaposli dva vozača i da radi sa tri kombija, i tako da razvija posao. Kroz 5-10 godina takav čovek opušteno može da ima razvijen posao i na raspolaganju nekoliko stotina hiljada evra za daljne investicije.
Eno recimo onaj lik koji je pozajmio par hiljada evra i otvorio Duff pljeskoteku. Uzeo je onaj lokal na autokomandi jer je tamo kirija praktično džabe (i dan danas), i što je jako bitno nije smanjivao kvalitet usluge nauštrb kratkotrajnog većeg profita već je sve ulagao u proširenje posla... I sad ima gomilu pljeskoteka po gradu i sigurno mu ostaje na čisto par desetina hiljada evra mesečno... Ali on sigurno ne može da spava noću jer likovi poput MyWay-a smatraju da je on ratni/tranzicioni profiter...
Login
Re: Ko nesto ovako moze da izjavi?
