elitemadzone.org - Legalizacija narkotika

R A V E N
Mirza Beglerović Raven
Tuzla

Član broj: 36142
Poruke: 1629
92.36.202.219

Sajt: NietzscheSource.Org

+101 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 08:45 - pre 96 meseci}

Lavlja_Jazbina je možda pomiješao ovu temu sa jednom drugom novijeg datuma. :D

A da li je istina da se nakon što se prvi put proba heroin, već je gotovo, dakle, već nakon toga si u okovima te droge? Ili je to proces?

Kako se meni čini, to je najpogubnija supstanca iz grupe narkotika.

Čuo sam da su ljudi uzimali MDMA (ectasy) da smršaju, ali valjda to moraš uzimati više dana da dođe do gubitka masnog tkiva? Slična je situacija i sa metamfetaminom koji valjda suzbija apetit, a održava i budnost, pa i nije čudo da one jezive slike korisnika istog sa Google Images podsjećaju na kosture. Navodno, ljudi znaju ne spavati po 3 dana.

Odgovor na temu

dusanboss

Član broj: 329401
Poruke: 732
*.dynamic.isp.telekom.rs.

Jabber: dusanboss

+593 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 09:49 - pre 96 meseci}

Ma nije . Ume Lav ponekad da okači tako neku pesmu iz milošte. :)

Citat:

A da li je istina da se nakon što se prvi put proba heroin

Pa sve zavisi. Svako ima svoju priču pomalu drugačiju, ali je najčešće to marihuna pa ekstazi, pa heroin na nos i tu se ljudi već navuku. Neki su u zabludi da se na nos ne mogu navući.
Uglavnom je to proces koji traje minimum par meseci neretko i godinama. Neće niko posle ludog vikenda da se probudi kao heroinski zavisnik.
Razlog što to ide tim putem je verovatno u tome što niko (velika većina) neće da krene sa heroinom znajući da tu postoji realna opasnost od fizičke zavisnosti čak posle nekoliko uzimanja.
Heroin jeste najpogubniji zbog te činjenice da stvara jaku fizičku i psihičku zavisnost, a i lako može doći do OD pogotovo ako se kombinuje sa nekim sedativima.

Koreste se razni oblici amfetamina kao preparti za mršavljenje. Čak je to ranije bilo čisto da se u mnogim "wonder drug" lekovima nalazio amfetamin tako da su dableti stvarno bile efikasne što se tiče mršavljenja :).

Ne znam toliko za taj američki kristal met. Koliko mi je poznato razlikuje se dosta od ovih ekstazi tableta i pilula koji su češći kod nas. Kažu da je za nekog gori od heroina. Meni nije jasno kako neko može da se navuče na supstancu sličnu MDMA.

Odgovor na temu

Ivan Dimkovic

Administrator
Član broj: 13
Poruke: 16687
*.ip.telfort.nl.

+7176 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 10:49 - pre 96 meseci}

Citat:

R A V E N
A da li je istina da se nakon što se prvi put proba heroin, već je gotovo, dakle, već nakon toga si u okovima te droge? Ili je to proces?

Ne, milioni ljudi svakog meseca iz medicinskih dobijaju narkotike koji su i jaci od heroina u nekim slucajevima, pa ne postaju dzankiji.

Proces formiranja psihicke zavisnosti zahteva visestruko uzimanje i ucenje tj. asociranje euforicnih efekata sa drogom, proces formiranja fizicke zavisnosti zahteva bar nekoliko dana kontinualnog uzimanja posle cega se javljaju fizicke neprijatnosti u pokusaju da se prestane. Za sve to vreme korisnik ima "get out of jail free" tiket. Kada se formira fizicka i psihicka zavisnost i dodje do prvih apstinencijalnih kriza gde mozak asocira "lek" za krizu u vidu nove doze, onda postaje teze i mnogima treba profesionalna pomoc.

Ali u principu vecina ljudi koji imaju pojedinacan / sporadican kontakt sa narkotickim analgetikom ne zavrse kao adikti. Zapravo vecini ljudi se opijati i ne dopadaju zato sto na kraju "eksperimenta" ili lecenja zavrse povracajuci i sa drugim stvarima koje nisu bas privlacne. Samo mali broj nastavi dalje i krece da formira "ukus" prema intoksikaciji.

Tu ljudi koji uzimaju drogu iz ne medicinskih razloga imaju hendikep, zbog samog okruzenja koje ih moze motivisati da vise puta uzimaju (i da se "navuku") - ali dok ne kompletiraju proces fizicke i psihicke zavisnosti, imaju potpunu kontrolu da izadju iz te price prostim "necu vise".

Na zalost, manjina je i dalje visok % - cak i u cistoj medicinskoj upotrebi, upravo u USA su promenili propise oko prepisivanja narkotika bas zbog toga sto im je ostalo desetak miliona ljudi godisnje koji nisu rekli ne dok je moglo lako.

TL;DR - da, jeste proces, proces u kome verovatno imas 10-20% sanse da se navuces.

Zbog velike stete koju ta navika sa sobom nosi po individuu, i tih 10-20% je prevelik rizik zbog koga je najpametnije ne probati.

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Odgovor na temu

Otto23

Član broj: 300024
Poruke: 4

+2028 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 13:23 - pre 96 meseci}

Citat:

A da li je istina da se nakon što se prvi put proba heroin, već je gotovo, dakle, već nakon toga si u okovima te droge? Ili je to proces?

Proces je, ali kratak. Treba uzeti u obzir, da vecina narkomana nije odmah, tj. prvog dana pocela sa heroinom. To pocinje sa mentalnim pripremama, tj. navikom da uzimanje droge "nema posledice", da moze da se kontrolishe, i da na kraju krajeva cini zivot prijatnijim i situacije lepsim, a opusta kad ti je to najpotrebnije.

Dakle, ekipa koja "duva" i drogira se blazim drogama, ima sve predispozicije da proba i heroin. Ne kazem da ce probati 100%, ali jedan deo njih, na zalost, razmislja o tome kao o upotrebi trave... ma, sta, mogu ja to. I onda, nastaje pakao - a samo je "uzeo malo", tu i tamo, da se opusti. Problem je i sto ta ekipa kad jednom proba nesto jace, se tesko vraca na koriscenje iskljucivo "slabih" stvari. Onda to "cascavanje" postaje sve redovnije, pojavljuje se zavisnost... i nastaje pakao. Dovoljno je da jedan u drustvu pocne sa heroinom, i velike sanse su da ce da ponudi ortaku ili ortakinji da proba... onda sve ide svojim tokom. Jednom i "nikad vishe", postaje "samo" dva puta... pa svake nedelje, pa svakih par dana...

Ignore list: Konislav (aka 2012)
war is peace :: freedom is slavery :: ignorance is strength

Odgovor na temu

dusanboss

Član broj: 329401
Poruke: 732
*.dynamic.isp.telekom.rs.

Jabber: dusanboss

+593 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 15:00 - pre 96 meseci}

Ja se ne bih složio sa tim opšte prihvaćenim stavom da se korišćećem marihuane stvara predispozicijza "teže" droge. Narvno da istraživanja pokazuju da je većina heroinskih zavisnika krenula sa marihuanom. To je iz razloga koji sam gore naveo tj logičnije je da će neko prvo krnuti sa bezopasnijom i "lakšom" drogom.

Ne stvara se tu nikakva navika za uzimanje supstance koja posle preraste u heroinsku zavisnost. THC i heroin imaju totalno drugačije dejstvio. I termin "jača" ili "teža" droga stoji samo u opasnosti od zavisnosti, a ne odnosi se na jačinu dejstva. Čak šta više većina ljudi kada proba heroin zbuni se jer očekuje ne znam kakvo dejstvo na osnovu prethodih iskustva uglavnom od marihuane i amfetamina. Pošto važe za "najaču" drogu ljudi pogrešno protumače heroin u fazonu "ma šta je ovo kakva najča droga ovo nije ništa". I stvarno manje doze heroina ni iskrivljuju stvarnost, već samo izazivaju prijatan osećaj i dejstvo uz koje osoba funkcioniše potpuno normalno.
To je i najveća caka kod heroina. Čisto sumljam da je neko probao heroin sa namerom da postane zavisnik. Ali eto, mnogima, koji se upuste u malo dužu avanturu sa heroinom se na kraju upravo to desi.

Citat:

Ne, milioni ljudi svakog meseca iz medicinskih dobijaju narkotike koji su i jaci od heroina u nekim slucajevima, pa ne postaju dzankiji.

Da, jače u vidu potencije po miligramu. Lekovi tipa fentanil koji stvarno gram za gram jesu mnogo potentniji od heroina i morfiuma, ipak razlika oko izazivanja zavisnosti je ogromna, čak ne uporediva. Mislim na psihičku zavisnost pošto su oko izazivanja fizičke verovatno slični. Ove lekovi ne daju euforiju i osećaj kao heroin i samim tim se mnog teže postaje zavistan od njih. Čak i ako izazovu blagu fizičku zavisnost posle terapije većina ljudi prebrodi to bez problema.
Kvaka je psihi. Svaki džanki će to reći jer većina se u svom život u više navrata rešila fizičke zavisnosti, ali se opet vrate zbog psihe. Zbog sećanja na "feeling", trenutak slabosti ili jednostavno zato što hoće još jednom, pa onda još jednom itd.
Zaebana igra. Daš dinar da udješ deset da izadješ (ako izadješ).

Nervira me zabluda da će neko prvih par puta da ti da džabe ne bi li te navukao i posle zaradjivao od tebe. Možda se i nekome desilo, ali je to retkost i stvari uglavnom idu drugačijim tokom. Većina ljudi je svesna rizka (donekle) kad ulazi u to. Valda ljudi kasnije da bi deo tereta krivice zbacili sa sebe pronalaze razne krivce zaštu su tu gde jesu. U većini slučajeva sami su krivi.

Odgovor na temu

Ivan Dimkovic

Administrator
Član broj: 13
Poruke: 16687
*.ip.telfort.nl.

+7176 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 20:35 - pre 96 meseci}

Citat:

dusanboss
Ja se ne bih složio sa tim opšte prihvaćenim stavom da se korišćećem marihuane stvara predispozicijza "teže" droge. Narvno da istraživanja pokazuju da je većina heroinskih zavisnika krenula sa marihuanom. To je iz razloga koji sam gore naveo tj logičnije je da će neko prvo krnuti sa bezopasnijom i "lakšom" drogom.

Zapravo, hronicno izlaganje marihuani tokom detinjstva/adolescencije izaziva dugorocne efekte na opioidni sistem koji ukljucuju i vecu osetljivost na opijate.

Vidi: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16823391

Pacovi koji su bili izlozeni THC-u tokom razvoja su na kraju koristili vece doze heroina. Takodje, pacovi koji su bili izlozeni THC-u tokom razvoja su reagovali pozitivno na manju dozu heroina.

To implicira dugorocne promene u procesiranju zadovoljstva ako je mozak izlozen "overloadu" zadovoljstva u fazi razvoja. THC u marihuani je poznat da ko-aktivira i opijatne receptore kroz kompleksnu interakciju (bas kao i alkohol) - sto verovatno ukazuje na uzrok problema vidjenog u eksperimentu.

Ovo samo po sebi ne znaci da ce hronicni korisnici marihuane iz mladosti preci na heroin, ali ukazuje na to da ce ti ljudi >ako< probaju heroin (ili druge opijate, svejedno) vrlo verovatno subijektivno imati povecan osecaj zadovoljstva, sto sigurno do neke mere povecava opasnost da ce postati ovisnici.

Ono sto je vrlo verovatno je da bilo kakva hronicna prekomerna tj. dugorocna neprirodna stimulacija mozdanog sistema regulacije zadovoljstva u periodu detinjstva i adolescencije imati efekte koji su drasticno duzi od metabolizma droge, vrlo verovatno pricamo o godinama.

Zbog toga je kriticno da se intoksikujuce supstance cuvaju od dece!!!.

Odgovor na temu

dusanboss

Član broj: 329401
Poruke: 732
*.dynamic.isp.telekom.rs.

Jabber: dusanboss

+593 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 22:17 - pre 96 meseci}

Ne znam koliko su relevatna istraživanja na glodarima kada je u pitanju ovako kompleksna stvar.

Svakako da se uzimanjem THCa stvara u mozgu neku "uzimanje supstance- nagrada" veza koja kasnije može delom da poveća podložnost heroinskoj zavisnosti. U ostalom to može da urade i dosta drugih psihoaktivnih tvari.

Da, verovoatno i thc delimično aktivira opioidne receptore kao i alkohol kao i kocka kao i sex. Da li to znači da su ljudi koji češće upražnjavaju seks podložniji heroinskoj zavisnosti?

Ne bih rekao. Takodje ne bih uzeo kao relevantno ispitivanje na štakorima. Jedno je aktiviranje opioidnih receptora, a sasvim drugo zavisnost od heroina. Postoji čitav niz opijata koji u odredjenoj dozi aktiviraju isti broj receptora kao heroin, ali ipak ne izazivaju ni približno jaku zavisnost.

Tako da se ne bih složio sa tim.

Odgovor na temu

Ivan Dimkovic

Administrator
Član broj: 13
Poruke: 16687
*.ip.telfort.nl.

+7176 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 22:34 - pre 96 meseci}

Ali stakori imaju bazalnu gangliju / nukleus akumbens i mu opijatne receptore, bas kao i mi ;-) Tacno je da ne treba generalizovati pacovske eksperimente na ljude ali, kada su u pitanju tako evolutivno matore stvari, kao sto je kanabiodni i opijatni sistem, vrlo verovatno su posledice slicne. Kako se radi o mogucim katastrofalnim posledicama, mislim da je argument sasvim dovoljan da bilo koje psihoaktivne supstance budu strogo zabranjene za prodaju deci, bez obzira na eventualne legalizacije.

Homo Sapiens jeste evoluirao ukljucujuci i fine detalje opioidnog sistema (ukljujuci i u odnosu na simpanze!) ali je "blueprint" isti kao i kod pacova. Gle cuda, i pacovi vole pajdo ako im se "diluje".

Sto se okupacije receptora vs. subjektivnog intenziteta tice, to je zato sto mozak takodje kodira >brzinu< promene stanja osim cistog agonistickog dejstva konkretnog liganda (opijata u ovom slucaju). Grubo receno, brza promena u okupaciji receptora (i agonistickom dejstvu hemikalije, naravno) ce biti zapamcenja kao vece zadovoljstvo i bice preferirana u odnosu na sporiju promenu generalno. Heroin rapidno prolazi krvno-mozdanu barijeru i biva metabolizovan u morfijum u mozgu kompletno u roku par desetina minuta (+ efekti pocinju znacajno brze zbog rapidnog transporta kroz krvno-mozdanu barijeru, sekunde posle ulaska u cirkulaciju), sto je kljucni razlog zbog cega ga tipicni dzanki preferira u odnosu na morfijum, iako je hemijski na kraju dejstvo na mu-receptore vrlo slicno, heroin ce rezultovati daleko brzom dostavom morfijuma u CNS i euforijom. Sa tim u vidu, nije tacno da nema medicinskih opijata koji imaju slicnan profil zloupotrebe i euforicne efekte - razni oksi (kodoni, morfoni) imaju isto rapidne euforicne efekte i, gle cuda, predstavljaju omiljenu metu za ilegalno diverziju.

Ne zaboravi, mezolimbicki sistem nagrade koji je modulisan opioidima je evolutivno izuzetno star "izum" prirode ciji je cilj bio da se zivotinja nauci da maksimizuje dobitak. Principi funkcionisanja datiraju pre coveka i pacova.

Dugotrajne adaptacije ukljucujuci i homo sapiensa isto nisu nista novo. Poznato je da NAC neuroni (nukleus akumbens, centar u kome se kodira zadovoljstvo i averzija) zadrzavaju "tihe" sinapse mesecima posle prestanka izlaganju intoksikanta. Ponovno izlaganje supstanci mesecima posle rapidno re-aktivira te sinapse. Eksperimentalno je potvrdjeno da su u pitanju tihe sinapse posto je bilo fizicki nemoguce da dendriti toliko izrastu posle ponovnog izlaganja.

Deciji mozak tek formira sinapse u frontalnom delu mozga koji je intenzivno modulisan dopaminom iz mezolimbickog sistema (a kolicina dopamina je modulisana opioidnim sistemom) - dopamin je neophodan za dugotrajno ucenje. Akutno izlaganje prevelikim dozama u kriticnom periodu sasvim sigurno ostavlja posledice i na coveka, bas kao i na nesrecne pacove iz eksperimenta.

Doduse, pacovi su dobijali bar gudru za dzabe, pa nisu morali da prozivljavaju taj aspekt adikcije.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 31.05.2016. u 23:53 GMT+1]}

Odgovor na temu

dusanboss

Član broj: 329401
Poruke: 732
*.dynamic.isp.telekom.rs.

Jabber: dusanboss

+593 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 22:51 - pre 96 meseci}

Sa ovim se već slažem u potpunosti.

Ne mogu da pričam o svim opijatima već o nekih par komada (više manje

)

I dalje sam sklon verovanju da je marihana uvod za heroin više zbog načina života, navika, društva nego zbog promena koje izaiva u mozgu.

Citat:

Kako se radi o mogucim katastrofalnim posledicama, mislim da je argument sasvim dovoljan da bilo koje psihoaktivne supstance budu strogo zabranjene za prodaju deci, bez obzira na eventualne legalizacije.

Ovo svakako. Sem u pratnji odrasle osobe suprotnog pola

. Šalim bre . Sad će napušavanja da krenu da pljušte.

Navuku se stakori na pajdo. Baš me zanima do kojih evolutivnih grana ovo važi. Dal može morski krastavac da se navuče?

Odgovor na temu

Ivan Dimkovic

Administrator
Član broj: 13
Poruke: 16687
*.ip.telfort.nl.

+7176 Profil

Re: Legalizacija narkotika

^{31.05.2016. u 23:02 - pre 96 meseci}

Za morski krastavac zaista ne znam :-)

Opiodni sistem je evoluirao sa ranim kicmenjacima koji su imali potrebe za finom modulacijom ponasanja zbog svoje drasticno povecane mobilnosti i repertoara mogucih akcija.

Kako je plasticna bazalna ganglija preuzimala omogucavanje izvrsavanja akcija i rastao repertoar stvari koje je zivotinja mogla da uradi, bilo je potrebno* imati hemikalije koje ce fino kontrolisati ucenje i motivisati zivotinju na akcije koje maksimizuju prezivljavanje jedinke i vrste (seks, hrana, itd.) i de-motivisati od akcija koje bi ugrozile prezivljavanje (glad, bol, itd.).

(*) "Bilo je potrebno" koristim iz danasnjeg "post-hoc" / "inzenjerskog" pogleda na stvar, priroda je morala da eksperimentise grubom silom tj. prirodnom selekcijom :)

Odgovor na temu