Legalizacija narkotika

Ja se slažem da šljam treba uklanjati iz društva (zato uostalom i postoje zatvori i slične institucije), ali zašto ti misliš da je šljam samo među narkomanima ? Imaš ljudi koji nisu nikad probali drogu, ne piju, ne puše... ali se ipak ponašaju nenormalno, prave krivična dela, maltretiraju ženu i decu, ponašaju se nasilno... Znači. generalno se slažemo da šljamu nije mesto na ulici i u društvu uopšte, ali je razlika u tome što je za tebe neko ko koristi narkotike po automatizmu šljam, a za mene je šljam šljam, bez obzira na to da li je alkoholičar, narkoman ili ništa od toga.

Pa u tome i jeste poenta legalizacije. Da se droga skloni sa ulica i prebaci u medicinske ustanove, i da se narkotici uzimaju u strogo kontrolisanim uslovima, gde će i ti narkotici biti kontrolisani, tako da budu čisti, da se precizno doziraju, da se koriste sterilisani špricevi (što sprečava prenošenje gomile bolesti), itd. Ja ne znam kako vi zamišljate legalizaciju ? Da se droga prodaje na trafici u pakovanju zajedno sa špricem, pa ti kad se vraćaš sa posla, kupiš jedno kilo pa se bodeš do jutra ? To uopšte nije legalizacija koju ja imam u vidu. Ono kako ja to vidim jeste da narkotici dobiju status leka koji se uzima isključivo uz recept. Neki ljudi zaista imaju medicinsku potrebu da to koriste, pa je bolje da onda za to konsultuju lekara koji će im prepisati šta i kako da uzmu, a da im to ne ugrozi zdravlje. A neće sigurno medicinsko osoblje da radi na tome da navuče što veći broj ljudi na drogu, naprotiv, dok je dilerima upravo to posao. Zar nije onda bolje da narkotici budu u rukama medicinara, nego u rukama dilera koji drogu mešaju sa ko zna čim, prodaju je u prljavim kesicama, narkomani se bodu neispravnim špricevima što je veoma opasno, a što je još opasnije, ostavljaju te špriceve po ulicama, u hodnicima zgrada, po parkovima, gde neko dete može da ga pronađe i da se zarazi ko zna čime. Upravo zato smatram da je mnogo bolje da ako već neko mora/hoće da uzme neki narkotik, da se to obavi u medicinskoj ustanovi, u propisanoj dozi i sa špricem koji će se po upotrebi baciti tamo gde treba.

Nisi. Ja u životu nisam probao drogu (ako izuzmemo dva dima vutre u 2. srednje), pa sam opet za legalizaciju. Razloge sam ponovio već nekoliko puta. Znači, ne zato što bih ja voleo da probam drogu, a ne smem ili šta tome slično, već zato što mislim da je bolje da droga bude u medicinskim ustanovama i da se daje pod kontrolisanim uslovima, po prihvatljivoj ceni, nego da bude naširoko dostupna na ulicama, ali da košta boga oca zbog čega narkomani čine razna krivična dela da bi došli do novca za drogu. Takođe, nečistoća droge (mešavine), špricevi koji se ne bacaju po upotrebi, nego se koriste nekoliko puta, često i od strane više ljudi, dovode do češćih smrtnih slučajeva i prenošenja gomile bolesti. A da ne pričamo o tome da se ti špricevi bacaju na mestima gde nikako ne bi smelo da ih bude (parkovi, stanice, hodnici zgrada, ulice...), gde može da ih nađe neko dete ili se neko slučajno ubode i navuče ko zna šta (na primer AIDS), itd.

To je zato što se droga sada uzima u nepropisanim količinama, bez nadzora kvalifikovanog medicinskog osoblja i bez provere čistoće droge. Eto, pogledaj ljude koji su bili podvrgnuti narkoticima u medicinske svrhe (pre i posle operacije, ublažavanje bolova i slično), jel ti deluju kao da ih je droga upropastila i da ne mogu da sastave dve rečenice ? Znači, po hiljaditi put, problem sa drogom je taj što se može naći na svakom ćošku, što se uzima pod nekontrolisanim uslovima, meša se sa ko zna čim, itd.

I samo da se osvrnem na ovo

Niko nije rekao da su isto, ali imaju dodirnih tačaka. Recimo, ni jedni ni drugi nisu sposobni da privređuju i zbog toga postaju teret države (čast izuzecima). I zašto onda narkomane treba uklanjati, a penzionere ne ?

A ko priča o zemljama sa dosta nezaposlenih (verovatno misliš na Srbiju). I ja mislim da Srbija nije još uvek dovoljno zrela za to i da ne bi trebalo da bude prva koja će se pozabaviti legalizacijom. Pričamo onako uopšteno u globalu. A što se tiče tog "počne da se drogira", upravo u tome je stvar. Manja je šansa da neko počne da se drogira ako se narkotici mogu dobiti isključivo u medicinskim ustanovama i to uz recept, nego ovako kada se droga nalazi svuda unaokolo, na ulici, po žurkama, po kafićima, u školskom dvorištu...

---

Upravo tako. Znam lika koji je dosao u centar za odvikavanje u 50 i nekoj godini. Umro mu diler od koga je uzimao heroin 30 godina. Starina u boljoj kondiciji nego ja, dobrostojeci u svakom pogledu, nikad ne bi rekao da je dzanki, a jos manje da se bode u venu. Ne bi nikad ni dosao nego se navikao na cistaka, a sad nema nigde da ga kupi. Presekao je kad umalo nije umro od smese koju je zadnji put zavrsio. Eno ga sad, pika tenis, skoro pa ni metadon vise ne uzima.



I svaki covek je prica za sebe, labilna osoba ce da se navikne na sve sto mu je pod nosom trenutno - bio to bensedin, kladionica, rakija ili CS, sasvim nebitno, samo je bitno koliko mu je dostupno i koliko volje ima (ako uopste hoce) da se odupre.



Boxter:


U 100% slucajeva ti ljudi prezivljavaju ono sto sebi dozvole - ni manje ni vise. Po pravilu oni roditelji, supruznici i ko sve jos, koji izgledaju gore od narkomana su takvi samo zbog cinjenice da su zmureli nad problemom ili cak ulazili u ekstremne varijante, npr prodavanja imanja da bi se junosi obezbedio pajdo i sl., a onda kad dogori do noktiju krece prica: omg wtf, drzava mora da pomogne bla bla... A onda kad im kazes da problem potice iz porodice kao npr zanemarivanje situacije, disciplina, strpljenje, onda se jos i uvrede :)

To je sablon ne samo za bolesti zavisnosti, vec i za nasilje u porodici, i vecinu problema danas.

_{[Ovu poruku je menjao ArsenLupen dana 09.09.2010. u 16:34 GMT+1]}

Pa alkohol je legalan covece pa urnise citave porodice ,
totalno nebitno da li ce neko nabaviti alkohol/drogu u radnji ili kod dilera ..

---

Aman, ko priča o prodaji narkotika u radnjama i trafikama. Hebote, poenta legalizacije nije da se ista prodaje u hebenom Merkatoru, nego da se dobija u medicinskim ustanovama uz recept i nadzor lekara, što sprečava mnoge druge nuspojave koje su danas vezane za narkomane (kriminal, prostitucija, prenošenje bolesti, ostavljanje špriceva gde god se stigne, navlačenje ljudi na dogu od strane dilera, itd.)

---

Slozicu se ovde sa Arsenom i Bokijem. Apsolvirali smo sve jezive price i porodicne tragedije koje su prouzrokovane narkomanijom. I nista nije pomoglo. I u blizoj i daljoj okolini vidjamo te slucajeve. Mozda je vreme za otvoren razgovor. Bez fobija, ustrucavanja i demonizovanja. Da bi sam razum posredstvom informacija koje su mu pruzene, a ne pod pretnjom izabrao bolje za sebe. Svest o tome da postoje ljudi koji konzumiraju drogu, i otvoren razgovor o tome, bez mrznje, posmatrajuci stvar iz svih uglova, ne moze da odmogne.

Upravo tako, to je sustina.
Ljudi se navlace na dop uglavnom jer nemaju sta da rade u zivotu. Oni sto se skinu sa heroina opet se na njega navlace bas zato sto im je bez njega zivot prazan. Nemaju sta da rade.
Nebitno da li je to heroin, video igrice, facebook ili alkohol, uzrok svih problema je to sto ljudi mladi ljudi nemaju sta da rade. A za to je krivo drustvo, sistem obrazovanja i zaposljavanja itd.
Skole koje svaku materiju ucine dosadnom.

---

Hoces reci : apoteka nije radnja haha .. nego sta je ?
Ako si mislio bas na ustanovu (kao sto si i rekao) to sve vec postoji u drajzerovoj i daju im trodone i metadone
(koji su zamena za dop) uz recept i nadzor .
Nije sija nego vrat ...

---

Otvoreno cu iskazati svoj stav. Protiv sam konzumiranja droge. Oni koji hoce da dostignu neku inspiraciju ili visinu, mislim da bi trebalo da dodju do toga pre postom i molitvom. Nisam za to da se konzumira bilo koja supstanca koja menja svest. Postoje ljudi koji ponekad imaju potrebu za tim, i svestan sam toga. Ne zazirem od njih. Mozda je ipak bolje ponekad popiti neku casu vina. Ali zar to nije isto onda? Ne znam.

Ali zato zazirem od robova pakla zavisnosti, u koji su neki usli. Svest je promenjena, i nisam siguran da iko moze da dopre do nje od jake gladi koja je obuzela celo telo. Prozdrljivost je zlo veliko. I mislim da je uzrok bolestima. Otvoren razgovor ne moze da smeta. Otvara svest i spoznaju. Kad je dovoljno visoko, razum jednostavno ne moze da pristane na zlo.

Ko ne voli drogiranje ne voli ni ljude.

Ovdje ima interesantnih stvari koga to uopste interesuje da cita: http://narkomanija-narkomanija.blogspot.com/

Evo jednog dijela iz knjige "igre koje igraju narkomani" koju sam ranije pominjao:

U žargonu mladih izrazi „naduvati se” ili „biti naduvan” znači biti pod dejstvom kanabisa (marihuane, hašiša i drugih preparata kanabisa). Prema tome, igra "naduvan i ponosan" jeste igra osoba koje koriste kanabis. Osoba nosi majicu na kojoj je znak petokrakog lista konoplje ili, pak, startuje diskretnije tako što u komunikaciji sebe predstavlja kao uzimaoca kanabisa (ili tako što uopšteno s odobravanjem govori o korišćenju kanabisa, ali na takav način da je drugima odmah jasno da i on koristi ovu drogu). U osnovi, to je potez Provokatora koji na prvi pogled naivno otkriva svoju „naviku”, „zavisnost” ili „tajnu”. To je manevar kojim peca Progonioca.

Kada se Progonilac odazove reakcijom zgražavanja, gnušanja, straha, prezira ili čak mržnje, tada Provokator, umesto da se povuče, prema ranije opisanoj dinamici, takođe postaje Progonilac koji ulazi u otvorenu prepirku i borbu po sistemu „ko će koga”. Da bi igrač igre "naduvan i ponosan" uspeo u svojoj akciji proganjanja Progonilaca, on mora imati različite, malo poznate argumente kojima će pokušati da poljulja stav saigrača. On može reći nešto poput: Da li vi znate da je moj život daleko bolji i lepši od kada duvam? Znate li da se kanabis koristi kao lek?
Nema jasnih naučnih dokaza da je kanabis štetniji po zdravlje od cigareta (alkohola).
LJudi koji duvaju su daleko manje agresivni od ljudi koji piju alkohol. Zanemarljiv broj ljudi koji su probali kanabis prelazi na teže droge. Znate li da je seks mnogo bolji kada je čovek naduvan? Da li znate da su mnogi slavni ljudi koristili kanabis (što je možda i doprinelo njihovoj kreativnosti i originalnosti)? Vrlo je dvolično i nepravedno dozvoljavati duvan i alkohol, a zabranjivati kanabis. Kanabis je u mnogim zemljama potpuno legalan i trebalo bi ga legalizovati i kod nas.

Ova borba uglavnom nije ravnopravna. Na jednoj strani je dobro potkovani Provokator, a na drugoj je osoba koja sasvim ispravno smatra da nije baš tako dobro to što neko uzima kanabis, ali koja, kako nije stručnjak za droge, uglavnom nema kontraagrumente za veoma razrađene Provokatorove teze. Samim tim što je Provokator uspeo da navuče osobu u polje diskusije u kojem je ona slaba a on veoma jak, jasno je da će Provokator pobediti bez obzira na to šta osoba uradi.

Kako zbog nedostatka informacija kojima bi mogla da parira Provokatoru osoba ne može ostati na nivou racionalnog razgovora, ona počinje da svoje stavove brani netačnim, preteranim i iskrivljenim tezama, što samo podstiče Provokatora da je još žešće podučava o „pravoj prirodi” kanabisa. Ako osoba počne da se ljuti i svađa, Provokator zauzima stav: „Nije ni čudo da neko tako rigidan (primitivan, pun predrasuda, itd.) ne razume kanabis”, čime prezrivo diskvalifikuje samu osobu i pobeđuje u igri.

U okviru igre “naduvan i ponosan” drugi može biti suočen s igrom “šta ti znaš kad nisi prob'o”, koja mu prividno izbija sve argumente iz ruku: „Ako već tako kompetentno osuđujete kanabis, kažite mi da li ste vi ikada duvali?” Osoba može biti suočena s analizom svoje ličnosti od strane provokatora: „Čistunstvo je uvek sumnjivo. Meni se sve više čini da vi u stvari jako želite da duvate, ali se toga veoma plašite!” i slično. Ako osoba prekine razgovor i povuče se, Provokator smatra da se predala i trijumfalno ostaje na poprištu bitke. Ako osoba shvati da Provokator zna mnogo više od nje i da je na tom polju ona inferiorna a on superioran, može radoznalo slušati Provokatorove teze i time pokazati da nije sigurna u svoj negativan stav. Provokator koji oseti da može poljuljati drugoga može iz igre "naduvan i ponosan" preći u igru "legalizacija", a zatim u igru "navlačenje".

Za razliku od opisane intelektualne verzije igre "naduvan i ponosan", u emotivnoj verziji ove igre ima daleko manje reči: osoba dolazi očigledno naduvana ili „slučajno” provokativno pokazuje svoj hašiš. Drugi reaguje zaprepašćeno: „Zar se ti drogiraš?” Na to osoba samo prezrivo pogleda onog što je postavio to pitanje i napušta društvo. Dakle, kratko i jednostavno: umesto da trpi prezir ili sažaljenje zato što se drogira, osoba počinje da prezire onog ko „ne kapira” duvanje. Obrazovani igrači igre “naduvan i ponosan” često se pozivaju na činjenicu da su poznati francuski pisci iz sredine devetnaestog veka pušili hašiš. Teofil Gotje je 1884. godine u Parizu u hotelu “Primodan” osnovao „Klub hašišara” u koji su jednom mesečno dolazili velikani poput Bodlera, Igoa, Balzaka i Dime, da bi pušili alžirski hašiš i uživali u intelektualnim razgovorima.

Halucinogene droge se u žargonu zovu psihodelične droge. Sam izraz psihodeličan dolazi od grčkih reči “psihe” i “delos”, što bi značilo “psiha koja upoznaje sebe”. Najpoznatije halucinogene droge su LSD, psilocibin, meskalin i pejotl. Ove droge imaju sposobnost da izmene način opažanja (izmenjena percepcija) i da izbrišu granicu između svesnog i nesvesnog tako da nesvesni sadržaji prodru u svest, stvarajući kompleksni halucinantno-iluzivni doživljaj. Sam efekat ovih droga se u žargonu naziva “trip” (tripovati, utripovati, itd.), što na engleskom znači “putovanje”. Putovanje može biti prijatno i zanimljivo i tada je “dobar trip”, ali može postati i prava noćna mora, kada se označava kao “loš trip”. Za ove droge je karakterističan i relativno redak fenomen koji se označava kao flešbek: osoba može i posle dužeg vremena, bez uzimanja halucinogena, iznenadno doživeti trip, što samo po sebi može biti vrlo neprijatno.



_{[Ovu poruku je menjao Nocni dana 09.09.2010. u 18:35 GMT+1]}

---

A jos veci broj konzumenata je olos i otpad.
U mom slucaju, od svih ljudi koje poznajem a koji koriste razne supstance niko nije ni uspesan ni normalan.

A one gluposti tipa "eto umetnici piju droge" ostavi za neku drugu raspravu...Dzabe ti je neces postati umetnik od LSD...

---

Ko ovo pise mora da je naduvan, da ne kazem "Provokator"

Pa o tome bas pricam. Clanci o narkomaniji i razgovor o tome je u sustini debilan. Problem se posmatra prepotentno i sa visine. To ne vodi nicemu.

Ne ne pogresno si srocio.
Ko ne voli drogiranje ne voli ni one kojima ta droga donosi profit a tu su drogerasi samo nus produkt cele price, koji su zbog sitnog dokazivanja pred curom zaboli iglu u venu i na kraju zavrsili u jarku uz svu patnju porodice i okoline.

Ko se radi ne boji se gladi.

Za njega se i ne brinem, taj je sebicno djubre kome najvise pati i boji se gladi porodica i bliza okolina

Kad je vec crni humor u igri, uz ovu bi idealno isla i ona zatvorska:
"Nema pjesme i veselja ka' sahrane roditelja"

---

Ovo Milivojeviceva prica me podseca na konferenciju u Fear and loathing in Las Vegas, kad Gonzo i njegov advokat Samoanac u neverici slusaju slicnu pricu Dr. Blumquista - strucnjaka za narkomaniju pred puniom salom murije (nazalost ne mogu da nadjem video)


http://www.dailyscript.com/scripts/fearandloathing.html

Ko je gledao razumece :D


Eeee ne mozes se vise ni naduvati u miru, a da te ne mecu u svetsku trgovinu drogom, finansiranje svetske vlade i sl.
Sta je sa onima sto sami sade, tu niko ne zaradjuje a samo jedna strana dobija? :D

Nisi u pravu.


Pazi, nemam decu, ali da imam - objasnio bih im koje vrste narkotika postoje, koji efekat i posledice izazivaju, upoznao bih ga/je sa nekim teskim zavisnikom i nekim rekreativcem, dakle predocio sve cinjenice i pustio da odluci. Ako hoce - samo napred. Njihov zivot.
Da ne mislis mozda da ces da ih "sacuvas" prikrivanjem informacija, cinjenica, hapsenjem dilera, pretnjom kaznama/batinama? Haha, srecno

Sure... Ovo je tako tipično razmišljanje, kada ljudska jedinka zamišlja kako je to imati decu.

Pozdrav