Sirotinjo i bogu si teska !

Nije suština problema minimalac sam po sebi, iako bi, ako ćemo iskreno, na današnje cene morao biti negde oko 600 evra(jer u svakom drugom slučaju neko stalno biva *eben),
nego je problem to što npr. čistačica ima 200 evra dok najbolji neurohirurg VMA ima 550-600 i svi ostali su negde između(to što ima par izuzetaka, to nije pravilo, zato se i zovu izuzeci).

To je van svakog smisla, jer tu ne može biti očiglednije da se ne radi ni o kakvom odnosu ponude/potražnje, nego je prost polupismenjački mentalitet doveo dotle.

Naopaki mentalitet, da ako si vlasnik bilo kakvog privrednog subjekta, onda moraš da imaš auto od najmanje 80k evra i nikako drugačije.
Svaka budala danas otvori trafiku i prodavnicu saksija i osigurača i za 3-4 meseca kupuje džip i stan, a radnici mu padaju u nesvest od gladi, jer "nema" da im plati još po 50-100 evra za već obavljen prekovremeni rad. To je problem. Gladan čovek ne može da radi ni minimalno. I tu nema nikakve radničke volje ili premišljanja, prosto su kalorije u pitanju, jer nema mesa u ishrani, pravog mesa, ne paštete i nareska... Dotle je došlo.
Ne govorimo mi o tome kako "jadan radnik" ne može od minimalca da ide na Maldive svake godine i ne može da priušti nov BMW svakih 5 godina, nego ne može da se digne iz kreveta koliko mu creva zavijaju, a ovde nas "uspešni privrednici" ubeđuju da upravo zavijanje creva treba da bude "stimulacija" za napredak.
Najlakše je rugati se bespomoćnima. To ume svaka budala. Izgleda da je to poenta.

"Drzavu" sacinjavaju ljudi od kojih su neki poslodavci, a radnika ima 'iljadu puta vise nego poslodavaca, i svaki od njih ima jednako pravo glasa i jednake mehanizme za popravljanje drzave kao i poslodavac, pa je onda suludo reci da su radnicima krivi poslodavci sto im je tako kako im je.

Prosjecan srpski "radnik" 'oce da jednom u 4 godine zaokruzi nesto na nekom listicu, ali bez da previse razmislja sta je zaokruzio, da dodje u 8 na posao i ode kuci u 4, bez da bere brigu gdje dolazi i odakle odlazi, da sve preostalo vreme trosi uglavnom na licno zadovoljstvo, a da se pri tome svi moguci problemi koji u medjuvremenu mogu iskrsnuti - nekako sami rjesavaju i to tako da ni u kom slucaju ne ometaju njegovo gledanje utakmice, velikog brata ili pecenja rakije.

Pravo na strajk i proteste on ne vidi kao "pravo", nego kao na dosadnu obavezu koju bi valjalo pretovariti na nekoga drugoga, pa da se taj drugi nekako bori za njegova prava dok on sjedi kuci i posmatra to na televiziji za vreme reklama koje prekidaju njegovu omiljenu zanimaciju.

To je jedan pasivan stav prema zivotu, od kojega se ne moze ni ocekivati nista vise nego ono sto vec jeste.
Zasto bi takvim ljudima bilo bolje nego npr. nekim austrijskim metalskim radnicima koji su u 100 puta boljoj situaciji prije dvije nedelje svi solidarno i kolektivno iz svih firmi koje imaju ikakve veze sa metalom izveli generalni strajk i dobili to sto su trazili?
To jednostavno nema logike...

Covjek koji ocekuje da ce neko drugi, ili da bi trebao neko drugi, da se bori za njega dok on ceka i prica kako treba "drzava d'uradi nesto" je u najmanju ruku lud.

To jeste osnovni problem. Takvi propisi samo uvećavaju troškove poslodavca, i zbog toga investitori preskaču Srbiju i produžavaju dalje u Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Kinu itd. Poređenje sa zapadnom evropom i skandinavskim zemljama je besmisleno, pa taman oni imali i 200 slobodnih radnih dana godišnje, iz jednog prostog razloga, niti smo ekonomski razvijeni ko zapadna evropa, niti imamo nafte i prirodnih resursa kao skandinavci, pa samim tim moramo da radimo duplo više od njih da bi ih sustigli.


Davanje zemljišta za gradnju je beznačajna stavka u jednoj greenfield investiciji. Vrednost zemljišta je reda veličine 0.5% do 1% vrednosti ukupne investicije, a kad se radi greenfield 3% od investicije otpisuješ na zaokruživanja, kursne razlike i transakcione troškove što mu dođe 3-6 puta vrednije od tog zemljišta koje si dobio na 'poklon'. Taj poklon više znači kao neki gest dobre volje lokalne samouprave i neka indikacija da ako su ti poklonili zemlju, verovatno neće da zakeraju oko dozvola i ostale papirologije..

A to oko doniranja 5000 evra po radnom mestu... To je ok novac, pogotovo za neke manje investicije, na kraju krajeva to ti je skoro jednogodišnja plata za radnika, taman mu dođe kao neki grace period... Problem je u tome što su te cifre šarena laža.. Teoretski možeš da dobiješ i do 8000 evra po radniku (u zavisnosti od nerazvijenosti opštine), a praktično možeš da dobiješ pare samo ako ih ima u fondu.. Recimo za 2011 godinu je kompletan fond ispraznio Beneton u Nišu, i nijedna druga greenfield investicija nije mogla da dobije te podsticaje.

Ali sve je to beznačajno, i tih 5000 evra po radniku i to davanje placeva, i 10to godišnje oslobađanje korporativne takse, Srbija ima mnogo većih problema da reši kako bi privukla investitore, a ovo je samo mazanje očiju neukim masama da se kao nešto radi po tom pitanju.


Ne bih baš rekao... Specijalisti uopšte imaju plate tipa 1000-1500 evra + da ne spominjemo to što 'zarade' sa strane od mita...


Daj onda da svi pootvaramo trafike ako je to stvarno tako, pa to bi bio najlakši način da ljudi reše svoje probleme.. Ali ipak, ako nemaš šta pametno da kažeš, nemoj da lupaš kao maksim po diviziji..

@ventura
Da li je svo to pomenuto davanje za greenfield investicije tako beznacajno najbolje pitati domace privrednike, evo neka bakara kaze da li bi njemu znacila takva dotacija ili bilo kakva druga pomoc. Beneton je oberucke prihvatio tu donaciju, znam i za neke druge firme koje su se ovajdile, ali ni jedna od njih nije domaca. Stranci pre svega izbegavaju Srbiju za investiranje zboj nejasnih uslova na trzistu o kojima sam pisao a ne zbog nekvalifikovane i lose radne snage.

@bakara
Uspesno poslovanje firme od 3-4 radnika je prilicno problematicno vec u startu. I pre nego sto zaradis prvi dinar drzava te vec zaduzuje kroz poreske obaveze. I sam sam dva puta prosao kroz tu pricu i znam (skoro) sve o tome. Kod tako malih firmi najveci problem su troskovi poslovanja (kirija za poslovni prostor, krediti, takse i slicno), i vecito izmisljanje nekih novih poreza i obaveza. Vecina takvih firmi, ako zavisi od robe i/ili materijalnih sredstava, njihovog obrta i plasmana, mecku ima da rodi dok ne zaradi pare, a poslovanje malo manje zavisi od (ne)odgovornih radnika. Jedino ako posluju bez znacajnih ulaganja u reprodukciju (agencije, softver, usluge) glavni faktor poslovanja su ljudski resursi. Inace, primeri koje si naveo su ekstremni i ne predstavljaju reprezentativni uzorak.
Nekada (tokom 90-tih, "puj, puj, ne vratile se") je privatnik koji je pokretao posao bio prvih godinu dana 100% oslobodjen poreza, druge godine 50% a tek trece je oporezovan u potpunosti. Sav novac kojim je pokretao biznis mogao je da usredsredi na poslovanje, a i sam kazes da nikome sredstva nisu neogranicena, pa je to i te kako znacilo.

Na kraju, mogu da navedem primere dve jake firme u mom mestu koje su uspesno poslovale i 80-tih, i 90-tih, a skoro i svih 2000-tih. Jedna je Hemofarm (oko 3000 zaposlenih) a druga Vrsacki vinogradi (nekada 450 stalno i jos toliko sezonskih radnika).

Hemofarm su kupili Nemci (Stada, i debelo su se novcano isprsili), otpustili su visak u administraciji sto je bilo oko 20%, radnicima malo podigli plate, zadovoljni su kvalitetom rada a radnici zadovoljni platama, i dalje uspesno posluju.

Vrsacke vinograde kupili su domaci "bizmismeni" (koga interesuje moze da isprati dogadjanja kroz stampu), platili je manje nego sto su zatekli gotove robe u magacinima, radnike "ubedili" da rade za minimalac jer treba pomoci firmi na taj nacin, one koji su se pobunili oterali na biro, povecali plate i ovlascenja upravnom delu firme, digli hipotekarne kredite (u vrednosti od jedno 4-5 puta vecoj nego cena koju su platili za firmu) a lovu pokupili (nisu investirali u firmu), od robe rasprodali sve sto su mogli a ono sto je preostalo odvukli u svoju drugu srodnu firmu. Sada je firma u restrukturizaciji (stecaj odlozen za neko vreme) posto je agencija raskinula kupoprodaju. Naravno, "bivse gazde" tuzile su drzavu sudu i dobili prvostepenu parnicu, pare od kredita nisu vratili, za par godina sleci ce se prasina i eto, propade firma zbog radnika, je li?

Eto, dva reprezentativa slucaja - u jednom stranci zadovoljni, dizu plate pa su i radnici zadovoljni; u drugoj domaci bizmismeni sprovode logiku "prvo gazda treba da zaradi a radnicima kolko se nadje i samo onoliko koliko se mora zakonski".

Ovo nije nikakav primjer firme koja postoji i radi da bi stvarala profit i zarad toga uposljava radnike, nego obicna lopovska posla, pa tako nema nikakve veze sa onim o cemu se ovdje prica.

Bravo za primer

Inace evo liste top 20 najboljih u Srbiji za 2011 godinu



izvor http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...su-najuspesnije-firme-u-Srbiji

@ventura,
neurohirurg Ljubomir Minić ima 55000 dinara zvaničnu platu, proveri, molim te i reci mi da nije tačno. Nije baš nepoznat.
Ako ćemo svi od plate praviti džeparac a živeti od "ispod žita", onda nam država i ne treba, samo pravi teret bezveze.
Onda bolje odmah da pređemo na "divlji zapad" način života, pa ko prvi potegne i puca u konkurenta - taj je bolji privrednik po svakom osnovu.
VMA se smatra najnaprednijom zdravstvenom ustanovom u jugoistočnoj Evropi, a bubašvabe im šetaju po plafonima i malo ko od zaposlenih zna više od 3 padeža.

Razumem da nema zakona koji te sprečava da razmišljaš na način "ako nećeš da radiš(za mene) - crkni, nisi za bolje" i "minimalac je (pre)veliki", ali valjda ima makar neka mrva ljudskosti i svesti o tuđim životima... Ne rađaju se ljudi da bi radili za tebe, da bi ti "pametan" usmeravao "izgubljene".

Otvori trafiku, je l' ti neko brani možda ? Napraviš 100 000 dnevno, čisto ti ostane 30000 i od tri dnevna pazara isplatiš mesečne plate radnicima, komunalije i poreze, a ostalih 27 dana sve ide tebi u džep. Posle na ES nađeš savet za polovnjaka do 20k€ i "gazda" si "pravi".

Nema razloga da previdiš način da stimulišeš (ne)radnika, a ne da mu pretiš neformalno i onda kada te ljudski od*ebe ili čak pred sudom odvali kaznom da se vadiš kako mu ipak nisi izričito pretio klišeima i skroz si "zlatan" inače, samo što to niko ne primeti odmah.

Već sam napisao da prazan stomak nije stimulacija. To je klasična pretnja smrću. Definicija pretnje.

Pade mrak, odoh malo da ablendujem presretačima :)

za razliku od tebe ja sam zakon i procitao, a da si procitao i ti video bi clan 179 daje sasvim jasno mogucnost da se radnik otpusti i to po nekoliko clanaka. Sto se tice tvojih urnebesnih prici i fascinantnih suma moram da kazem ukoliko ima i dece na forumu da ti je ova jedna od boljih. Ukrale par 1000 evra kazes ? Boktemazo, pa to je slucaj za policiju, a ne sindikat !

Pa domaće firme ne mogu da dobiju takve podsticaje jer su oni namenjeni podsticanju inostranih investicija. To su oni likovi koji sa Srbijom nemaju ama baš nikakve veze i totalno ih zabole ćošak da li će nove pogone napraviti u Srbiji ili Rumuniji. Isto tako ne može ni svaka inostrana investicija da primi taj novac. Mislim da je uslov kod SIEPE minimalno zapošljavanje 50 radnika koji će tu raditi minimum 2 godine, i minimalna vrednost mora biti između 1 i 3 miliona evra u zavisnosti od opštine.. A da bi dobili oslobađanje od korporativne takse firma mora da zaposli minimum 100 ljudi a investicija da je minimum 6.8 miliona evra. Dakle nije da se te pare dele tek tako bez veze. Samo što je problem što i ako ispunjavaš sve te uslove ne mora da znači da ćeš pare i dobiti.


Da je to sve tako kao što pričaš niko se ne bi dvoumio ni trenutka, svi bi otvarali trafike.. Šta može da košta jedna trafika, 5-10 hiljada evra, a po tvojoj računici tolko zaradiš za mesec dana sa trafikom..


Zakonom je svašta predviđeno... Može poslodavac dati otkaz radniku, ali je pitanje samo KAKO. Opomene, disciplinske komisije, suspenzije.. Cela ta procedura mora da se prođe da bi otkaz bio legalan i u skladu sa zakonom. A čak i da se konsultuješ sa advokatom svaki put, ni to ti nije dovoljno osiguranje da si baš sve uspeo da uradiš kako treba osim ako nemaš advokata koji je specijalista isključivo za ta pitanja i upoznat je u detalje sa tvojom firmom i radnim procedurama.

Sa druge strane, šta dve radnice ti ukradu/prokockaju nekih 3000 evra iz kase, šta god da je tih para nema.. I šta firma može da uradi? Može lepo da ih zamoli da taj novac vrate, može da pripreti policijom da taj novac vrate, a ako ne vrate može da se slika... Koje su opcije? Privatna tužba koja se može otegnuti godinama, pa čak i da dobiješ pozitivno rešenje od suda, šta ćeš da pleniš? Čak i da ima neke nepokrentosti to ne možeš da zapleniš ako im je to jedina nekretnina... A do tada si potrošio mnogo više od tih 3000 evra na advokate, sudske takse, i na živce za svo to vreme...

Ti si našao da iz Italije da komentarišeš zakone u Srbiji sa kojima si upoznat putem interneta i TV-a, a da pojma nemaš kakva je realna situacija.

znaci da ti pokradu kasu ti ne bi zvao policiju ? Haha, sve mislim.

^ Mos' ti zvati i Betmena i Superhika, ama pare svoje pokradene da dobijes nazad neces.
A jedino je to relevantno za biznis, jer ti ne mozes na trzistu trgovati policijskim potvrdama nego parama.

A šta tačno imaš od toga?

Pozoveš policiju, oni dođu, ti kažeš - ukrale mi pare, one kažu - nismo. I policija kaže, dobro izvolte na sud, privatna parnica između vas i rešite problem.

Svako malo iskoči po jedna ovakva tema na ES-u, i tako godinama unazad, ali ono što je zabrinjavajuće jeste to što se malo toga menja u razmišljanju ljudi. I dalje je u ogromnom procentu prisutan sindrom "država d'uradi nešto" i kukanja o tome kako "nema posla", "poslodavci su izrabljivači", "male su plate" i kako upravo država tu nešto treba da promeni. Šta tu država može da promeni na bolje i kako ? Država svojim delovanjem može samo da pogorša stanje.

Evo konkretno, šta može država da promeni u vezi malih plata ? Da odredi minimalac 500-600 evra i potpuno zabrani otkaze iz bilo kog razloga ? Pa može, ali onda bi se broj radnih mesta u najboljem slučaju prepolovio, jer jednostavno postoje radna mesta (ogorman broj radnih mesta zapravo) koja jednostavno ne vrede toliko. Jel to bolje za radnike ?

Ili šta država može da promeni u vezi nedostataka radnih mesta ? Da naloži svim poslodavcima da moraju da imaju barem 50 zaposlenih inače ne mogu da rade ? Pa može i to, ali onda mali privrednici uopšte ne bi postojali, a upravo mali privrednici obezbeđuju značajan broj radnih mesta kojih u tom slučaju ne bi bilo ? Jel to bolje za radnike ?

I konačno, kako to država može da utiče na izrabljivanje radnika i boje uslove za radnike u nekoj firmi, bolje nego što sada to radi ? Jel postoje zakoni koji određuju maksimalni broj radnih sati nedeljno, obavezan godišnji odmor, minimalnu platu, zaštitu na radu, nemogućnost davanja otkaza bez razloga ? Postoje. Pa šta više treba ? I ovo je previše.

Dakle, činjenica je da država ne može d'uradi ništa na poboljšanju standarda građana, jer se standard ne gradi zahtevima, nego predanim i angažovanim radom, i to ne samo na poslu, već i na promenama u društvu, a to se postiže pre svega radom na sebi i upravo je to ono što mnogi ne mogu da shvate. Kao što su odin i anakin lepo primetili, problem je u tome što su ljudi (čast izuzecima) suviše statični. Stalno traže nekakve promene, a ništa ne rade povodom toga, već sve očekuju od države i/ili poslodavca. Nisu spremni na promenu posla, nisu spremni na preseljenje, nisu spremni na traženje posla, ne shvataju da su za neke stvari koje im ne odgovaraju na poslu, krivi isto koliko i poslodavci i što je najgore nisu spremni da razmišljaju ni o čemu. A da je to tačno, lično sam se uverio na brojnim primerima.

Nabrajanje tih primera, potrajalo bi mesecima, ali evo samo nekih. Recimo, jedan komšija koji radi kod privatnika u proizvodnji i rade sa opasnim mašinama koje mogu da budu opasne po život. Naravno, poslodavac im je obezbedio svu potrebnu zaštitu, ali i on i još par kolega kad god nema šefa, ne koriste tu zaštitu jer im smeta. I šta ako im se desi nešto ? Biće, poslodavac nije obezbedio zaštitu na radu. Ili ovaj jedan poznanik što radi kao vozač i hvali se kako ne vezuje pojas, jer ga guši, a i boli ga uvo jer poslodavac plaća sve kazne. A ne konta da nije problem u kaznama, već ako mu se nešto desi, to je automatski nezgoda na radu i poslodavac može za to da odgovara. Jel tu država treba d'uradi nešto ili ti ljudi trebaju da počnu da misle svojom glavom i shvate da zaštita na radu ne postoji eto tako, nego zbog njihove lične bezbednosti. Klasični leminzi.

Takođe, jako malo ljudi je zaista spremno na promene, iako stalno kukaju za istim. Stvar je u tome što se promene ne dešavaju same od sebe, nego radom na tim promenama, kao i to da za neke promene, najčešće treba učiniti neke druge, mnogo drastičnije promene. Na primer, ako neko želi da ima veću platu, nije dovoljno samo da to želi i čeka da mu neko to obezbedi, već da uradi nešto povodom toga. To može biti promena posla, preseljenje u drugi grad ili drugu državu, sticanje novih znanja, prekvalifikacija, obuka za rad na novim poslovima, promena načina razmišljanja, poboljšanje svojih psiho-fizičkih sposobnosti, itd. Država tu takođe ne može d'uradi ništa, ako pojedinac nije spreman na promene i/ili ne želi da radi na njima. I kada takav kaže da ne može bolje, to nije ništa drugo nego traženje izgovora i opravdanja za samog sebe.

Istina, postoji jedan manji procenat ljudi čije je recimo psiho-fizičko stanje nepromenljivo i zbog toga ne mogu da rade neke ili nijedan posao, ali to su onda socijalni slučajevi. Svi ostali imaju izbor. Ako ti fali fizičke snage, tu je teretana. Ako nemaš para za teretanu, uzmeš plastične flaše i parče konopca (može se naći za dž u svakom kontejneru), napuniš vodom i bilduješ. Ako ti fali znanja i obrazovanja, postoje kursevi. Ko nema za kurs, tu su knjige i internet. Ako nemaš para ni za knjige i internet, sigurno imaš barem jednog prijatelja koji ima, pa uvek možeš da ga zamoliš da ti dozvoli sat vremena dnevno kod njega da pročitaš nešto što ti treba. Nema posla u tvojoj branši u gradu u kome živiš, potražiš posao u drugom gradu. Nema ni u drugim gradovima, potražiš u drugoj zemlji. Nema nigde posla za tvoje zanimanje, promeniš zanimanje. Rešenje uvek postoji, samo je stvar toga koliko je nekome zaista stalo da nađe rešenje, umesto da sedi i kuka na okolinu, poslodavce, državu, marsovce...

Ko god misli da to nije moguće, to samo znači da nikada nije ni pokušao ili barem ne na pravi način. Svaki dan, ali bukvalno svaki, slušam od ljudi razne priče i kukanja o ovome o čemu se i ovde priča, te male plate, te ovakav poslodavac, te onakav poslodavac, te država neće d'uradi ništa... A kad god sam nekome od njih pokušao da ponudim savet kako to mogu da promene, odgovor je u preko 90% slučajeva "ma to ne vredi ništa", "neće uspeti", "ne mogu ja to", "lako je tebi da pričaš kad nisi u toj situaciji"... a kada pitam kako zna da nešto ne može ako nikada nije ni pokušao, najčešći odgovor je "Ma jednostavno znam", bez ikakvih argumenata i objašnjenja za to što tvrde i nastave da rade po starom i kukaju što rade po starom. To je kao da uzmeš da hodaš po trnju i umesto da se pomeriš sa trnja, nastaviš da hodaš po istom i kukaš kako boli. Postoji ime za to, zove se mazohizam.

---

Podvuceno - potpuno tacno!

Boldovano - potpuno netacno, nema veze s' mozgom!




Boldovano - potpuno nema veze sa stvarnoscu, nikakve!

Sve zajedno - kako "mali Perica" vidi svet oko sebe.


Pozdrav!

---

2 Marko_L

opisao si stanje jednog sloja ljudi da kazem, ali tekst ti je prilicno jednostran i baca se akcenat na radnike.

Ja godinama zivim u Italiji u Milano epicentru italijanske industrije i finansija i video sam radne drame u industriji, politici, svadje sindikata i optuzbe unije poslodavaca na racun vlade, brojne strajkove, nezadovoljnu studentariju ali nikada nisam video da se tolika paznja obraca na obicnog radnika i da se sad on tera na neke promene, rad na sebi i sl.

Radnik moze da se promeni kako god hoce, ali posla ce biti samo ako ga stvore ljudi koji ga stvaraju. Niko normalan ko je bio primer vozac raznosac i ostao bez posla nece plakati sto je ostao bez posla pa mora da radi kao magacioner. Ali sta ako nema posla ni za magacionera ? Da se preorjentise na elektricara mozda, recimo da uci 3 godine u 45toj ? Hoce li mu to dati posao i ko ce ga primiti kad ima nezaposlenih elektricara sa godinama iskustva ?

Ispada da je za sve nevolje kriv srpski radnik. Pa dobro, ako je tako onda vas ja pitam sledece. Kako je moguce da ja mogu da radim u Milanu, a u Novom Sadu ne ? Sto bi mene srpskog radnika zaposlio neki stranac ? Ili jos veci apsurd: da li sam ja mozda bio nedovoljno dobar za NS pa sam morao da odem u bedni Milano ?

Za političku situaciju i investicionu klimu u državi srpski radnik tj. glasač snosi deo odgovornosti, međutim svako je krojač svoje sudbine, i situacija pojedinačnog radnika najviše zavisi od njega samog.

Cela fora je u tome što u Milanu RADIŠ, dok bi u Srbiji dolazio na posao (kao i svi oko tebe)...

Reći da su naši ljudi vredni radnici uzimajući za primer one koji su otišli da rade u inostranstvo i to kako oni rade je totalno pogrešno. Oni koji su dovoljno hrabri da su zarad boljeg života promenili čak i državu (to je verovatno bila poslednja opcija), sigurno ne predstavljaju prosečnog apatičnog radnika koji sedi u mestu, kuka na sve živo i čeka da mu nešto padne sa neba.

@danko, koliko si ti zadovoljan ucinkom svojih radnika? je l rade nesto ili samo trose kiseonik na radnom mestu?

Da samo troše kiseonik ne bi ni radili jer bi i firma propala.. A inače su svi i sadašnji i bivši odlični radnici i ljudi.

eto vidis, ne treba generalizovati ;)

nego, rece SVI su i bivsi i sadasnji?
kao kroz maglu se secam da si pominjao nekog matorog lika koji se bunio protiv visenedeljnog odlaska na teren par kila km od doma i da si ga malko "castio" recima, ovde na forumu, lose se secam?
ako ne, je l i on bio odlican covek i radnik?

Taj je otišao u penziju, ali bio je dobar radnik i čovek, samo je volio ponekad da jajari po APP sistemu :)