Uzgoj krava muzara - šta biste vi na mom mestu?

ja mislim da je dzabe :).
Ne mogu da zamislim koliko kosta 20ha u vojvodini :)

cena je prosek 8000e za 1ha okolina 30km od ns!

Aha!

I sta ja rekoh posto je zemlja u Sumadiji?

Srecom nasao si ovaj link na net-u, seljaci obicno ne kace na net sta je na prodaju! Nego ruke u dzepove i krenes polako po ataru bilo kog sela u Sumadiji - nagledas se i napustenih kuca i imanja i zakorovljenih njiva...

Tako sam i ja kupio i planiram jos par da kupim, da zasadim ako ne lesnike, orahe ili slicno, ono bar obicnu sumu

Ja bih na jednu parcelu od 1h posadio topole :).
Gore u vojvodini prijatelj koji je radio u strugari mi naprica neke ekstra cifre... Valjda one zahtevaju vlazno zemljiste, a gore su podzemne vode jako visoke, pa topola besni koliko brzo raste.
Kaze za 15-20 godina to je cifra fenomenalna. Ispadne valjda oko 100E po drvetu... a to je obezbedjen stan za dete :)

E sad... ako je on lagao mene, i ja lazem vas :P


Nego, danas sam se aktivno informisao o zemljistu. U Baljkovcu, na 5-6km od Kragujevca bio sam na imanju jedne komsinice koja je to kupila pre 5 godina za 15000E. 3ha plus stala, neki objekti, 3 bunara i solidna kuca, stara gradnja ali fenomenalna. Vrlo malo je ulozila u nju da je sredi.
Inace sam kod nje stanovao jedno vreme dok sam radio po Francuskoj, pa znam da joj je bila zelja da sredi svoj "ranc" i da se penzionise tu :).
Njena rodbina je u naselju Belosevac na 1.5km odatle prema gradu... Evo par slika. Na zalost ne setih se da slikam parcele, ali bice vam jako zanimljiva stala koja je zidana pre mnogo godina, i kako to danas izgleda...


Elem, poceo sam da gledam u nebo, a nemam nikakvo imanje :P
Ovo mi nije licilo na dobro




_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 26.05.2013. u 21:51 GMT+1]}

Jao brate kacara/magaza i ona luda stala ili sta vec! Kako ga samo nadje... Uf... sad ti zavidim!

Ja se namuci sa onom mojom, a gle ova kako je lepa!

Mada me ceka sredjivanje jedne ogromne kod mene u drugom selu... Imace da se radi celo leto

Pa nije ona ni platila bas jeftino to :)
Ali za nju nije to bila neka lova, a vidim da uziva gore....
mogla je da kupi jednu garsonjeru u centru i da "uziva"

Krivo mi je sto nisam slikao i sve ostalo

Ne valja ti to što unapred računaš koji ti je profit. Može svašta da se desi. Poljoprivreda ti je delatnost koja 30% zavisi od čoveka a ostalih 70% je milost i nemilost prirode.
Retko ko se obogati od nje. To se sve svodi na obrtanje para i malu akumulaciju.

Ratarstvo ti se ne isplati ako nemaš više od 10ha. Neki govore da se isplati ali ja stojim iza te činjenice da se ne isplati sa manjom površinom. Jeste da ti odradiš osnovnu obradu, platiš đubrivo, predsetvenu obradu, platiš seme, odradiš setvu, platiš hemiju, odradiš žetvu, prodaš proizvod i dobiješ te pare na gomili ali opet kada pogledaš da treba da platiš za sledeću godinu sve to i oduzmeš sve inpute od dobijene cifre, tebi u suštini jaaako mala zarada ostaje na tome. Sa svakim većim povećanjem obradivih površina tebi se ta jako mala zarada uvećava ali veoma malo. Treba ti najpre dobra mehanizacija. Mehanizacija koja te neće ostaviti u njivi ili iziskivati popravke što znači da ti treba i te mašine i traktore da održavaš što je moguće bolje da bi te to sve služilo. Stalno ulaganje u nove i kvalitetnije mašine se podrazumeva. Treba ti kvalitetno seme. Kvalitetno đubre. Poznavanje karakteristika semena. Poznavanje karakteristika đubriva i pravilan odabir. Moraš da poznaješ tipove zemljište i da na osnovu toga svoje agrotehničke mere da primeniš. Moraš da pomalo poznaješ i hemiju. Da ispoštuješ sve parametre kako bi maksimalno iskoristio hemiju. Na kraju, moraš da gledaš svakodnevno prognozu i da se spram toga organizuješ. Da gledaš svakodnevno prognozu i u samo nebo i da se moliš da sama priroda ne poništi tvoj trud i tvoje ulaganje. Moraš da budeš spreman na sve. Isplativost zavisi samo od tebe i količine tvoja samoodricanja.

Stočarstvom možeš da se baviš i ako imaš manje obradivih površina ali onda zaboravi na prodaju poljoprivredni proizvoda koje dobijaš sa njive jer sve odlazi na hranu za stoku. Tu je bitno da imaš objekte. Da imaš raznovrsnost hrane. Ne možeš npr. krave samo hraniti travom sa neke tamo livade. Moraš da daš stoci ono što u datom periodu života im treba. Na primer: nije ista hrana za male prasiće i za tovljenike. Nema "danas ću da se igram oko stoke a sutre neću". Kod krupne stoke (krava) je opšte poznato da nema vrdanja sa hranim. Ne možeš da ustaješ u 10-11-12h i da ih hraniš. Moraš ranim jutrom da ih nahraniš i napojiš. Da pomuzeš (ako su u pitanju muzare). Uveče isto moraš da ih hraniš. Nema da zaglaviš sa ekipom u kafani a krave da ližu prazne jasle. Jeste malo smešno ali pogledaj ako budeš u prilici da prisustvuješ nekoj seoskoj svadbi i li proslavi. Videćeš da određen broj ljudi odlazi oko 6h. Bili pijani ili trezni. Stoka čeka!
Stoku moraš stalno obilaziti i paziti na sitnice jer kod njih su sitnice veoma bitne. Zakasniš li, veterinar ti tu retko kada može pomoći. Pravovremeno moraš sve uočiti. Paziš da imaju adekvatnu hranu u adekvatno vreme, paziš da imaju vode, paziš ne sve fizičke promene i promene u ponašanju same stoke, redovno čišćenje objekata. Moraš biti spreman i za rat sa otkupljivačima i cenama. Isplativost zavisi samo od tebe i količine tvoja samoodricanja.

Povrtarstvo je po mišljenju mnogih jedna od najprofitabilnijih oblasti poljoprivrede ali ako dooobro zapneš i dobro se potrudiš. Ne treba ti mnogo zemlje ako se odlučiš za plasteničku proizvodnju. Za početak ti treba plastenik koji možeš i sam da napraviš ako si vičan tome. Za početak je dobro pa ako ti krene onda možeš da se širiš akumulacijom. Dok ne staneš na noge.
Za povrtarstvo kažu da je takođe i najstresnija oblast poljoprivrede. Jeste da je slično ratarstvu ali opet i dosta različito. Moraš da imaš kvalitetnu podlogu za svoje biljke. Kvalitetno seme iz koga treba da dobiješ kvalitetni sadni materijal. Dobar zalivni sistem. Kvalitetna đubriva. Poznavanje hemije je takođe bitno. Moraš da znaš po samoj boji biljke šta joj nedostaje i u kojoj količini. Moraš svakodnevno da provodiš sate i sate oko biljaka. Da poznaješ fizionomiju gajenih kultura. Klima tu igra presudan faktor. Plastenička proizvodnja ti dozvoljava da formiraš mikroklimu koja biljci odgovara. Moraš da dobro pratiš vreme i pamtiš kada si šta uradio oko biljke. Svakodnevno sitno održavanje koje najviše zamara se podrazumeva. Berba je druga etapa stresa kada ovo sve prethodno što sam pomenuo postigneš. Tu počinje stres oko plasiranja proizvoda. Proizvod moraš plasirati što pre jer se kvari. Moraš ga plasirati po ceni koja tebi odgovara. Moraš naći siguran otkup da ti ne propadne sve to što si do tada radio. Borbe sa nakupcima, pijačnim šetačima i zapitkivačima, švercerima i lopovima su svakodnevnica sa kojom moraš da se uhvatiš u koštac i kao i kod svih prethodnih oblasti poljoprivrede moraš da znaš da isplativost isključivo zavisi od tebe i količine tvoga samoodricanja.

Voćarstvo. Kao i prethodne grane iziskuje mnogo samoodricanja i truda. Za voćarstvo ti je bitno koliko imaš zemljišta u istoj meri kao što ti je bitno i kod stočarstva koliko imaš. Treba ti kvalitetno đubrenje parcele na kojoj želiš da sadiš jer posle sađenja nema više unošenja većih količina đubriva na sadnu dubinu. Znači, moraš dobro nađubriti stajnjakom, duuuboko zaorati to (rigolovati), obraditi dobro celu parcelu i poravnati. Moraš imati kvalitetne sorte i moraš voditi računa o tome kada koja sorta pristiže na branje jer nije ti isto da imaš 20 sadnica ranih voćki i 20 sadnica kasnih voćki. Sadni materijal mora biti proveren i kvalitetan. Treba tačno da znaš na koji razmak koje veće da sadiš. Dosta moraš da povedeš računa o tome. U prvih par godina nećeš imati skoro nikakav profit od toga i zato moraš biti strpljiv. Potrebna su ti ulaganja u održavanje voćaka iako one još ne rađaju. Dobro moraš da povedeš računa oko bolesti i štetočina i da pravovremeno ih zaustaviš. Orezivanje ćeš morati da naučiš a ono se dosta razlikuje od vrste do vrste i u mnogome ti zavisi količina ploda i zdravlje stabala od toga. Treba ti mehanizacija za međurednu obradu jer ne možeš da imaš voćnjak a da ti korov raste oko stabala. To zaboravi. Moraš pravovremeno da đubriš voćke. Da znaš kada i koju hemiju da preventivno ili kurativno koristiš. Ispoštuješ li više od 50% zadatih uslova, imaćeš rod za par godina. Tada ćeš morati da imaš radnu snagu koja će taj plod da bere. Dobićeš sličnu sitaciju kao i kod povrtarstva što se tiče plasmana proizvoda. Moraš ga prodati ili će u suprotnom propasti i istruliti. Ako možeš da ga preradiš i da sigurno prodaš taj proizvod onda si na konju. Dosta ulaganja, samoodricanja i gubljenja nerava. Na to ćeš morati da se navikneš. Nema štednje i škrtičarenja jer se to umnogome odražava na kvalitet i kvantitet ploda.

Hortikultura je dosta slična povrtarstvu i za nju važe isti zakoni da moraš naći tržište za svoj proizvod.

Sve ovo što sam spomenuo je neko moje skromno poznavanje te oblasti jer sam odrastao na selu pa sam imao dosta kontakta sa time. Nisam hteo da zalazim dublje u tematiku jer me mrzi da kucam.
Poljoprivreda je stresna grana jer iziskuje dosta truda, ulaganja, mnogo samoodricanja, mnogo znanja i usavršavanja koje može za nepunih sat vremena da ti anulira sama priroda svojim nepogodama. Moraš ulagati da bi ti bilo isplativo, što više to bolje. Moraš da pratiš svaku promenu i da budeš budan stalno budan i da se ne opuštaš. Stalno moraš da budeš u toku sa trendovima i inovacijama jer možeš sebi da olakšaš proizvodnju i da je poboljšaš sa mogućnošću poneke uštede. Dosta moraš da se obrazuješ i raspitaš, četvoro očiju da otvoriš i da dosta puta učiš u hodu. Što više znaš, manje si podložan neuspehu. Moraš gledati da ostvariš poznastva sa proizvođačima iz iste oblasti i da delite svoja iskustva i rešenja problema. Ne možeš ništa sam. Za sve treba radna snaga u većem broju jer vreme teče i proizvod gubi kvalitet i propada. Možeš biti nadčovek ogromne snage i neverovatne brzine ali će ti opet trebati još najmanje par ili dva ruku da bi ti izgurali do kraja. Početni kapital ti igra važnu ulogu jer njegova veličina je proporcionalna količini prepreka koje možeš u startu da preskočiš. Naučićeš se da svaštariš i da sve živo radiš samo da bi uštedeo i sebi olakšao. Stalna ulaganja u osavremenjivanje i ubrzavanje tokova proizvodnje je nezaobilazna. Zaboravi na kupovinu novog auta i korišćenje mehanizaje stare 20god. Zaboravi na jeftine varijante sadnog i semenskog materijala, jeftinu hemiju, jeftino đubrivo i jeftine delove za mehanizaciju. Zaboravi na onu izreku "sutra ću" i "ne radi mi se trenutno". Toga nema. Zaboravi na to da ćeš se u narednih 5god obogatiti jer si početnik. Možeš dobiti 100 subvencija ali opet će ti to biti samo neka sitna pomoć. Ne oslanjaj se na slatke priče koje čuješ preko tv-a. Veruj mi, nećeš moći da nabrojiš koliko si puta bio na samoj ivici propasti i bataljivanja posla. Moraš da stalno koračaš izdignuto i da imaš vere u sebe. Neće ti svaka biti rodna godina i neće svaki put biti dobra cena otkupa. Pomiri se sa tim. Izvešti se. Dobro se raspitaj pre ulaska u neku proizvodnju i dobro proceni svoje mogućnosti i kapacitete za istu. Sreća je tu jedan od presudnih faktora kod početnika i znaj da će se često dešavati da od cifre koju dobiješ prodajom svojih proizvoda kada oduzmeš ulaganje za sledeću sezonu ne dobiješ neku veliku sumu. Tvoj uspeh će zavisiti samo od količine tvoga umeća da barataš sa tom cifrom koju dobiješ oduzimanjem ulaganja od dobitka.

---

@gigamg1 hvala na iscrpnom i jasnom odgovoru :)


Elem... danas sam se provozao sa Kumom prema toj Rači, u povratku svario u Veliko Krčmare i Resnik.
Ubacili smo po kosku na više mesta usput na ljude koje smo naišli i stvarno ima svega i svačega na prodaju...
Ostavili smo na par mesta broj telefona pa ćemo videti... Verujem da još desetak puta ovako zabodemo i da će iskrsnuti nešto dobro...

Zemljište je 20E ar. Verovatno da može i malo da se iscenka. Nudio nam je lik 1,3ha za 2000E. Pored asfalta uz sumu i neki potok. Pravili smo se nezainteresovani ostavili broj pa cemo videti...

Svratili smo u jednu kafanu, odnosno to je vise neki suncobran ispred prodavnice, seli tu sa seljacima i popili po pivo. Poceli medjusobno da se nadglasavaju ko zna vise i gde sta ima... Neverovatno koliko ima neobradjenih njiva :(.
Uglavnom kako sam ih shvatio, svi su oni imali neka svoja zemljista, i onda su nasledjivali preko nekih daljih rodjaka jos zemlje koje ni ne mogu da postignu da odrzavaju...

U svakom slucaju jako sam se zagrejao. Makar uzeo samo jedan hektar i posadio sljive...
Izmedju ostalog razmisljam i o pcelama. Sutra idem na Gledić sa poznanikom da mu "pomognem". A za sledeci vikend sam dogovorio sa jednim kolegom da idemo na gružu

^Meni nije jasno zasto bezis iz svog kraja?Iste cene!

kog mog kraja? :)

KG I 20-30 Km okolo.

pa ovo sto sam pomenuo je na 15km od KG

A da Raca,ode na auto put.Koliko ima do Veliko Krcmare?

Nesto listam pa nadjoh ovu temu u arhivi.Mozda ti interesantno.

http://arhiva.elitesecurity.or...posao-sa-cvecem-zablude-istina

_{[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 31.05.2013. u 23:13 GMT+1]}

Moja preporuka je da se raspitaš dobro oko same klase zemljišta. Ako je nešto močvarno, kamenito i slatina onda ti džaba zemlja. Ne možeš je tako lako poboljšati pa makar bacao tone i tone đubriva.

---

Apropo pčelarstva, najlepša ambalaža koju sam imao prilike da vidim:

ventura@ jeste lepa ali je totalno neprakticna!

Dugo ce da traje,prosto ti zao da je nacnes!Da ih ne razdvajamo.


_{[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 04.06.2013. u 21:39 GMT+1]}

Koga briga da li je praktična, bitno je da se lako proda :)

gde ste to nasli? da vidim njihov sajt :-)

Totalno se slazem :).
Zamisli koliko ovakvih treba da se spakuje tona meda :).
A da se pakuju u one od kilo sa plasticnim cepom, koje kostaju 350 din...
Jesu prakticnije, ali ima ljudi kojima je bitan izgled :).