Citat:
Hank: Ne znam za tebe, ali ja ne bih voleo da budem najbogatiji čovek u Bangladešu, makar provodio i 9 meseci u inostranstvu, a samo 3 meseca u elitnom kvartu u Daki iako i tamo možeš da organizuješ da te čuva SAS i da te leči Dr House dok na konkursu za školovanje tvoje dece preko skajpa evropski nobelovci odnose pobedu protiv Indijaca. Sa vrlo razumnim kešom se može organizovati i da slećeš u i polećeš iz Bangladeša u biznis ili prvoj klasi, ako već nemaš sopstveni avion, a da te sa i na aerodrom vozi džip isti kao Nikolićev, samo sa boljom organizacijom održavanja i sa prozorima oblepljenim plazma televizorima tako da dok umačeš kokain u kavijar uživaš u blejanju u rajske slike, a ne u sumornu svakodnevicu takve zemlje. Ja bih pre bio običan, mali, anonimni podstanar u Beču ili Frankfurtu i ponosni vlasnik polovnog automobila, ako već mogu da biram, a imam više potvrda raznih psihologa u kojima stoji da nisam lud.
To je apsolutno validno mišljenje i slažem se sa tobom. Ja bi voleo da sam se rodio negde u americi i da mi deca tamo odrastaju, ali jbg, rodio sam se ovde, odrastao uz raznorazne sankcije, ratove i tenzije, i šta sad, ne mogu da se samoubijem zbog toga. Ako sam u takvom sistemu kakvom sam gledaću da što bolje plivam u takvom okruženju, i ako već napravim neki biznis od koga mogu pristojno da živim, pa pre ću da pošaljem dete u školu u inostranstvu nego da se borim sa vetrenjačama da bi promenio ceo sistem i napravio škole takve da nema potrebe da šaljem dete bilo gde drugo. Ova prva varijanta je mnogo lakša i bezbolnija, a uostalom mišljenje bogatih ljudi je generalno dijametralno suprotno sa mišljenjem opšte populacije... Što imamo prilike da vidimo na primeru Radulovića koji je ignorisan od strane javnosti, a poverenje poklonjeno jednom od demagoga koji nas jašu već decenijama (uopšte nije bitno da li je to Vučić trenutno, isti demagog je i Tadić i Koštunica i svaki drugi političar u ovoj državi). Znači narod želi da zadrži status-quo, ne želi promene, i to se i vidi.
Citat:
Hank:
Naši bogataši ultra prve generacije moraju da shvate da je u njihovom interesu da se sistem
konačno promeni.
BTW U Srbiji ne postoji nijedan ultra-bogataš. Pod tim pojmom smatram nekoga kome je novac izgubio smisao jer je u stanju da priušti sebi bilo šta na ovoj planeti, šta god poželi. Jedan Mišković, Kostić, Perčević, Matijević i sl. ekipa su vrlo, vrlo bogati ljudi... Međutim daleko od toga da oni mogu sebi da priušte šta god požele, čak i daleko od toga da imaju onoliko na koliko ih procenjuju raznorazni Forbsovi jer su svi zaduženi na sve strane, i kad samo jedna karika popusti, sve ide dole kao kula od karata. Pogledaj samo slučaj Gorana Perčevića čije su bogatstvo procenjivali na stotine miliona evra, pa šta se desilo preko noći? Mislim, neće on sigurno da ostane na ulici posle svega, sklonio je on negde neke milione ili čak desetine miliona, ali to je sve daleko od tih stotina miliona koje su mu pripisivali. I takva je situacija bukvalno sa svima koji su preko noći napravili toliki novac, jer su svi prezaduženi preko svake granice.
U tom kontekstu Karić je jedini odudarao jer je imao stabilan posao, bez zaduženja (šta će mu), koji je trajao godinama/decenijama, imao je oko sebe porodicu na svim ključnim mestima u biznisu što znači da je mogao sebi da dozvoli luksuz da se bavi nečim drugim, i rešio je da ode u politiku. Ja lično ne verujem da je Kariću lična motivacija za ulazak u politiku bila da mazne još love povrh svega što ima jer je imao više nego dovoljno, već da mu je lična motivacija bila da ga istorija pamti kao spasioca Srbije.
Citat:
nemanjac: ...60 evra nije materijalno obezbedjenje socijalno ugrozenog jer to je novac koji je ispod zivotnih minimuma neophodnih za najskromniju hranu, smestaj i racune.
Kakav smeštaj? Da li je to stan od 20 kvadrata ili 120 kvadrat? Da li je to stan u krnjači ili salonac u centru?
Lično smatram da bilo ko ko ima bilo kakvu nekretninu u vlasništvu ne treba da može da dobije socijalnu pomoć već isključivo pozajmicu. Ok, ti si penzioner koji ne može da preživi od penzije koju ima ali živiš u saloncu koji vredi 150 hiljada evra (ili stanu u Boru od 15.000 evra), nema problema. Izvoli socijalu, ali će lepo država staviti opterećenje na tvoju nekretninu, pa kad umreš ili budeš hteo da prodaš tu nekretninu prvo ćeš vratiti svu pomoć sa nekom minimalnom kamatom, pa ono što ostane možeš da proslediš svojim naslednicima ili uzmeš za sebe. A ne ova idotska varijanta trenutno, mi izdržavamo te penzionere, a onda njihovi naslenici koji prstom neće da mrdnu za njih nasleđuju stanove i to uz nikakav ili smešan porez...
Zato je ili rešenje ovo gore što sam naveo, ili prihvatni centri, pa ko nema krov nad glavom, neka izvoli besplatno u prihvatni centar dok se ne snađe.
Login
Re: Socijalna pomoc 7600 din?
