Re: Teorija RelativnostiCitat:
galet@world: Ne slažemo se po pitanju kriterijuma o uvredljivosti.
Po tom pitanju se ne slažeš, ne samo samnom, nego ni sa moderatorima, vec ocigledno samo sa samim sobom, što i više nego dovoljno govori o društvenoj prihvacenosti kriterijuma koje primenjuješ.
Citat:
galet@world: Ne slažemo se po nekim pitanjima ni principijelno, na primer u mojoj recenici:
“Ako Ajnštajn nije tako stvorio STR onda ti pokaži konkretno kako je stvorio”
reci “kako” i “tako” u principu se odnose na proces stvaranja odnosno uzrocno posledicnu vezu tog stvaranja a nemaju nikakav istorijski prizvuk.
“Ako Ajnštajn nije tako stvorio STR onda ti pokaži konkretno kako je stvorio”
reci “kako” i “tako” u principu se odnose na proces stvaranja odnosno uzrocno posledicnu vezu tog stvaranja a nemaju nikakav istorijski prizvuk.
Znaci, kako ju je on (u prošlosti, to jest istorijski) stvorio. Ja ovde ne raspravljam o tome kako se došlo do STR, vec da li ta teorija funkcioniše onakva kakva danas jeste. Ojler je "namirisao" svoju čuvenu formulu
na sledeći način: Sinus ima tejlorov razvoj. Znači, on je nekakav "beskonačan polinom". Polinom stepena
imaju faktorizaciju oblika 
gde su 
kompleksne nule tog polinoma (brojeći višestrukosti), a 
nekakva konstanta različita od nule. Kompleksni koreni sinusa su tačno brojevi oblika 
gde prelazi preko skupa celih brojeva, pri čemu je svaki od tih korena jednostruk. Multiplikativna konstanta je izabrana tako da koeficijent uz 
bude jednak 
baš kao i u Telorovom razvoju sinusa.Ovakav rezon je krajnje nekorektan, ali to i dalje ne znači da rezultat nije tačan. To što je ovakvo izvođenje nekorektno samo znači da to izvođenje ne daje nikakve garancije niti da je formula tačna, niti da je netačna. Međutim, Ojler je kasnije uspeo da dokaže da je ta formula tačna, i to najpre u nekim posebnim slučajevima, i najzad u opštem. Ono što je tu najvažnije je da je on "pogodio" tačnu formulu i da je ona na kraju dokazana. Da li ju je na korektan način dokazao baš Ojler ili neko drugi posle njega, manje je bitno. Takvih primera u nauci ima koliko hoćeš.
Nije toliko bitno kako je Anštajn ili Pera ili Žika obrazlagao STR, već da li ta teorija funkcioniše ili ne. Teorija funkcioniše dok se uklapa u eksperimente iz njenog domena.
Citat:
galet@world: Ja ne raspravljam sa stanovišta neke teorije nego o stanovištu teorije, a raspravljati o stanovištu neke teorije može se samo sa stanovišta logike i eksperimentalnih činjenica.
Zanimaju me te eksperimentalne činjenice. Imaš li neku iz doemna STR u koju se STR ne uklapa?
Citat:
galet@world: Rezultat Majklsonovog eksperimenta uklapa se u STR samo zato što je ta teorija naštimovana da se uklopi.
To me je zanimalo. Znači, STR se ipak uklapa u Majklson-Morlijev eksperiment. Ako je tako, onda je cela rasprava o tom eksperimentu bila gubljenje vremena. Bitni su samo eksperimenti iz domena teorije u koje se teorija ne uklapa.
Citat:
galet@world: Tako možeš uklopiti bilo kakvu teoriju u bilo kakve rezultate, ali se ona ne uklapa u realnost i logiku.
Ne možeš. Ako eksperiment E pripada domenu teorije T i teorija T predviđa ishod A tog eksperimenta, a desi se ishod B, koji se razlikuje od A, onda se ta teorija ne može uklopiti u taj eksperiment. To je suština pojma falsificibilnosti (opovrgljivosti) teorija, ako si čuo za taj pojam. Tačno je da se za ma kakve ishode ma kakvih eksperimenata može naći teorija koja se uklapa u te eksperimente, ali to je druga stvar. Ako je teorija veštački naštimovana (stručno rečeno, ad-hok) da se uklopi u dosadašnje eksperimente, ona po pravilu ubrzo pada na nekom od sledećih eksperimenata. STR je izdržala mnoge naknadne eksperimentalne provere. Istini za volju,do nekih velikih teorija se došlo uvođenjem ad-hok hupopteza. Tako je na primer, Maks Plank otkrio kvant. Međutim, bitno je da li teorija izdržava naknadne eksperimentalne provere. Dokle god ih izdržava, dotle je sve u redu.
Citat:
galet@world: Niko na primer na ovom forumu niko nije ni pokušao da uklopi u STR onaj eksperiment sa letećom sijalicom i tri brata zato što je na tom primeru očigledna unutrašnja protivrečnost STR.
E, to me zanima. Duže sam bio odsutan, pa ćeš da mi daš link na taj ekperiment da ja probam. Odmah da ti kažm, STR ima matematičke modele, tako da se ne može oboriti samo sa misaonim eksperimentima, bez realnih. Svakako ćeš dobiti nekakvo predviđanje STR, pod uslovom da je ekperiment iz njenog domena.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
