Montažne ili obične kuće i dozvole za njih

Iskreno, sumnjam da možeš da izračunaš to tako kao što si zamislio. Stvar je ovakva:

Postoji knjiga normi. Zove se "Prosečene norme u građevinarstvu, I deo, visokogradnja". Tu možes da nađeš ponešto, ali ćeš za većinu odgovora na tvoja pitanja morati da sedneš da računaš. Što se betona i armarture tiče, stvar uopšte nije jednostavna. Za to je potreban projekat, statički proračun, plan armature...
Varijante "dvesta kila gvožđa na kubik betona" i slično su neozbiljne.
Recimo da i izračunaš tačne količine materijala, nećeš moći da izračunaš majstore koji kasne, loše vreme, naknadne i nepredviđene radove (poslasticu svakog građevinca) i gomilu drugih stvari koje utiču na cenu, a o kojima nisi ni sanjao kada si počeo. Recimo da onoga kome je to posao, kvadrat gotove kuće može da košta od 350 evra naviše u skromnojoj varijani, a solidan kvalitet se može dobiti za oko 450 evra po kvadratu. To je isključivo građevinski deo - znači bez placa, priključaka, komunalija, dozvola itd.



Stvarno bih voleo da vidim taj "konstruktivni" zid od dva santimetra daske (uzgred, daska je 2,4 cm). To što pričaš je neozbiljno. U zidanoj kući je i te kako moguće postići dobru termoizolaciju bez preteranih troškova.

Konstruktivna dascana oplata moze da bude vec od 18mm, primer iz Kanade recimo, a daska se moze naruciti u bilo kojoj meri, ali je uobicajen col.Pre industrijske upotrebe plocastih materijala uvek je koriscena daska.Nisam prihvatio bas zdravo za gotovo vec je profesor gradjevinskog faksa vrsio proracun.U kostruktivni elemenet takodje spada i unutrasnja oplata a i zavrsna fasadna oplata, koja nije osnovna ali cini dodatno ukrucenje.

U zidanoj kuci nije moguce postici toliki koeficijent kao u montaznoj.Slazem se da moze dobar ali ne moze da stigne montaznu.Uobicajeni nacin je stavljanje stiropora, demit fasada, od 3 pa do 5cm.Maksimalno je moguce 10.To jeste dobro ali je daleko nize od montazne koju ja hocu da radim.Moguce je naravno postici i deblji sloj dodavanjem oplatnog zida okolo i u medju supljinu staviti izolacioju u proizvoljno debelom sloju ali to smatram neracionalnim.Osnovni problem sa ovog aspekta je sto uobicajeni konstruktivni blok i betonski stubovi nisu nikakvi izolatori vec jako dobri provodnici i to je ogranicavajuci faktor.Proizvodjac sa kojim sam u pregovorima ima u zidu 10cm mineralne vune a spolja moze do 10cm stiropra.Za Hrvatsku radi zid od 14 plus demit spolja pa je to vec 24cm.Necu da se bavim preracunom u cigleni ili blokovski zid koji bi bio adekvatan toj debljini.Ja cu verovatno da imam 20cm trske i dve drvene oplate i to je oko 25cm.

Zasto pricam o izolaciji toliko.Verovatno bi na sadasnje uslove i cene energenata izo sloj od 5-6cm bio dovoljan.Ali, predvidjanja su da ce nafta 2012 biti 300 dolara, a prev nekoliko godina bila je magicna granica od 30, sto ce uz najavu nestasice verovatn uzrokovati troskove za grejanje jos vise od toga.Prevedoimo to u danasnje uslove da nam cene skoce sad 3 puta.Price o Nesvrstanima, jeftinoj prijateljskoj nafti sa Bliskog istoka, socijalnoj pravdi ne stoje vise.Cena benzina na pumpi je dostigla uobicajenu cenu za vrema sverca pa ce tako i to povecanje biti normalno prihvaceno.Sta mislimo, da su budale oni napolju sa 45cm izo zida.

Hajde prvo da vidimo šta je "konstruktivno", a šta nije. U arhitekturi "konstruktivno" znači "noseće", ili ono što prihvata opterećenje i prenosi ga na druge elemente. Konstruktivni elementi su u klasičnom, ili masivnom sistemu gradnje: temelji, zidovi, ploče, stubovi, grede, serklaži i stepeništa. U skeletnom sistemu su to temelji, stubovi, grede, ploče, stepeništa, stepenišni zidovi. Daščana tabla ni u kom smislu ne može biti "konstruktivna", jer je samo ispuna. Konstruktivnim zidom se u klasičnom sistemu gradnje smatra zid od opeke ili bloka debljine najmanje 25 santimetara, ili šljakobetonskog bloka debljine 20 santimetara.

Da, naravno, daska može da se seče i na petnaest milimetara, ali se kod nas na stovarištima prodaje "colovača" od 2,4 santimetara. Za izračunavanje izolacije nije potreban profesor. Bilo koji tehničar može da uzme tablice i da je proračuna.

Zidanu kuću je moguće termički izolovati baš kao i montažnu. Ne postoji baš nikakva prepreka da zid od tvrdog materijala bude izolovan sa deset santimetara mineralne izolacije i još pet santimetara ekstrudiranog polistirena. Znam sve priče o zidovima montažnih kuća koji ima "termička svojstva zida od opeke debljine 140 cm". Da se razumemo, nemam ništa protiv montažnih kuća, vrlo sam im naklonjen i savetujem ih svima koji nemaju novca za klasičnu gradnju, ali takvi "podaci" iz malog mozga nisu ništa drugo nego neodgovorno lupetanje ljudi koji pokušavaju da uvale svoju robu. Montažne kuće imaju određenih prednosti nad klasično građenim, baš kao što i klasično građene imaju svojih - da ih sada ne nabrajamo.

Apsolutno nisi u pravu što se tiče giter bloka za zidanje. Ako se zida kako bi trebalo - na 25 santimetara, ima prilično dobra termička svojstva (čini mi se da ima toplotni koeficijent od oko 0,75 W/m2K). Ali kako je Srbin čovek najpametniji, a voli i da uštedi, onda se umesto na 25 santimetara, zidovi po Srbiji zidaju na 20 - jer se tako troši manje blokova, pa se onda poveća (a uglavnom se i ne povećava) presek armature u seizmičkim stubovima. Ta razlika od pet santimetara je značajna i konstruktivnom, baš kao i u izolacionom smislu. Pre II svetskog rata se znalo: sirotinja je zidala kuće na "ciglu" (25 santimetara), a ko je imao, taj je zidao na "ciglu i po", (38 santimetara) ili dve (51 santimetar). Vratimo se našem zidu od bloka od 25 santimetara. Njegov izolacioni potencijal je prilično dobar, ali bih se složio da to nije dovoljno. Zato je korisno dodati mu još nešto. Veoma efikasno, trajno i na duži rok isplativo rešenje je fasadna opeka od 12 cm, jer se time dobija zid od najmanje četrdeset santimetara (zavisno od unutrašnjeg maltera), sa dosta zarobljenog vazduha u sebi, koji već predstavlja solidnu izolaciju. Ako se svemu tome doda i pet santimetara mineralne izolacije (tervola, vunizola, knauf rock-a, izovera i sl.) između bloka i fasadne opeke, dobija se zid odličnih termičkih svojstava, sa čijim fizičkim svojstvima tvoja trska + daščana tabla ne može da se poredi. Ne pada mi na pamet da računam termoprolaze, ali verujem da ni po izolacionim karakteristikama ne bi zaostajao. Onda se fasadna opeka spolja tretira Draminovim "Hidrofobom", pa se dobija trajna vodoodbojna fasada, kojoj više nije potrebno nikakvo održavanje.

Postoje i mnoge druge varijante, recimo perlit malteri, heraklit ploče, zidovi od "durisola", penobetona i gasbetona... (Ne, ne zrače, to je urbana legenda zidara koji rade na dnevnicu). Čak je i vazdušna izolacija protiv vlage dobar a jeftin toplotni izolator, a najbolji su višeslojni zidovi od različitih materijala, koji drastično umanjuju mogućnost gubitaka toplote. Trska je veoma dobar i jeftin izolacioni materijal, ali pre ugradnje mora biti tretirana ili mineralizovana, da se u njoj ne bi legli insekti.

Izolacija zidova jeste veoma važna stvar, ali treba znati još i da se značajne količine toplote gube na otvorima (prozori, vrata) i oko njih, na tavanicama (najviše, oko 40%), dimnjacima, pa čak i na podovima (oko 10 - 15 %).

Gde ga nadje, pa @lemic bezi od toga ko djavo od krsta

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!

Da, da, staklena vuna se pravi od azbesta, a od njega se dobija rak, kako mi je to stručno objasnila jedna dobro upućena gospođa u Kaluđerici. Može samo mineralna vuna, ona se pravi od minerala.

Pa ovako.Teret u montaznoj kuci nose vertikalni stubovi 5x 10 i vise cm.Ali to nije dovoljno jer sile idu i bocno i takva konstrukcija bi se ubrzo srusila pomeranjem u stranu.Tu silu neutralizuje dascana oplata koja neda da se zid pomera i u tom smislu jeste konstruktivna.Postoji i nacin ubacivanja kosih stubova alu u ovom slucaju se ne koristi vec zato sluzi plocasta oplata a u ovom slucaju colovaca koja se za montaznu kucu ipak ne nabavlja na stovaristu vec se namenski narucuje.

Blok od 20 ili 25 nije nista.Zid od pune cigle 51cm jeste vec nesto ali to i dalje nije pre mnogo.Tek od 75 cm bi bilo nesto termicki prihvatljivo.

Nisam gradjevinac ali bih mogao uz malo asistencije da preracunam sve varijante termickih oplata ali je ovo sa mojim predlogom nedostizno sa blokom.Moze, blok 25 pa 5cm nekog staklenjaka pa cigla 12 pa opet stiropr 10 pa malter iznutra.To jeste vec dobro ali to je oko 55cm debljine sto nije racionalno a nije sigurno vece od dvadesetak cm drveta.O kvadraturi oduzetog prostora da ne govorim.

Trska je barska biljka imuna na truljenje i ne treba joj nikakav tretman.Krov izdrzi napolju mnogo godina i propadne samo povrsinski sloj.U zatvorenom zidu nema insekata.

Mineralna vuna se pravi od nekih minerala ali se koriste aditivi koji su jako stetni, a moze se praviti od sljake, koja je radioaktivna.

Premazivanjem spoljne fasdade ili zatvaranjem polistirenskom fasadom i zavrsnom akrilnmom bojom se zaista pravi vodoodbojni zid ali sta je sa vlagom koja je unutra i kapilarno se upija u zid.Naravno, onda "Bogom" dani najlon.Vododbojna fasada, ma u kom oobliku, valja da bude ventilirajuca tj da postoji vazdusni medju sloj koji ima mogucnost prozracivanja kroz otvore postavljene dole i gore na zidu, postoji tacan racun toga.Na taj nacin se osnovni zid ne kvasi od spolja a isusuje vlagu koja ide kroz zid zimi a leti vrsi podhladjivanje zida.U tom slucaju ta oplata ne ulazi u termicki proracun vec je samo 'kisobran".

Podrazumeva se da i pod bude izolovan i to dobro.Ja razmisljam o bar 5cm dole mada mislim da bi bilo pravo 10cm trske.I prozori sa 3 stakla punjeni inertnim gasom, vrata sa dve oplate i izo slojem unutra i sve sa 2 dihtung gume.Krov sa 15cm i naravno klapna na dimnjaku.

Sto se mene tice, nemam nista protiv da neko zivi i u iglu, ali me cudi da se uvek nesto neuobicajenu po sopstvenom kriterijumu, docekuje uvek na noz, cesto bez predznanja i iskustva sa potrebom da se tvrdoglavo drzi svog vidokruga.Napominjem da mi je prvobitna ideja bila zidanje kuce od duple cigle starog formata bez betona i gvozdja, tako da sam sve matematike prosao,( kum mi je gradjevinac u Energoprojektu sa kolegama svih profila ), i dosao do ovog zakljucka i rado ga podelio sa Vama svima i nije lepo da se to naziva gluposcu.Nemam nameru da polemisem po sistemu svi tako pa tako valja.Ako nekom valja, neka, a isto vazi i za mene licno.

E, ako ti je kum u "Enegroprojektu", onda je to već nešto drugo. Naravno, svako ima pravo da iznese svoje gledište i podeli ga sa drugima. Za to i služe forumi na Internetu, ali ti si brate mnogo isključiv i kao i većina u ovoj našoj jadnoj zemlji sve najbolje znaš, pa i to da li ja imam potrebna predznanja i iskustva.
Kod Vukovog spomenika se nalazi zgrada ispred koje je Teslin spomenik. To je zgrada tehničkog fakulteta. U njemu su Arhitektonski, Građevinski i Elektrotehnički. Upiši i završi jedan od prva dva, (bolje prvi) pa možemo relativno ravnopravno da razgovaramo o objektima visokogradnje.

Ne bih više da oftopikujem, a i hteo bih da dam konstruktivan doprinos temi. Već je navedeno dosta argrumenata i za i jednu i za drugu opciju. Ali hajdemo ispočetka: prilikom izgradnje bilo kog objekta najbitniji faktori su vreme i novac. Ako ih ima, sve je rešivo. Na našu nesreću, živimo u siromašnoj zemlji i imamo male plate, pa je većina nas prinuđena da pravi kompromise koje ne bi pravila u nekim normalnijim okolnostima. Tako su i montažne kuće rešenje primereno našim uslovima. Na zapadu postoje montažne kuće koje su skuplje, kvalitetnije i trajnije od klasično građenih, ali takvih ovde nema. Kako kod nas dominiraju prizemne montažne kuće "Špika" iz Ivanjice, sve u nastavku se odnosi na njih.

Montažne kuće su brzo i ekonomično rešenje. Ako npr. šestoro ljudi živi stanu od 50 - 60 kvadrata, koji mogu da prodaju za stotinak hiljada evra - a što je prilično čest slučaj u Beogradu, računica je više nego jasna: za petnaestak - dvadeset hiljada se može kupiti pristojan plac na dobroj lokaciji, (na obodima grada i za mnogo manje) za desetak - petnaest se mogu napraviti temelji i temeljna ploča potrebna za montažu. Za sledećih dvadesetak se može kupiti jedva velika ili dve manje "Špikove" kuće. Ne morate da razmišljate o projektu (koji dobijate uz kuću ili ga kupite veoma jeftino, zavisno od dobavljača), usaglašavanju sa urbanističkim uslovima, građevinskoj inspekciji, sušenju zidova, lošem vremenu kada nije moguće izvoditi radove, negovanju betona, nabavci materijala, prevozu... da ne nabrajam dalje. Kada se urade podovi, izvedu instalacije (sve ono što isporučilac kuće ne radi) i plate komunalije, priključci, dažbine i nameti, od teoretskih stotinak hiljada sa početka priče, ostaje lepa cifra. Useljavate se u potpuno suvu i dobro izolovanu kuću, ceo postupak se može završiti za dva meseca, rešili ste stambeni problem, niste morali da se zadužujete kod banke i još vam je nešto novca i preteklo.

A šta su nedostaci? Pre svega, slaba mehanička čvrstoća ugrađenog materijala i gotove konstrukcije. Da biste probili zid montažne kuće, ne morate da pucate - kako je to pisao neko u nekom od ranijih postova. Možete kroz njega da prođete "jugom", bez veće opasnosti po zdravlje. Dalje, montažne kuće se prave od prefabrikovanih elemenata. U toku gradnje možete da vršite manje izmene u smislu ukidanja, dodavanja ili izmeštanja pojedinih unutrašnjih zidova, ali samo u okviru modularne mreže. Ista je situacija i sa strujom. Kroz zidove su provučena rebrasta creva, pa nema baš mnogo mogućnosti da se vrše izmene kada se kuća jednom završi. Kao što su mnogi ovde primetili, montažna kuća nije trajni objekat. Lično sam video ispod Avale raspadnutu "Treskinu" kuću iz 1975. godine. Zato bih svima koji se odluče za montažnu kuću savetovao da je obzidaju fasadnom opekom, ukoliko im to sredstva dozvoljavaju. Nedostatak je i slaba iskoristivost tavanskog prostora. Krovna konstrukcija je od rešetkastih nosača, što otežava kretanje - koje nije uzgred nije ni moguće bez dodatnog podaščavanja. Veoma je bitna i vrednost objekta. Ne samo da ćete takvu kuću teže i jeftinije prodati od klasično građene, nego nećete moći na nju da dobijete ni hipotekarni kredit.

Sa druge strane, klasično građene kuće su mnogo čvršće, otpornije na elementarne nepogode i požare i omogućavaju izgradnju prema skoro svim željama i potrebama vlasnika u pogledu organizacije prostora, instalacija, izbora materijala. Moguće su naknadne intervencije, prepravke, podizanje potkrovlja, dogradnja spratova i slično. Vek trajanja im je neuporedivo veći, baš kao i vrednost. Klasično građene kuće se prodaju i kada su stare više od pedeset ili sto godina. Ako napravite kuću kako treba, trajaće više stotina godina, pa tako nećete rešiti samo svoj stambeni problem, već ćete ostaviti nešto i potomstvu.

Nedostaci klasične gradnje su viša cena, dugotrajnija izgradnja, zavisnost od mnogih faktora na koje ne možete da utičete (meteorološki uslovi, radne snaga, promena cena materijala na tržištu, prevoza...)

U bilo kom slučaju, izgradnje kuće je ozbiljan posao, koji treba prepustiti profesionalcima. Baš kao što ne idete kod kuma auto-mehaničara da vam izbuši zub tankom burgijom, pa da ga napuni cement-gitom, ne treba ni da zovete prijatelje i rodbinu da vam zidaju kuću. Na gradilištima se ostaje bez prstiju, stradaju ruke i noge, a poneko i pogine. Zato bih rekao svima sa ograničenim budžetom da se ne upuštaju sami u gradnju i da se ne useljavaju u neomalterisane kuće, nego da i pored očiglednih nedostataka kupe montažnu kuću.

Nisam tehnicki skolovan ali sam obrazovan i vican, ali ne o visokogradnji.Naravno da se slazem sa iznosenjem drugih misljenja.Uostalom i moje znanje je na osnovu sakupljenih tudjih znanja.

Potpuno se slazem sa pogledom koji si izneo i on je tacan.Za trajnost, postoje brvnare na Zlatiboru koje su stare preko 200 godina, a malo ima kuca te starosti jer se obicno ruse zbog izgradnje vecih objekata.Prve kuce su bili relativno lose a i Spikova nije mnogo mrdnula od pocetne, osim sto je umesto azbestno cementne oplate dobila demit fasadu.I ja sam poceo od Ivanjicana ali sam otisao na Novosadjanje sto je definitivno boljia izrada.Sledece bolje je 'brvnara" al to ne moze da se plati.

Moje razmisljanje je otislo u poboljsanju montazne gradnje.Pored svih pluseva koji su ovde sazeti, stoji i veliki a to je divlja gradnja, tj za kratko vreme se dodje do ukrovljenja i onda je svrsena stvar.

Obzid ciglenim zidom je dobitna kombinacija a moze se uvek naknadno odraditi.Iz svog splavarskog iskustva, drvena konstrukcija odlicno podnosi neprekidno ljuljanje, ali uobicajeni gips to ne trpi.Sto se tice struje, stava sam da ona mora da bude sto manje razvedena zbog zracenja.Uobicajeno je kod nas da se vodi visoko po zidu a napolju se pruza uz sam pod ispod lajsne i onda je lako uraditi prepravke.Sto se tice tavana, ivanjicka ima resetkas krov ali je moguce u sredistu kuce napraviti tavan oko desetak kvadrata visine preko 2m.Ja sam se i zato opredelio na novosadsku jer ima sptambeni sprat.Tavan je lepa stvar ali ga svi rado pretvaramo u stambeni prostor.Mislim da su moguce i prepravke ali nikad nisam razmisljao na taj nacin.Znam samo da sam za sebe namenio sobu za slusanje muzike koju cu kasnije nalepiti uz kucu i to bez problema.Nazalost, hipoteka ne ide na montaznu kod nas, dok napolju nema razlike.Verovatno i prodaja ne bude uspesna ali je moguce rasklopiti kucu i prodati je za sasvim solidnu cenu.Vremenom, doci ce do promene misljenja.Zanimljivo je da nema coveka sa losim zivecim iskustvom u montaznoj i svi bi opet ponovo imali isto opredeljenje.

Dodatna odluka je potaknuta ekoloskim aspektom, ali u mojoj reziji, da ne ponavljam stare postove i dobroj termici, pored svih pluseva.

Dolazio mi neki gradjvinac skoro, zida zgrade sa stanovima i ja mu izneso svoju ideju.Kaze prava stvar.

Tesko je sve izvagati i predpostaviti buducnost.Sve vise nema velikih porodicnih zajednica pa ni potrebe za vise stambenih jedinica.Mislim da je 120 kvadrata montazne pravo resenje za jedan zivotni vek, pa ako bude potrebe dece, lakse ce se opredeliti da rasklope kucu i postave visespratnicu, umesto da ruse lepu zidanu vilu.

Ja sam definitivno resio, jedino moze da me odvrati samo izvodjac.

Hvala svima na iscrpnim odgovorima ali ja sam se odlucio za gradnju kuce sa blokovima ytong i to po ceni od 440 eura po m2 bez grejanja ukupne povrsine oko 125m2.Interesuje me,posto mi je prva nekretnina, da li imam pravo na povrat PDV-a?
Hvala unapred.

Potpis

drabab

Ovo pitanje koje si ti postavio u vezi PDV i mene itekako interesuje.I ja sam resio da gradim Ytong kucu,na nekom hrvatskom blogu sam video da su oni veoma rasirenih kod njih,i da im Ministarstvo Hrvatske ne znam koje odobrava odnosno oslobadja od gradnje prve kuce.I ja imam tih problema jer kod nas Banke i nemaju kredite za kupovinu placa jer to ipak nije kako su mi u par banaka rekli namenski kredit on po njima jeste ali je i kamata jako velika.Mislim da bi trebalo nekom nasem Ministarstvu(ka se formira vlada),zatraziti iste uslove za gradnju kuce kao i za kupovinu prvog stana,ne znam kako to neko nije predvideo jer nezivimo svi u gradovima ili su to hteli samo da zamazu oci.Odnos cene same gradnje i to da platis majstora je odprilike 4 na prema 1. u odnosu na kupovinu stana.
Medjutim to kod nas izgleda sve kasni,na primer i ta firma koja proizvodi Ytong u Hrvatskoj isporuku ytonga ne naplacuje bilo bilo gde da se gradi a kod nas je recimo cena do Beograda 9 hiljada dinara i moze samo nekih ne secam se dobro ali valjda 25 kubika na kamion,ja sam ove nase zvao u Vreocima jer mogu da nabavim svoj kamion i to ne moze neko mora preko nekog skladista pa sa tim vlasnikom da se dogovorim oko prevoza.Imaju i upit znaci ti nacrtas svoj nacrt i oni ti besplatno naprave specifikaciju,a ako gradis sa njihovim ytong besplatno dovode njihovog strucnjaka da tvom majstoru objasni cak imaju i dvd o upustvu o gradnji.
Zasto to sve ne moze kod nas nemam pojma.Ja bih bio veoma srecan kada bi dali subvecionirane kredite za kupovinu placa i kupovine materijala sa ovim kamatama koje subvencionira drzava a ona sada iznosi oko 4 posto pa i neka bude kraci rok.

Ytong=SIPOREKS, ali ne zvuci bas lepo,siporeks kuca.

Neznam Lemicu sta sad ti tu pametujes,Ytong i siporeks nema nikakve veze.Siporeks se nekada proizvodio u Tuzli i vise se ne proizvodi,Ytong se danas proizvodi u celoj Evropi i svi grade sa njim,mozda ti nisi za nove tehnologije ako je tako onda se izjasni.
Ja nigde nisam pogresno tumacio komentare ljudio mada ajde da kazem mozda ovaj forum i nije za Ytong.Ono sto sigurno znam idi na adresu proizvodjaca Ytonga pa vidi da zadovoljavaju sve normative koji se koriste u Evropi.Pa ako su ljudi iz Evrope ludi sto to rade onda nemam komentar.

Postovani,

Zakonom o porezima na imovinu (ŤSl. glasnik RSť, broj: 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) i Zakonom o porezu na dodatu vrednost (ŤSl. glasnik RSť, br.84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon o PDV) uvedeno je poresko oslobođenje, odnosno pravo na refundaciju PDV samo za kupce prvog stana ili porodične stambene zgradi, odnosno svojinskog udela na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi.


Ovo je odgovor koji sam dobio od poreske uprave.Meni i dalje nije jasno da li se PDV refundira za izgradnju kuce.
Ako neko moze da NAM pomogne,molim Vas da se uključite.
Pozdrav.

Potpis

drabab

Nije tema o ytongu ali jeste o zidanim kucam pa nevidim razloga zasto bi se mogli pominjati bilo koi blokovi a ytong ne ali ako je tako precicemo na temu o ytongu,svi koi zele da grade od ytong blokova imaju moju podrsku(ako imnesto znaci) i o svim saznanjima iskustvima o tome neka pisu.gdje su najpovoljni nesto o nacinu rada sto nema u onom njihovom uputstvu itd...Neznam zasto oni u kuci snova rade sa onim malterom ja sam mislio da je njihov lepak najispravnije resenje.Ako se nekoriste protivpotresni (suplji blokovi)na kraju kako izplpovati stub da ne vuce vlagu i ako ima jos ponesto korisno pisitemmoze i ovde moze PP,a moze i icno.POZDRAV,

Nije tema o ytongu ali jeste o zidanim kucam pa nevidim razloga zasto bi se mogli pominjati bilo koi blokovi a ytong ne ali ako je tako precicemo na temu o ytongu,svi koi zele da grade od ytong blokova imaju moju podrsku(ako imnesto znaci) i o svim saznanjima iskustvima o tome neka pisu.gdje su najpovoljni nesto o nacinu rada sto nema u onom njihovom uputstvu itd...Neznam zasto oni u kuci snova rade sa onim malterom ja sam mislio da je njihov lepak najispravnije resenje.Ako se nekoriste protivpotresni (suplji blokovi)na kraju kako izplpovati stub da ne vuce vlagu i ako ima jos ponesto korisno pisitemmoze i ovde moze PP,a moze i icno.POZDRAV,

Evo jednog iskustva iz prakse što se tiče izolovanja objekta.
Upoznao sam jednog sredovečnog bogataša koji je do sada sebi nazidao 18 kuća, vila i sl. Pošto je obišao svet uzduž i popreko radio je onako kako je video kod drugih i po svom nahođenju, ne gledajući mnogo u projekte ako ih je uopšte i imao. Majstori zidaju pa on geda, gleda i ruši dok mu se ne svidi. Što se tiče izolacija tu se naročito iživljavo npr. zidovi debeli do 1m sa svim mogućim kombinacijama slojeva, stakla trostruka sa gasnom ispunom i sl. i šta je zaključio na kraju, da se bez obzira koliko se izoluje u kuću mora ući ili izaći gde se u velikoj meri razmenjuje toplota. i još jedna stvar, kad je izolacija ovako velika postaje neophodna ventilacija.
U Amsterdamu sad dosta rade od gas betona tako sto im das dimenzije zidova, max visina je 280cm, i kažeš gde da ostave cevi za instalacije posle čega se sve brzo namontira na gradilištu. Isto važi i za armiranobetonske tavanice. Inače sve kuće kod nas se projektuju na 40 godina trajanja-amortizacije.

"Zračenje" gasbetona je urbana legenda nastala krajem osamdesetih, kada je kod nas ušao u masovniju upotrebu "siporeks" "Kolubare" iz Vreoca, ("Kolubara" je bila nosilac licence "Ytong", koji ju je i kupio pre neku godinu). Tada su majstori koji pogađaju posao "na dnevnicu" ukapirali da je gradnja "siporeksom" skoro tri puta brža od gradnje giter blokom, pa su počeli da lansiraju nebulozne priče. Gasbetoni imaju dva nedostatka: prvo, nisu noseći materijal pa se njima rade uglavnom pregrade i zidovi ispuna u skeletnim sistemima, i drugo, nezgodni su za klasično malterisanje - mada se ovo danas elegantno izbegava suvim malterisanjem sistemima "knauf" ili "rigips".

Inače, gasbetoni ili penobetoni se prave od agregata, veziva i gasifikatora. Agregat može biti pesak, vezivo je cement, a gasifikator može biti aluminijumska prašina koja reaguje sa cementom. Građevinski materijali se atestiraju kod nadležne ustanove (Institut za ispitivanje materijala) na fizička i hemijska svojstva, pa je to sa zračenjem u najmanju ruku smešno. Ko neće da se zrači, prvo neka baci mobilni i bežični telefon, pa onda sve električne i elektronske uređaje. Svi ćemo umreti od nečega, zar ne?

Cena od četiristo pedesetak evra po kvadratu za objekat od tvrdog materijala je sasvim u redu. Da sami zidate, došli biste na isto, ako ne i više. Ako je to ono što je na Xellinom sajtu, projekti su odlični, samo što ne daju tehnički opis, pa se raspitajte podrobnije oko detalja.

Pročitao sam skoro celu temu i imao nameru da prodam stan i kupim montažnu kuću. Ali sam se pokolebao oko nekih karakteristika montažnih kuća, a takođe i zidanih. I onda ne netu pored kuća brvnara naiđoh na kuće od balirane slame. Možda će nekome biti smešno, ali ljudi u svetu grade takve kuće, skoro da ih ne možete razlikovati od normalnih zidanih kuća. Kod nas balirana slama naravno nije standardizovani građevinski materijal, što nije slučaj u nekim Zapadnoevropskim zemljama (Austrija, Nemačka ...) Da ne bi dužio, a i bakara stalno kontrira (Mile Kontra, jes' da je Super moderator, ali skoro da nije pogledao ni jedan link koji sam postavio) hteo bih da čujem i vaša mišljenja o ovom načinu gradnje. Osim gradnje sa balama slame, ljudi ponovo otkrivaju stare načine gradnje (Adobe, Cob, Rammed Earth, Poured Earth, Earthbag, Cordwood, Papercrete, Lightweight Concrete) http://www.greenhomebuilding.com/index.htm

Evo linka na temu Kuće od slame i drugih prirodnih materijala
http://www.elitemadzone.org/t322486-0



http://www.lamaisonenpaille.com/1024x800/frame.htm

Potpis

http://benakiba.blogspot.com/
http://www.carski-cuvar.in.rs/
http://srpskiodbrambenipas.forumfrei.com/forum.htm

@dishi68

Samo ti pitaj, ali nemoj da preteras sa off topicom na ovoj temi.

Hvala!

PS: naravno da sam pogledao linkove.

Potpis

Nažalost i kazna stvara naviku!
Nažalost i kazna izgrađuje stav!