Pravopis srpskog jezika ... on-line

Nemoj se više brukati, molim te.

http://www.knjizara.com/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=120187

Da opet citiram moju prvu poruku s ove teme: „...ako uopšte i znaju da za takve stvari postoji literatura.“

Glagolski pridev trpni (spaseno, odnosno ukrašeno) izvodi se, kao što mu i samo ime kaže, od glagola. To što ti pokušavaš da ga izvedeš od imenice (spas, odnosno ukras) opet je dokaz tvoje kompetencije.

Piše u zvaničnom Pravopisu srpskog jezika, rečničkom delu, tamo gde se bavi promenom složenih glagola sa završetkom -neti (konkretno, na strani 433). Isto piše i u ranijem Pravopisu (tamo je na strani 267), a kako je taj raniji važio od 1960, i kako u tvom profilu piše da si rođen 1974, zaključujemo da je i kad si ti išao u školu *prenešeno bilo pogrešno (čak i da je informacija iz profila netačna, teško da si išao u školu pre 1960; a i ako je baš tako — nema problema, imam i Pravopis koji je tada bio aktuelan). Da ponovim: „...ako uopšte i znaju da za takve stvari postoji literatura.“

Sam si dovoljno diskreditovao sebe u ovoj nazoviraspravi, te nadalje slobodno pričaj šta hoćeš, neću odgovarati na tvoje buduće poruke jer za tim više nema potrebe. Sledeći put pripremi bar jedan argument.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ok, mene zanima da li je ovaj dublet (spašen-spasen, odnosno spasiti-spasti) jos uvek aktuelan?



Unapred zahFalan. :)

P.S. Moze se ovo i premestiti...

"jednotomni rečnik srpskog jezika" - Ha ha

To nije kompletan rečnik srpskog jezika, a ako ti to ne znaš onda se brukaš ti a ne ja. To je bar opštepoznato.

"Profesor Ratko Jankov, pomoćnik ministra nauke, rekao je da se višetomni rečnik srpskog jezika pravi već 50 godina i da se u njegovoj izradi stiglo do pola."

I u čemu je razlika između glagola spasiti i ukrasiti (valjda su i to glagoli) pa da bi taj glagolski pridev trpni u prvom slučaju bio spasen a u drugom ukrašen?

Pravopis srpskog jezika sa rečničkim delom. Ni manje ni više. Ha ha. Mi ni rečnik nemamo ali zato imamo sve u jednoj knjizi. Ma daj molim te.

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

Dakle, ovo objašnjavam tebi, s njim sam (kao što malopre rekoh) završio priču. U vreme dok je postojao srpskohrvatski jezik, njegovoj zapadnoj varijanti (današnjem hrvatskom) odgovarao je infinitiv spasiti, a istočnoj (današnjem srpskom) infinitiv spasti. Infinitivu spasiti odgovara trpni pridev spašen (kao, recimo, promena glagola proglasiti-proglašen), kao i drugi oblici sa Š (spašenje, spašavati, opet kao proglašenje, proglašavati), dok infinitivu spasti odgovara trpni pridev spasen i oblici spasenje, spasavati (promena je kao kod glagola pasti — mislim na ispašu, ne na pad). Zanimljivo je, recimo, uporediti i hrvatski oblik „Kristovo spašenje“ sa srpskim „Hristovo spasenje“.

E sad, posle jezičkog raskola, Hrvati su ostavili kao jedino pravilno spasiti-spašen, dok su kod nas ostavljena kao pravilna oba oblika iz srpskohrvatskog, dakle: spasiti-spašen i spasti-spasen, a drugom se daje prednost (što je i prirodno). Ovo, naravno, nema baš nikakve veze s glagolima preneti, doneti, ukrasiti, koji imaju samo takav infinitiv i saglasno njemu određen oblik glagolskog prideva trpnog: ukrasiti se potpuno uklapa u već pomenut obrazac, dok preneti i doneti (i, naravno, ostali srodni glagoli) imaju svoje obrasce promene, i po tim obrascima glagolski pridev trpni glasi prenesen ili prenet, odnosno donesen ili donet — ali čemu sva ova priča kad vidiš da on glagolski pridev trpni trijumfalno izvodi od imenice. Sad mu ni jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske nije kompletan (iako ga ja držim na polici ispred mesta gde trenutno sedim, i stvarno ima sva slova), a uporno priča o višetomnom rečniku SANU (koji zaista nije završen, ali ne znam odakle mu ideja da je to jedini rečnik koji postoji); takođe mu je smešno što sam rekao da Pravopis ima i rečnički deo, odakle zaključujemo da ga u životu nije uzeo u ruke, ali nema veze, bitno je da on tačno zna o čemu govori.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

http://www.knjizara.com/index....njizara.knjiga%3Fk_id%3D99544@

Objasni mi molim te zašto ovde piše naslov Spašavanje redova Rajana a na spasavanje ako je to ispravno?

To je očigledno srpski naslov.

Nisu bitna slova nego reči. Za slova ti je dovoljan i bukvar.

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

Ok, hvala.

E sad, da ne bismo ovu temu zagadjivali gramatikom i pravopisom, ja cu neke nedoumice i pitanja u vezi sa ovim (i nekim drugim) stvarima postaviti na jezickom podforumu.

Imam jedno pitanje u vezi sa trpnim glagolskim pridevom.

Sta se tacno desava pri dobijanju ovog oblika (k)od nekih glagola?

Na primer kod glagola ukrasiti.

Ako vazi formula: infinitivna (ili prezentska - i kad jedna, a kad druga?) osnova+nastavak (-n, -en, -t), onda se kod glagola ukrasiti desava (valjda:))sledece:

ukrasi+en -> ovaj me korak sad zanima - da li sad i prelazi u j (i kako bi se to zvalo, ako prelazi?), pa tako dobijamo osnovu za jotovanje, ili ne? -> ukrašen

Hvala!

Bez nekog posebnog imena, to je prosto posupak građenja glagolskog prideva trpnog kod glagola VI vrste — glagola čija se osnova prezenta završava samoglasnikom ī (tj. dugim i), a infinitivna samoglasnikom e ili i (kratkim). Kod njih se, dakle, nastavak -en dodaje na prezentsku osnovu kod koje je krajnji suglasnik izmenjen jotovanjem.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

kako je spasti pravilno?
po meni spasti se koristi u kontekstu poput,"spasti na niži nivo"
a ne "spasti čoveka" [rekao bih da je spasiti čoveka pravilno]

a i spašavanje mi nekako zvučnije od spasavanje :)

Spásti, s dugouzlaznim akcentom (kao rásti); „spasti na niži nivo“ je drugi glagol, s kratkosilaznim akcentom: spȁsti. I nisam rekao da je spásti jedino ispravno, već samo da se smatra boljim od oblika spasiti (koji je, dakle, takođe dopušten).

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

spaaasti ,ne znam,nekako mi...cudno zvuci...mozda zato sto je u "spasiti" akcenat na slovu i

Hvala, bice jos ovakvih pitanja samo da se setim. :)

? spasti pridev? Vidim da se svašta može naći na internetu.

Inače, oblik spasti, spasem, on spase, oni spasu, spasao, spaslo, spasen tradicionalan je u Srbiji i treba mu svakako dati prednost nad oblikom spasiti, spasim, on spasi, oni spase, spasio, spasila, spašen. Ukoliko bi se prihvatio oblik spasiti, morala bi se priznati i glagolska imenica spašenje i nesvršeni glagol spašavati (umesto spasavati), mada za njih nema potvrde u rečnicima (osim, eto, u nazivu knjige :) ).

Infinitivu spasti odgovara trpni pridev spasen. Greška u kucanju, hvala na ispravci.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Nema na čemu, pretpostavih da je lapsus :).

Uzgred, i ti si napravio jednu:

Pogledaj opet u Klajnov priručnik (iz kog si ovo doslovno preneo), crvena reč treba da glasi ’rečnicima’.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Meh, pola dva je, priznajem grešku :).

Inače, Klajnov Rečnik je najvredniji od preostalih šest knjiga koji se nalaze u kompletu, a koji bih svakako preporučio bilo kome kome je stalo da se bar malo jezički edukuje, ili koji bi želeo da mu se nešto nađe iza leđa prilikom ulaska u kafanske (forumske) rasprave o jeziku (ne vredi ulaziti u istu sa osobama koji su položili devetkom ili desetkom Standardni srpski jezik I, odn. II, verujte mi, imam jednu takvu kod kuće :) )

Jedna interesantna anegdota: U osnovnoj školi nastavnica srpskog jezika učila nas je (a verujem i mnogo generacija) da se izraz "doći ću" piše zajedno (kao u primerima kada se infinitiv glagola završava sufiksom -ti). To je stvorilo hordu ljudi, od kojih poznajem desetak, koji su ubeđeni u to. Najgore od svega je što se uporedo sa tim, kako je rastao broj onih koji su im ukazivali na grešku, počeo da raste nekakav ego, šta li je već. Danas, posle mnogo godina, ti ljudi su ubeđeni da je jedini pravi sud koji može proceniti ispravnost jezika - njihov subjektivni stav. Nažalost, sve više pronalazim čitajući tekstove nepravilnosti poput pogrešne upotrebe glagola bi u prvom licu plurala množine (ispravan je oblik bismo, dok mnogi koriste bi), pa sve do (već izlizane) upotrebe istog u prvom licu jednine aorista.

Tuga :(.

Kak' moš' tak' neš' kasti? :)

Potpis

oligofrenolog

Jedno pitanjce o znakovima interpunkcije.

Da li se pre zareza stavlja tacka u situacijama poput ove:

"Potpisali su sporazum 1999., a onda su ga 2000. ponistili"?

Hvala!

Ne.