Citat:
pctel:
Zanimljivo... prilicno sam znatizeljan kako je islo oko dozvola za biogas elektranu? Pitam zato sto imam prijatelje koji vec godinama bezuspesno pokusavaju da dobiju dozvole za ekergetske objekte. Konkretno, njih zanima hidroenergija, energija vetra i pomalo energija sunca, tim redosledom. Ali kazu da se dozvola ne moze dobiti samo po politickoj liniji. A nije da su neki tako kojima je palo na pamet da investiraju a ne znaju da pripreme dokumentaciju, vec firma-fabrika koja se vec 20-30 godina bavi proizvodnjom opreme za energetiku i ima 100 radnika.
Citat:
Vasastajić:
Ovo je i meni izuzetno zanimljivo...
...ali to svakako ne znači da će i @venturi biti
Pošto ste me lukavo raskrinkali, pojasniću vam o čemu se tu zapravo radi.
Prvo da definišemo šta predstavlja "dozvola za energetske objekte"?
Procedura kod mini hidroelektrana ide ovako:
1. Kupi se zemljište (lokacija MHE)
2. Isprojektuje se elektrana
3. Dobije se građevinska dozvola
4. Završi se gradnja MHE
5. Nakon završetka gradnje dobija se upotrebna dozvola
6. Sa upotrebnom dozvolom aplicira se za status povlašćenog proizvođača
7. Sa statusom povlašćenog proizvođača potpisuje se ugovor sa EPS-om o otkupu električne energije
I gde je tu zapelo? Koja tačno dozvola se ne može dobiti bez političke linije?
Bez da čekam odogovor, rećiću ti u čemu je problem - u lokaciji. Lokacije za mini hidroelektrane su one koje jesu, dakle to je ograničen resurs i ima ih oko 800 u Srbiji, pri čemu je možda 200 isplativo, ostatak je nerentabilan sa trenutnim otkupnim cenama struje u tehnologijom. Lokacije su u 99% slučajeva u privatnom vlasništvu. Kako to funkcioniše sa kupovinom lokacije. Tebe recimo zanima neka dobra lokacija za MHE, i ti nekako kroz proučavanje katastarskih knjiga, i kroz mnogo truda dođeš do 15-tog kolena koje je sada vlasnik te zemlje, pošto to ništa nije ni uknjiženo, a neretko ta osoba ni ne zna da je vlasnik te zemlje.. E sad, kada vlasnik te zemlje, a koja je inače jedno malo parče u nekoj nedođiji gde bi koza nogu slomila, do koje nema ni puta ni bilo čega, vlasnik se naprasno seti da mu je baš da zemlja prirasla za Srce, i umesto da traži 10.000 evra koliko ta zemlja realno vredi, oni krenu da se frljaju stotinama hiljada (odnosno, kako kome treba)... Eto, to ti je glavni problem - prepreka u tom poslu...
Rećiću ti jednu anegdotu, gde je moj ćale dogovorio kupovinu lokacije na reci Jošanici, dogovorio da kupi lokaciju za 50.000 evra, seo u auto poneo kaparu sa sobom i otišao u Jošaničku Banju da potpiše ugovor o kupovini.. Uglavnom on dolazi tamo, čovek se predomislio u tih par sati, i bukvalno mu kaže kako on od tih para ne može da kupi unucima stan u Beogradu, i da on hoće da da lokaciju za 50% vlasništva u projektu (inače je projekat vredan oko 1.5 do 2.0 miliona evra)... To se dešavalo jesenas, i ne znam da li je posle on to uspeo nekome da proda ili ne..
Dalje, svaka opština ima nekog lokalnog baju koji ima par desetina hiljada evra u džepu i koji je kupio lokacije kod sebe u selu, i sada on to preprodaje i mešetari.. Neki imaju neke papire, neki nemaju nikakve, ali uglavnom sad da hoćeš ja ću ti nači bar 20 takvih projekata u roku od sat vremena..
Ako ih zanima energija vetra, onda treba da imaju svoje merne stubove već par godina, ako ne, opet kaži mi i ja ću da ti dam kontakte od par ljudi koji prodaju gotove projekte i za to.. Stim što ti je za vetar ulazni prag 5+ miliona evra-
A što se tiče sunca, u Srbiji na to mogu odma da zaborave, to je čisto bacanje para...
Dakle, tu osim ličnih finansija ja nikakav drugi problem ne vidim, a pogotovo ne problem političke prirode.
Citat:
pctel:
Kreni po selima od Valjeva do Uzica. Nadmorska visina i klima idealne za proizvodnju malina. Videces da se tamo oni bolje organizovani mogu pohvaliti sa 2.000-3.000kg malina godisnje, neki prosek je 1.000-2.000kg. Sticajem okolnosti znam sve ko sta ima na tom podrucju i cela ta oblast ima jednocifren broj ljudi sa preko 3.000kg godisnje. Polovina tog stanovnistva zivi u totalno losoj materijalnoj situaciji, trecian domacinstava nema nikakav traktor, vec je motika najsavremenije poljoprivredno sredstvo. Za venturu su oni ekonomski nebitni, ne generisu nikakav GDP, ali za mene su to ljudi, za mene je jednak svaki covek, kako ventura sa 800ha taj i taj neki sa jednim hektarom, konjskom zapregom i motikom. A kad pogledate brojno stanje, takvih kao ventura je <1% u Srbiji, a ovih drugih ima veci dvocifren procenat.
Nema tu šta da gledaš ili ne, brojke su neumoljive.
Evo ti zvaničan podatak na strani 4.:
http://www.mpt.gov.rs/postavlj...staj%20malina%20jun%202011.pdf
Po ovome prosečan prinos je 5.8 i 5.6 tona po hektaru u poslednje dve godine, i to uključuje i onog amatera koji sati na par ari, i onoga koji sadi 'profesionalno' (ako takvi u Srbiji uopšte i postoje), dakle taj prinos od 6 tona je sasvim realan.
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
