Citat:
Braksi: ne, naravno uvek izdajes obveznice u svojoj valuti. Ono sto sam ja rekao je da potraznja za italijanskim drzavnim obveznicama bi bila cak i veca da Italija predje na liru i da bi sigurno isla sa manjom kamatom. Jakim ekonomijama, u prvom redu i ne odgovara eurobond. To znaci da bi Nemacka morala skuplje da pozajmljuje novac nego preko svojih obicnih bondova i to Nemci nece..
Sve je to matematika za "razvijene", Nemacka nece imati nista protiv da neko vreme placa koji procenat vise za dugove ukoliko se taj trosak po ekonomiju i GDP kompenzuje rastom istog zbog odrzavanja stabilnog trzista. Ne gledaju se procesi vec konacni rezultat, sto je i razlog zbog kojeg su Nemci uopste i pristali da pokusaju da spasu Grke bacajuci pare u njih misleci da ce se grci dozvati pameti. Prica da posle toga Nemcima smeta srobonds zbog cene je smesna, razlike u ciframa si marginalne.
Drugo, visok procenat koji investitori traze od italijana reflektuje i ne-sistemski rizik davanja duga italiji i sistemski rizik valute u kojoj se izdaje, pad Grcke je samo deo ne-sistemskog rizika, a sistemski rizik valute (inflacija + jos neke sitnice) uticu podjednako na sve izdavaoce pa i Nemacku. Prelaskom na liru, nesistemski rizik Grcke se NE ELIMINISE u potpunosti jer Italija ne moze da se otrese postojeceg spoljnog duga u evrima bez bankrota, dakle, plus/minus za rizik:
- deo ne-sistemskog rizika domacih banaka prema grcima i ostalima (*)
+ deo ne-sistemskog rizika da ce drzava nastamapti para da "resi" socijalne probleme i budzetske deficite (*)
+ deo sistemskog rizika valute za domace dugove (jer zbog * italija mora da nastampa lire i devalvira svoju valutu)
+ deo sistemskog rizika valute za strane dugove jer zbog devalvacije poskupljuje strani dug u ekvivalentnoj valuti poverioca (bez obzira sto je bond u lirama, evropski investitor barata evrima)
posto procenat koji investitori ocekuju od vrednosnog papira reflektuje rizik naplate istog cene bondova u lirama ce moci da budu samo skuplje. Da bi ponovo pojeftinile Italija mora da resi budzetske defitcite i sprovede mere stednje po cenu socijalnih nemira i eliminise nesistemski rizik i u isto vreme umanji sistemski rizik po svoju valutu, sto je btw upravo ono sto Euro zona ocekuje od njih da bi ostalli u evru.
Tako da sto se tice cene kapitala u italiji prelazak na liru ni po kom osnovu nece omoguciti Italiji jeftinije pozajmljivanje.
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
Re: Eurobonds i da li je Evropa ostala bez i malo razuma?