Grejanje na pelet

Napisao sam za koju varijantu sam se ja "odlučio" i tako povezao, pa se ne bih složio sa konstatacijom da je "pogrešno" i "ne radi", već obrnuto.
Kada sam rekao da glumi prekidač nisam upotrebio "samo kao prekidač".

Pozdrav.

Koji je po vama najbolji pelet, od:
1. Bukva 100%
2. Hrast 50% i Bukva 50%
3. jela 100%
4. Bukva 70% i 30% jela
5. ili neki drugi omjeri
Treba mi vaše mišljenje, krećem sa proizvodnjom peleta pa me interesuje šta vam se od peleta najbolje pokazalo. Bukva mi je najpristupačnija , zatim hrast i jela u manjem procentu. radi se o suhoj stolarskoj piljevini kao sirovini.

Pa vidi ovako, po mom misljenju i iskustvu ja bih prvo preferirao
1 Jela 100%
2 Bukva 70% Jela 30%
a posle kako hoces, ali za sve je veoma bitmo minimalan sadrzaj kore, da bi nivo pepela pao na sto manju meru naprimer oko 0,6, vlaga , i sabijenost da tako kazem.

Reci ti nama , gde je proizvodnja, kada pocinje i koji je dnevni ili godisnji kapacitet?
Da stanem u red za kupovinu

Kapacitet je oko 200 kg/h. Radi će se u Zenici BiH, tako da je za reda podaleko ;). pošto se radi isključivo o stolarskoj piljevini sadržaj koore je zanemariv.

Cijena bi trebala biti oko 300 KM/t. Zenica ind. zona.

Pozdrav, malo da ispravim, pelet Bioenergi je cista bukva, jer u njegovoj fabrici se samo ona preradjuje. Naravno da je veliki problem sabiti 100% bukvu. To mogu ozbiljnije fabrike peleta. Manji proizvodjači nemaju interesa da prave 100% bukvu, jer količina koju bi pravili je veoma mala na sat. I naravno pitanje da li njihove matrice to mogu da izguraju.

Kume-mnogo je!!!
U Nemili je jeftiniji a u Kotor Varoši još jeftiniji. Ali dobro,bitno je da počneš da proizvodiš.Sretno.

Ja tonu placam sada po 244KM ili 125Eur bez PDV

Cijena će se formirati u odnosu na potražnju i količinu te cijene peleta u bližem okruženju.

Postavio sam ovo pitanje i na temi o akumulatorima toplote, ali ne verujem da posle tri meseca mirovanja jos neko prati tu temu. Samim tim sam resio da potrazim odgovor ovde, pre nego sto se zima zavrsi i svi pobegnu daleko od svojih kotlova i foruma o grejanju.
Koristim kotao CK-p 35 sa pelet setom CPPL 35 koji rade veoma dobro na Zmajdinovim podesavanjima. Sistem je predvidjen da greje do 250 m2 a trenutno greje svega 150 m2. Takodje sitem je podeljen na dva radijatorska kruga sa jednom pumpom i jednim digitalnim sobnim termostatom.
Eee sad. Plan je da do sledece zime uradim izolaciju, stiropor 8cm spolja i mineralna vuna po tavanu i sto se toga tice nema nepoznanica. Druga stvar koju planiram je spremnik tople vode, i posle dosta citanja i dalje nemam pojma sta bi bilo pametno ili potrebno da uradim, tako da ako neko ima savet rad sam da ga saslusam.
Neka moja logika je bila da svaki radijatorski krug dobije svoju pumpu i termostat da bi se dobilo na udobnosti grejanja. Takodje logike radi povezao bi preko ventila napojne vodove za oba radijatorska kruga, cisto zlu ne trebalo ako neka pumpa resi da se ukvari u sred zime. Ono sto nema veze sa logikom vec treba pomalo znanja je odluka o velicini STV-a i o nacinu povezivanja, zbog cega sam i napisao ovoliki post.
Posto sam vec sve uzeo iz centrometal proizvodnog programa, i obzirom da nemam potrebu za bilo kakvim izmenjivacima u spremniku izbor bi mi bio neki od spremnika CAS. Ali koji, CAS 501, CAS 801 ili CAS 1001?
Druga stvar je povezivanje spremnika o kom niko nigde nije ozbiljnije pisao. To me je dovelo do zakljucka da samo povezivanje nije preterana mudrost, ali ipak bi se konsultovao sa iskusnijima da li je moje razmisljanje ispravno i izvodljivo ili ne?



Spremnik nije i ne moze biti u istom nivou sa kotlom vec se nalazi u nivou radijatora u najnizoj od cetri etaze, sto ne znam ima li ikakvog efekta. Skica je uradjena grubo samo da bi docarala princip po kom sam mislio da povezem spremnik.

Potpis

Grejem 160m2 u tri etaže.
Dve etaže pvc stolarija i dve etaže termo glave.
Kombinacija ck-p 35 kW i cppl 35kW podešavanjima
smanjene snage. Četvorokraki bez pogona.
Od sezone 2018/19 kuća sa tri strane izolovana stiroporom
8cm i po tavanu mineralna vuna 10cm...

Nema šta ovome da se zameri, jedino što bi, cenim, bilo bolje je da potisni vod iz kotla ne "ulazi" u spremnk na sredini, već pri vrhu. Kad je o kapacitetu reč, koliko god veliki spremnik možete sa ugradote, ugradite toliki. Inače, 20 litara po kW instalisane snage je "knap" mera, mada može i manji, budući da su kod vas, kao i kod mnogih drugih, kotao i gorionik predimenzionirani. Koliki god da akukmulator ugradite, dobro ćete da uradite: predimenzioniranost grejnog potencijala biće anulirana, gorionik se neće svako malo paliti/gasiti, od čega ćete neposredni benefit videti vi, a posredno naše šume.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

nije mi jasno ovo oko nivoa akumulacije i kotla. ne sme da bude u nivou kotla vec u nivou radijatora?
da li ovi centrometalovi imaju neke nozice ili bi morao da se napravi neki ram pa da se podigne akumulacija?

Gde pise da nesme da bude u nivou kotla? Ako si to tako razumeo iz mog posta ja ti se izvinjavam. Hteo sam da kazem da kod mene ne postoji tehnicka mogucnost da spremnik spustim na nivo kotla (ubacim u podrum), vec bi ga postavio na nivou najnize grejane etaze (u ostavu).
Jos jednom se izvinjavam ako sam te doveo u zabunu

Potpis

Grejem 160m2 u tri etaže.
Dve etaže pvc stolarija i dve etaže termo glave.
Kombinacija ck-p 35 kW i cppl 35kW podešavanjima
smanjene snage. Četvorokraki bez pogona.
Od sezone 2018/19 kuća sa tri strane izolovana stiroporom
8cm i po tavanu mineralna vuna 10cm...

Zmajdine, hvala na brzom odgovoru. Drago mi je da po tvom misljenju CAS 801 moze biti zadovoljavajuce resenje jer se plasim da veci ne bi bas lako mogao da se ubudzi u raspolozivi prostor. Obzirom da nisi pominjao trokraki i cetvorokraki ventil verujem da sam razumeo njihovu svrhu i da sam ih adekvatno rasporedio

Potpis

Grejem 160m2 u tri etaže.
Dve etaže pvc stolarija i dve etaže termo glave.
Kombinacija ck-p 35 kW i cppl 35kW podešavanjima
smanjene snage. Četvorokraki bez pogona.
Od sezone 2018/19 kuća sa tri strane izolovana stiroporom
8cm i po tavanu mineralna vuna 10cm...

Glede mešnih ventila: može to tako kako ste nacrtali, ali može i drugačije, unekoliko jednostavnije, a opet sa više slobode upravljanja - trokraki termostatski mešni ventil da bude na povratnom vodu u kotao koji blokira dolazak pothlađene vode iz akumulatora, sve dok voda u kotlu ne dostigne 60 stepeni, kad ventil počne da se otvara i uspostavlja cirkulaciju kotao-akumulator. Budući da će akumulator da bude iznad kotla, mislim da pumpa između kotla i akumulatora i nije potrebna, mada ne smeta da je bude. Na kraju, umesto jednog četvorokrakog mešnog podešavajućeg ventila, ja bih stavio dva trokraka, e da bi za svaki etaž mogla da se podesi odgovarajuća temperatura radijatorskog kruga, pa da može da se (jednog dana) na njih postavi elektro-pogon, pa posle još i neka automatika...

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

mozda sam pogresno razumeo, no nije ni bitno. Ja imam dosta mesta u kotlarnici i planiram da ubacim ovaj CAS 1001. Sada jedino nisam jos odlucio oko mesnih ventila sta i kako da radim. Takodje mi glavobolju zadaje i regulacija, al dobro ima vremena do sledece zime. htedoh samo jos da pitam zmajdina, kako napreduje posao sa turbulatorima? Hoce li ih biti uskoro za trziste?

http://www.termoventiler.eu/
Nije losa animirana prezentacija

Pogledao sam par akumulatora koje su ljudi pravili od cisterni za naftu (uglavnom od 2 ili 3 kubika) i svi su bas tako uradili. Potisni vod iz kotla ulazi na sredini a povratni na dno rezervoara, dok krug koji ide iz akumulatora u sistem izlazi na vrhu akumulatora, a povratni vod iz sistema su neki stavljali dole kao na ovoj slici a neki opet na sredinu. Ima li neko konkretno objasnjenje kako i zbog cega treba tako da se uradi? Kako je kod fabrickih?

Topla voda iz kotla treba da ulazi što niže u rezervoar jer jedino tako će se iskoristiti ceo kapacitet rezervoara. Kapacitet je od te tačke pa do vrha rezervoara. Pogledajte na animaciji gde je topla voda kada je uključen samo grejač.
Rezervoar se mnogo sporije zagreva na dole, jer prirodno, topla voda ide na gore.
Na onoj animaciji grejač je stavljen u gornju zonu jer je to privremeno rešenje tj koristi se samo u slučaju nužde, tj kada se ne loži. Tada je važno da se greje mala količina vode. Grejač u svakom bojleru je na dnu, naravno, da bi se zagrejala sva voda.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo