Odvikavanje od pusenja... iskustva, saveti

Za par dana će mi biti dvogodišnjica bez duvanskog dima i mogu vam reći da ostaviti cigarete i nije toliko teško.
U stvari, najteže je doneti odluku da se prekine, a ta teškoća leži u strahu( koji se posle ispostavi kao nepotreban): život bez njih neće više imati pun smisao.
I zaista, u početku tako i izgleda, kao da čuči neka tuga, koja nikada neće proći, a prošao je mesec, dva...a nostalgija je i dalje tu.

E, pa upravo je rešenje u strpljenju: jedini lek je vreme, kome treba dopustiti da prođe, a sa vremenom nestaje i sećanje na njih (cigarete).

Ta psihička kriza, koja se stalno spominje, je baš to sećanje i ništa drugo.

Tako je Iva, pogodila si suštinu. Ljudi greškom kreću u ostavljanje cigareta i istovremeno "ostavljaju" kafu, pivo, ćaskanje sa prijateljiama, .... zbog straha da ih to ne vuče ka cigareti. POTPUNO POGREŠNO. Onda život gubi smisao.

Treba potpuno zadržati stare navike, i kafa i pivo u kafiću. Ali bez cigarete. Za inat.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

^Da, ni ja se nisam odrekla kafe, ćaskanja sa prijateljima niti sam bežala od pušača- svako ima svoj izbor. Ako bi me neko i ponudio cigaretom, baš što kažeš, za inat ne bih uzela. Kada bismo drugarica, koja je par meseci posle mene prestala, i ja sele da popijemo kaficu u nekom kafiću, namerno bismo odlazile u deo za pušače. Da vidimo da li nas vuče. I ništa.

Nego, glavna fora sa nikotinom i njegovim dejstvom se sastoji u sledećem:

Ako zamislimo određeni nivo sreće/opuštenosti/zadovoljstva( u nekom stacionarnom stanju) kod nepušača, taj nivo je kod te iste osobe, ali kada postane pušač neznatno niži (dugoročna posledica pušenja). On (pušač) sada tu razliku dostiže cigaretom, tj. paljenjem cigarete on dostiže taj nivo koji je i inače imao uvek, dok nije postao pušač. I toga je svestan, tj. može da detektuje to poboljšanje opšteg raspoloženja koje mu donosi cigareta, jer je dejstvo jako brzo. Zato on misli da se oseća bolje, a u stvari se oseća normalno, jer dok ne puši, stalno se oseća loše/napeto/nestrpljivo. Kada taj isti pušač opet postane nepušač, taj nivo sreće ponovo poraste i bude kao što je i bio, ali problem je što to povećanje traje dugo- možda nekoliko dana, nedelja, pa mozak nije u stanju da ga registruje. Naime, apstinent i dalje misli da mu treba cigareta da bi se osećao bolje. A u stvari, nivo sreće se spontano vratio u normalu, samo što ovaj toga nije svestan, već i dalje traži svoj lek, jer mu je ostalo sećanje na trenutno poboljšanje koje cigareta donosi.

Tako bar ja vidim stvari.

Dragi forum prijatelji
mnogo je lepo sto ne moram da pusim. Kao sto je ovde receno- nicega se ne treba odreci osim glupih i besmislenih cigareta.
Nicega se nisam odrekla i sve je dobilo jaci i bolji smisao. Ovako je sve bilo podredjeno totemu cigareta.
svako dobro

pre dva dana je bilo punih mesec dana kako sam ostavio :)
Samo da se čekiram. Idemo dalje...

Potpis

http://www.kgonline.info - Prvi kragujevački portal i forum

Odvikavanje od pušenja je najjednostavnija stvar na svetu: sve što treba da uradite je da ne zapalite cigaretu kad vam se puši!

Potpis

http://www.kgonline.info - Prvi kragujevački portal i forum

Do sada nezabelezena metoda odvikavanja: Kavez na glavu, kljuc cuva zena!
http://www.blic.rs/Vesti/39174...vez-na-glavi-a-kljuc-cuva-zena

Drage 'kolege'
gotovo svaki dan pogledam da li ima jos ljudi koji se bore sa ovim zlom. Ovaj forum je ,bar meni, jako pomogao da se izborim.
Kao sto sam mnogo puta rekla svaki dan pomislim Hvala Bogu sto ne pusim vise.
Koliko je to lep osecaj slobode, koji svima zelim.
pozdrav

Danas tacno puna dva mjeseca kako ne pusim....poslije dvdesetak godina pusenja i mnogo pokusaja od dan ili dva..
Jednostavno donijeo odluku da je bolje po moje zdravlje,da sam sebi kazem ne treba da pusim umjesto nekog doktora..

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Pozdrav dragi moji nepusaci i oni koji to zele da budu. Dugo sam se dvoumio da li da se javim opet. Pocetkom godine sam video da me kolege na par stranica iza prozivaju da pitaju kako smo kako napreduje nas nepusacni staz, resih nekako da se javim. Mozete misliti kako se osecam kada mi je trebalo 8-9 meseci da vam se obratim. Naravno desila se jedna pa posle nedelju dana jos jedna a mesec dana kasnije jos jedna ali pakla... A koliko sam samo ponosan bio tih dana na sebe, na moje lako bacanje ovog g..neta, toliko se radovao svakom jutru ispijanja kafe bez kasljanja bez ovo mamurluka dok ustajem. Da vam ne pricam koliko su drugi bili ponosni na mene da su neki na moj nagovor i prestali da puse ( moja svastika Jeca ) i dalje ne puse i nadam se da im nece pasti na pamet ta jedna. Zasto sam se bas veceras javio? Jer mi nedostaju ta jutra bez kasljanja, bez tog smrada. Veceras sam mnogo tuzan jer sam upravo zavrsio citanje knjige i ocigledno da je nisam bas razumeo ovog puta jer dok pisem pijem kafu i trujem se.

Ja vas sve moli, i vas koji ste se davno oslobodili ove droge i koji ste napunili jedan,dva ili sest meseci nepusackog staza nemojte da vam se desi ta jedna. Necu odustati vec sutra pocinjem sa malo vise paznje opet da citam knjigu i javljam se uskoro sa nadam se lepim recima.

Veliki pozdrav svima koji učestvuju na temi, a i onima koji je samo iščitavaju.
Pročitala sam je od pocetka i, evo, odlučih da se javim prvi put na nekom forumu, jer smatram da je tema jako izbiljna i da može mnogo da pomogne u smislu podrške onima koji ulaze u borbu sa ovom drogom. Pušim već 15 godina. Jao kako to strašno zvuči. Imala sam više neozbiljnih prekida, a onaj duži, ozbiljan se se desio 2005. god. Majka mi se razbolela od raka, posle sedam meseci je umrla. Put njenog neuspešnog lečenja je na mene delovao poput otrežnjenja što se tiče pušenja. Ljudi moji, čega sam se nagledala, ne daj Bože nikome. Tako sam odlučila da prestanem. I prestala sam na 3,5 godine. Koliko se sećam, nije bilo nekih ogromnih kriza. Možda zato što se moj mozak restartovao, pa sam i njih drugačije doživljavala. Posle 2 godine mog uspešnog nepušenja, razboli se i ćale, a zatim umre i on. Sve sam stoički podnela, cigareta nije dolazila u obzir. Ovom prilikom napominjem da su oboje bili strastveni pušači i da su umrli od raka u godinama kad čovek baš može da uživa. Nijedno od njih nikad nije ni pomislilo da ostavi pušenje. A onda, nakon šoka i kad su emocije počele da se sležu, ta prokleta jedna, ni sama ne znam zašto. Koliko sam samo besna na sebe da vam je znati. Teške stvari sam pregrmela svesna da mi neće cigare pomoći, a kad sve prođe, napravih glupost. Od tada prođe pet godina, i dalje se mučim, svaki put mi je sve teže prestati. Jedino nisam pušila tokom trudnoće i dojenja bebe. Pa šta se desi u mojoj ludoj glavi, da toliko izdržim, a posle pokleknem? Sad se spremam na ozbiljno ostavljanje. Pored ovakve istorije bolesti u mojoj porodici, čovek mora da razmišlja dok je još mlad i neoštećen. Ljudi, ako ste tu, dajte reči ohrabrenja, značiće mi mnogo. Čačanin, zemljak, ajmo zajedno, nismo valjda mi iz Čačka najgori. :)
P.S Iz mog ugla, savet svima koji su uspešno ostavili NIKAD VIŠE NEMOJTE UZETI NIJEDAN DIM!!! Jedan budi staru zavisnost u punoj meri. Drugi put možda nećete imati želje ni snage za takvu borbu.

Mi stvarno nismo svesni koliko je jaka ova droga, koliko je tesko skinuti se sa nje. I pored takve dve tragedije i svega sto si se nagledala i svesna da je to posledica pusenja ti nisi uspela da ih se otarasis nacisto. I posle mi ljudi kazu baci cigare sta ce ti to u zivotu. Pa daj nemoj te me zezati, zar bih ja voleo da me od 365 dana u godini 300 boli glava a ostalih dana nisam ni za sta. I ja sam svestan svih rizika koje pusenje nosi sa sobom, ali najteze mi je sto mi dete zivi u kuci gde su pusaci. Najvise se jedem zbog njega to me ubija polako. Ziveo sam 15 meseci bez cigara i bio sam svesta koliko mi je bilo dobro i onda sam hteo samo jednu da probam. Toliko mi je cigara u tom trenutku smrdela da vam ne mogu to opisati da sam pomislio ma nema sanse da je opet u zivotu zapalim, ali kada sam je popusio automatski se probudilo to cudoviste u stomaku i to je bilo dovoljno da unisti 15 meseci mog raja. Sada kada bih opet uspeo da se otarasim ove droge nista me nebi nateralo da probam tu jednu pa makar umro od krize za njom. Zao mi je sto nisam uspeo da prekinem pre neki dan kada sam procitao knjigu jer sam imao zelju da do 30-og rodjendana zauvek sa tim raskrstim. Juce mi je bio rodjendan a nazalos ja sam i dalje pusac. Ivana ako nisi procitaj knjigu Alen Kar - Lak način da prestanete da pušite, jer ce ti biti dosta jasnije i lakse da ih se ostarasis. Ja sam prekinuo posele citanja zaista lako kako je i pisalo ali sam i procitao da pusci koji lako prestanu, pa onda ponovo pocuna da puse, predstavljaju poseban problem. U tom slucaju savetuju citanje Alen Kar, Jedini način da zauvek ostavite pušenje ali na zalost ta knjiga nije prevedena.

Ja ne odustajem jer znam sta me ceka kada ih se otarasim, nece mi smetati ni dobijanje na tezini jedini razlog zbog kojeg sam se dvoumio da li je dobro sto sam prestao da pusim, ali to je tako sicusan problem za razliku od ovoga.

Procitala sam knjigu i posle nje sam i prestala na duže, međutim nisam bila dovoljno oprezna i isto tako sam uzela tu jednu koja je bila odvratna, ali to nije bio razlog da se čudovište probudi. Rekla bih da je kod nas dvoje konkretno problem to čudovište u glavi, jer ono u stomaku relativno brzo umre. Očigledno je ono samo spavalo, a kad je pokušalo da se probudi, mi smo mu to i omogućili. Na mene je dosta dobro delovala još jedna knjiga, u smislu podstreka da se opet uhvatim u koštac sa ovim zlom. Pokušaću da nađem link, pročitaj je obavezno.
Deca su posebna priča. I ja se zbog toga nerviram, moje dete je u godinama kad svet oko sebe upija kao sunđer. Kakav mu primer dajem? To treba čoveku da bude podsticaj.
Što se kilaže tiče, trebalo bi da se ugojiš 35 kilograma da bi škodilo tvom organizmu bar približno koliko ti sad škode cigarete. O tome ne misli, nego hrabro napred. Ja ću ovih dana da skupim petlju, pa ponovo. I više nikad ne želim da prolazim kroz sve ovo. Ne mogu samo da verujem da ništa nisam naučila od svojih pokojnih roditelja. Otišli su kad su mi bili najpotrebniji, a nije moralo tako. Ja želim da budem tu za svoje dete. Da dočekam da diplomira, da se oženi i sve ono što oni nisu od mene. Nisu tako hteli, ali tako je bilo. Ne krivim ih, evo ja sve to znam, pa se godinama borim. Jednom kad ih se rešiš, ne dozvoli da zaboraviš kako se sad osećaš i koliko ih mrziš.
Piši kako napreduje i kreći u nove pobede. Ja još slažem stvari u svojoj glavi, ali uskoro...
Evo link za knjigu, obavezno pročitaj. ko je toliko uporan da ih ne ostavi, definitivno će mu pokvariti pušenje do kraja života.
http://www.scribd.com/doc/1572...ise-Nemojte-Uzeti-Ni-Jedan-Dim

p.s Ne čestitah ti rođus. Želim ti da sledeći dočekaš kao zdrav i srećan nepušač!

Hvala na lepim zeljama. Da budem iskren posle citanja knjige od Alena od pre neki dan trenutno sam izgubio zelju da prstanem. Malo me je to razocaralo jer sam dosta ocekivao, mislio sam kako knjiga odmice da sam sve blizi otkrovenju. Nije se to desilo i u ovo trenutku cu napraviti malu pauzu pre novog pokusaja jer nemam bas onu iskrenu zelju. Mozda je glupo da pisem to u ovoj temi da nekime pokvarim njegov uspeh u odvikavanju, ali isto smatram da je mozda i potrebno jer ce lakse videti kako se neko muci kada ponovo pocne. Iz licnog iskustva zelim da vam dam savet da nikako ma kakva to kriza bila ne povucete ni jedan jedini dim jer ce te srusiti sve one lepe trenutke bez duvana. Ja se toliko kajem da ne znam da li cu moci sebi ikada oprostiti tu jednu ako ceo zivot budem rob ovog djubreta.

Molim ljude koji prate temu, a nisu aktivni u pisanju da se ukljuce, da pomognu ljudima koji su u procesu odvikavanja ako slucajno upadnu u nekakvu krizu. A i ljudima poput mene da nas nateraju nekako i na neki nacin pomognu da se oslobodimo.

Evo, ČaČanin, da ti dam malo podršku, vkao i mojoj poluimenjakinji, Ivani.
To što knjigom Alena Kara nisi doživeo nikakvo otkrovenje, pa čak ni podstrek, nemoj da te razočara nimalo. Ja sam pročitala knjigu, pre nego što sam uopšte nameravala da ostavim duvan i... ništa! Nikakav specijalan efekat. Prosto, ljudi su različiti i imaju različite motive, ličnost, iskustva, način razmišljanja.

Mislim, hajde razmisli logički: da li je uopšte moguće da knjiga deluje kao čarobni štapić ?!? Pa naravno da je nemoguće. Ona može samo da ti da neka objašnjenja kako nikotin deluje i time pomogne da shvatiš svoju zavisnost. Ipak, ti si taj koji upravlja svojim odlukama.

Nemoj da se opterećuješ previše time što možda u ovom momentu nemaš volju da prekineš. Bitno je da to želiš i da si svestan koliko je duvan štetan. Pričam iz mog iskustva: ja sam tu ideju motala po glavi više meseci i u pravom trenutku prekinula sa pušenjem.
Verujem da će i sa tobom biti takav slučaj. A onda, kada prekineš, znaćeš da ne smeš da zapališ tu jednu.
Pozdrav i podrška!

Davno bilo (2,5 godine) pa se baš i ne sjećam, ali znam da mi je knjiga dosta pomogla.
Sjećam se samo par stvari:
-Zabluda oko toga da se je teško riješiti ovisnosti
-Objašnjenje stanja smirenosti nakon popušene cigarete
-Otvaranje očiju oko uticaja okoline i nametnutog mišljenja da je cigareta nešto vrijedno
itd...
Znam samo da sam se (a i nekoliko mojih poznanika) tako lagano riješili tog zla, za razliku od nekih koji imaju averziju prema čitanju ( a koji su takođe uspjeli) i dan danas kukaju za cigaretom kao nečem najvrednijem u životu.
Meni je pomoglo (Alene hvala ti) da nakon 31-ne godine aktivnog pušenja napokon prestanem.

Potpis

Starac bez mora...

tesko je odvici se ali mora jaka volja da postoji. ja nisam uzimao nista od preparata. i evo pet godna ne pusim.

Dobri ljudi,
svi ostavite uzas od cigareta... Ovo je divno, kakva sloboda.

A, ujedno, mislim da uz stvari koje dozivljavam, da bih dobila srcani udar da sam nastavila sa pusenjem.
A u cigareti nema 'nista'

Ja sm onaj propali nepusac,koji se zahvaljujuci toj jednoj vratio na staro.....Ako je neko pratio temu od pocetka,bila sam u temi i odvikavala se i ostavila cigare,nisam pusila dugo2-3 god i napravi problem sama sebi.I sta sad.....javljala sam se u martu kad sam pocela ponovo da pusim i od tad kukam nad sobom a pusim i dalje i nista nisam uradila.Kao da sad nemam toliko snage da se opet uhvatim u kostac sa odvikavanjem.A uz sve to plus jos sam dobila od tog prestajanja pusenja 20 kg koje ne mogu da skinem.Sve komplet katastrofa samnom.
Imam knjigu Alana Kara.....dal da pokusam da je citam ponovo?Osecam se kao da se plasim ponovnog odvikavanja,kao da nisam spremna na to,kao da stalno tu odluku odlazem i vrtim se samo u krug.
Ne trebam da navodim dobro poznate razloge svi znamo sta pusenje nosi sa sobom,ali stvarno se zamaram,tesko disem,kasljem nenormalno....a uz to svi vidite da je kod nas finansijska situacija porazavajuca i sve teze se prezivljava,jedva da se porodica sa decom moze prehraniti a gde je sve ostalo i za decu i za nas.Tako da samo kad bacim dve kutije dnevno na papir muka me uhvati kad pomislim koliko para ode na to,a ovamo za decu treba ovo treba ono,sebi en kupujem i onako nista jer nikad ne dodjem na red:),a za sve je danas tesko imati,ali eto za dve kutije LD crvenog 100s imam-idiot!

Ne znam sta da kazem,treba mi podrska,savet,bilo sta.....prosla sam jednom kroz odvikavanje,ali sad je tesko da se nakanem opet i da resim ovo,cini mi se sad 10000000 puta teze krenuti nego prvi put.Uz sve to sto sam jos i kilazu nabila,osecam se totalno out,samopouzdanje nula,raspolozenje nula.....ako me neko razume u opste:(.Sva moja nezadovoljstva u stvari vrte se oko mene same,a nece ih niko resiti moram sama i cigare i kilazu ali nista ne ide,stojim u mestu i idem sve dublje tonem