Kako izgovarate 'C#' ?

"Mi smo programeri koji govore... 'Cis'!"

Cis! Cis! Cis!

Pa vi cete da me razumete :P


Pa u ovoj temi sam ostavio link gde su kod nas pisali da se to pise Cis a to je bila tek najava C#-a :)
Ne, ozbiljno ako me ljudi ne razumeju onda cu da ga zovem Ce taraba ili Si sarp, nisam toliko tvrdoglav.

Ma pusti ti te glupe prevode od nasih izdavaca. Kada meni treba recnik da bih razumeo knjige pisane na srpskom i to u oblasti kojom se bavim, onda mi i ne trabju takve knjige. Uzassss

Što rekao Vuk Drašković negde 1993: "Da su oni Srbi, da su ljudi, rekli bi: Aman i zaman!!!"

Kad pričaš na čistom (j)engleskom, normalno je da ćeš da kažeš si šarp i si plas plas i džava i delfaj. Kad sam ja predlagao da se Cis ubaci u engleski umesto si šarp? Samo kažem da se u srpskom C# odavno izgovara kao Cis.

Možda bi trebalo da proširim potpis?

Potpis

IOCC

U kom srpskom? Lužičkom? Kako da to znaju samo oni koji ne zive u ovoj drzavi!?

Ja sam Cis učio u osnovnoj školi "21 oktobar" u Kragujevcu. Baš C# i baš Cis.

Potpis

IOCC

Ne pricamo o tim muzickim cudesima kojima se malo nas iz IT-a bavi. Pricamo o programskom jeziku C# i kako se njegovo ime izgovara. Ja note niti znam niti imam nameru da znam.

Cis. Zgodan, a odgovarajući izraz.

Naravno, taman ce svi kompozitori ove drzave da te razumeju. I 1% programera!

Nadam se da ti je poznato da je programski jezik C# dobio ime po noti C#. Malo logike:
1) Nota C# se izgovara Cis (nije sporno, nadam se)
2) Programski jezik dobije ime po noti (takođe nije sporno) C#

Iz 1) i 2) =>

3) Kad govorimo o programskom jeziku, koristimo isti izgovor kao i za notu: Cis

Potpis

IOCC

NUFF...

ko hoce moze da izgovara si sharp, cale i drugi mogu Cis, end of story...
7 strana, ffs!

Potpis

OV SM
LA PK

Pitanje je bilo - "Kako izgovarate C#?" a ne "Zašto C# izgovarate tako i tako i zašto ovaj drugi naziv nije odgovarajući?" :)

Malo Tatine implikacije:

U engleskom povišena nota do ili C (kako vam drago) piše se C# i izgovara "si šarp".
U srpskom jeziku povišena nota do piše se C# i izgovara Cis (iako to nije domaći naziv, postoji odredjeni standard za obeležavanje nota, bla, bla, bla... nebitno).

Iz ove dve tačne premise, sledi (takodje tačna premisa, dakle pravila matematičke logike su zadovoljena) u srpskom se programski jezik C# izgovara Cis (analogno engleskom jeziku, kao poivšena nota do).

Mada, ja ću ga i dalje zvati "si šarp" iz prostog razloga što su mi note (povišene snižene, akordi - umanjeni, prekomerni ...) bliskije od programskih jezika i neću ništa što je vezano za muziku (na srpskom) vezivati za programske jezike (na bilo kom jeziku) :)

I još nešto - ako svi programeri kojima je maternji jezik engleski razumeju šta je "si šarp" moraće i domaći da razumeju šta je Cis. Zar ne?

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

Pa... zašto bi morali? Ako većina domaćih programera bude C# zvala Kju na kvadrat onda će ga većina domaćih programera zvati Kju na kvadrat i to neće promeniti ni Dragi Tata, ni SANU ni bilo ko drugi, ne možete dekretom odrediti kako će ljudi da zovu nešto (tj. možete ali ih ne možete naterati da to tako zovu u praksi).

Potpuno je nebitno kako ćete naziv C# objasniti nekome ko nije programer pošto će to obrni-okreni za njega biti "španska sela". A ne verujem ni da će cis pomoći većini prosečnih građana koji idu okolo i iz nekog razloga kupuju knjige iz programiranja pošto sumnjam da većina zna da se cis piše C# (da, učili su to nekad, kao što sam i ja učio koliko TE "Nikola Tesla" godišnje proizvede MWh el. energije). Ukratko: oni kojima je to posao će vas razumeti i ako kažete cis, ce šarp ili si šarp, oni koji nemaju veze s programiranjem će vas teško razumeti šta god da im kažete.

Uzgred, ja sam mišljenja da je, tamo gde je to moguće, bolje imati različite nazive za različite stvari nego trpati gomilu značenja u jednu reč, zar nije bolje da kad neko kaže cis odmah znamo da misli na notu, a kad kaže ce/si šarp da misli na programski jezik nego da kad kaže cis moramo iz konteksta da vadimo da li misli na notu ili programski jezik?

Inače kada se pomene CIS, meni je prva asocijacija CISCO.Toliko o tome :)

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

Safet ga je ubo sa primerom za Kju na kvadrat i moram da se slozim sa tim.
Ne slazem se sa poslednjim delom njegovog posta:

E tu se ne slazem. Naravno ne mislim ni suprotno, jednostavno smatram da to zavisi od slucaja do slucaja. Ako vecina njih preuzme stranu rec onda to ne treba menjati i imacemo razlicite reci (primeri: Hard disk, Flopy disk, port, Dzojstik, Internet...) a nekada imamo iste reci kao neki drugi pojmovi (geografski, zivotinjski itd...primeri: mis (mouse), mreza (network), maticna ploca, zvucna kartica, Java (kao ostrvo), Delfi (arheolosko nalaziste), ikona ili ikonica umesto Ajkon itd...). Nije problem imati iste reci za razlicite pojmove ako je mala verovatnoca da ce da se pominju u istom kontekstu. Retko kada ces da pominjes miseve kada pricas o racunarima. Ako pricam gde sam putovao i kazem da sam bio na Javi neces pomisliti na programski jezik . Ako pricamo o racunarim onda neces pomisliti na ostrvo. Naravno ne borim se ja za to da zbog toga imamo iste reci, ako svi budu govorili dzava, maus, delfaj..onda ne treba na silu menjati. Ne treba biti iskljuciv nego raditi u zavisnosti od slucaja do slucaja. C# je nov jezik pa jos uvek postoje razlike kako ljudi govore (sto se vidi iz ove teme) pa cemo morati jos malo da pricekamo. A dotle neka traje fajt ciji ce izgovor da prevagne :)

E ja se ne slažem ni sa prvim delom Safetovog posta. To "ne može se promeniti kako ljudi nešto izgovaraju" me strahovito podseća na ono defetističko "ma mi smo stoka, nikad se mi nećemo naučiti da vezujemo pojas u kolima", pa onda počnu da kažnjavaju, pa onda svi preko noći počnu da se vezuju (dobro tu smo se sad opet ustočili ali jedno vreme smo začuđujuće počeli da brinemo o sopstvenoj sigurnosti).

Da postoji relevantno telo za normativu savremenog srpskog i da je Srbija pravna država, vrlo lako bi se izdavači (prevodi, časopisi) i obrazovne institucije gde se izučava IT doveli u red i, dok dlanom o dlan, eto nama Cisa u rečniku svakog Cis programera .

Znam, suviše "da", ali svako "da" nam je nadohvat izbora.

A to što je C# nov jezik ne mora da znači ništa, fajlovi postoje eonima pa se još nismo dogovorili jesu li u pitanju fajlovi ili datoteke (ima još primera, ovaj mi prvi pade).

Mada, kad malo bolje razmislim. neka ga svako zove kako želi. Jedino će on imati problema da sutra objašnjava ljudima "šta je pisac/programer 'teo da kaže".

Ime programskog jezika Java nema nikakve veze sa pomenutim ostrvom. Radi se o akronimu: Just Another Vague Acronym. Dzava je, dakle, logican izgovor. Za Delphi je logicno da se izgovara delfi, jer je programski jezik dobio ime po mestu u Grckoj.



Mikroknjiga... Mozda je sigurnije da uz nju konsultujes i politikin zabavnik

Medjutim, cela ova prica nema mnogo smisla. Ko hoce, neka radi sa cisom, javom, tvrdnikom i ostalim trebilicama. Onaj ko hoce da radi bilo sta ozboljno u IT-u van granica nase zemlje morace da se navikne na koriscenje engleskog jezika.

Slažem se.

Daleko od toga da sam ciljao na paralele sa tim - hteo sam reći da jezik ne stvara neko namenski napravljeno telo za to (ono može da daje predloge i da lobira za svoje predloge) već upravo narod koji ga govori i da se na kraju primi onaj pojam koji je u govoru prihvatila većina i nove reči (značenja reči) uđu u rečnike dopadalo se to nekom ili ne. Za 5, 10 godina će možda svi, kad govore o programskom jeziku C#, govoriti cis, a možda će govoriti ce šarp, si šarp, visoko ce, ce taraba... Koji god prevod da se odabere on će biti ispravan zato što će ljudi razumeti jedan drugog što i jeste svrha jezika.

Ja tvrdim upravo suprotno - da može (i treba) da postoji oficijelno telo koje normira jezik, naravno osluškujući šta se prima i koristi u narodu, ali i na osnovu stručnog mišljenja svojih članova. Nezamislivo je recimo da na fakultetu programski jezik (ajde recimo javu, da ostavimo barem malo nesrećni c# na miru) jedan profesor zove na jedan, a drugi na drugi način, još gore da se u dve knjige različito navodi. Jednostavno, lektor ili prevodilac, pre puštanja knjige u štampu konsultuje dotično telo (bilo direktno, bilo putem stručnih leksikona koje bi ono periodično izdavalo) i sazna kako se neka reč pravilno prevodi. Prosto ko pasulj. Na taj način, propagiranjem "odozgo naniže", vrlo brzo bi se u narodu primio ispravni (književni) govor.