Sumnje da je čovek bio na Mesecu

Kada sam rekao stap i kanap, mislio sam na rucne komande, kada je zakazala sva ta, za to doba vrhunska, a za sadasnje igracka, tehnologija, preslo se na "stap i kanap", rucne komande, gledanje kroz kibicfenster i "ocenu terena za sledanje",

vladd:
Mozda svako ne zna kako se maksimalno mogu iskoristiti doticne performanse, sto i nije tema diskusije, samo pokazivanje da smo okruzeni mnogo mocnijim aparatima,
Problem lezi u ozbiljnim korisnicima svemirske tehnologije, koji dakako raspolazu znacajno boljim "igrackama", ali se NE USUDJUJU da obave setnju po Mesecu.

Sto je jos cudnije, bar meni, nekima je sve prihvatljivo, da se sletanje na Mesec prakticno ispituje i analizira nanovo, potpuno ispocetka...
I da se radje odlucuju na izgradnju baze na Mesecu, nego za otvorenu setnju po povrsini. Ocigledno da pare nisu bas krucijalni, problem, vec problemcic koji remeti neke redoslede i tajminge aktivnosti.

vladd:

Eto, npr, "proizvodi se kupus", sto je valjda znacajno vise i bolje od "nasinih proizvoda"

hotchimney: Proizvodnjom kupusa

Misija ESA-e iz 2012. je otkazana zbog nedostatka para. Šteta što nije imao niko da im kaže da pare nisu krucijalne.

Aleksandar Marković:
"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", izgovorio je 21. jula 1969. godine Nil Armstrong prvi čovek koji je stupio na Mesec (a neki kažu i nije) i boravio na njemu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod "Apolo 11".

"Apolo 11" je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra "Kenedi" u Floridi 16. jula 1969. godine u 13:32:00 časova. U orbiti oko Zemlje proveo je dva sata i 33 minuta, nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

Za sletanje prve zemaljske letelice na Mesec izabrano je mesto nazvano "More tišine" zbog prostranog i ravnog terena. Lunarni modul se spustio nekih šest kilometara dalje od planiranog mesta.

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Za svaki krug oko Meseca "Apolu" je trebalo dva sata.

Posle 102 sata, 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotiče površinu Meseca.

Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tačno 109 sati, 24 minuta i 19 sekundi od početka misije..Bilo je tačno 3 časa i 56 minuta, 21. jula 1969. godine.. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi član posade "Apola 11", Edvin Oldrin.

Šetnja astronauta trajala je nešto više od dva sata. U znak sećanja na veliki događaj stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča s upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje.

Inžinjer Milivoj Jugin, čovek koji je 21. jula 1969. godine, za gledaoce širom SFRJ, prenosio sletanje na mesec preko Jugoslovenske radio televizije.

Jugin je rekao da su detalji vezani za sletanje na mesec, široj javnosti postali poznati izlaskom knjige "Povratak Zemlji", koju je napisao član posade "Apola 11", Edvin Oldrin.

Prema rečima Jugina, nakon određivanja posade koja treba da obavi spuštanje na Mesec, postavilo se pitanje ko će od tročlane posade "Apola 11", prvi kročiti na Mesec.

U svojoj knjizi, astronaut Oldrin piše da je očekivao da to upravo bude on, obzirom da je Amstrong bio komandant broda, a u svim dotadašnjim letovima komadant je ostajao na brodu.

Jugin je objasnio da je odluka da ipak Armstrong prvi kroči na Mesečevo tle, doneta jer je on bio civilno lice i član druge grupe astronauta, za razliku od Oldrina koji je bio član treće grupe.

Oldrin je, prema rečima Milivoja Jugina, u knjizi napisao da je bio razočarn ovom odlukom, ali da se ipak utešio "činjenicom da će biti član prve ekipe koja će obaviti ovu istorijsku misiju".

Jugin je takođe rekao da je Armstrong na Mesec zakoračio levom nogom, ali da je zaboravio da povuče ručicu za otvaranje poklopca na pregradi u kojoj je bila smeštena televizijska kamera.

"Oldrin je u knjizi napisao, da je Armstrong na upozorenje komandnog centra, ispravio ovaj propust i tako omogućio stotinama miliona gledalaca na Zemlji, da na svojim ekranima dožive istorijske trenutke stupanja prvog čoveka na tle Meseca', rekao je Jugin.

Danas tri mala mesečeva kratera u neposrednoj blizini spuštanja prvih ljudi na Mesec nose nazive po imenima članova posade "Apola 11": Armstrong, Aldrin i Collins.

(skup agencijskih vesti i v.novosti)


p.s.
Posebno obratite pažnju na: http://www.elitesecurity.org/tema/16071/0#137006 - "SRETNO GOSPODINE GORSKI" - :-)

p.p.s.
Na putnom računu astronauta Oldrina piše:
"Putni račun broj: 1-0348-9
Datum putovanja: 7. 7. 1969. do 27. 7. 1969.
Itinerer putovanja: Od Hjustona (Teksas) do Kejp Kenedija, Mesec, Tihi okean, Havaji i nazad do Hjustona.
Vrsta prevoza: državni avion, državni kosmički brod, nosač aviona "Hornet", vojni avion.
Državna hrana i smeštaj obezbeđeni za sve vreme putovanja.
Ukupni troškovi za isplatu: 33,31 dolar."
To je zapravo bila nadoknada za jednu vožnju u Kejp Kenediju.
Astronaut Oldrin kaže da mu je ovaj dokument jedan od najdražih i čuva ga uramljenog u svojoj radnoj sobi.

p.p.p.s. :-)
"DOK smo leteli ka Mesecu", piše Oldrin, "Kolins i ja smo upitali Armstronga šta će reći kad stupi na Mesečevo tle. Odgovorio nam je da i on sam još uvek razmišlja o tome i da još nije doneo odluku." Let je tekao striktno po predviđenom programu. Posle odvajanja od Komandnog odseka "Kolumbije" u kojem je ostao da oko Meseca kruži Kolins, Mesečev brod "Orao" sa Armstrongom i Oldrinom se 20. jula 1969. godine u 20 časova, 17 minuta i 43 sekunde meko spustio na površinu Meseca. "Hjustone, ovde 'baza Tišine', 'Orao' je sleteo!" Bile su to prve reči koje je zemaljskom centru uputio komandant "Apola 11", Nil Armstrong.

Prva dva sata na Mesečevoj površini bila su, prema rečima Oldrina, najzaposleniji period tokom čitavog leta. Trebalo je obaviti razna merenja, osmatranja terena i sve to saopštiti Zemlji, za slučaj da se iz bilo kog razloga misija mora prekinuti. Dva časa bila su potrebna da se sve to obavi i pristupi najspektakularnijem delu misije - izlasku prvih ljudi na Mesečevu površinu.

"Konačno je Armstrong otvorio vrata i krenuo ka lestvicama na nozi 'Orla'. I sam pod utiskom trenutka, on je zaboravio da povuče ručicu za otvaranje poklopca na pregradi u kojoj je bila smeštena televizijska kamera. Na upozorenje komandnog centra on je ispravio svoj propust i tako stotinama miliona gledalaca na Zemlji omogućio da na svojim ekranima dožive istorijske trenutke stupanja prvog čoveka na tle Meseca."
Pošto se spustio niz devet stepenika i za trenutak zastao na postolju "Orlove" noge, Armstrong je levom nogom zakoračio na Mesec. "'Ovo je mali korak za čoveka, a ogroman za čovečanstvo', bile su prve Armstrongove reči koje smo i mi tada prvi put čuli", kaže Oldrin. Desetak minuta kasnije, na Mesečevu površinu je sišao i Oldrin.

http://moon.google.com/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.09.2005. u 15:11 GMT+1]}

Aleksandar Marković:
"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", izgovorio je 21. jula 1969. godine Nil Armstrong prvi čovek koji je stupio na Mesec (a neki kažu i nije) i boravio na njemu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod "Apolo 11".

"Apolo 11" je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra "Kenedi" u Floridi 16. jula 1969. godine u 13:32:00 časova. U orbiti oko Zemlje proveo je dva sata i 33 minuta, nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

Za sletanje prve zemaljske letelice na Mesec izabrano je mesto nazvano "More tišine" zbog prostranog i ravnog terena. Lunarni modul se spustio nekih šest kilometara dalje od planiranog mesta.

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Za svaki krug oko Meseca "Apolu" je trebalo dva sata.

Posle 102 sata, 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotiče površinu Meseca.

Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tačno 109 sati, 24 minuta i 19 sekundi od početka misije..Bilo je tačno 3 časa i 56 minuta, 21. jula 1969. godine.. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi član posade "Apola 11", Edvin Oldrin.

Šetnja astronauta trajala je nešto više od dva sata. U znak sećanja na veliki događaj stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča s upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje.

Inžinjer Milivoj Jugin, čovek koji je 21. jula 1969. godine, za gledaoce širom SFRJ, prenosio sletanje na mesec preko Jugoslovenske radio televizije.

Jugin je rekao da su detalji vezani za sletanje na mesec, široj javnosti postali poznati izlaskom knjige "Povratak Zemlji", koju je napisao član posade "Apola 11", Edvin Oldrin.

Prema rečima Jugina, nakon određivanja posade koja treba da obavi spuštanje na Mesec, postavilo se pitanje ko će od tročlane posade "Apola 11", prvi kročiti na Mesec.

U svojoj knjizi, astronaut Oldrin piše da je očekivao da to upravo bude on, obzirom da je Amstrong bio komandant broda, a u svim dotadašnjim letovima komadant je ostajao na brodu.

Jugin je objasnio da je odluka da ipak Armstrong prvi kroči na Mesečevo tle, doneta jer je on bio civilno lice i član druge grupe astronauta, za razliku od Oldrina koji je bio član treće grupe.

Oldrin je, prema rečima Milivoja Jugina, u knjizi napisao da je bio razočarn ovom odlukom, ali da se ipak utešio "činjenicom da će biti član prve ekipe koja će obaviti ovu istorijsku misiju".

Jugin je takođe rekao da je Armstrong na Mesec zakoračio levom nogom, ali da je zaboravio da povuče ručicu za otvaranje poklopca na pregradi u kojoj je bila smeštena televizijska kamera.

"Oldrin je u knjizi napisao, da je Armstrong na upozorenje komandnog centra, ispravio ovaj propust i tako omogućio stotinama miliona gledalaca na Zemlji, da na svojim ekranima dožive istorijske trenutke stupanja prvog čoveka na tle Meseca', rekao je Jugin.

Danas tri mala mesečeva kratera u neposrednoj blizini spuštanja prvih ljudi na Mesec nose nazive po imenima članova posade "Apola 11": Armstrong, Aldrin i Collins.

(skup agencijskih vesti i v.novosti)


p.s.
Posebno obratite pažnju na: http://www.elitesecurity.org/tema/16071/0#137006 - "SRETNO GOSPODINE GORSKI" - :-)

p.p.s.
Na putnom računu astronauta Oldrina piše:
"Putni račun broj: 1-0348-9
Datum putovanja: 7. 7. 1969. do 27. 7. 1969.
Itinerer putovanja: Od Hjustona (Teksas) do Kejp Kenedija, Mesec, Tihi okean, Havaji i nazad do Hjustona.
Vrsta prevoza: državni avion, državni kosmički brod, nosač aviona "Hornet", vojni avion.
Državna hrana i smeštaj obezbeđeni za sve vreme putovanja.
Ukupni troškovi za isplatu: 33,31 dolar."
To je zapravo bila nadoknada za jednu vožnju u Kejp Kenediju.
Astronaut Oldrin kaže da mu je ovaj dokument jedan od najdražih i čuva ga uramljenog u svojoj radnoj sobi.

p.p.p.s. :-)
"DOK smo leteli ka Mesecu", piše Oldrin, "Kolins i ja smo upitali Armstronga šta će reći kad stupi na Mesečevo tle. Odgovorio nam je da i on sam još uvek razmišlja o tome i da još nije doneo odluku." Let je tekao striktno po predviđenom programu. Posle odvajanja od Komandnog odseka "Kolumbije" u kojem je ostao da oko Meseca kruži Kolins, Mesečev brod "Orao" sa Armstrongom i Oldrinom se 20. jula 1969. godine u 20 časova, 17 minuta i 43 sekunde meko spustio na površinu Meseca. "Hjustone, ovde 'baza Tišine', 'Orao' je sleteo!" Bile su to prve reči koje je zemaljskom centru uputio komandant "Apola 11", Nil Armstrong.

Prva dva sata na Mesečevoj površini bila su, prema rečima Oldrina, najzaposleniji period tokom čitavog leta. Trebalo je obaviti razna merenja, osmatranja terena i sve to saopštiti Zemlji, za slučaj da se iz bilo kog razloga misija mora prekinuti. Dva časa bila su potrebna da se sve to obavi i pristupi najspektakularnijem delu misije - izlasku prvih ljudi na Mesečevu površinu.

"Konačno je Armstrong otvorio vrata i krenuo ka lestvicama na nozi 'Orla'. I sam pod utiskom trenutka, on je zaboravio da povuče ručicu za otvaranje poklopca na pregradi u kojoj je bila smeštena televizijska kamera. Na upozorenje komandnog centra on je ispravio svoj propust i tako stotinama miliona gledalaca na Zemlji omogućio da na svojim ekranima dožive istorijske trenutke stupanja prvog čoveka na tle Meseca."
Pošto se spustio niz devet stepenika i za trenutak zastao na postolju "Orlove" noge, Armstrong je levom nogom zakoračio na Mesec. "'Ovo je mali korak za čoveka, a ogroman za čovečanstvo', bile su prve Armstrongove reči koje smo i mi tada prvi put čuli", kaže Oldrin. Desetak minuta kasnije, na Mesečevu površinu je sišao i Oldrin.

http://moon.google.com/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.09.2005. u 15:11 GMT+1]}

rade.zrnic:

Zašto to nisu Rusi demantovali ili osporili je politička stvar.

vladd:500 ml evra...? Nemacka odustala od finansiranja? Pare su neophodne///a zasta, kada to odradi pilotic, docepavsi komande provozavsi koju milju dalje?

NJima trebaju pare za proste algoritme? Mislim, ove munjevite u asembleru

Znaci, nesto sto je vec uradjeno, i lako zamenljivo "manuelnom voznjom", sa ondasnjom tehnologijom(procesori se malo drugacije porede, a ne probom programa, i zna se kolika kolicina informacija moze da se obradi sa definisanim frekvencijama i brojem bitova), sada s ovom tehnologijom, zahteva ozbiljno skupo preispitivanje..?
Pa mogli su da ubace nekog Hansa, da provoza modul

hotchimney:

Ne razlikuješ silu i masu

I tako, spustaju se oni nekom brzinom, i imaju (nekada nespomenute) senzorske motke od 3m, koje ce pri dodiru poslati signal da pilot ukljuci bustere i omoguci mekano spustanje.

Kojom to brzinom treba da se obavi horizontalni let i spustanjem da bi nakon detekcije, pilot imao vremena da ukljuci bustere, oni odreaguju i obave usporenje? 1 metar u sekundi?

Throughout the descent Aldrin had called out navigation data to Armstrong, who was busy piloting the LM. A few moments before the landing, a light informed Aldrin that at least one of the 67-inch (170 cm) probes hanging from Eagle's footpads had touched the surface, and he said "Contact light!" Three seconds later, Eagle landed and Armstrong said "Shutdown." Aldrin immediately said "Okay, engine stop. ACA – out of detent." Armstrong acknowledged "Out of detent. Auto" and Aldrin continued "Mode control – both auto. Descent engine command override off. Engine arm – off. 413 is in."

vladd:

Osim ako je "proracunato kockanje" zavrsilo jedan sitan poslic u Holivudu

rade.zrnic:

osim gluposti "rek'o Tomo".