Re: PASIVNA SOLARNA KUĆA (mit ili stvarnost ?!) - troškovi, materijali, iskustva,...
Pitanje protoka bi značilo da je verovatno bolje da se vazduh duže vremena zadrži u podzemlju ostavljajući toplotu blokovima, nego li da brzo prostruji i malo hladniji se vrati u staklenik. U praksi bi se ovo realizovalo sa dve zmije, npr. da se iz dva kanala sa dva severna ćoška vazduh kanališe do podzemlja pa bi ušao u prvu horizontalnu (i levu i desnu) kolonu od blokova pa se na južnom zidu vraćao ukroz drugu kolonu ka severu i tako sve do spajanja dve kolone koje bi vazduh izduvavale u staklenik! Ovo bi, dakako podrazumevalo jače ventilatore a na pamet mi pada i opcija promenljive brzine rada ventilatora u sprezi sa trenutnom insolacijom, a ne samo da mu kontrola bude diferencijalni termostat sa pali-gasi funkcijom?
Ovo mi miriše na bingo i liči da bi bilo bolje i od klasičnog šljunak-kreveta? ELOIZA je pominjao da je sloj betona iznad jedinog reda blokova 10cm što je sa gornjim zidom bloka oko 13cm, a Balkom preporučuje 18cm (za Trombov zid) da bi kašnjenje bilo oko 6 sati. Ispada da je ovih 13cm malo? Pored podzemnog akumulatora ELOIZA ima i Trombov zid pa je tako izvršena preraspodela toplote iz staklenika pored one koja se direktno troši. Poznato mi je da je debljina betona kod AB spratne ploče oko 6cm, ako su punioci debljine 14, na fert gredicama. Pitam se do koje mase bi ploča mogla da izdrži ako su gredice npr. 500+2x10cm, tj. ako je to bar 10cm onda bi bilo šteta ne proterati deo toplog vazduha i kroz punioce za podno solarno grejanje spratne AB ploče? Tada bi veća veranda, a kod mene je prijemna površina oko 40 kvm, dobila potpuni smisao jer bi cela kuća, sa spratom, bolje akumulirala toplotu od prizemlja. Izvesno je da na spratu zmije biti neće jer je između punioca po gredica iako bi se moglo i to...ali je pitanje i realne potrebe jer su na spratu spavaće sobe u kojima je i 18 stepeni dovoljno...
 |  |
 |
