Ja sam zaista mislio da se manem ove diskusije, ali ponovo sam prozvan. Ja se nikada nisam bunio protiv inovacija i kritičkog preispitivanja postojećih teorija i smatram da sam svoje stavove potkrepljivao argumentima. Ajnštajn jeste bio u NEKIM zabludama, ali ja ne mislim da je Sprečo na pravom putu u otkrivanju nekih od njih. Recimo, postoji čuveni paradoks Ajnštajna, Rozena i Podolskog. To je eksperiment kod koga su Ajnštajn i Bor dali različita predviđanja, i čiji je ishod bio u skladu sa Borovim predviđanjima. Da skratim, fizička teorija se obara na sledeći način:
1. Formuliše se neki eksperiment.
2. Odrede predviđanja ishoda tog eksperimenta po toj teoriji.
3. Izvrši se eksperiment.
Ukoliko se ishod ne poklopi sa predviđanjem teorije, ona pada. Umesto vršenja novih eksperimenata može se koristiti neki od ranije obavljenih eksperimenata čiji se ishod zna.
Niko ozbiljan nije ni tvrdio da koordinatni sistem ne možeš izabrati po volji i računati u njemu. Može se uspostaviti koordinatni sistem koji se u odnosu na nas kreće brzinom 100c, pa bismo se mi u odnosu na njega kretali istom tom brzinom. Međutim, postoji problem kako da se vrše merenja (eksperimentalne provere teorije) iz takvog koordinatnog sistema, kada ni jednu mernu aparaturu ne možemo toliko da ubrzamo. Zato se takvi koordinatni sistemi (zasad) ne razmatraju, jer niko nije video vajdu od njih, već se razmatraju koordinatni sistemi koji mogu predstavljati sisteme u kojima miruje nešto što ima masu.
No, ovde se nije pošlo od maskimalnosti brzine svetlosti. To je teorema koja se izvodi iz pretpostavki na kojima je Teorija Relativnosti zasnovana. Pretpostavimo da su u istom trenutku sa istog mesta u istom pravcu, ali u suprotnim smerovima ispaljena dva metka istom brzinom v gledano iz nekog sistema S. Ako merenje vršimo iz sistema S, onda je međusobno rastojanje metkova nakon vremena t od ispaljivanja jednako 2vt, odnosno meci se kreću jedan u odnosu na drugi brzinom 2v mereno iz tog koordinatnog sistema. Sa tim bi se i Ajnštajn složio (odnosno, to predviđa njegova teorija) bez obzira kolika je brzina v.
Međutim, ako bi svaki od tih metkova imao ugrađene merne instrumente, oni bi izmerili da se onaj drugi metak kreće brzinom od 2v/(1+v
2/c
2). To predviđa njegova teorija u ovom slučaju. Ukoliko izvršiš eksperiment u kome se ispostavi suprotno, oborio si mu teoriju.
No, ti Sprečo uporno izbegavaš da daš svoje objašnjenje eksperimenta sa dilatacijom vremena izvršenim pomoću atomskih časovnika od kojih se jedan "vozio" Konkordom i zato sam odustao od dalje rasprave.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Teorija Relativnosti
Re: Teorija Relativnosti
