vala nosim, nikad ne zaboravim da ih prebacim iz jedne torbe u drugu
Potpis
... In my world everyone is a pony, and they all eat rainbows, and poop butterflies!
Šta se dešava sa nulama?
Zaključano
Zakačeno
neki nose i sociva
ti sa socivima su sminkeri, pih, ja to ne bi nikad
Potpis
... In my world everyone is a pony, and they all eat rainbows, and poop butterflies!
sve sami zozoni
ja ne idem odavde dok ne saznam šta se dešava sa nulama
ja to zbog strabizma
ti sad hoćeš da ja pitam šta je strabizam pa da ispadnem glupa na zozonskom forumu
najveci umovi koji su mogli da rese problem s nulama, tesla, pupin, njutn, dekart, arhimed, gaus i mileva ajnstajn, odavno vise nisu medju nama, sve mi se cini ostacemo bez odgovora
:smrc:
:smrc:
Potpis
... In my world everyone is a pony, and they all eat rainbows, and poop butterflies!
zaboravila si Bojsija
Citat:
ovde svi nose naočare?
Pritisni Ctrl+
jes pa da mi eksplodira komp
pritisni ti ctrl C
pritisni ti ctrl C
Neće eksplodirati, samo će poispadati slova iz monitora.
... "Čarobni svet koji me opija
to je moja miopija..."
O.Neš
to je moja miopija..."
O.Neš
Citat:
holononi: Neće eksplodirati, samo će poispadati slova iz monitora.
ne smem, imam mačku, poješće sva slova po podu pre nego što ih skupim
Miša ti je već pojela?
ništa me ne pitaj, svakog dana kupujem novog miša
Citat:
Nedeljko: f1(x)=2x2/x2 nije definisana u nuli (jer 0/0 nije definisano),...
Da li je u tom slučaju ovaj limes dobro sračunat jer ako ne sme da se krati x2 sa x2 onda
valjda ne bi smelo ni (1 - cosx) sa (1 - cosx) zar ne?
Pod limesom može.
Potpis
"Ima jedna vračarija za taj strav od vampiri. Kad se nekoj mlogo plaši, ja mu malko prebajem. Uznem jedno perce od crnu kokošku, jednu rženu slamku i malko bosiljak. Toj držim u ruku, a taj čovek što ga strav, on se krsti a ja bajem: "Otud ide crna kvačka, vodi crni piliki, dovede gi na crno bunjište, tuj čeprljaše i raščeprljaše, s kljunice iskljucaše, i raznesoše i odletoše."
Pod limesom promenljiva teži navedenoj vrednosti, ali nikada nije jednaka njoj, pa može.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
izmenjeno 1 put, poslednji put miki069 22.06.2010. u 04:50
Izmene poruke
- miki06922.06.2010. u 04:50zapis iz teksta poruke
Funkcija f(x) = (2*x^2)/(x^2) ima u tački x=0 "otklonjiv" prekid (nije vertikalna simptota).
Funkcija f(x) = (x^2)/(x^3) ima u tački x=0 prekid druge vrste ili ti vertikalnu asimptotu.
Slično:
Funkcija f(x) = sin(x)/x ima u tački x=0 "otklonjiv" prekid.
Funkcija f(x) = [x] (ceo deo od x) ima u tački x=2 (ujedno i za svako celobrojno x) prekid prve vrste (nije vertikalna asimptota).
Funkcija f(x) = x/(x-2) ima u tački x=2 prekid druge vrste ili ti vertikalnu asimptotu.
Uopšteno:
1. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i oba limesa (levi i desni) kad x teži ka a su konačna i međusobno jednaka, onda
f(x) u tački x=a ima "otklonjiv" prekid. Može se "dodefinisati" i postati neprekidna u x=a.
2. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i oba limesa (levi i desni) kad x teži ka a su konačna i međusobno različita, onda
f(x) u tački x=a ima prekid prve vrste (nije vertikalna asimptota).
3. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i bar jedan od limesa (levi i desni) kad x teži ka a je beskonačan, onda
f(x) u tački x=a ima prekid druge vrste (vertikalna asimptota).
Pre ovoga pročitaj iz neke knjige (preporučujem dr Jovana Kečkića) poglavlja:
1. Realni nizovi, tačke nagomilavanja i tačke konvergencije
2. Osobine konvergentnih nizova
3. Granična vrednost funkcije.
4. Neprekidnost funkcije.
5. Osobine neprekidnih funkcija.
6. Prekidnost funkcije.
7. Pravolinijske asimptote funkcija.
Ovo što sam ti napisao, narodnim jezikom, je suština poglavlja o prekidnosti funkcija.
Funkcija f(x) = (x^2)/(x^3) ima u tački x=0 prekid druge vrste ili ti vertikalnu asimptotu.
Slično:
Funkcija f(x) = sin(x)/x ima u tački x=0 "otklonjiv" prekid.
Funkcija f(x) = [x] (ceo deo od x) ima u tački x=2 (ujedno i za svako celobrojno x) prekid prve vrste (nije vertikalna asimptota).
Funkcija f(x) = x/(x-2) ima u tački x=2 prekid druge vrste ili ti vertikalnu asimptotu.
Uopšteno:
1. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i oba limesa (levi i desni) kad x teži ka a su konačna i međusobno jednaka, onda
f(x) u tački x=a ima "otklonjiv" prekid. Može se "dodefinisati" i postati neprekidna u x=a.
2. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i oba limesa (levi i desni) kad x teži ka a su konačna i međusobno različita, onda
f(x) u tački x=a ima prekid prve vrste (nije vertikalna asimptota).
3. Ako funkcija f(x) je prekidna u tački x=a i bar jedan od limesa (levi i desni) kad x teži ka a je beskonačan, onda
f(x) u tački x=a ima prekid druge vrste (vertikalna asimptota).
Pre ovoga pročitaj iz neke knjige (preporučujem dr Jovana Kečkića) poglavlja:
1. Realni nizovi, tačke nagomilavanja i tačke konvergencije
2. Osobine konvergentnih nizova
3. Granična vrednost funkcije.
4. Neprekidnost funkcije.
5. Osobine neprekidnih funkcija.
6. Prekidnost funkcije.
7. Pravolinijske asimptote funkcija.
Ovo što sam ti napisao, narodnim jezikom, je suština poglavlja o prekidnosti funkcija.