Mobilnim ojadili kockarnicu

to jest beskonacno PROLAZAKA kroz pismo=glava

To je tacno ali to moze da se desi u beskonacnosti tj. kada je n jako jako veliko a to ne mozes da postignes ako imas konacni ulog. Poenta je da ti to nista ne znaci jer kod beskonacnog broja bacanja verovatnoca da broj pisama bude jednak broju glava je ista kao i verovatnoca da broj pisama bude za milion veci od broja glava. Ta verovatnoca je 1 pa ces vise zaraditi para ako igras samo na pismo i cekas da broj pisama bude za neki odredjen broj puta veci od broja glava (recimo 10). Problem je sto ti treba veliki ulog da bi bio siguran da ce to da se desi. Fora je sto rulet nema memoriju i zato su te verovatnoce iste. I ako budes recimo krenuo ides u kazino i racunas broj pisama i glava mozda je pre toga dok nisi krenuo da ides u kazino broj pisama vec promasio broj glava za 1000 a to neces uzeti u obzir. A inace na ruletu imas i nulu pa je veca verovatnoca da izgubis cak iako imas beskonacno vremena i novca.

Zaista ne želim da izigravam policajca, OK, rekao si da studiraš ekonomiju, ja sam rekao da to ne verujem (a pogotovo ne za desetku iz statistike) jer sa znanjem koje si pokazao ne samo ovde nego i na drugim temama (verujem da znaš na šta mislim) teško bi završio bilo koju Srednju školu i čak i da je tako sigurno bi imao velikih problema sa ocenama iz matematike i ne bi dobijao desetke. Neka ostane na tome, ne želim nikakve fotokopije indexa, neka svako proceni za sebe.

Dalje, zamolio sam te da citiraš deo iz knjige na koji si se pozvao, to nisi uradio. Zamolio sam te da napišeš taj tvoj sistem o kom pričaš da bismo mogli da diskutujemo o nečemu konkretnom, to nisi uradio. O čemu mi onda uopšte drvimo ovde?

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Bojane meni nije potrebno sustinsko poznavanje integrala i izvoda da bih radio zadatke iz izvoda i integrala...ono na onom forumu je bilo nesto drugo ... ja sam hteo bolje da ih upoznam na neki pojmovitiji nacin i nakraju ne znam ko bese ali je neko dao 2,3 takva primera...a inace integrale i diferencijalne kidam ali to ne znaci da ih U POTPUNOSTI RAZUMEM!! upravo sam zato i postavio onu temu,znaci kidam ih zato sto znam sablone...ja sam samo hteo malo vise da ih razumem...sad nemoj mi reci da ti sa tiolikim znanjem iz matematike isto radis zato sto znas sablone...ja verujem da sigurno bolje razumes integrale i izvode od mene...
dalje : problem 0.16 je 0.4 puta manji od 0.4 je TERMINOLOSKI
Naime ja sam prevideo "opticku varku" da to sto je 0.16 ima manju vrednost od 0.4 ne znaci da je tolikuo PUTA manje jer kad kazemo PUTA manje/veec to se odnosi na deljenje i mnozenje i bio si upravu kad si mi dao primer sa pola jabuke...ali posto sam pogresio ne znaci da sam GLup...
Necu da te vredjam ali izgledas mi samozivo i kao neki egocentrik a nadam se da nisi to...
Inace matematiku znam dosta dobro..isao sam na takmicenja iz fizike,hemije i matematike,
nisam imao neke zapazene rezultate (najveci su mi iz fizike prolazak na republicko medjutim posto nisam bio spreman nisam otisao na isto)
Studirao sam prvo na PMfu smer matematicar informaticar ali sam ubrzo presao na EKONOMIJU u planiram sledeceg oktobra da na beogradskom ekonomskom fakultetu upisem smer informaticar/statisticar
Neznam zasto ti se pravdam ali jednostavno mislim da od tebe mogu dosta da naucim i da nema razloga da budemo na ratnoj nozi

Nisam s tobom na ratnoj nozi (i takođe mislim da nema razloga da budemo) nego mi se čini da uporno pokušavaš da učiš od kraja prema početku uprkos savetima mene i drugih ljudi odavde. To tako jednostavno ne može, i to ti govorim radi tebe.

Nema veze, da se vratimo na temu, hoćemo li već jednom videti taj citat iz knjige na koji si se pozivao i taj tvoj sistem koji pominješ, pa da imamo o čemu da pričamo?

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

samo me podseti na koji citat mislis..
a naravno da cemo videti sistem

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

citat:

Kada n ponavljanja broja jednog dogadjaja u binomnoj raspodeli(imamo 2 mogucnosti x i y) tazi beskonacnosti broj ponavljanja x tezi da bude priblizno jednak broju ponavljanja y...i


i to je samo jedan primer a ja mislim da sam vise puta ponovio teoriju velikih brojeva...

sto se tice sistema upravo radim na tome kako da ga terminoloski na pravi nacin objasnim...

To što si citirao je upravo ono što je srki pokušavao da ti kaže (nekoliko puta). "Približno jednako" znači da može malo da frlja levo ili desno, ali da su tu negde. Kako to proceniti? Zamislimo da ti nešto treba da izmeriš. I onda te ja pitam: "Za koliko si pogrešio?" i ti kažeš: "Za 5cm". E sad, ako si ti merio nešto što je dugačko 10cm pa pogrešio za 5 onda može da se kaže da si budala i da baciš taj metar iz ruku (ne mislim ovo stvarno, nego samo pravim ilustraciju), a ako si ti merio nešto što je dugačko 1km pa pogrešio za 5cm to onda zaista nije puno. Kakve to ima veze sa ovim? Ima takve veze što ako od 110 bacanja dobiješ 105 crnih i 5 crvenih (razlikuju se za 100) tu onda nešto stvarno nije u redu, a ako od 1000000000 bacanja dobiješ za 100 više crnih od crvenih onda su stvarno približno jednake. Dakle, gleda se zapravo količnik broja crnih (odnosno crvenih) sa ukupnim brojem bacanja, i taj odnos teži da bude jednak.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

pa to ja sve vreme pokusavam i da objasnim a Srki je rekao da oni teze da budo sto vise razliciti i to ne procentualno nego apsolutno razliciti tako da smatram da si tim odgovorom stao na moju stranu odgovora jer sam terminoloski to i hteo da kazem sto si ti upravo napisao

Anakin.... Da ti ja pojasnim ovo o cemu srki prica:

Imamo slucaj okretanja novcica, i zelimo da izracunamo verovatnocu na kojoj ce strani zavrsitit novcic. X i Y strane.

Verovatnoca da ce se novcic okrenuti na X je 1/2, isto tako je verovatnoca na Y je 1/2 uzimajuci u obriz da je novcic savrsen u svakom pogledu.

Ako prevrnes 1000 puta novcic videces prakticno da je primer X = 0.4991 a Y = 0.5009.

Dakle, uvek ces imati neku razliku, odnosno u realnom svetu X <> Y.


Teorija velikih brojeva o kojoj ovde diskutujemo tvrdi sledece:
"Ukoliko broj ponavljanja bacanja novcica tezi u beskonacnost, procentualna razlika izmedju X i Y se smanjuje u beskonacno malu vrednost."

Znaci, koristeci gornji slucaj, u 1000 bacanja ti si dobio razliku od 9 bacanja, da li si izgubio ili dobio nije bitno, razlika je 9 bacanja iliti 0.9%.

Ako bi imao slucaj 100,000,000,000 bacanja, razlika bi bila verovatno ~9 bacanja sto je procentualno 0.000000009% od ukupnih bacanja...

Sta to u praksi znaci. U praksi to znaci da ukoliko bi se za prave pare kockao putem bacanja novcica, na dugorocnom planu bi bio na istom, i matematicki je sigurno da bi samo gubio vreme.

Medjutim, ukoliko bi se dugorocno kockao na ruletu, posto je tu faktor malo razlicit pri cemu je X = 18/37, Y = 18/37, Z = 1/37, upravo zbog tog faktora Z, (u najboljem slucaju) ti bi lagano konstantno gubio po ~2.70%, sve dok tvoj novac ne dodje do nule, a kad novac dodje do nule, onda te obicno izbace iz kazina :)


Ja te vrlo rado pozivam na jednu argumentovanu diskusiju, koja je meni licno vrlo interesantna, jer mi je upravo ova tematika predstavlja profesionalno opredeljenje, Bojanu je interesantno jer je i sam matematicar, a i verujem da se Srki zanima za tu tematiku, pa bi nas sve vrlo zanimalo da izlozis, i u brojkama obrazlozis tu svoju teoriju, bez koriscenja "...poznato je da..." i "...poznati Americki profesor..." recenica.

A ja, kada ne bi imao nulu ;) Oda bi rulet stvarno bio presipanje iz supljeg u prazno jer bi verovatnoca prilikom igranja crveno/crno bila 50%/50% Upravo zbog nule se i gubi na ruletu ;)

Ne, ti pokusavas da objasnis nesto drugo. Evo neka Bojan presudi.

Ali oni zaista teze da budu apsolutno razliciti jer se devijacija povecava. Znaci ako za 1000 bacanja imas razliku 10 (495:505) za 1000000 bacanja ces imati najverovatnije vecu razliku npr. 592 (500296:499704) ali ono sto Bojan i ja pricamo je da ce procentualno oni biti blizi sa milion bacanja nego sa hiljadu (sto je i tacno ako uzmes ove brojeve). Ako imas samo 4 bacanja pa razlika ce sigurno biti manja nego da imas milion bacanja ali procentualna greska ce biti uglavnom mnooogo veca.

Na ruletu imas 37 ili 38 polja, brojeve od 1-36 i 0 odnosno 00. Prvi slucaj (i bolji) sa jednom nulom:

18 crvenih (ili neparnih) i 18 crnih (parnih) i jedno zeleno (0)

neka broj obrtanja ruleta tezi u beskonacnost:

18/37 ili 0.486. (0.486486486...) je verovatnoca pada kuglice na crno ili crveno (parno/neparno)

1/37 ili 0.027. (0.027027...) je verovatnoca pada na nulu

recimo - prilikom igranja na crveno/crno (neparno/parno) u svakom slucaju odnaos verovatnoce da dobijes/izgubis je 0.486./0.513. dakle, nema 0.50/0.50 jer imas jedno (ili dva) pojla koja nit su crveno/crno nit neparno/parno ili sto ti je Ventura rekao, sto vise igras, gubices po 0.027. novca (preko 2.7 odsto) jer mora kuglica i na nulu nekad da padne. Kako vidim da ti ovo nije bas najjasnije, ajd da napravimo jedan custom rulet sa vise crvenih od crnih polja... Gde ce vise kuglica da pada, na crveno ili crno? ;)

Da ti pojasnim jos prizemnije, zato sto imas nulu (zeleno) uvek kuglica vise pada gde nisi ulozio

evo ovako,
Najpre nula nema veze... prvo cemo recimo odluciti da igramo samo na crveno i tu nastupa zakon velikih brojeva...naime na 10 spinova moguce je da imamo 0% crvenih, a sve sto povecavamo broj bacanja smanjuje nam se interval poverenja...da nebi sad racunali a mozemo i to(ne znam napamet obrasce morao bi da trazim u knjizi) neka pretpostavimo da je na 10000 bacanja interval poverenja od 35 do 65 posto (crvenog a recimo ako je 35 posto crveno 2,7 nula i ostatak crno znaci i nula j uracunata ali nas zanima samo procenat padanja naseg odabranog polja u ovom slucaju crvenog), i uzmimo to kao poseban dogadjaj.
Znai dogadjaj nam je 10000 spinova na kome ulazzemo 10000 poena u svakom i nako me nam se krece uspesnost u intervalu poverenja od 35 do 65 posto (recimo) sto znaci da mozeemo da idemo +15 -15 % gore dole na kraju ovog "dogadjaja"
Da li SE slazeto o ovome za sad???
Izvinjavam se zbog neazurnosti,delom me je mrzelo da pisem a delom nisam ni zavrsio moju poentu do kraja pa nisam hteo da iznosim (to je vecim delom :) ) a sam kraj zelim da uradimo svi zajedno posto je moje samo pretpostavka BEZ IKAKVOG DOKAZA
tako za sad

Ti, naravno, znaš da se može dogoditi da svih 10000 puta padne crno (isto i za crveno)?

E, ovo je ono što me jako zanima. Ako ti posle svake ture ideš 15% gore/dole, nije mi jasno kad ti tu tačno zarađuješ? Meni deluje da ovom pričom pokušavaš da dokažeš da ćeš ostati stalno na istom :) E, to već možeš da dokažeš, zato što si na početku rekao:

Vidiš, kasa zarađuje baš zbog te nule. Znači, posle beskonačno mnogo tura, kad nam interval poverenja jako malo varira, imaćeš oko 48.65% na strani crnog/crvenog i oko 2.70% šansi na strani nule. I dalje mi ne reče kako si iz toga izvukao dobitak?

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

moze se dogoditi da svih 10000 bude crveno ali je mnogo malo verovatno cak mislim da je neverovatno...samo je u teoriji postoji verovatnoca ali ja mislim da je verovatno...znaci slazes se da imamo dogadjaje koji ce da nam variraju izmedju +15 -15 procenata uplate???
nastavicu sa dobitkom...

Ne slažem se, ali sam spreman da to progutam jer mislim da posle praviš daleko fundamentalniju grešku. Znači, zamislimo da se slažem i možeš da nastaviš dalje.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

A kako si dobio da ti je gornja granica ista kao i donja ako je veca verovatnoca da izgubis zbog nule (da ne ulazimo u nacine racunanja tih granica)?

pa zato sto sam ja raucnao uspesnost dogadjaja crveno u rasponu 35 do 65 posto (gde je suprotni dogadjaj i crno i nula recimo ako ce crvaneo 65 onda je crno 32.3 a 0 2.7 itd)

e sad imamo N dogadjaja gde nam mogucnosti variraju izmedju -0.15 i +0.15 posto

onda ce ako N tezi u beskonacnost zbir teziti 0...to je ono sto si ti bojane rekao vec...da li se slazemo tu?