Posle vinila, vracaju se i kasete...

Pa pazi... to je i sasvim normalno. Zaboravljaju se osnovne stvari, odnosno ne zaboravljaju nego uglavnom niko ne vodi racuna o tome. Rec je o sledecem. Prirodno covekovo okruzenje je ispunjeno zvucima, raznim. Danju daleko vise nego kad je noc ali i nocu nije bez zvuka sto se najbolje ocituje, u urbanoj sredini i visespratnicama, kad se nocu registruje i lift i vodokotlic i TV od komsije kao i komsijska svadja i intimni trenuci... Kazem registruje jer ti zvuci postoje i danju ali se ne registruju iz dva razloga, ili su priguseni masom drugih zvukova ili je zanemarljivo u odnosu na noc kad je covek po prirodi nastrojen miru i pripremi za odmor i san (vazi i za one kojima je zivot vanredno organizovan pa rade nocu).

E sad, sve se jos produbljije i „komplikuje” cinjenicom da se Muzika vezuje za scenska dogadjanja i licno prisustvo tome. Sto podrazumeva zvuk ne samo benda/orkestra ma koje vrste sa svim svojim negativnostima u zvuku nego i sam zvuk okoline, odnosno publike u kojoj se biva. To je prirodno. To, upravo to prirodno se eliminise u Studiju, bilo nekadasnjim analognim ili danasnjim namodernijim digitalnim - nema razlike osim sto je proces sada jos jaci, odnosno sada je proces drastican u eliminisanju sve prirodne sfere zuka. To je sa jedne strane i potpuno normalno jer se tako postize veci kvalitet pojedinacnog instrumenta i sveukupnog zvuka jer moze preciznije da se manipulise ali se gubi prirodnost kako sveukupna tako i pojedinacnog instrumenta.

Da bi docarao kako to u praksi izgleda... svi znaju makar sa svirki/koncerata... kako zvuci elektricna gitara i pojacalo. Svako gitarsko pojacalo uzivo ima dosta suma, zuja, bruma... i ostalih „negativnih” pojava. I to je potpuno prirodno. Oni koji znaju, imaju i/ili koriste gitaru i pojacalo su u stvari svesni da to nije mana vec potpuno prirodno pa cak i neizostavno kod kvalitetnih gitarskih pojacala. Da bi zvuk gitare bio stvarno dobar pojacalo mora da se optereti sto vise a u zavisnosti od uslova okruzenja koliko moze, kako god - sto glasnije to je bolji zvuk. Kad se pojacava onda su i propratni efekti u vidu suma, zuja, bruma... glasniji, sto je i logicno >ali to nikome ne smeta jer tako treba!<. Ali, u Studiju je sve kontrolisano pa i to. Zvuk gitarskog pojacala se redukuje na donju granicu dobrog zvuka samo i iskljucivo radi sto manjeg „pokupljenog” suma, zuja, bruma... jer se sve to sabira u sveukupnom signalu pa je tesko kontrlosano manipulisati. Cak se i upotrebljavaju sistemi koji se zovu „Gate” kojima se u snimak propusta samo dovoljno jak cist zvuk i/ili ciste svi nezeljeni efekti u kompjuteru ako se to ne koristi, znaci samo sto cistiji zvuk samog instrumenta bez ikakvih drugih primesa. Primesa koje su prisutne na zivim svirkama.

Znaci, kad se to zna, sve sa primerom gitare i pojacala kao najveceg problema sa nus pojavama, onda je jasno da se to radi i sa svim ostalim instrimentima. Da bi se ublazila ta neprirodnost manipulise se sa raznim suplementima u vidu procesora za simulaciju prostora (reverb) i jeke/odbijanja zvuka od raznih prirodnih a u Studiju nepostojecih objekata kao i prirodnog kasnjenja zvuka u velikim prostorima i na otvorenom (dilej - Delay, Echo...). Ali i pored upotrebe sve sile tih i jod more drugih nenavedenih efekata prirodnost koncerta je samo manje ili vise uspesna imitacija. I da dodam, ne zavrsava se sa gitarom i ostalim instrumentima. I simulatori su ocisceni od istih „negativnosti” sto znaci da ne moze da bude da u reverbu bude nekog suma, zuja , bruma... sto je u prirodi jednostavno neizbezno nego i to je eliminisano! „Ciscenje” svih primesa doprinosi tom „ledeno proracunatom” zvuku digitalije kome se covek prirodno opire mada nije toga svestan (desava se na podsvesnom nivou, druga prica, obimna i nije bas nesto interesantna jer je suvoparna).

Cesto se moze cuti „Bolji su uzivo nego na CD-u” sto je dobrim delom i zasluga prirodnog okruzenja jer da bude iskreno receno - u Studiju je bolje nego uzivo uvek jer nema gresaka ni tonski ni harmonski ni ritmicki, jednostavno ono sto izadje iz Studija je liseno toga skroz. Za razliku od zive svirke gde je sve to prisutno >>> ali upravo te greske, ma koje vrste, daju draz dozivljaju dogadjaja. Pa sad, treba razmisliti malo u svetlu ovoga napisanog...

Znam tu sinhronizaciju iako nisam licno radio. Ja sam snimao dijaloge za filmove/serije, razne propratne zuke... pa se time neko dalje micio u sinhronizaciji. Prisustvovao sam navedenom radu u velikoj sali ali sam bivao gore kod pojektora gde je zvucni utisak sveden na minimum! Rado sam to i pomagao nekoliko puta ali kasnije kad se preslo u manje prostorije sa ekranima velicine TV-a ali isto u potpunom mraku a glasno do bola - i tu je pravi horor od rada bio, po svim pitanjima!


Pozdrav!

---

Zapravo je pogrešio, i to mnogo, mnogo. Ne kapiram kako niste odmah ukapirali.

Jer, pazi, na primer: Umetnik je uzeo volinu u ruke i maestralno odsvirao Paganinijev komad. Ili, berlinska filharmonija izvela Betovenovu devetu simfoniju. Ili je Pako De Lusija svirao pred publikom. Ja, i milioni drugih to nismo mogli da čujemo uživo, i kupujemo "nosač zvuka", da to čujemo kući.

I šta ? Da li ja želim da čujem Berlinsku filharmoniju 100% onako kako je bilo u sali ? Da li želim da čujem tihi triangl, glasnu trubu, bubnjeve, violine, flautu ? DA ŽELIM ! Ne želim da nestanu visoki i niski tonovi, ne želim da nestane dinamika i da sa nosaća zvuka dobijem neku mutljavinu bezličnih tonova. Možda je umetniku koji svira dozvoljeno da unese ličnost u izvođenje, ("mane, iskrivljenje, greške"), ali nosač zvuka je tu da što je moguće vernije prenese onako kako je umetnik izveo. Nosač zvuka nije umetnik. On je medijum.

Ili, ako baš hoćeš evo i kako stoje stvari sa onim slikarom. Ja tu "sliku Tašmajdana" nisam video uživo. Sliku jedino mogu da vidim na TV, u novinama ili nekako drugačije. Dakle, umetničku sliku neko mora da fotografiše. Da li ja želim da u novinama vidim mutnu, neoštru sliku neprirodnih boja, ili želim da je vidim sliku 100% onakvu kakva je u realnosti, što je moguće vernije onome šta je umetnik naslikao. DA ŽELIM ! Dakle, digitalna fotografija, u ovom primeru je medijum. (druga je priča umetnička fotografija, gde umetnik, fotograf hvata igru boja, svetla, senki ...)

Zadatak medijuma je da prenosti realnost, onakvu kakva je. Što je moguće vernije, ako može 100% onda je najbolje.

---

Dobro u celoj priči je to što još ima grupa i muzičara koji onako starinski odrade snimak u komadu, ako je neko pogrešio u nečemu ide se iz početka. Naravno, za to treba doći sasvim uvežban u studio, a ti najbolje znaš koliko ljudi radi suprotno. Primer za takav rad je "Zona B". Naravno, takav snimak kasnije ide na "doradu" u Dudine kvalitetne producentske ruke koji to malo doradi i "upropasti". Zato oni zvuče praktično isto na svirci i sa cd-a.

To je trivijalno u odnosu na pre/de-emfazis kod ploca, da ne pominjemo pre RIAA standarda gde je reprodukcija zavislia od filtera. A nikad nisam cuo "cistunce" da se zale na to. ;-)

@Java Beograd - malo brkas stvari. Poenta njegove price (to sto si citirao) je reagovanje na desavanja kojima je prisutvovao pri razgovoru o razlici izmedju analognog i digitalnog snimka konkretno (sve zajedno sa slusanjem primera), i tu ne gresi ni malo. To sto ti pricas nema veze sa tim jer obradjuje nesto sasvim drugo i rec je (uprosceno) o prakticnosti i osnovnom zadovoljenju nekih potreba i tu si u pravu skroz. Ali i u tome sto si naveo ima jedna zackoljica, imas samo informaciju ali ne i kompletan pravi utisak koji se ima samo licnim prisustvom. A razlika je velika, neretko i drasticna. Kao kad procitas neki clanak o nekom dogadjaju, znas cak i do sitnih detalja sta se dogodilo pa cak i impresije prisutnog koji izvestava mogu odlicno da docaraju desavanja ali ti licno imas samo informaciju kao takvu i nista vise. Cak i zacinjenu nekim tudjim dozivljavanjem koje nikako ne mora da bude ono sto bi ti osetio da si bio prisutan.


Pa upravo o tome se i radi, upravo to je i napisano. Ne prenosi se tacno onako kako je u sali jer se eliminisu svi „nezeljeni” elementi koji cine dozivljaj. Konkretno:

Uz opasku - odakle ti ideja da se bilo na koji nacin dobija ili nastoji da se dobije eliminisanje bilo cega tonski i bude muljavina bezlicnih tonova kad je upravo potpuno suprotno od toga?! A u nastavku je bas kako sam i opisao u prethodnim javljanima da je razlika izmedju nastupa i studijske verzije gde je sve ispeglano i precizno i tacno a dinamicki stegnuto tako da je dinamika svedena na minimum minimuma a neretko i ubijena potpuno i gde nema ni improvizacije ni momenta licnosti u trenutku nadahnuca... na primer, na nastupu se redovno desava nakon nekog vremena da se rastimuje instrument, i sta se radi - pa nista, svira se dalje pa ako bude momenat da se dostimuje bude ako ne ceka se bilo kakava pauza za dostimavanje i to na brzinu i koliko toliko ali nikada bas dobro i precizno - dok u Studiju toga nema, stim se proverava jako cesto i usnimak je uvek savrseno tacnog stima a kad nesto prodje popravi se naknadno na kompjuteru. Cesta pojava je i da se svira brze ili sporije jer je takav momenat, takavo je raspolozenje, takav je vajb i fidbek od publike... dok u Studiju toga nema, sve se svira na klik (sleng izraz za koriscenje digitalnog metronoma), i to da bude sto preciznije i tacnije pa ako ipak pma nekih nepreciznosti i to se ispravlja na kompjuteru.

E sad, za tebe ali i za druge koji citaju jedna informacija koja se uglavnom ne zna. Ne postoji snimak sa koncerta koji se naknadno nije obradio u Studiju! U inostranstvu se to radi odavno i odlicno a kod nas vec neko vreme i relativno lose. Kad kazem „obradio u Studiju” podrazumevam bukvalno sve. U Studiju se i ponovo nasnimavaju vokali i ostali instrumenti - gde god je to moguce u odnosu na sliku!!! Najveci problem je je glavni/vodeci vokal jer se slika stalno ali se nasnimava uz video pa se tako singronizuju zvucna i vizuelna desavanja. Problem je i kod bubnjeva radi kolicine kanala i neizostavnog mnostva mikrofona koji skupljaju sve zivo sa scene pa se samo retko i po nekim fragmentima koriguju bubnjevi. Sve ostalo je lako jer je daleko manje u kadru od vokala. U Studiju se dodaju i ostali efekti (reverbi...) koje mikrofoni ili nisu pokupili ili su pokupili sa greskom u fazi (neretko se to desava) ili je nedovoljno pa da se pojaca ili... postoji mali milion razloga. U inostranstvu su to doveli do savrsenstva, iz dva razloga je to tako. Imaju savrsenu opremu za snimanje koncerata (mislim na Audio opremu) i muzicari su profesionalci na izuzetno visokom nivou. Te dve stavri ujedno cine i razliku izmedju sveta i nas. Nemamo ne samo savrsenu nego najcesce ni odgovarajucu opremu za snimanje Audio zapisa na koncertima. To je prilicno uslovljeno kintom jer se to kod nas ne moze naplatiti, ili nema kinte ni na koji nacin za to ili su izvodjaci nezinteresovani za bilo sta vise od puke informacije pa kako bude a kvalitet je daleko manje bitan tako da se Audio deo prepusta ljudima koji rade Video montazu a to je uglavnom stereo signal koji je u svetu izbacen iz upotrebe decenijama unazad! Druga stvar, iskreno, najiskrenije - u svetu su i vokali i muzicari daleko veci profesionnalci nego kod nas. Poredeci svetske lidere i nase lidere u muzici razlika je ogromna. Kao prvo kod nas je jako retko da je neko u stanju da otpeva ceo koncert bez greske (po svim aspektima) sto u inostranstvu nije slucaj. Kod nas se polako pocinje uobicavati spremanje za koncert pre koncerta, pa i to retko a inace se samo malo ucestalije rade probe a same probe su prilicno stihijske... dok se u inostranstvu bas odavno posebno priprema svaki koncert, na koncertima nema nista spontano, sve je unapred pripremljeno od aranzmana i delova pa sve do ponasanja na sceni > uprkos utisku koju gledalac ima sve je unapred smisljeno i navezbano >> improvizacije nema na koncertima ma kako spontano nesto izgleda! To je tek u zacetku kod nas. I jos nesto (radi onih koji ce to da napomenu/pitaju) - uzivo koncerti se u inostranstvu retko rade, mislim na zivi prenos, a tu se moze videti/cuti razlika i tacno ono sto sam napisao u ovom pasusu,mada su veliki profesionalci pa gresaka u izvodjenju skoro da i nema, malo ih je ali se jasno cuju (i treba da se cuju jer to daje draz...).

Tako da @Java Beograd - tvoja zelja da cujes tacno preneseno desavanje nije ispunjena, cujes ulepsanu verziju desavanja koncerta Berlinske Filharmonije. Cuces ti i triangl i flautu i horne i sve sto hoces ali neces cuti ono sto se cuje prisustvom u sali tokom izvodjenja.

(dok je bila samo analogija nije bilo mogucnosti da se te neke stvari ispravljaju. Radilo se i tada ispravljanje gresaka sa koncerata ali daleko manje. Kompjuter je doneo te mogucnosti i upropastio sve sto se tice dozivljaja ali i mnoge druge stvari - kod nas narocito. Sada kod nas svi znaju da sve moze da se ispravi u Studiju pa se tako i ponasaju! Pevaci su svesni da sve svaka greska moze ispraviti pa su se ulenjili i niti vezbaju niti ih zanima, isto je i sa ostalim instrimentalistima. Svi su se ulenjili i oslanjaju se na Studio i mogucnosti kompjutera - zato je katastrofa na nastupima uzivo gde nema kompjutera i gde se sve cuje. A da... setih se sada... dovoljno je samo pogledati emisiju na RTS-u „Tri boje zvuka” i sve ce biti jasno sto sam napisao. Tu se bas jasno k'o dan cuje ko je od bendova odneo visekanalni snimak u Studio i nesto editovao/nasnimio/obradio... a ko nije nego je uradjeno u Televiziji od strane nekoga ko je u datom trenutku bio u smeni kad se montiralo...)

Kao i uvek ukratko.


Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 22.03.2017. u 14:24 GMT+1]}

---

Tacno tako. Upravo ovih dana u Studiju mi je jedan bend koji nije u hipsterskom fazonu nego nastojimo da bude sto vernije onom sto im je na nastupu. Recimo, ceo prosli termin smo utrosili na trazenju zvuka gitare. Ima kombo Marsala koji koristi na svirkama i jurili smo bas Marsalov zvuk a njegov saund iz ruke, sto vernije da se priblizi zivoj svirci. U medjuvremenu smo nasli, naravno, u par navrata i mnogo bolji zvuk, u jednom trenutku je zvucao indenticno kao Halen ali to nije njegova boja pa smo se malo izigrali i nastavili dalje dok nismo dobili to sto treba.

Samo sviranje je sledeca forma, svira se tako da se celi delovi odsviraju odjednom. Rifovi, teme... strofe, refreni... sve u cugu. Napravimo nekoliko tejkova pa cemo izabrati odgovarajuci. Isto tako smo uradili i sa bubnjevima, tejkovi ali cele pesme pa odabir odgovarajuceg jer se malo razlikuju u nacinu i bitu. Na osnovu bubnjeva je sve ostalo snimano, i snimace se, jer postoji par verzija sa minimalnim razlikama. To smo sve sledili i sa basom. Tako ce biti i otpevano, strofa u cugu, refren isto tako ali svaki refren se peva, nece biti nista kopirano jer se dinamika postize razlicitoscu pevanja izmedju prvog, drugog i treceg refrena... I sve ostale pesme ce biti radjene na isti nacin. Ma pravo uzivanje kad se tako radi.


Pozdrav!

---

Naravno, cistunci vole da zanemare prljave gace, inace ne bi bili cistunci.
Vrhunska audiofilska ploca ima dozvoljenu gresku 0,25mm greske centra(sto je sjajna preciznost na 300mm precnika ploce), ali to unosi doticnu gresku tangencijalne brzine za cujni procenat.

Stabilnost brzine gramofona s mere na trecoj decimali ili vise, sto se ispostavlja suludo, kada ekscentar sve to baci u vodu.

Kod digitalije je nebitna brzina okretanja medija, ako je uopste i potrebna. Mislim bitno je proslediti odredjenu kolicinu podataka, i sve se to uklopi u zeljeno realno vreme.
Kvalitet zvuka ne zavisi od induktivnosti i kapacitivnosti provodnika od medijuma do pojacala, laserska glava ili memorijskicip ne zavise od mase ili sile pritiska, nema mehanickih kretanja i komplijansi..
Sam zabelezen zvucni materijal je isti nakon svake reprodukcije, bez mehanickog, megnetnog ili bilo kog ostecenja.

Pri tome su sprave prilicno robustne, ne zavise od mase, rezonance, podloge..

Sto se tice digitalnog i analognog zapisa, jedini detalj koji ide u plus analognom zapisu je eventualna, kazem eventualna mogucnost vece dinamike.
Ako gremlini u studiju nisu satrli dinamiku kompresijom, sto se oduvek radilo u vecoj ili manjoj meri, ipak je bilo vaznije prezentovati numeru u medijima, sto je zahtevalo kompresiju, nego ocekivati niotkuda navalu kupovanja snimljenih izdanja.

I cilj je bio hifi, da se sto vernije prezentuje utisak muzike. Ne samo prenos tonaliteta, tajminga i frekventnog opsega, vec i prenos energije izvodjaca.

Kasnije je to postalo hobi, pa nije bilo vazno ko koliko trci na 100m, vec ko ima najskuplje patike, ili najvecu kolekciju pertli..

P.S>
Ja obicno ne slusam izreke onih koji sebi ne mogu da objasne sta su izrekli, iako volim poredjenja zarad razjasnjenja.
Digitalna fotografija ili slika? Nije nikakva dilema. Bitan je trud i umetnicki smisao za prostor, obe slike mogu da budu fascinantne na svoj nacin, uz veliku prednost ogromnog broja detalja, koje mozak ne mora da nadogradjuje.
Onog trenutka kada se uspostavi komunikacija umetnika i posmatraca, tehnika prestaje da bude bitna. Tehnika prakticno nije sustinski bitna, posto ne moze da popravi ili napravi doticnu komunikaciju.

Ne, precizno sam mislio na sviranje kompletne numere u celosti. Nema kasnijih nasnimavanja, dosnimavanja ni presnimavanja. Sećam se da je samo jednom jedan poznati gitarista (da mu ne pominjem ime) koji je gostovao na njihovom albumu tražio da nešto ponovo odsvira jer nije bio zadovoljan. Kompletan snimak ide posle na generalnu obradu, ali muzički se više ne dira.

Znam Savo ali sam naveo primer onoga sto trenutno radim i kako radim jer se ni tako ne radi kod nas nego se sve snima iz delova, tacnije delica, secka se sto je moguce sitniji delovi a u editovanju je tek posebna prica. U editovanju, bez kojeg se ne moze ziveti, je preterivanje toliko uzelo maha da je postalo cisti horor.

Kod nas je nemoguce raditi na nacin kako se radi u svetu iz mnogo razloga. Jedan od razloga je i taj da nema adekvatnog prostora za snimanje benda iz cuga tako da svi budu u istoj prostoriji, svi povezani/ozvuceni sa snimacem pa se svira cela numera bez kasnijih dosnimavanja (editovanja...). Nije da nema uopste ali tih nekoliko mesta koja imaju takav prostor je skoro nemoguce bukirati iz, opet, mnogo razloga (da sad ne ulazim u to). Evo jedan primer, danasnji, sta je napisao nas covek koji se bavi Muzikom u Americi kao odgovor nekome ko je naveo izmedju ostalog i bas to sto pricam:

Jedno vreme je u svetu isto kao kod nas bila euforija kompjuterskog nacina rada i to toliko da su pozatvarani najveci svetski studiji koji su imali decenijsku upotrebu i bili svetski znacajni jer su tu radjeni ne samo najveci svetski hitovi nego su bili i centri gde se stvaralo sve novo u vezi kvaliteta pa se to sirilo dalje po svetu. Cak su i firme kao sto su Neve i SSL bile u problemu jer iako su bile broj jedan na svetu po kvalitetu proizvoda (velike mix konzole - studijske miksete) ne samo da je opala prodaja i interesovanje/traznja nego se cak i dogodilo da se za godinu dana ni jedan jedini primerak ne proda. Ali cak i to vreme se nije islo vise od rada koji sam ja opisao da sada radim sa tim bendom. To je bio neki maximum uproscavanja procesa nastanka i rada na matrijalu/pesmama. Medjutim, vec neko vreme se potpuno promenila sutuacija. Ne samo da su ponovo poceli sa radom svi Studiji koji su bili pozatvarani nego sve vise nice novih velikih Studija i vec se godinama vratilo na taj sistem rada kkoji si ti opisao i kako je napisano u citatu koji postavih malocas.

Od kako je kompjuter uveden u studijska desavanja kod nas je takav nacin koriscen uglavnom (ma skoro iskljucivo) za Filharmoniju, Revijski orkestar RTS-a, Dzez orkestar RTS-a, Veliki i Mali narodni orkestar STS-a i ako nekome treba nesto da odsviraju delovi toga nabrojanog (filharmonicari kao grupe violina i/ili duvaca...). Bend, grupa - to se ne radi na takav nacin. Uz izuzetke kao sto si naveo sto potvrdjuje pravilo.

Ali me potseti na nesto... u stvari ne mogu da se setim ko je ikada od mladjih gitarista kod nas odsvirao bilo sta u cugu. Pa cak i kad se svira najjednostavnije sto moze, neki blokovi (kvinta, recimo...), a ide kroz celu pesmu - ni to se ne svira u cugu! A nema sta jednostavnije i lakse od toga, jednostavno nema.

Opet secanje... ... Ako se ne varam bilo je to 1994/5 kad je Smak objavio album Bioskop Fox, a snimano je u Kosutnjaku. Sve je postavljeno u velikoj sali (onoj sa velikim platnom za sinhronizaciju koju si opisao...) a bilo je dva kompleta bubnjeva jer je bendu pristupio i Kepin sin. Sve od opreme sto koriste na koncertu je postavljano i ozvuceno. Mali problem je bio sa dva kompleta bubnjeva jer se snimalo na magnetofon (logicno za to vreme) sto podrazimeva 24 kanala i to je to, vise od toga jednostavno nema. Za svaki komplet bubnjeva se podrazumeva mikrofon za svaki element bubnja sto je znacilo vise od 24 mikrofona/kanala samo za bubnjeve sto je bilo neprihvatljivo. Onda je Kepa redukovao komplet da bude isti kao Dejanov (samo tri timpana, manje cinela...) i da se koriste samo dva mikrofona za cinele (sistem koji se naziva „overi” - overhead mics) a ne za svaku cinelu poseban mikrofon. Sto je rezultiralo sa 8 mikrofona po komletu sto znaci za bubnjeve 16 kanala i ostaje 8 za sve ostalo, i instrumente i vokale, sto je vec bilo ok. Kepa je morao da prearanzira svoje sviranje jer je prilicno redukovao komplet ali nije moglo drugacije... Osim u vezi kanala dva kompleta bubnjeva tvore i dosta dugih problema. Upliv nezeljenih zvukova jer je rec o 16 mikrofona... pa pomeranje faze... pa kad se raspored ostalih muzicara promeni radi mikrofona za bubnjeve onda sve to isto ali drugacija zvucna slika... pa trazenje odgovarajuceg polozaja pojacala... mislim, ni malo jednostavno a narocito jer se ni tada to nije smatralo za uobicajen nacin snimanja kod nas. Na sve to i komplikacija jer mi je Tocak rekao da ne zeli apsolutno nikakvu intervenciju sa ekvilajzerom ili bilo cim drugim na mixeti, cak ni gejtove nije zeleo da se upotrebe - sto je najgore od svega, insistirao je i od pre nego sto su poceli instrumenti da se unose u Studio da se i u mixu samo radi sa reglerima a nikako sa ekvilajzerima. I to je bio jedini put u zivotu da se sa Tockom raspravljam u Studiju a na konto bilo cega. Znaci, nije bila ni svadja ni rasprava u pravom smislu tih reci pa cak ni ubedjivanje nego jednostavno iznosenje stavova sa njegove strane a sa moje iznosenje cinjenica o stvarima koje ce biti poteskoca, mogu biti problem i resenjima za to. Nikada ni pre ni kasnije nismo toliko vremena utrosili na to i pricu oko toga. Namestanje i trazenje zvuka je trajalo danima, svaki pomak bilo kog mikrofona znaci promenu zvucne slike a slusa se kao da se mixa a ne snima jer jedino tako moze da se radi da se bude siguran u to sto se radi. Samo snimanje (sviranje) je bilo brzo jer su bili jezivo navezbani ali se javio problem kod Najde. Kad je pocelo snimanje jednostavno od frke nije mogao da peva, jer prvi put u zivotu a u tako velikoj grupi, odgovornost, trema, nadanja i ocekivanja dugih... Cak mu je i pozlilo i to prilicno tog prvog dana i morao je da ga neko odveze kuci. Jos par dana se mucio a onda je Tocak presekao tako sto ce ipak pevanje da se nasnimi. Mislim da je Najda (po secanju) pri kraju ipak uspeo da otpeva par pesama zajedno sa ostalima... a ostale pesme nasnimio kasnije.

To je prakticno bio jedini rad na takav nacin koji sam imao u zivotu. Snimao sam jos u takvoj formi, ne monogo da budem iskren, ali nikada bez upotrebe ekvilajzera ni u snimanju ni u mixu.

Eto...


Pozdrav!

---

Bioskop Fox je do danas ostao jedan od retkih albuma kod kojih svaki put iznova odlepim na to kako je sve odsvirano.


P.S.
A propo gitarista i snimanja u cugu, Max Norman o Randy Rhoads-u, 1982: http://jasobrecht.com/randy-rhoads-max-norman-interview/ :-)





_{[Ovu poruku je menjao Andreja Dulovic dana 23.03.2017. u 15:50 GMT+1]}

Aha, sada sam te razumeo. Inače poslednji (pretposlednji) album je snimljen u onom poznatom studiju u Zemunu u kojem su snimali i stranci, ali ja nimalo nisam bio oduševljen, ni to nije ono pravo.
A ovo što ti je drugar napisao o sterilnosti snimaka to i ja stalno govorim i to je razlog više zašto više volim da čujem analogiju.

Evo covek malo da pokaze kako se radi,mada i on prica.

---

Problem pocinje sa sledecim cinjenicama. Ako se posmatra klasican cajger (VU/Peak meter) po kanalu/instrumentu, u analognoj varijanti nula je nula po svim bazdarenjima uredjaja i svim podrazumevanjima tog pojma sto se samog signala tice. U analognoj varijanti se preko nule (u plusu) pojavljuju ne samo sporadicni pikovi nego i cesto koristi za bubnjeve, ponekad i bas gitaru ili za sve pasaze duvaca (narocito brze) i gudaca. Jedino ogranicenje je slusnog karaktera, odnosno, moze se ici preko nule (u plus/crveno) bez ikakvih problema sve dok se bukvalno ne cuje izoblicenje po ma kom osnovu - taj raspon moze biti bas veliki a u zavisnosti od izvora zvuka pa je tako zvuk bubnjeva (pojedinacnih elemenata naravno) jako pogodan jer je „tackast” (desava se tako sto traje kratko i explozivno i brzo nestaje/prestaje) i frekventno odlican jer opterecuje skoro iskljucivo basove i donje srednje sto je „relaksirajuci fizicki efekat” za zvucnicki sistem, ma kako bio formiran. Vrlo cesto, mogu slobodno da kazem i redovno, se desavalo da ako smanjim dovoljno slusanje u Studiju (iz ma kog razloga), ili potpuno, se cuju igle cajgera bubnjeva kako udaraju u desnu stranu sto je prilicno vise od merenog/oznacenog na cejagerima kao maximum u plusu. Sve to bez, da ponovim jer je vazno!, izoblicenja ma kog osnova!

Kod digitalne varijante je sasvim druga situacija. Nula je limit koji ne sme ni u piku da se premasi. Sve mora da se odvija u rasponu do nule i ne preko nule. Preko nule pa cak i jedan jedini pik je tehnicki neispravno i moze i desi se svasta negativno sto moze da se desi. Znaci, potpuno drugaciji i pristup i sistem rada je kod digitalne varijante potrebno ne samo nauciti, shvatiti nego i doslovno primenjivati - bez izuzetaka! Slusno nije tako strasno i tolerancija moze cak da bude i do par crvenih dioda ali ce kasnije to praviti nevidjene probleme, uvek!, a velika je verovatnoca da se vrati snimak kao tehnicki neispravan za dalju obradu (precesto smo se susretali sa tim u pocetku...).

Jer, za razliku od analognog nacina (i sprava) digitalni nacin nije „cista mehanika” (da se tako banalno izrazima) nego nema „mehanike uopste! Sve je kompjuterski program (algoritmi...) gde je sve jako precizno i gde postoje pravila „na svakom cosku” koja ako se ne postuju sledi odmazda koja nista dobro ne donese. Mislim, izrazavam se sto prostije (pa i do banalnosti) da bi se razumelo bolje ali je tacno tako.

Da bi se simulirao bukvalno fizicki atak (taj takozvani i jako bitan panč) bas bubnja koji se pri odsviranoj noti dogodi (i analogni magnetofon to tako primi/prihavti/„dozivi” i to tako i zabelezi) kod digitalnog snimaca mora da se dogodi proces koji podrazumeva prevodjenje desavanja na digitalni jezik za to odredjenim algoritmima... i to ne kontinuirano nego se slika po slika opisuje ali sa striktno ogranicenim brojem reci i ne samo to nego sa predefinisanim vrstama reci, predefinisanim izborom reci ... pa se to „napisano” smesta na hard disk. Naravno, sto vise slika (pomenutih 48kHz podrazumeva 48.000 slika u sekundi) i sto bolje opisano bice i bolji (verniji?!) zapis/zvuk. E sad, tu postoji jedna zackoljica. Ta cifra od 24 bita je univerzalna, sto znaci da je za svaki izvor zvuka ista kolicina i predefinisane reci, isto i za bas bubanj i za flautu i za glas i za violinu... Znaci, 48.000 „malih literarnih sastava" da se opise jedan sekund ali sa predefinisanim recima i odnosima izmedju reci gde promenljive (varijabile) mogu da budu korisne ali i ne moraju.

Naravno, ima nacina da se to prevazidje i donekle ponisti negativno a istakne pozitivno kao mogucnost da se simulira nepostojece koje postoji ali nije proslo „sito i reseto” digitalnih pravila ali to je neka druga prica, obimna, prilicno...


A jesu. Dinamika je satrta (ma odlican izraz, bravo!) je i zato sto mora, u jednom delu procesa, ali i zato sto je lakse, zato sto je to danas IN, zato sto se radi razmisljajuci tehnicki a ne muzicki, zato sto rade i totalni laici i diletanti posao za koji nisu predosredjeni ni na koji nacin osim sto vole i nasli neke novce i znaju neke ljude...

A sad opet u Studio, digitalni ali skroz...


Pozdrav!

---

Savo, ovako se radi u inostranstvu:



Kod nas jako slicno samo uglavnom bez toliko mikrofona koji su namenjeni onome sto moze da se registruje u samom prostoru (koristi se dva, tri ili bas retko vise od toga). Ja sam koristio samo mikrofone za komplet jer prostorija nije dozvoljavala dodatne mikrofone.

E sad, postavicu dva zavrsna snimka. Znaci gotov mix plus mastering. Koga ne mrzi da skine neka poslusa i uporedi pa napise komentar onoga sto je uocio / primetio u razlici izmedju ta dva snimka.

DL link https://drive.google.com/uc?ex...d=0B-zwCOn9S4Jic0lvY3J0RGUtcFk

DL link https://drive.google.com/uc?ex...d=0B-zwCOn9S4JiX2FzRHpLRmlNc2c

Da, moram da napomenem da je rec o *.wav fajlovima u formatu 48/24 Stereo velicine oko 60 megabajta (svaki pojedinacno).


Pozdrav!

---

Zanima me ovo o novim plocama:

-Da li su nove ploce jednostavno CD-ji na vinilu?

-Ako jeste,od koje godine to pocinje da se desava ? (Merkam jednu plocu iz 2004-e)

---

Meni je primer moja Playing the Angel ploca iz 2005-te koja zvuci milion puta bolje nego isti CD. Pri tom, ploca nije AAA, snimak je radjen digitalno, ali je mastering drugaciji. Ne znam sta mislis pod CD na vinilu, ploce ponekad zvuce osetno bolje, ponekad zvuce podjednako, sto neko rece, satrto. Po pravilu jeste bolje ali izuzetaka ima mnogo i moras da vidis za konkretnu plocu, na zalost... Raspitaj se konkretno o tom izdanju, ako neko zna, nisu ni sva izdanja na plocama ista.

---

Playing the Angel LP

(imedju ostalog)

- Recorded At Santa Barbara Sound Design http://www.sound-design.com/studioa/
(pogledati pod Equipment List!, RUPERT NEVE 5088 32Ch, STUDER A80 2 inch 24 TRACK MARK IV < na takvom sam radio vise od deceniju... ... ...) (kombinacija hi end digitalne i analogne tehnike!)

- Recorded At – Whitfield Street Studios

Nazalost vise ne postoji, verovatno zato nisam nasao sajt... Samo clanakkoji govori sve sto je... http://www.aljazeera.com/indep...g-studios-201412467831715.html



Ovako je izgledalo tada. A radjeno je ovo: https://www.discogs.com/label/264247-Whitfield-Street-Studios

I tako...


Pozdrav!

---

Na Hi-Fi forumu sam procitao utiske ,od 2 ili 3 korisnika ,o novim plocama .

Kazu da su neretko -krive , zatim :da suskaju odmah po prvom pustanju.

Ne znam kakva su iskustva ovdasnjih ES-ovaca..

---

Priznaj da je starijoj generaciji to besmisleno,nikakva draz.Mladjoj populaciji koja je to propustla

moze biti interesantno,mada bi trebali imati original da bi imali sa cime da se uporedi.

Cak i da izbace neka izdanja koja su bila u malim tirazima ne bi imala tu vrednost od stare,original plasike.

---

Zasto mislis :"nikakva draz"?

Jel primetio neko da su cene polovnih ploca (kako stranih tako i licencnih , domacih) odletele u vis u prethodnih mesec dana?

---