Posle vinila, vracaju se i kasete...

Oćeš da ti je prodam pa da je ti čuvaš?

Hvala na ponudi

"Lupao sam ja u tamburu", kad sam bio momak. Onako, da se dopadnem devojkama, ne bih li koju smuvao. (U naše vreme, oko devojke si morao da se potrudiš, da je šarmiraš. A ne kao danas kad devojke muvaju momke)

Ali, nisam gitarista. Nikad nisam svirao električnu, nemam pojačalo, tako da nije to za mene.

---

To ti nije opravdanje. Imas kompjuter. To ti je dovoljno. Prkljucis, dignes neko pojacalo a mozes da biras kakav i koji hoces zvuk. Ne samo pojacala nego i zvuk nekog svetskog gitariste. Pa snimis, pa okacis na YT i FB, pa imas mnogo pregleda i lajkova, pa em neka kinta em kontakti sa zenskim svetom... ma divota! I Sava i ti zadovoljni. OK?


Pozdrav!

---

Vlatko... pitanje za Savu i @vladd-a, da li prepoznajete sta je odsvirao Vlatko u ovoj pesmi? https://www.youtube.com/watch?v=uIsrxz26iKU (zvuk je los iako je, navodno HD... ali nije bitno)

(prepoznajete = stil, nacin, karakteristika, boja, ruka...)


Pozdrav!

---

Iako je samo za vladd-a, da li je to Peavey T-60? http://www.rocknrollweekend.com/peavey_t%2060.htm

---

@Sceka, ne prepoznajem ic...

Muzicko obrazovanje mi je dupla nula, pretezno internet, tu sam cisti konzument..lepo-nelepo

Zar tu(i to) ne svira bucmasti gitarista?

Ne,ne prepoznajem! Neverne bebe nisu moje polje interesovanja i nisam ranije čuo ovu pesmu. Međutim, sjajna je i na prvo slušanje me oduševila. Vrlo je "makedonska" što je jako pozitivno. Ako misliš na to koju je pesmu tačno odsvirao Vlatko pojma nemam.

Jeste, T-60 iz 1978-me.

Muzicko obrazovanje je nebitno u vezi mog pitanja. Samo na bazi karakteristike Vlatkovog sviranja, o kome je bilo reci, sam postavio to.

Da, sve ostale gitare svira Randja.


Poenta je bas ono sto je odsvirao Vlatko. Karakteristika koja je specificna za njega, „bezanje” iz osnovog akorda (i/ili harmonije...) na specifican nacin ne remeteci ni stil pesme ni menjajuci sadrzaj iste. Ne moze to svako ni u svetu.

Svidela mu se pesma, imao je koncert u Beogradu, ali nije mogao da dodje u Studio jer bi zakasnio na avion pa je uzeo informaciju onoga sto je bilo vec snimljeno. Kod kuce, u svom Studiju, je osmislio i snimio trek sa gitarom, poslao mi demo toga (u matrici) kao mp3 a za par dana i wav same gitare pa sam to iskoristio u mixu. Internet je cudo.

Tako je radjeno i kad je Toto bio na Tasu, saradnja sa Simon Phillips-om na isti nacin kao sa Vlatkom. Snimio je u svom Studiju bubanj za tri pesme, poslao prvo info u mp3 formatu pa kad smo se dogovorili i korigovali poslao wav-ove - 20 kanala/trekova po pesmi! Bilo je dosta zahtevno smixati... (nije nista naplatio osim troskova Studija, neznatno... hteo je i Steve Lukather isto tako u dve pesme ali nije jer je imao mnogo obaveza a posle je bilo kasno, vec smo smixali...)
Poslao nam je i snimak kamerom sto je raritet jer to nije zvanicna verzija nego radna, obicno se to ne daje nikome, procurelo nekako pa ga ima i na YT-u https://www.youtube.com/watch?v=AuBCnmY7Upg

Danas je zahvaljujuci Internetu uobicajena takva vrsta saradnje sirom planete. Razmenjuju se fajlovi uradjeni kod kuce (u nekom svom Studiju) pri tom se u ril tajmu u kontaktu putem Skype varijante. Ma milina, a sa druge strane omoguceno je ono sto je nekada bilo skoro nezamislivo - bez troskova prevoza i boravka nekome odsvirati nesto! (kod nas je malo problem sa UL-om jer je jako mali ali snalazimo se nekako)

Eto, mozda ce nekome biti zanivljivo a svakako nesmeta kao informacija...


Pozdrav!

---

Hvala Šćeko na interesantnim informacijama.
Vlatko ume da odsvira neke stare makedonske pesme za koje široke mase nisu ni čule pa sam pomislio da je odsvirao motiv iz neke takve pesme.
Vraćam se na celu numeru NB koja mi zaista zvuči vrlo makedonski, a Makedonci imaju fantastičnu muziku!

Ma to je cist solfedjo
Kada su mi rekli da i to mora da se uci, gitara na klin ode..

Kasno posle naucih da je teorija najbolja praksa...kasno

Gramofonske ploče nikada i nisu izumrle, živjele su na DJ sceni. Ali sad mislim da ih od DJ-a rijetko ko koristi. U jednom trenutku se pojavio onaj neki Pioneer-ov DJ sistem koji je, koristeći CDDA, dopuštao da izvodiš sve stvari koje si mogao izvoditi sa pločama. Onda je došlo unapređenje, pa je ugrađena trajna memorija gdje su bili snimljeni .MP3-jevi, a ovamo si mogao da pomičeš dva metalna koluta koji su simulirali stvarne ploče na gramofonima.

Ali po meni zbog praktičnosti nema potrebe ni za pločama ni za CC-ovima (Compact Cassete). Jednostavno će da zauzimaju puno prostora i skupljaju prašinu. Zvuk s modernih ploča je jako blizu po kvalitetu .MP3 formatu, dok su moderni CC-ovi vjerovatno nešto lošiji po tom pitanju.

Znam da su neki ljudi emotivno vezani za ploče i CC-ove jer im je obilježilo važan dio života ili žele imati nešto baš posebno, pa bi, na primjer, neko izdao album "za narod" na CDDA-u, a onda bi izašlo nešto posebno i u ograničenoj količini tipa poluprovidna ploča:



Mislim da ni CC-ovi nikada nisu potpuno odumrle. Neke krajnje opsurne etikete su izdavale muziku na njima, ali je to toliko bilo marginalno da je upitno to nazivati i muzikom.

Jedna stvar gdje je CC bolji od ploča i digitalnih formata je topao analogan zvuk kojeg današnji produkcioni hardware i software ne mogu da stvore, barem koliko sam ja to čuo.

U teoriji bi se mogao kreirati metal ili rock album preko računarskih programa, mada bi i dalje zvučao prilično sintetički. Slušao sam te simulatore za bas i električnu gitaru koji su u suštini .DLL datoteka na računaru. Bas zvuči malo bolje. Moguće je da oni koriste neki osnovni akustički ton snimljen u studiju u .WAV format s kojim se kasnije manipulira, dakle nije sintetiziranje apsolutno.

Ako imate neke drage CC-ove, pazite u šta ih stavljate. Meni je jeftini kasetni pogon pogužvao i sažvakao kasetu. Uglavnom, mislim da nije pukla, moram cijeli audio-sistem rastaviti i polako to probati namotati nazad na kolutove.

Bješe i ona neka optičko-digitalna gramofonska ploča, uglavnom izgleda kao obična ploča sa odgovarajućim gramofonom, a čitanje zapisa je isto kao i sa optičkog diska, ali to je bio komercijalni promašaj, možda je par stotina takvih uređaja prodano u svijetu.

Malo ljudi zna i da su se ploče piratizovale, npr. ima ona jedna epizoda crtane serije Scooby Doo iz 1970.-ih kad oni proganjaju neku prikazu i otkriju postrojenje za piratizovanje ploča. Valjda se tad to snimalo sa radija pa ilegalno umnožavalo.



Ima toga i danas, samo što ljudi nabavljaju muziku ilegalnim kanalima gdje nema tih dodataka i uz to ta izdanja su skuplja i rjeđa. Npr. Adele ili ko već, ne sjećam se tačno, ima svoj album 25 u jewel CD kutiji za masovnu prodaju, a onda ima i specijalno digipak izdanje gdje dođe knjižica sa tekstovima pjesama. Znaju nekada neki dodati i razne stvari kao postere, otvarače ili podmetače za boce i slično.

Kaseta nikako nije bolja od ploce (osim ako to nisi samo slucajno napisao, kao greska...). Sto se tice digitalne forme zapisa je tacno samo i jedino u tom delu „topao analogni zvuk” i to samo za one kojima to nesto znaci u nekom trenutku. Sve drugo je na strani digitalne forme. Razlika izmedju realnog utiska u poredjenju „digital vs analog” je milion puta objasnjavana i raspravljana i na ES-u i inace pa nema smisla o tome trositi karaktere...


U ovom napisanom/citiranom je umesano nekoliko stvari koje ne smeju da se mesaju jer dolazi do konfuzije zakljucivanja pa je zakljucak netacam jer nije kompletan nego vise povrsan (da se tako izrazim). Sam zvuk zvucno moze biti veran i potpuno dobar sa softverskim simularorima/emulatorima zvuka i ni malo sinteticki. Problem je u simulaciji covecijeg stvaralastva koje je nemoguce generisati ma kakva baza postojala - znaci samo kreiranje kompozicije/pesme je to sto rezultira utiskom sintetizovanosti.

Ono sto je takodje neresiv problem u domenu softverskog kreiranja/generisanja pesme je samo sviranje zivih ljudi koje se isto tako ni na koji nacin ne moze uneti u bazu da bi se koristilo pri tom procesu. Jer sve zavisi od same kompozicije paralelno sa htenjem autora. Uprosceno na bukvalisticni nacin - autor zeli da jedna gitara bude odsvirana lenjo u prvoj i trecoj strofi a da malo povuce u napred u drugoj strofi. I gitarista tako i odsvira. Problem je u tome sto je to vazece samo za tu gitaru i samo u toj pesmi i nije pravilo kojeg se autor drzi jer vec u sledecoj pesmi ne zeli tako nego, na primer, da gitara bude ritmicki potpuno tacna u strofama kao i prvom refrenu a da u drugom i trecem povuce u napred... i tako dalje. To je nemoguce za softver je nema mogucnost razmisljanja i kreiranja u odnosu na svoj senzibilitet, trenutnu inspiraciju, viziju, nameru... jer je softver i samo moze da kombinuje ono sto ima u bazi podataka bez ikakvog odredjenog smisla ili sto bi se reklo random upotrebljavajuci ili striktno postujuci muzicka pravila harmonski i ritmicki koja su isto tako u bazi...

„lenjo”, „povuce u napred/u nazad”, „sviraj nervozno/mirno”... su neki „sleng” izrazi u okviru komunikacije medju muzicarima a odnose se na ono sto ne moze da se notno zabelezi jer nije ni striktno ni pravilno i ne vazi kao generalno za svakoga jer zavisi i razlicito je od autora do autora pa cak i od pesme do pesme istog autora. Recimo, „povuci u napred” podrazumeva sviranje van tempa ali u okviru izmedju tacnog i greske - ne sme da se cuje kao greska jer je to onda greska ali brze od tempa toliko da ze zvucno dobija utisak koji nije konkretan nego osecaj pri slusanju - a najveci problem je u tome sto to nije konstantno izmesteno u napred nego uglavnom progresivno i/ili periodicno i samo tako u tom delu pesme. Ne mogu svi muzicari da sviraju tako, mogucnost takvog sviranja je karakteristicna za dobre/odlicne muzicare - a i to je nesto sto ne moze da se isprogramira, cak i covek skoro nikada nije uspeo da isprogramira to i takav nacin sviranja, a cesto je potreba za tim, a kamoli da softver generise.


Pozdrav!

---

Da, tačno, ali ono što sam nalazio bilo je toliko sitno štampano da meni kao starijem nije ni padalo na pamet da čitam .

Što se tiče topline tona tu je analogija definitivno neprevaziđena. Sve modeling novotarije to dobro oponašaju, a i uvo današnjeg slušaoca pa čak i profesionalaca je već dobro naviknuto na digitaliju. Treba poslušati digitalni snimak pa odmah zatim analogni sa dobrog gramofona. Verujem da će većini upravo ta nesavršenost analogije više da prija ušima.

Npr. ako je ploča kreirana 1973.-e i puštena 1986.-e da se uporedi sa istim stilskim pravcem, neka to bude rock, sveukupni kvalitet je na strani kasete: glavna stvar je veća glasnoća, ili kako se to stručno zove, dinamički opseg? Onda tu je manji rizik od preskakanja i vrćenja u krug. Ali s druge strane rip off-ovi ploča iz možda 1993.-e koji se mogu čuti na YouTubeu su definitivno bolji od kasete iz možda 1989.-e i tada je to tačno što kažeš. Npr. neki eurodance iz 1993.-e vs. SOKOJ-eva (1989. godina) Djeca Pjevaju Hitove kaseta. Sve to pod uslovom da YouTube ne poboljšava zvuk, a vjerovatno ne. Ljudi u pravilu rip-uju ploče preko gramofona na računar pa u .MP3 pa na YouTube.

Kad u FL Studiju odmah nakon otvaranja aktiviraš FL Slayer (simulacija električne gitare) i BooBas (simulacija bass-gitare), čuješ da je tu puno toga, ali ipak to nije to. Zato kažem da bih volio da čujem kako bi zvučalo to da neko dobro "iscijedi" onu najskuplju ediciju FL Studio-a i napravi rock i metal kompoziciju, ali da koristi samo što dođe u programu. Npr. znam da neke ritam-mašine u tom programu jako dobro odrađuju rock sekvence, ali zvukovi mi ne djeluju sintetizirani, odnosno to su akustički zvukovi sa realnog bubnja. Doduše, samo je Image-Line napravio te gitarske simulatore, onih par besplatnih što sam čuo nisu vrijedni pomena. Većini svijeta to i ne treba, jer sviraju na pravim gitarama i idu snimati u studiju.

A to što se tiče toga čovjek vs. mašina... ko zna šta će donijeti umjetna inteligencija. Ima ono naučno polje proučavanja neuronskih mreža, dakle načina kako su neuroni spojeni u ljudskom mozgu, pa je cilj da se to simulira programima. Ti govoriš o bazi... računari mogu npr. analizirati milione metal pjesama, pa naći neke šablone bass-gitare, bubnjeva... i uz male modifikacije stvoriti novu pjesmu. Npr. možda će već za 5 godina autonomni automobili početi izbacivati auto-škole i profesionalne vozače iz posla.

S druge strane imamo "kreativce" čija je 2 trećine muzike jednostavno kopirana od drugih ili ono što sam jednom čuo: techno kompoziciju dugu 7:20 koja je ništa drugo do 2 sekunde sample-a ponovljenog do tih 7:20. Kad kažem techno, mislim techno u užem smislu u okviru EDM-a, a ne ono što se laiku čini kao stvar na koju skačeš petkom uveče u disku. Imaš njenog "uspješno autora" i njegove "obožavatelje", ali stvarna stvar koja ih tu pokreće je izgleda puno kokaina i MDMA-a. Zvuči otrovno i pomalo strašno što to tako kažem, ali je to istina. Jedno kratko vrijeme sam pratio tu scenu.

Spot je strašno kičav, ali pjesma ima jasnu poruku:



Metallica - Spit Out the Bone
(Hardwired... To Self-Destruct, 2016.)

[...]

Disappear like man was never here
Long live machine
The future supreme
Man overthrown
Spit out the bone

Plug into me, I guarantee devotion
Plug into me and dedicate
Plug into me and I'll save you from emotion
Plug into me and terminate

Accelerate, utopian solution
Finally cure the Earth of man
Exterminate, speeding up the evolution
Set on course a master plan

Reinvent the Earth inhabitants
Long live machine
The future supreme
Man overthrown
Spit out the bone

The flesh betrays the flesh
Your man has had his time
We lay him down to rest
Machines the new divine

Stop breathing
And dedicate to me (Dedicate to me)
Stop dreaming
And terminate for me (Terminate for me)

All meaning
You dedicate to me (Dedicate to me)
All feelings
You terminate for me

Disappear like man was never here
Long live machine
Our future supreme
Your Man overthrown
Spit out the bone, yeah

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 17.03.2017. u 10:13 GMT+1]}

Onako u prolazu čuo sam na radiju da se zaista vraćaju kasete, ali u nekoj digitalnoj formi. Vest nije bila kompletna, a ja se nisam dalje raspitivao. Ima li ko kakvu informaciju o ovome?

Ne stizem da napisem, ovih dana ne izlazim iz Studija, pa samo po nesto da prokomentarisem jer je bitno da se neke stvari ne mesaju...


Sveukupni kvalitet nikako ne moze da bude na strani kasete, ni na koji nacin. A potpuno je besmisleno navoditi primer ploce stare 13 godina jer to apsolutno nista ne znaci zato sto reprodukcija (ono sto se cuje nakon zivotnog veka od 13 godina) zavisi iskljucivo od stepena fizicke istrosenosti ploce - koliko je puta koriscena, na kom / na kojim uredjajima, kakakv je kvalitet uredjaja (igla...), kako je sama ploca tretirana od vlanika i jos dosta stvari (kako je odlagana, cuvana kad se ne koristi...). Sve to utice na ono sto se cuje. Kad bi se poredila takva ploca sa istim slucajem kasete - da je kaseta stara 13 godina i na isti nacin exploatisana... - mozda bi i imalo nekog smisla ali u tom slucaju je svakako sto se zvucnosti (ono kako se cuje!) kvalitet skroz na strani ploce. Zato se to i na takav nacin ne radi > ne poredi < ali i ne treba tako nesto pisati jer zbunjuje i navodi na pogresne zakljucke.

U nastavku opet pogresne informacije koje zbunjuju obicnog coveka jer su netacne i mesaju se pojmovi sto dodatno opterecuje zakljucivanje. Dinamicki opseg nije strucan naziv za glasnocu jer su to razliciti pojmovi. Glasnoca je koliko je nesto glasno. Dinamicki opseg je opseg izmedju najtisih i najglasnijih delova neke kompozicije (od - do). Dinamicki opseg je opet u svakom slucaju na strani ploce. Glasnoca ne moze tako da se poredi jer je neuporedivo porediti plocu i kasetu - nije rec o istom mediju ni o ostim uredjajima (hardveru) sa kojih se pusta izvor zvuka. Moze da se poredi ploca sa plocom. Moze da se poredi isti autor a razlicita izdanja na plocama > ali samo na istom uredjaju/hardveru - ali ne i da se poredi izdanje na ploci sa izdanjem na kaseti makar o istom autoru i istom materijali je rec.

Rizik od preskakanja nije manji nego ga nema kod kasete! Takodje i vrcenje u krug (ma sta time mislio?!).



Opet mesas babe i zabe. YT sa kasetom iz 1989?!?! Mesas vrste Muzike, pa kako da poredis taj neki eurodance sa kasetom iz 1989 godine i to deca koja pevaju hitove?!?! Mislim... pazi, postoji izraz na muzickoj akademiji za tako nesto a glasi > nidje veze. (bez ljutnje ali bas je tako)


Ovo ostalo ne bih komentarisao jer je vecina van teme a i previse tu pogresnih stvari, opet!, ima da bi se komentarisalo ukratko.

Samo jos jednu stvar da primetim iako je to stvar moderacije ali nema veze. Ne treba postavljati klipove i/ili linkove sa nekom stvarima koje konkretno nemaju veze sa temom kao takvom, ma kako se cini da je mozda prigodno jer se samo tako cini a ne koristi temi.


Pozdrav!

---

Mnogo je kompleksnija prica sa plocama, i naravno digitalijom, koja je opeglala neke nesavrsenosti ploca.
Sa tehnicke strane, digitalija ima nekoliko savrsenijih tehnickih aspekata, i jedini problem je sama digitalizacija.

Kako da bude dobra, a pride i jeftina, relativno, posto bez masovnosti, cela ta bransa moze jako da potone. Kao kada bi Beogradska filharmonija zivela od prodaje karata..

Elem, ploce su fuj razlicite, a prica se poprilicno univerzalno. Kao da su sve vrhunske..
Davno su napravljene znacajne razlike izmedju samih ploca, kako su snimane, kako su miksovane i kako su proizvedene.
Od rezanja, presovanja, talasnosti, vrljanja sa centralnom rupom(0,2mm pomerena centralan rupa daje cujno izoblicenje promene brzine od preko 0,6%, bez obzira koliko gramofon bio precizan)..
I naravno, od broja slusajna, sa kakvom glavom, sa kakvim vrhom igle, kolikom greskom pracenja, kojom tezinom...

Digitalija je sve to prevazisla, osim naravno ovih sto petljaju po studiju, , ali je ostao problem digitalizacije.
Najveci broj dogadjaja u muzickom materijalu je prolazak kroz nulu signala, a digitalizovati nulu je nemoguca misija.

Dodavanje suma, koji ce odrzati digitalizaciju, i kojeg treba kasnije odstraniti, nakon sto se restaurira originalni signal je najveca primedba cistunaca prema digitaliji.

Bar dok se ne izmisli digitalni pretvarac analogne pojave u digitalnu, i obrnuto, digitalni pretvarac u zvucni pritisak, kako bi se izbegla medjudigitalizacija analognog signala.

A to su? Ako je samo nekoliko moze i da se napise koji su to aspekti.



Ako cemo realno a iskreno - upravo radu u Studiju je digitalizacija nevidjeno olaksala rad, sam proces rada. Olaksala podrazumeva bukvalno to i tako kako pise. Od mogucnosti skoro beskonacnog nasnimavanja izvora zvuka (vokal, instrument) pri cemu se ni jedan pojedinacni usnimak ne gubi osim ako se ne zeli i svesno ne izbrise u odnosu na analogiju gde je to jednostavno nemoguce - do cuvanja snimljenog bez ikakvog gubljenja i koriscenja u nekom drugom prostoru i drugim uredjajima jer pojam digitalnog formata i postojeca standardizacija to dozvoljava >>> sto nije slucaj sa analogijom gde se gubi ne samo kvalitet nego bukvalno sve sto moze da se izgubi cak i u procesu usnimavanja svakim novim pustanjem trake...

Digitalizacija je problem utoliko sto je neko vreme bilo u pitanju ogranicenje uredjaja u procesu rada, mislim na ogranicenje procesora i memorije kao i kapaciteta medija koji sluzi za skladistenje podataka. U pocetku, da bi moglo da se koristi samo umesto analognog 24 kanalnog magnetofona (sto je bio svetski standard) na kompjuteru tadasnje generacije nije moglo da se radi na vise od (po secanju, davno je bilo...) 64 treka i to na 44.1kHz jer vec na 48kHz (uz podrazumevan rad na 24 bita!) je bio dosta veliki problem i kod zauzeca procesora i kod mesta na hardu. I to samo kao zamena za magnetofon, bez angazovanja bilo kojeg drugog procesa tipa reverbi, jeke, kompresori...! Na primer, desavalo se, redovno, da kad se usnimi/snimi sve sto treba zauzece procesora bude 80% i vise kad se klikne na Play! I to sa cestim OL ne samo upozorenjima sljastece treperave cvene boje nego i takozvanim digitalnim pucevima i prekidanjima (štucanjem, kako se to opisuje)... Da bi se danas bez ikakvog problema moglo baratati sa 128 pa i vise snimljenih trekova (i sa prosecno desetak tejkova po treku sto prevedeno znaci vise od 1.280 pojedinacnih trekova/zapisa!) i sa nevidjeno mnogo i VST instrumenata i ostalih procesa (reverb, kom...) sve u realnom vremenu sa zauzecem procesora od oko 50% ili manje! Znaci sa te strane je digitalija bukvalno melem na ranu ljudima koji rade u Studiju.

Digitalizacija kao takva ima nekoliko problema koji nisu bas jednostavno resivi. Sama konverzija analognog u digitalni signal je vec neko vreme na zavidnom nivou. Semplig rejt od 192kHz je nesto sto danas vecina i hardvera i svoftvera ima u opciji a i kompjuteri mogu sve to da podnesu i to u formi od 32 bita uz prilicnu potrebu za mestom na hardu ali i to nije neki problem obzirom na kapacitet i brzinu danasnjih HDD-a. Ali... danas se najvise upotrebljava format rada 48/24 (kHz/bit) i to red velicine vise od 65% (realno je u stvari skoro zanemarljivo bilo sta drugo). Zasto? Jednostavno zato sto je to zvucno najprihvatljivije, mada i tehnicki iako je na donjoj granici u odnosu na 96/32 i/ili vise od toga. Razlika u realnom radu izmedju 48/24 i 96/32 je jedva cujna pa iako postoji zanemaruje se jer prirodnije zvuci 48kHz. 192/32 je u odnosu na 48/24 superiornije po tehnickim karakteristikama ali cujno ne. Zapravo jeste i cujno ali je nebitno jer se realno nista ne dobija a zauzimaju se resusrsi (koji iako su veliki besmisleno ih je trositi ako ne mora).

To je pre neku godinu odlicno opisao jedan drug koji je obican slusalac, kako ja to volim da nazovem slucajni prolaznik, koji se sasvim slucajno zatekao u Studiju bas kad smo poredili te neke stvari i pricali o tome, satima. Na kraju je prakticno odusevio sve prisutne kad je rekao „Ne razumem nista od onoga sto vi pricate ali to vase poredjenje analogije i digitalije ja to vidim kao kad bi neki profesionalni fotograf sa najboljim aparatom na svetu slikao Tasmajdan a pored njega neki isto tako profesionalni slikar realista sa najkvalitetnijim platnom i bojama isto to slikao. Svima obicnim ljudima bi vise prijala slika koju je slikar naslikao od fotografije i to bez obzira sto slika koju slikar slika ma koliko precizan u svojoj realnosti ima mnostvo mana, iskrivljenja i grsaka. Ja toliko jer se ne razumem pa samo kako ja to cujem.” I nije pogresio, ni malo.

Drugi, ali bas veliki problem je standard medija koji su namenjeni konzumentima, krajnjim korisnicima. Bez obzira na erupciju novih dogadjanja u formi mp3 i YT-a (i slicnih) koji su u danasnje vreme jako bitni jos uvek je standard Audio CD koji je, nazalost, u formatu 44.1/16. Gotov materijal se i dalje predaje izdavacu (ma ko to bio) u formi 44.1/16 tako da to stvara u stvari nevidjenu muku onima koji rade u Studiju. Degradacija (zvucna - slusno!) je evidentna cak i laicima kad se uradi risempl na 44.1/16 a to se mora uraditi jer se samo tako moze predati na dalje koriscenje. Naravno, za potrebe YT-a koji je danas apsolutni prioritet se radi i poseban mix i naknadna obrada (kao i za druge potrebe, nastupe plejbek varijante u zatvorenim i na otvorenim prostorima...) ali ono sto je neizostavna potreba je predavanje materijala koji je prakticno „obogaljen” u odnosu na original. Ranije, u doba analogije sa radom na visekanalnim magnetofonima i pre kompjutera, je bio problem u rezacnici a sada je druge prirode - postoji unapredjenje kompletnog procesa rada na tehnoloskom nivou a ne moze da se u konacnom obliku iskoristi!!! Jer, ma koliko je opalo imteresovanje i ma koliko je opala prodaja CD izdanja jos uvek je to znacajan izvor prihoda i to nimalo naivan tako da se to i dalje drzi kao standard. Za sada meni niko nikada nije trazio nista dugo osim formata 44.1/16, odnosno > cak se o tome i ne razgovara jer se podrazumeva. Pa cak nisu radi ni DDP fajlove da prihvate iako je to forma koja je direktno spremna za rezanje CD-a bez ikakve pripreme jer i dalje mnogi radije sami prave DDP fajl od wav-ova koji im se daju?!



Nazalost, moram u Studio pa nemam vise vremena iako je ovo vrlo interesantno i odlicno moze da se razradjuje.

Idem... ujedno se izvinjavam na mozda nerazumljivom pisanju jer ma koliko se trudio neke stvari ne mogu da se napisu jednostavnije/prostije.


Pozdrav!

Dodatak pre nego sto podjem - pade mi na pamet u svetlu vec napisanog - idem u Studio da nastavim snimanje jednog benda, snimili smo bubanj i gitare, samo bubanj ima osam trekova sa po deset tejkova >>> sto prevedeno znaci 80 pojedinacnih zapisa/trekova/wav-ova plus gitare sa svojim tejkovima pa ce biti i klavijature i vokali... a zauzece procesora se nije podiglo i od pocetka je manje od 3%! pri tom sam kompjuter nije nesto mocan, starija generacija i7 i samo 16 giga rama... Dovidjenja...

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 21.03.2017. u 14:24 GMT+1]}

---

To je to! Ne verujem da iko osporava daleko veće mogućnosti digitalije i daleko komforniji rad. Ono što sam potencirao na temi više puta je da nesavršenost analogije više prija ljudskom uvu!

Da li si iikada radio tonsku sinhronizaciju filmske trake u Avalli? To je jeziv posao, ali jeziv, strahovito stresan za bilo kog tonca. Sediš u mraku u ogromnoj prostoriji sa filmskim platnom, iza leđa ti stoji režiser koji diriguje paradom, a na platnu ide slika sa hiljadu znakova koji ti lelujaju pred očima i tako satima! Na komandu režisera ubacuješ ton sa trake koja ide iz sasvim druge prostorije! Onda hoćeš nešto drugo pa internom vezom tražiš od pomoćnika iz druge sobe da promeni traku i tako dalje i tako dalje... Muka živa. Digitalije je to drastično pojednostavila, a opet zakomplikovala jer zbog većih mogućnosti veći su i zahtevi tvoraca i finansijera.