elitemadzone.org - psi lutalice u beogradu

Sava

Član broj: 6587
Poruke: 1501

+332 Profil

^{27.11.2013. u 09:47 - pre 139 meseci}

Lepo je to što neki ovde prate inostrane, ponajviše propise „iz Amerike“ o držanju domaćih životinja, ali to treba da rade za to školovani pravnici koji se bave uporednim pravom. Ovako bez trunke razumevanja i poznavanja suštine oni na taj način valjda sami sebi u svojim očima izgledaju pametnijim nego što jesu! Mnogo bi lepše bilo da su pročitali domaće propise jer su oni u najvećoj meri istovetni. Ajde da nisam dao linkove na ovoj temi, ali bio sam vredan pa jesam što može da se nađe na određenom broju stranica teme ranije! Da su shvatili o čemu je uopšte reč u ovoj temi videli bi da sam dao propise koji regulišu sudbinu nevlasničkih pasa, a bilo je linkova i ka regulativi u gradu Beogradu. Tako bi primera radi mogli da pročitaju da ni kod nas nije dozvoljeno šetati pse u blizini škola i dečijih ustanova. Kako se kod nas zbog potencijalnog ulaska u EU propisi prepisuju po principu „videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu“ mnogi su nedorečeni. Ja sam recimo postavio pitanje šta je to „blizina“ jer pored obližnje škole postoji uska ulica sa trotoarom pored ograde škole, ostalo je kolovoz, a to je jedini put u tom smeru. Nisam dobio odgovor.

Zašto se insistira na držanju teme? Pa zato što je tema o Beogradu, a to je vrlo specifičan grad u Srbiji i rešenja su uglavnom drukčija nego u nekim drugim gradskim opštinama.
Ja sam recimo u Niš poslednji put bio pre jedno 25 godina i nemam pojma kako se tamo rešava problem nevlasničkih pasa, a siguran sam da nije isto kao u Beogradu, jednostavno ne može biti. Po prirodi stvari manja sredina bi morala da ima i manje problema. Ne mogu jedna Inđija, Niš i Beograd da imaju ista rešenja. Ni izvori finansiranja im nisu isti.

Upravo zbog toga zakonodavac je predvideo da se odluke prepuštaju svakoj opštini tako da su neka rešenja različita od opštine do opštine. Ide se još niže pa svaka opština može doneti i svoje akte kojim prepušta neke funkcije za to specijalizovanim ustanovama. Tako je recimo prepušteno „Zelenilu Beograd“ da odredi površine na kojima psi mogu slobodno da se kreću kao što je park ispod „Pionira“, ali isto tako ti imbecili iz „Zelenila“ zabrane kretanje po zvezdarskoj šumi! U okviru 16, odnosno sada 17 beogradskih opština postoji različita regulativa. Tako su primera radi živina i mislim papkari dozvoljeni u nekim obodnim opštinama, a u većini nije. I tako dalje... Zaista nemam više nerava da ko papagaj ponavljam da je zakonodavac predvideo većinu situacija, ali da malo ko hoće da se edikuje u tom pravcu, očigledno je lakše davati paušalne ocene jer pojma nemaju ni o čemu pričaju.

Zašto se insistira na priči o nevlasničkim psima? Pa jednostavno je – zato što za vlasničke ima kome da se obratimo. Ima i za ove jer kao što sam više puta napomenuo oni su u vlasništvu grada, ali to ume da bude komplikovano. Recimo da izmet nevlasničkih nema ko da čisti i teško je kazniti gradsku skupštinu zbog toga, ali zato je lako kazniti pojedinačnog vlasnika. Ako već pričamo o tim psima onda treba smisliti i neko pametno rešenje, pametnije od postojećeg. Takvi predlozi su sigurno dobrodošli.

Najzad kada takva situacija već postoji u velikom gradu oduvek i nije rešiva preko noći svako ko se odluči i dođe da živi ovde mora da se privikne na takvu situaciju jer je i to sastavni deo gradskog života kao i gužve u prevozu ili Gazeli na primer. O onima koji potežu batinu uvek pomislim kako bi takvi isto sredstvo primenili i prema ljudima!

Evo vam u slici situacije od pre tri dana u obližnjoj šumi gde šetam svog psa. Naišli smo na čopor koji nam je dolazio u susret i to je izgledalo ovako (moja keruša je seter, skroz levo, a čopor je bio veći jer nisu svi u kadru):

Nije bilo napada, čak ni lajanja, opuštena situacija i na kraju svako mirno odlazi svojim putem: