MIG aparat za varenje-pomoc

Dragane zahvaljujem na savjetu,točnije mislio sam na pritisak plina koji izlazi iz boce. Moram priznat Dragane da si dobar poznavatelj varenja. Ja inače imam Varmig 1400 s kojim se dobije regulator plina bez manometra. Iz hobija se bavim sređivanjem starih auta: varim, farbam, lakiram itd. ali kao što rekoh samo iz hobija. Majstore više neću plaćat jer su skupi i za jedan manji popravak karoserije (varenja) uzmu toliko da mogu kupiti ovako jeftiniji aparat koji košta 200 eura ( a samo zafušare) .Bocu imam od 3 kg, protupožarnog aparata. Varim sa žicom 0,6 jer mi ova 0,8 nikako neće da vari, tj var je vrlo nekvalitetan. Npr. kod pikovanja mi var bude tako loš da se čekićem može odbiti. Ova žica 0,6 je puno bolja, valjda jer je lim auta 0,8 mm pa trebaju biti i male struje varenja da mi ne progori ali nisam zadovoljan ni kad varim sa njom.Naglašavam da ne znam variti ovim aparatom jer sam ga nedavno kupio. Žica je marke elektrode jesenice i čini mi se ok,bakar je na njoj kvalitetan. Nadalje, var mi bude onako krt ko da varim bez plina ali kad približim pištolj zaljepi mi se žica za diznu. Dizna je inače od bakra. Kupio sam sprej protiv ljepljenja. Sprej mi je puno pomogao i sad pištolj približim na cca 3-5 mm i var je puno kvalitetniji i neda se više odbiti. Pratio sam upute koje si ti Dragane davao ovome tipu koji ima varmig 1600 i žicu 0,8. Pošto ja koristim žicu 0,6 upute mi baš ne odgovaraju ali sam se ravnao po njima. Aparat ima 4 podeoka, ja stavim na drugi a brzina žice mi je odprilike 3 m/min i aparat vari dobro. Naglašavam to dobro je meni ako mogu povući crtu dugu 4cm bez dizanja pištolja. Nadalje meni je dizna oko 2mm na višem nivou od gorionika a kako vidim svi predlažu da bude na nižem nivou za 2mm. To opet predstavlja problem nemirne ruke jer u mom slučaju ja malo gorionik naslonim na materijal koji varim(nakosim pištolj) pa tako postignem da mi distanca između dizne i materijala bude konstantna.Imam par pitanja pa ako mi neko može pomoći:

· dali je netko napravio kakva kolica na točkićima(od dječjeg autića) na koja bi pričvrstili pištolj kako bi distanca između dizne i materijala bila konstantna pa tako pokušao variti
· dali bi bolje vario ako bi imao mješavinu plina Ar-Co2 i dal se to isplati
· dali je mješavinu plina moguće dobiti iz 2 boce sa regulatorom za 2 boce( 1 boca Ar i 1 bocaCo2) ili moram imati bocu sa takvom mješavinom
· zanima me može li ovaj aparat variti aluminij ili prokrom ako bi mu za plin stavio argon jer on ima samo 2 točkića da davanje žice
· znaš li Dragane možda upute i za moj aparat i žicu 0,6
· kupiću uskoro manometar pa me zanima koji pritisak mora pokazivat manometar ako varim lim 0.8 mm (pritisak plina koji izlazi a ne onog u boci)
· dali mig aparati krive lim ako recimo mjenjam rubnik ili prag na autu
· dali je invertor bolji od REL aparata(vidio sam kad neki vare kašike od bagera s njim i to jako dobro,dok REL mora biti trofazni da bi to isto mogao)
· valjaju li što ove maske sa samozatamnjenjem(košta oko 80 eura)
Aparat sam kupio u trgovini ali ovi ne znaju ništa o tim aparatima. Ti Dragane primjećujem nevoliš TIG aparate ali kad ljudi s njima vare ograde od prokroma to ispadne jako fino. Sad ne znam ništa o njima al pretpostavljam da im je to jedina prednost pred MIG/MAG. Oni su zapravo isti samo što žicu dodajemo rukom?(pretpostavljam).Varmig invertor 6005 košta oko 1000 eura što i nije malo ali ako može variti i kao invertor onda nije loš.Aparat za autogeno košta oko 500 eura al su problem boce a ako nemaš firmu mislim da ih nemožeš ni iznajmiti.Polovne boce dođu oko 350 eura komad (velika). Kod njega mi se sviđa što s njim možeš sjeći metal što je dobro jer brusilicom kad sječeš sva ti stakla poprska na autu ali kad sam vario s njime nije mi baš išlo od ruke,puno grijem materijal. Još sam radio i sa aparatom za točkasto varenje takođe Varstrojevim (punkt aparat,trofazni) i kod debljeg lima mu je problem da slabije vata ili ga treba držat jako dugo (bez tajmera) da bi var držao. A problem mu je i to što je nepristupačan zbog robusnosti. Postoji li još koji način varenja u auto industriji? Unaprijed hvala i pozdrav iz Zadra.

Prvo da ti odgovorim kako se trenutno u Evropi zavaruju pocinkovani limovi. Robotima, koristeci 0.8 mm ili 1.0 mm bronzanu zicu u klasi CuSi3, u argonu, u pulsu... I to je nacin kako mi u firmi zavarujumo limariju na nasim kolima. Aparat vredi 7000-8000 EUR, argon bar 2 puta skuplji od CO2, a zica CuSi3 kosta oko 20 EUR/kg... Kad se ima, moze se...
Pokusacu da ti odgovorim sto iz prakse a sto teoretski jer nikada crnom zicom, na hobi aparatu, u CO2 gasu nisam radio.

- Za debljine 0.7 mm -1.0 mm, prvi izbor je upravo 0.6 zica. Zica 0.8 mm ide od 0.9- npr. 1.3 mm (moze i vise ali nema smisla jer je bolje uzeti 1.0 zicu). Uz aparat koji ima podesavanje impedanse, u mesavini gasa, zica 0.8 mm, moze i 0.8 mm debljinu lima da odradi.
- Za zicu 0.6 mm, parametri su 2.5-3.2 m/min, i 17-18V, za CO2 gas. Za debljinu lima 0.8 mm, poceti sa 3.0 m/min i 17V, pa fino podesiti ako neko ima mogucnost. Brzina zavarivanja, tj brzina guranja pistolja, bi trebalo da bude 4-5 mm/s (ovo je teoretski podatak, nisam ga proverio u praksi). Pistolj guraj, nemoj da ga vuces.
- Protok gasa 6-7 l/min. Ako si u zatvorenom, dovoljno je 6 l/min, ako si napolju povecaj.
- Ne mogu na netu da nadjem sliku Varmig1400 ali pretpostavljam da ima bar 3 podesavanja napona. Moras da pitas nekoga ko zna tacno ili da vidis na plocici aparata koji je opseg radnog napona, pa vidi koliko podesavanja ima, pa napravi linearnu podelu. (ako pise 16-20V, a ima tri podeoka, sledi prvi je 16V, zadnji je 20V a srednji je izmedju tj 18V).
- Dizna i treba da viri van sobe za par milimetara za ovu vrstu zavarivanja, tzv zavarivanje kratkim lukom tj kratkom spojem. To ti smeta jer si jos uvek nevest pa sagorevas dizne, ali ima smisla jer je broj kratkih spojeva veci i manje je prstanje. Prepust zice treba da ti je oko 5 mm i plus koliki je luk. Dok vezbas, gledaj u rastopljeni metal i ovih 5 mm i pocni da ih kontrolises. Brzo ces ovladati vestinom.
- Gledaj da ne sastavljas limove vec da napravis preklop. Tako ces ih teze progorevati.
- Najcesce korisceni nacin da se izbegne progorevanje je zavarivati (ako se moze) u vertikalnom polozaju i to nadole.
- Probaj malkice ali samo malkice da setas cik-cik. Na taj nacin odvodis toplotu sa mesta zavarivanja. Ovo vazi kada imas suceoni sastav, tj kada ne mozes da napravis preklop. Dalje, postoji trik da zavarujes 5-6 mm, pa stanes 1 sekund, pa opet nastavis.
- Vac60 je OK zica, ja jedino ne preporucujem PIVU60.
- Ako koristis mesavinu gasova, dobices manje prstanje, manji unos toplote i laksu kontrolu rastopljenog metala i brze ces raditi. Rad sa mesavinom je sigurno bolji ali neisplativ za auto-limariju. Mozes da koristis argon iz jedne boce a CO2 iz druge ali ti treba mesac, koji kosta npr 500Eur. TO je je neisplativo. Gas koji bi unosio najmanje toplote bi bio onaj sa 4-5% o2 i ostalo argon. Oksidacija bi bila ogromna ali se pitam da li bi to i koliko stetilo ako prodjes brusilicom ili smirglom preko. Ipak je za ovu svrhu najjeftinije resenje CO2 gas.
- Aluminijum taj tvoj aparat ne moze da radi, a nerdjajuci celik ili ne moze ili tesko. Da ne elaboriram previse.
- Postoji nacin da kontrolises protok gaasa iako nemas protokomer na reducir ventilu, a to je dakupis protokomer u obliku staklene providne cevi, sa skalom i kuglicom u njoj. Mislim da kosta oko 5 EUR kod ovih sto prodaju gasove i opremu. Stavis tu cev na sobu pistolja, pustis gas i kolko ti podigne kuglicu ocitas na skali i znas gde si.
- Kao i svim zavarivanjima deformacije lima su neizbezne i kod MIG-a. To se donekle ublazava. Cestim pripojima (na svakim 20 mm), povlacenjem kratkih zavara npr ne duze od 15-20 mm. Mislim da je 15-20 mm u jednom cugu sasvim dovoljno, 40 mm je mozda previse. Dalje ako treba da zavaris npr 300 mm, podeli ih u segment od po npr 30-40 mm, pa zavaruj jedan ovde, drugi tamo itd. Strucno bi rekli zavaruj "povratnim korakom na preskok".
- treba da znas da maska nema funkciju samo da zatamnjuje vec i da filtrira ultravioletnu svetlost koja se ne vidi ali sagoreva i kozu i oci. Pitanje je kolko jeftina maska to radi dobro. Ali ako nisi profesionalac, verujem da je OK ta od 80 EUR, a u svakom slucaju je neohodna jer moras da vidis gde pozicioniras pistolj pri pocetku zavarivanja. Ko je profesionalac, taj ne treba da se igra sa svojim ocima, taj treba da kupi masku od 250EUR...
- Invertori stvarnu daju lepu struju zavarivanja, mobilni su, cak neki kineski i italijanski i jeftini... Ali i nepouzdani i kada se pokvare, niko ne ume da ih popravi. Mislim na ove jeftine. Oni skuplji, koji imaju korektne servisere su OK.
- Ukratko o TIG-u: namenjen je za limove 0.5 mm-2 mm. Potrebna je izuzetna vestina zavarivaca. Postupak je jako spor. Najveca prednost je estetika. Nije za auto limariju. Ko uspe da kontrolise TIG zavarivanje u vertikalnom i nadglavnom polozaju-a sto je cest slucaj sa auto limarskim popravkama, zaposlice se i raditi cevi visokog pritiska u bilo kojoj zemlji na svetu i tako ce zaradjivati grdne pare. TIG nije za amatere a MIG jeste 1. izbor za njih.

Mnogo ti hvala Dragane na detaljnom opisu. Sve to sam isprobao i u praksi i evo kako je bilo:
- napon sam podesio na 17-18 V
- brzina žice(0,6) mi je bila 3m/min
- pritisak plina po sluhu…..
- debljina lima cca 0,8mm

Ako vučem pištolj vari mi dobro (i vizualno i po sluhu) ali ga moram vuć brzinom od 5mm/sec jer mi u protivnom progorjeva, a ta brzina mi se čini dosta velika.
Ako smanjim brzinu žice počne puno prskat a o povećanju ili smanjenju voltaže nema govora jer je onda katastrofa.
Ako guram pištolj onda mi takođe prska ali mislim da znam radi čega ali nisam siguran.
Promjer dizne mi je 0,8 mm pa možda radi toga a i dizna mi je uvučena 3mm u sobu a ne izvan sobe. To nemogu korigirat nego ću izgleda morat uzet dužu diznu(ako uopće ima duža). Ova sad mi je duga 18 mm od navoja do kraja.One nisu skupe ali što misliš o tome dali bi to pomoglo jer si mi u zadnjoj poruci napisao :
Da je broj kratkih spojeva veci i manje je prstanje ako je dizna izvan sobe a to mi nije logično jer broj kratkih spojeva ovisi o brzini žice. A i onda bi pritisak plina trebao naštimat na veći nego sad jer udaljavam sobu od materijala.

Što se tiče invertora kod nas mu je cjena (varstroj) od 200 eura pa na dalje. Max debljina elektrode mu je 3,25 mm. Neznam jeli po prejeftino jer taj tip koji je vario kašiku od bagera je svoj platio oko 700 eura(rekla-klazala) i to je radio perfektno i to sa elektrodom od 3,8mm ali posle tog varenja mu se pokvario(ne znam o kojoj je tvornici riječ). Ja sam se uhvatio tog varstroja ali me strah kupiti ga jer ne znam kakve su kvalitete.

Pri guranju pistolja je manja penetracija tj unos toplote tj opasnost od progorevanja. Ugao pistolja bi trebao da bude 75-80 stepeni u odnosu na radni predmet. Ako je sam zavareni spoj dobar, tj ne moze se odvaliti cekicem, onda je malo vece prstanje i prihvatljivo.

Dizna mora da odgovara zici jer ako je veca ili ako je bila taman pa se pohabala, stvara se mikro luk izmedju dizne i zice koji dovodi do svakojakih problema.

Pri zavarivanju malim strujama u kratkom spoju, dizna bi po morala da bude van sobe 3 mm. Ako je unutar sobe npr 3 mm, ti moras da izbacis zicu van sobe jos npr 6 mm da bi uopste mogao da zavarujes. Sve ukupno duzina zice van dizne je oko 7-10 mm. A ako je dizna van sobe 3 mm, prepust zice preporucenih 6-7 mm dobija se sledeca prednost.

Na broj kratkih spojeva utice struja/amperaza a struja se ne podesava kod tzv CV (constant voltage) MIG aparata, kakav je tvoj i skoro svi ostali. Tako, kad povecas brzinu zice povecas i struju. Kad povecas prepust zice smanjis struju. Po zakonu fizike U=R x I=const. Posto si podesio napon na aparatu on je konstantan i odredjuje duzinu luka. AKo povecas prepust zice, povecavas i otpornost sistema, pa se struja smanjuje (tzv samoregulacija elektricnog sistema) a samim tim i broj kratkih spojeva u sekundi. I obrnuto, ali suvise mali prepust zice dovodi do topljenja dizne ili zavarivanje zice za diznu, zato mora da postoji minimalna vrednost pa je usvojeno iz prakse da je za precnik zice 1.0 mm, najbolji prepust 6-9 mm. Za tanju zicu, ove vrednosti su manje, pa npr za 0.6 zicu bi najbolji prepust bio npr oko 5-6 mm. Veci broj kratkih spojeva znaci da se odvajaju male kapljice i laksi je prenos kapi u rastopljeno kupatilo i time je prstanje manje. Zamisli da bacis mali kamen u vodu i posmatras prstanje. Bacis veliki i prstanje ce biti vece. Zato ti savetujem da nabavis duzu diznu 0.6 mm, a kada zavarujes, posmatraj rastopljeni metal i gledaj da ti je luk na prednjoj ivici tog rastopa i pokusavaj da odrzavas prepust zice konstantnim. I nemoj da se stidis, slobodno zavaruj sa obe ruke da bi imao bolju kontrolu nad pistoljem.

Sto se tice REL invertora, Varstrojevi aparati su hobby klasa i meni potpuno neinteresantni. Koliko znam:
- ne bije ih glas kao pouzdane i sposobne da izdrze duze vreme neprekidnog zavarivanja.
- Nisu otporni na prasinu kao konkurencija,
- Nisu otporni na padove i udarce kao konkurencija,
- Nisu otporni na slabu struju i skokove napona kao konkurencija,
- Imaju slabe intermitence.
Moj savet svima je kupiti invertor samo ako prodavci daju 3 godine garancije i imaju sopstveni servis i ako je u pitanju ugledna marka u svetskim okvirima (npr Fronius, Kemppi, Migatronic, Esab, EWM, Lorch, Lincoln-samo ako je iz USA).... Cena vrhunskih REL invertora, amperaze oko 150 A, u Srbiji je 500-700 EUR. Licno mislim da je to puno...

Kolika je cena aparata varstroj mig 2oo, dali bi mogao sa njim da vari profile i limove debljine 3-4mm?

Razmislio sam o tvojoj teoriji vezano uz dužinu žice od dizne do materijala. Kažeš da se većom dužinom žice povećava pad struje na toj žici i onda nije sinkronizirana brzina žice sa strujom pa žica npr dolazi brže nego se topi,tako sam ja shvatio. Mislio sam da mi je sve jasno ali onda sam se sjetio da na otporniku (žici) se stvara pad napona a ne pad struje. Pošto na mom aparatu povećanjem voltaže ( 4 podeoka) se automatski povećava i brzina žice to otvara nova razmišljanja i tako u nedogled…….
Tako razmišljajući sam se zapitao zašto se žica topi baš u dodiru sa materijalom a ne npr kod dizne…..
Kad smo već kod dizne juče sam kupio od 0,6mm promjera al dužine je iste kao i ona prije, 25mm. Meni bi trebala od 30 mm pa bi mi dizna izašla izvan sobe. Pogledao sam druge aparate tamo i svi su imali pištolj ko moj. Onaj tip kaže da ni nema većih od 25mm za žicu 0,6. ne znam,možda ni nema. A kako bi bilo da ja sobu skratim za tih 5mm dal je to pametno?
Što se događa ako plin previše otvorim, pošto on aktivno sudjeluje u varenju može li i to biti razlog prskanju koje nikako da sredim

Nabavio sam aparat za varenje ESAB-ULJANIK 400A A10MEC30 ,moze li mi neko reci sta sve ovaj aparat moze ?

_{[Ovu poruku je menjao MRAVIK SAMUEL dana 06.02.2008. u 23:32 GMT+1]}

max123
Nesto nije u redu. Na netu sam nasao sliku VARMIG 1400 aparata. Kao i svi drugi tzv CV aparati ima dve potpuno nezavisne komande. 1 za regulaciju napona, druga za regulaciju brzine zice. Da li si siguran da podesavas parametre dobro na oba prekidaca? Mozes li da prikacis fotorafiju prednjeg panela aparata da se jasno vide ta dva prekidaca i oznake oko njih?

Kod REL i TIG zavarivanja, sam zavarivac svojom vestinom regulise duzinu luka tako sto priblizi elektrodu (i smanji napon tj duzinu luka) ili malo podigne elektrodu (poveca napon tj duzinu luka). Na aparatu zavarivac steluje samo amperazu. Bez obzira na varijaciju napona, struja ostaje u principu kako je podesio zavarivac i zato se te konstrukcije aparata zovu CC masine (constant current).

Kod CV masina (constant voltage), a to su MIG masine, duzina luka je odredjena kako si podesio napon na aparatu. Ako pokusas da smanjis luk tako sto ces da priblizis zicu struja ce da se poveca sama i topljenje zice ce biti brze i vratice se duzina luka koja odgovara zadtaom naponu. Ako pokusas malo da odmaknes zicu, struja ce da se smanji da bi se zica sporije topila da bi se vratila duzina luka odredjena zadatim naponom. To se zove samoregulacija luka.

Posto je V=constant kako ga podesis na aparatu, ne mozes mu vise nista jer je konstrukcija masine takva, i zato povecanje prepusta zice dovodi do vece otpornosti i pada struje. To je nesto sto je nije moja teorija vec sustina MIG zavarivanja.
Zica se topi u dodiru sa materijalom jer se napravilo strujno kolo izmedju predmeta i zice. Kad priblizis zicu predmetu nista se ne desava jer je vazduh izolator i ne provodi struju. Ali kada pustis gas koji se lako jonizuje tj provodi struju i zatvoris strujno kolo i taknes zicom predmet dolazi do kratkog spoja, oslobadjanje toplote koja uzrokuje da se gas jonizuje i da potece struja od predmeta kroz gas do zice, tj kroz luk koji i provodi struju ali i oslobadja tolotu tj topi i radni predmet i zicu. Ako imas diznu 1.0 mm i zicu 0.6 mm doci ce do pojave mikro luka i na tom mestu koji ce unistiti diznu a pokvariti zavarivanje predmeta.

Sto se tice skracivanja sobe, ja bih je skratio. Najgore sto moze da ti se desi je da kupis novu diznu za 3 EUR.

Iako na papiru taj aparat moze da zavaruje profile 3-4 mm tako sto se podese parametri za brzinu zice precnika 1.0 mm na primer 6-7 m/min i napon 18-19 V pri Ar/CO2 mix, ja se ne bih usudio da tako radim bilo sta ozbiljno.

JEr na tim parametrima, verovatno ulazis u tzv krupnokapljicasti transfer koji je nepozeljan, a ako je u pitanju jos uvek transfer kratakim spojem, onda je apsolutno nedovoljno za korektnu penetraciju. Da bi dobio korektnu penetraciju potreban ti je sprej transfer a on je u podrucju 8.5 m/min, 25 V. Ovaj aparat to ne moze da izvuce.
Ne moze da radi ni punjenu zicu kojom ja radim deblje profile (deblje od 3.0 mm).

(Kratak spoj punom zicom dozvoljava zavarivanje u svim polozajima ali samo tankih limova. Npr zicu 1.0 mm koristim za zavarivanje limova max 2.0 mm. Sprejom, punom zicom, se moze raditi samom horizontalni polozaj. ALi sprejom se moze raditi u svim polozajima punjenom zicom, a penetracija punjenom zicom daleko prevazilazi penetraciju punom zicom pri sprej transferu... zato sam je pomenuo kao resenje...)

Hvala na odgovoru DragannBG.Kakva je razlika izmedju aparata Varstroj 160/180 supermig i varstroj 1805 osim u ceni koja je oko 25000 din?

Varstroj 1400 je isti kao i 1600 samo je slabiji 20A. Ali je zato jeftiniji za 130 eura.Kućište, pištolj i ostali djelovi su potpuno isti. Postoji još i 1600P a taj ima mogućnost obrtanja polariteta zbog varenja punjenom žicom. Ja nemam pojma što je to.
Ima 2 koluta za regulaciju: jedan je za brzinu žice a drugi valjda za napon. Na prva 2 podeoka je nacrtana žica i to ona 0,6 a na sljedeća 2 podeoka žica 0,8 ….i to je sve što piše.Prilično škrto.
Danas sam skratio sobu i sad mi dizna viri 3mm van sobe i moram priznat da se puno lakše i kvalitetnije vari.Trenirao sam na limu od 1 mm.Teoretske postavke napona i brzine žice su mi samo bili vodič ali najbolje se to nauči u praksi. Kad varim u komadu (dali je to sprej)onda mi se lim puno krivi pa varim pikujući.Vidio sam na internetu da bi takav var(svaki pik tj kapljica) trebao na površini imat onu rupicu od žice a meni ostane onako mala sisa prema gore,jel to ispravno?…………
Gledajući po internetu svugdje se vari sa diznom unutar sobe, jedino ja varim sa diznom izvan sobe,zar su svi drugi ludi?
Dragane jesi li ti eksperimentirao sa diznom izvan i unutar sobe i kakva su tvoja iskustva

Ovaj tip samuel je nešto pitao u svezi sa uljanikom i malo gledam po internetu pa mi se čini da su to aparati za industriju ali ja još nisam nikad vidio da ih ima negdi za kupiti. Nekad sam imao REL aparat uljanikov i bio je super a sad imam einhell a kao da ga nemam

Mozes li da slikas makar mobilnim telefonom pa da vidimo tacno sta pise na preklopniku za zicu. Na drugom prekidacu, za napon, koliko podeoka ima?

[/quote]Danas sam skratio sobu i sad mi dizna viri 3mm van sobe i moram priznat da se puno lakše i kvalitetnije vari.[/quote]
PUNO lakse i kvalitetnije? Ili mislis da je tako?

[/quote]Trenirao sam na limu od 1 mm.Teoretske postavke napona i brzine žice su mi samo bili vodič ali najbolje se to nauči u praksi.[/quote]
Praksa je neophodna. Nista bez vezbanja. Ali...
Postoje neki tzv kvaliteti zavarivanja koje neko negde propisuje. Npr, ode zavarivac koji se ovde smatra za majstora u Libiju, da zavaruje u nekoj njihovoj rafineriji. Daju mu nesto da zavari i on ne prodje... A prodju neki Pakistanci i Filipinci i on se cudi. Stvarno treba vezbe i vezbe i godine da se postane vrhunskiu TIG ili REL zavarivac. Ali postoji prica, a ja verujem u nju, da je dovoljno 10 radnih dana da se prosecan covek obuci da radi MIG zavarivanje i da prodje bilo koji zahtev za kvalitetom kada je celi u pitanju. Jer kod MIG zavarivanja, vestina manipulacije pistoljem tj cvrsta i mirna ruka ne vrede nista bez poznavanja procesa. I u onih 10 radnih dana nekoliko dana se trosi na teoriju procesa (na kojim osnovama pociva MIG zavarivanje i kako se sta steluje u praksi da bi se dobilo nesto).

[/quote] Kad varim u komadu (dali je to sprej)onda mi se lim puno krivi pa varim pikujući.[/quote]
Ne to nije sprej. Sprej je takozvani finokapljicasti prenos metala sa zice u metalno kupatilo, i desava se samo kada u gasu ima vise od 80%Argona a napon je preko 25, a brzina zice takodje velika. Deformacija tako tankog lima je neizbezna i to se resava fixatorima i cestim pripojima, zavarivanjem na preskok, pa i izuzetno kratkim spojevima. U tome ne gresis.

[/quote]Vidio sam na internetu da bi takav var(svaki pik tj kapljica) trebao na površini imat onu rupicu od žice a meni ostane onako mala sisa prema gore,jel to ispravno?…………[/quote]
Rupica je krater i kao takva je izvor koncentracije napona i najcesce su unutra zaostale prsline nevidljive okom. Moderni aparati poseduju tzv funkciju "crater fill" da se taj krater izbegne. Ko nema tu funkciju mora da je vestinom izbegne. Ima 2-3 nacina ali da se ne rasplinjavam. I prekomerno nadvisenje se moze izbeci, ali je bolje nego rupica. Negde bi taj zavar i bio odbijen zbog rupice...

[/quote]Gledajući po internetu svugdje se vari sa diznom unutar sobe, jedino ja varim sa diznom izvan sobe,zar su svi drugi ludi?
Dragane jesi li ti eksperimentirao sa diznom izvan i unutar sobe i kakva su tvoja iskustva[/quote]
Najveci promasaj koji ja vidjam kada negde odem je zavarivanje zicom 1.2 mm, u CO2 gasu na velikim naponima i brzinama zice. Ovo je tipican slucaj tzv krupnokapljicastog prenosa koji je u najvecem broju slucajeva besmislen.
Drugi veliki promasaj je zavarivanje transferom u kratkom spoju gde je prepust zice obicno oko 15-20 mm.

UVEK koristim diznu van sobe za oko 3 mm za struje do 130 A, a prepust zice je oko 7-8 mm (za zicu 1.0 mm u 82%Ar+18%CO2) . Zavari koje dobijam su LEPI na oko i sa penetracijom (nekad inspektori traze da se verifikuje tehnologija zavarivanja pa zavarene kontrolne ploce podvrgavaju prelomu), prstanja nema (nema onih kuglica) a i varnice su kratke i malobrojne. stvarno sam ponosan kako sve to lepo ispadne, a siguran sam da i ti mozes postici lepe rezultate, bez obzira sto neki aparati koje imamo kostaju 8000 EUR a ti radis sa hobby slabasnim aparatom.

ULjanik je radio aparate po licenci ESAB-a iz najboljih dana. Dan danas se ti aparati smatraju neunistivim ali pomenuti model ne poznajem.
Prepoznajem samo 400 A. Ne znam koja je najmanja amperaza ali pretpostavljajuci da je 30-35 A, moze se raditi sa celikom sve:
- tanki limovi kratkim spojem,
- debeli preseci sprejom punom zicom.

Ako ima 4 tockica, moze i punjenu zicu.
Ako ima 4 tockica, moze i aluminijum preko 3 mm debljine....

Kakva je razlika izmedju aparata Varstroj 160/180 supermig i varstroj 1805 osim u ceni koja je oko 25000 din?


Glupo mi da komentarisem nesto sto ne poznajem licno iz prakse.

Gledajuci njihove specifikacije na netu dolazim do zakljucka:
- radi se o aparatima koji mogu da rade i na monofaznoj i trofaznoj struji.
- Posto su ovo ipak slabi aparati, ne vidim potrebu za trofaznom strujom. Hocu reci, ne mogu da rade zicu 1.0 mm i 1.2 mm ni punjenu zicu uopste, pa se postavlja pitanje sta ce im velike struje zavarivanja koje su namenjenu sprej transferu, a oni niti imaju napon za sprej niti jake intermitence.

Zato bih se, gledajuci samo kataloske podatke, odlucio za jeftiniji osim ako postoji razlika u kvalitetu tj trajnosti/kvarljivosti. I koristio ga samo za tanke limove, za rad kratkim spojem.

Ima 400 Ampera regulacija 3X13 polozaja 3~Grec spoj, prigusnica za ravnu karakteristiku i tezinu odokalno oko 200 Kg
Trazio sam neke podatke i pronasao za ESAB dodavac zice http://www.murexwelding.co.uk/...nuals/MEC%2030,%20MEC%2044.pdf
Od Uljanika nisam nasao nikakve podatke (sajt im je na nivou turisticke razglednice).Jedino da pokupim neka iskustva i savete sa foruma.Zanima me sta ga cini toliko univerzalnim kad iz njega zraci samo sirova snaga?

Imali gde u Srbiji da se kupe Lorch co2 aparati?

_{[Ovu poruku je menjao egoran dana 07.02.2008. u 20:12 GMT+1]}

Sto bas Lorch? Bas me interesuje zasto se vezujes za marku?

Dragane ti da daješ instrukcije iz varenja bio bi bogat. Malo je ljudi koji će odati tajnu struke i ja sam ti zahvalan na tome.
A i svaki dan si tu snama zbilja pohvalno.
Maloprije sam vario i išlo je OK. Ovo je slika vara dužine 6 cm. Lim je debel 1mm. Ova boja oko vara odaje veliku temperaturu grijanja lima a i brzina vučenja pištolja nije konstantna. Zasad ne mogu bolje. Kad varim onda moram vuć žicu po rubu kupatila jer ako vučem malo brže onda mi prska a ovako ne.
Usporedio sam i varenje sa dužom sobom i var je lošiji. Zapravo i nije ako se pištolj skroz približi materijalu ali onda ne vidim variti.
Tu je i slika aparata. Bili bio ljubazan samo ukratko objasnit pojmove: penetracija,transfer,puna žica.

Nije mi bitno dali je lorsh,iskra,varstroj ili bilo koja druga marka .Problem je sto nemam trofaznu struju pa zato trazim aparat koji radi na monofaznu srtuju.Zato me interesuju aparati iskra210,varstroj 160/180 supermeg ili 1805, lorch m2060 ili neki drugi koji bi radio na monof. srtuju? Inaca se bavim bravariom, klasicna vrata,police, ormani,stolice i slicno.Tu su sve kratke duzine vara 40-50 mm.
Unarted HVALA!