MIG aparat za varenje-pomoc

Zaposlen sam u brodogradilištu 3.maj kao varioc gdje koristimo gotovo isključivo lincolnove uređaje sa dodavačima LF36 i LF37 i lincolnovu PPŽ i punu žicu sa 100% CO2 ili mješavima argona za visokolegirane čelike. Tehnolozi struke tvrde da su prema esabovim i froniusovim uređajima bolji, barem što se tiče profi aparata koji rade po cijeli dan i u svakakvim vremenskim uvijetima...
Inače lincoln electric daje trogodišnje jamstvo pa pretpostavljam da i SP 170-I ne može biti loš uređaj u svojoj klasi.

---

saznao sam i maloprodajnu cijenu za Lincoln Electric SP 170-I, kao što bi rekao Bing prava sitnica tj. 7700kn sa PDV-om što bi ga bilo 3-4 puta skuplje od ekvivalentnog Vrastroja...

---

Ako imaš volje i vremena
Otiđi na Viškovo u TreaTrade i tamo možeš sa ekipom strućnjaka i prezentera, isprobati kako radi SP 170I, sa inershild 0.9 žicom i punom žicom MIG i MAG ali i ostale Lincoln uređaje.
Jedino tako se možeš uvjeriti da taj uređaj ipak vrijedi novaca, te ga u toj klasi nemože niko nadjačati.
najbolje je probati - lakše je ocijeniti koliko vrijedi.
Prezentiranje rada uređaja za zavarivanje i rezanje je za tebe neobavezujuće šta se tiće kupovine.
Probaj pa nam javi rezultat.!
pozdrav od Damir

---

Volje imam al novaca nemam :D Morat ću si ipak kupiti nešto jeftinije jer nije lako zaraditi te novce.
p.s. Od njih sam i dobio navedenu ponudu.

---

Pozdrav.
Dragane, jedno pitanje. Da li možeš da mi nešto bliže kažeš o zavarivanju aluminijuma sa Mig-Mag aparatom. Takođe me interesuje i kakav je kvalitet aparata Italijanske fabrike Telwin. Čuo sam i da se za iole kvalitetnije zavarivanje aluminijuma moraju koristiti aparati od minimum 200 ampera.

Prvo da kazem da je zavarivanje aluminijuma potpuno poseban deo zavarivanja, a osim pulsnih aparata u principu sve je isto kao i 70-tih godina.

Elektrodama ili gasnim postupkom mozes postici zaptivanje neke prsline, pa cak i spajanje polomljenog dela, da drzi, ali sustinsko zavarivanje se moze postici samo primenom AC TIG zavarivanja ili pulsnog MIG zavaravanja ili MIG zavarivanjem u "spreju".

AC TIG i pulsni MIG aparati su jako skupi, pa cu ih preskociti. Njih kupuju samo profesionalci koji npr, prave camce, oblazu bazene ili krovove, montiraju nadgradenje na kamione, prave neke konstrukcije, zive od reparature itd...

Obican MIG aparat ima 2 tockica, i time se javlja problem pri dodavanju mekane zice sto za posledicu ima "naleplivanje" tj lose uvarivanje. Ovo se narocito odnosi na zice tipa AlSi5 koja se koristi npr za glave, blokove, kucista, kartere i druge vrste odlivaka, i za neke profile.

Ako obican MIG aparat ima 4 tockica ili napredno reseno dodavanje sa 2 tockica, onda se zavarivanjem "u spreju" mogu uspesno raditi legure aluminijuma samo preko 3 mm. U "spreju" se ne mogu raditi tanji delovi jer ce doci do progorevanja materijala.

A ako se koristi rezim "kratkim spojem", nema dobrog uvarivanja i takvi spojevi su vise kozmeticki, i ne mogu da nose neko opterecenje.

Da bi se zavario aluminijum debljine 3 mm potrebno je dobrih 130-150A za zicu precnika 1.2 mm (sa tanjim zicama postoji problem sa dodavanjem ako aparat ima 2 tockica). Razlog je veliko odvodjenje toplote aluminijuma. Aparat koji ima intermitencu 150A@60% obicno ima nominalno 200A i vise. Iz tog razloga postoji prica da je za zavarivanje Aluminijuma potreban 200A i jaci aparat.

Ako imas klasican MIG aparat probaj sa sledecim parametrima da zavarujes debljine oko 3 mm, zicom 1.2 mm:
-140 A, 20 V, 18 l/minuti cistog argona, guraj pistolj, ugao oko 75, prepust zice 12-15 mm, brzina vodjenja pistolja oko 12 mm/s. Pocni sa ovim parametrima pa doteraj finije po potrebi. U pistolju treba da bude teflonski ili najlonski buzir, a dizna bas za aluminijum...

I ne zaboravi, NIKAD ne zavaruj rezervoare i sl gde ima benzinskih i drugih isparenja.
Vidi:
http://www.dnevnik.co.yu/modul...amp;file=article&sid=28664.

Aparati marke Telwin su neka srednja klasa tj uopste nisu losi. Ako ocenjujemo sa 1-10 sigurno moraju da dobiju ocenu 7-8. Znam da su i neke engleske marke u stvari Telwin radjene po zahtevu, a nas partenr iz Italije u svojoj fabrici (laka industrijska proizvodnja) je nedavno izbacio stare raznorazne aparate i kupio sve od Telwina.

Znam da je malo off topic ali da ne otvaram novu temu...
Pre neki dan sam kupio CO2 aparat Lematec Lemamig 130 Turbo. Nisam jos stigao ni da ga probam, a nameravam da varim limariju na kolima (svojim) i jos po neke sitice. Za deblje profile bi i dalje koristio elektrolucni aparat.
Da li neko ima iskustva sa ovim proizvodjacem, ili jos bolje, mozda ima karakteristike ovog uredjaja.Na netu sam uglavnom samo pronasao da je Nemacki a ostalo/ I dont Sprehenzi Doich

Jesi li probao Lemamig?

Za limariju na kolima i slicno bi trebalo da je sasvim OK-dok traje. Nikad cuo za tu marku. Ne verujem da je nemacki.

Mozes li da ga slikas da vidimo kako izgleda?

Probao sam ga danas, i cini mi se da je sasvim solidan (posto prvi put koristim CO2). Vario sam neki malo deblji profil 2 i 3 mm i odlicno je ispalo.
Mislim da jeste nemacki, lik koji mi ga je prodao kaye da je kupljen tamo, a ono malo stranica koje sam uspeo da nadjem preko Googla su na nemackom.
Bice neka fotka uskoro.

Moze li neko da napise koliki je pritisak pune CO2 boce. Ova moja je trenutno na oko 25 bari (tako bar pokazuje manometar) a boca je inace od 5 l od PP aparata.

Jos uvek mi je taj Lemamig cudan. Mislio sam da znam sve nemacke proizvodjace, ali za njega stvarno nisam cuo.

Sto se tice gasa CO2-cist, nikad ga nisam koristio. Od pocetka koristim mesavine (mixeve). CO2 jeste puno jeftiniji ali mislim da se isplati koristiti skuplji gas (mnogo stabilniji luk, manje prstanje, bolje mehanicke osobine sava, mogucnost rada u svim transferima, mogucnost rada sa tanjim limovima bez progorevanja sto je jako bitno...).

Mi koristimo velike boce od 40 l, koje su punjene na 150 bar. Znaci 6000 litara u boci. Ako je potrosnja za zicu 1.0 mm od 13-16 l/min, recimo 15 l/min, moze se zavarivati non stop nesto ispod 400 min (nijednu bocu ne treba trositi do kraja jer tada postoji mogucnost uvlacenja vlage i ostalih stetnih materija, uvek treba ostaviti nekoliko bara). Mislim da jednu bocu mesavine 82Ar/18CO2 placamo 2300 din+ PDV (otprilike). To je oko 0.4 din/litri. Troskove prevoza nemamo jer nam gas dovoze do firme...

Pretpostavljam da imas reducir ventil sa manometrima. Ako nemas kupi, mislim da je cena 3500+PDV za inostrane a koliko ovaj domaci proizvodjac prodaje ne znam.

I kupi pravu bocu... Ne svidja mi se to PP boca. Mala boca od 10 litara na 150 bara ima 1500 litara. Ako za zicu 0.8 mm trosis 10-11 l/min to je oko 140 min non stop zavarivanja.


_{[Ovu poruku je menjao DragannBG dana 18.10.2007. u 22:05 GMT+1]}

Evoo fotke...

MOJA ISKUSTVA

Evo da se i ja prikljucim temi koja je jako interesantna


U mojoj firmi postoje 2 aparata za MAG zavarivanje koje trose struju od 400 i 500 A respektivno
a pohranjuju se zicom od 1.6mm i 2.4mm. Prvi koristimo za zavarivanje lima, cevi i ostale bakagije (#4m i vece)
Drugi sluzi za reparaturno navarivanje pohabanih delova visoko produktivnih rudarskih masina. Interesantno je
da raditi sa strujom od 320 A zahteva dodatnu zastitnu opremu jer mala izlozenost dela tela zracenju izaziva
opekotime ( srecom kod hobi aparata zracenja tog inteziteta nema). Zica za navarivanje je FLUXODUR 62 i veoma je
dobra. I da ne zaboravim aparati su proizod najbolje firme u Evropi ESSAB. Takodje imamo i tiristorske pretvarace ovog proizvodjaca koji su fenomenalni (CADDY Profesional kostaju oko 3000 e). Nisam hteo da pravim nikakvu reklamu, ali kada
bi kupovao za sopstveni biznis ne bi se mnogo dvoumio.
poz.

---

Razumes li cemu sluze ona dva prekidaca ne kojima pise 1-2 i min-max?

Ja svo vreme radim na synergic digitalnim aparatima koji su napravljeni da bukvalno idioti mogu bez problema da ih koriste.
Prosto se iz menija izabere debljina materijala, vrsta materijala, precnik zice i gas, a aparat sam izabere parametre (napon i brzinu dodavanja tj amperazu).

Na aparatima kao sto je tvoj stvar postaje komplikovanija, tj predstavljaju izazov kako ih podesiti i izvuci maximalno kvalitetno zavarivanje. Prvo treba proveriti brzinu dodavanja zice preko potenciometra sa oznakama 1-10. To uradis ovako:
- Stavis potenciometar na 1, pa uzmes stopericu i pritisnes dugme na pistolju da zica pocne da izlazi. Posle 5 sekundi otpustis dugme na pistolju i izmeris koliko je zice izaslo. Npr ako je izaslo 0.12 m, sledi 0.12 m x 60 s /5 s=1.44 m/min,
- To isto uradis i za 2. obicno je brzina dodavanja linearna pa ce brzina biti oko 2.9 m/s.
- proveriti i za druge brojeve na skali.

Pretpostavljam da prekidac 1-2 se odnosi na napon.
Onda za tanje limove (do 1.2 mm npr) treba staviti 1, a za deblje 2.

Pretpostavljam da se min-max odnosi na prigusenje tj impedansu tj dinamicku karakteristiku aparata.
Onda bi za tanje limove trebalo staviti min a za deblje max.

Ostala podesavanja bi se odnosila na izbor precnika zice (za tvoj aparat 0.6 mm, 0.8 mm i 1.0 mm), vrstu gasa, protok gasa, odredjivanja prepusta zice, podesavanje brzine dodavanja prema precniku zice i debljini lima, nacin vodjenja pistolja.

Gas preporucujem 82%Ar/18%Co2,
Protok gasa 1.2-1.5 x precnik zice (ako je zica 1.0 mm, sledi 12-15 l/min),
Prepust zice 9-12 mm (tj 7-9 mm+duzina luka).
Za brzinu dodavanja bi trebao da imas tabelu gde se brzina dodavanja odredjuje prema debljini.
Kao neko pravilo je da za tanje limove guras pistolj (zavarivanjeforehand tj ulevo), za deblje vuces (zavarvinaje backhand tj udesno).
Dizna za zicu treba da bude nova, cim se pojavi ovalnost ili ostecenje, menjaj.

Probaj pa javi je li ide perfektno!

Hvala ti za ove detalje, pretpostavljam da ce da mi olaksa rad, cim budem dopunio bocu. Ako moze neko da mi javi na PP gde mogu u Bg da napunim bocu mesavinom argona i co2, ili samo co2.
Javicu kako ide, ali sam siguran da za neke bolje rezultate mora malo da se uvežba ruka.
Sto se tice onih prekidaca, otprilike si u pravu si za podesavanje. Na aparatu je tabela, ima 4 podesavanja (kombinacija min,mah i 1,2), koji menjaju izlazni napon i maksimalnu struju. Do sada sam radio samo na maksimumu, posto na ostalim podesavanjima nista ne desava, (mislim da je prekidac 1-2 neispravan)


Da li se ovo odnosi na duzinu zice koja viri,tj koliko bi otprilike trebao da bude udaljen vrh dizne od mesta koje varim ? Cini mi se da kag je udaljen vise od 7-8 mm pocinje da prsti. Mozda zato sto bi je boca pri kraju, videcu kad je napunim.

treba mi pomoc kod kupovine co2
kakvi su DECA MIG MAG ?
KONKRETNO DECAMIG 5250 . CENA MU JE 1100€

Da li moze neko da mi preporuci na PP gde u BR mogu da zavarim aluminijum. Radi se o vrlo malom varu na pumpi za gorivo, koju sam morao da izbrusim na jednom mestu, nakon sto mi je pukao sraf prilikom zamene(naravno po starom dobrom Marfijevom yakonu - preterao sam). Ne treba nista da se spaja, samo da se doda malo aluminijuma po povrsini. Ako ima nekog na forumu ko bi to mogao javite se , hitno je.

Vlasnik firme koja ih zastupa je politicka licnost i neka drzavna preduzeca su na taj nacin i dobila te aparate (Deca). Kolege koje znam iz tih firmi nisu bas najsrecniji sa njima.

U svakom slucaju pogledaj intermitence tog uredjaja, koliko se secam prva primedba onih koji su dobili aparate ove firme je da su ocajne. Nemoj da te zavede max deklarisana amperaza vec kolika je amperaza pri 100% intermitenci. Uporedi to sa nekim drugim proizvodjacima i po ceni i po performansama.

Vec duze vreme pratim ovaj forum,pa vidim da tu ima strucnjaka!
Moje pitanje je sledece:dali neko moze da mi kaze tj. napise,teorijiski kako treba da bude podesen CO2 aparat marke Varstroj od 160A,nedavno sam ga kupio,cisto za kucne poslove,imam par godina iskustva sa varenjem CO2,ali nijedan nije bio hobi aparat!
Ne kazem da ne znam da varim,nego me zanima koliko odstupa teorija i praksa!
Znaci zanima me brzina zice na svaku jacinu posebno(4),inace koristim zicu 0,8mm!
Unapred hvala na odgovorima!



p.s.-mnogo zanimljiva tema!

Pozdrav

Pa zavarivanje se stvarno zasniva na naucnim osnovama, ali... Ono sto je svima jasno jeste da je poenta u kolicini toplote kojom se topi i zica i materijal koji se zavaruje. Formula je (kolicina toplote)=(napon) x (jacina struje) x (vreme dejstva elektricnog luka). Ostalo se vec odnosi na teoriju jonizacije prostora izmedju zice i osnovnog materijala, zatim stabilnosti luka itd.

Medjutim, praksa i teorija u zavarivanju su cesto dva razlicita pojma! Nije slucaj samo kod nas nego i u svetu da postoje profesori/doktori i sl koji ce sa ushicenjem nerazumljivim terminima objasnjavati zavarivanje elektronskim snopom ili vec nekom egzotikom koja i u najrazvijenijim zemljama cini 0.00..% svih zavarivanja.
Kada doticnog upitate kako da podesite parametre da punjenom zicom zavarite fixnu cev od obicnog celika, ali da prodje npr radiografsku kontrolu, verovatno nece znati. Gotovo sigurno nece znati gde su "cake" tj kriticne situacije i kako ih resiti. Slicno je i u mnogim drugim "problemima". Sto je najgore to gotovo niko ne zna, ni prodavci zica, aparata itd. Oni koji to znaju su izgleda samo samouki koji su sami probali sve i svasta i na kraju dosli do poente.

Kada sam studirao na masinskom fakultetu, postojao je predmet "programiranje" gde smo ucili Fortran 4. Dobijali smo i neke dobre ocene, a o koriscenju racunara niko veze nije imao. Kao kada bi neplivac ucio neplivace da plivaju ali na suvom. Ne mogu ni da zamislim koliko bi bolje bilo da su nas odmah ucili Windowsu, Officu, Autocadu itd, a sto smo sami morali da naucimo.

Na isti nacin zavarivanje je po meni praksa. To se ne uci u skolama. Jasno je da teorija mora dobro da se poznaje, cak i vise nego dobro ali ako inzenjer/zavarivac ne ume sam da podesi sve parametre i sam isproba nekoliko mogucih varijanti, tu od zavarivanja nema nista.

MIG zavarivanje podrazumeva znanje procesa i kontrolu tog procesa, a ne guranje pistolja i odrzavanje luka. Kod REL zavarivanja a pogotovu TIG-a vestina zavarivaca je od kriticne vaznosti, dok kod MIG-a najbitnije je znanje! U tom smislu ne samo ja, vec na internetu srecem ljude koji su takodje pokusavali sve i svasta i na kraju sublimisali svoje probe u neko znanje. Sto je najbolje od tog znanja, prakticnog, se stvarno moze lepo ziveti tj zaradjivati i zato svima objasnjavam da je zavarivanje lep i perspektivan posao, a MIG je najlepsi postupak od svih (po meni).

Kontrola proces u MIG zavarivanju (sa postojecim aparatom) podrazumeva:
- izbor vrste zice prema osnovnom materijalu,
- izbor precnika zice prema debljini materijala,
- izbor transfera prema debljini materijala i mogucnostima aparata,
- izbor gasa,
- protok gasa,
- izbor i fino podesavanje brzine zice i voltaze,
- odredjivanje prepusta zice,
- pozicioniranje "dizne" u odnosu na sobu,
- izbor polozaja zavarivanje (ako je to moguce), smera zavarvianja i plana zavarivanja,
- ugao pistolja u odnosu na radni komad,
- guranje ili vucenje pistolja? njihati ili ne?,
- brzina vodjenja tj unos toplote?
- prigusenje tj impedansa.
- jos neke stvari tipa predgrevannje, fixiranje komada, vrsta spoja (suceoni, ugaoni, preklopni...) itd

Dobar deo ovih stvari se mora ili samostalno prakticno nauciti ili saznati negde. Gde, to nije problem samo kod nas nego i u svetu.

Da napravim mali elaborat uzimajuci u obzir mali MIG aparat 160 A i 0.8 mm, zicu.

- Aparat je napravljen za zavarivanje celicnih limova i sl, max debljina lima 3.5 mm, a sa zakosavanjem ivica i uz vise prolaza i debljine do 6 mm. Postoji opasnost od loseg stapanja zice i materijala kod vecih debljina od 2.0 mm. Prakticne preporuke idu da se 0.8 zica koristi za debljine od 1.0 do 1.6 mm,
- Za celicne obicne limove, zica bi trebalo da ima oznaku ER70S-6 (oznaka po americkom standrdu). Uzimati samo "fino" motane zice (navoj do navoja) i ako se primeti da se bakar ljusti sa zice, nikad je vise ne uzimati. Proizvodjac u principu nije bitan ali treba uzimati one jeftinije ali ne bivseg domaceg proizvodjaca (bakar se ljusti, precnik nije konstantan itd).
- zica 0.6 mm ide za materijale 0.8 mm do 1.2 mm. Sa njom cesto ima problema pri dodavanju jer je tanka. Inace najuniverzalnija zica je 1.0 mm, pa 0.8 mm, pa tek 1.2. Kod nas je najcesce koriscena 1.2 mm sto je velika greska. Ovde je aparat ogranicen na 0.8 mm.
- cist CO2 je najjeftiniji ali i najtopliji i daje najnestabilniji luk. Najuniverzalniji je 82%Ar+18%CO2. Najmanje toplote ce dati 95%Ar+5%O2. Samim tim ce za tanke limove gde postoji opasnost od progorevanja biti najbolje uzeti mesavinu gde se unosi manje toplote i luk se mnogo lakse moze kontrolisati.
- ovaj aparat ce raditi samo u "kratkom luku"-mali unos toplote-odlican za tanke limove, nepodesan za deblje materijale. Sprej transfer se ne moze posticu u CO2 gasu.
- protok gasa, grubo prema precniku zice. 0.8 mm treba 7-8 l/min, 1.0 mm=8-10 l/min. Eventualno dodati malo gasa ako postoji promaja itd. Ovaj protok je za "kratak luk".
- sa osnovnog materijala ukloniti boju, prevlaku cinka, rdju i ostalo.
- brzina dodavanja se meri m/min, a oznake na aparatu 1-2-3-4-... ne oznacavaju brzinu u metrima. Mora se uz pomoc stoperice i metra izmeriti brzine za svaku poziciju. Obicaj je da je za jedan podeok brzina 1.5-1.8 m/min. Neka bude 1.6 m/min.
Za 0.8 zicu, uz CO2 gas pocetni teoretski parametri zavarivanja bi bili (brzina zice/voltaza):
*debljina materijala 0.8 mm: 1.8-2.2 m/min/16V,-uz rizik od progorevanja-1 podeok za brzinu zice,
*debljina materijala 1.0 mm: 2.3-3.0 m/min/17V-prvi podeok,
*debljina materijala 1.2 mm: 2.6-3.5 m/min/18V-drugi podeok,
*debljina materijala 1.6 mm: 3.2-5.4 m/min/19V-drugi ili treci podeok,
*debljina materijala 2.0 mm: 3.8-6.3 m/min/20V-treci ili cetvrti podeok
Sledi da ce se koristiti najcesce prva 3 podeoka za brzinu zice za debljine 0.8-2.0 mm.
- prepust zice tj rastojanje izmedju dizne i radnog komada 8-10 mm. ako je krace postoji opasnost da se usled nepaznje zica zavari za diznu. Ako je vece, bice vece prstanje i slaba zastita gasa.
- za ove male struje, dizna bi trebalo da viri 2-3 mm van sobe.
- tanje limove je pozeljno postaviti tako da se zavaruju vertikalno nadole. Deblje treba zavarivati u horizontali.,
- u principu pistolj je najcesce nagnut 75 stepeni u odnosu na radni komad.
- kod tankih limova, suceonih spojeva, gurati pistolj, a kod debljih limova pogotovu ako je ugaoni spoj, vuci pistolj.
- brzinu vodjenja mora da sprovede i koriguje onaj koji zavaruje. Kod tankih limova je orijentir je 8 mm/s, kod debljih 4 mm/s...
- kod tankih limova se ne njise pistolj vec se samo povlaci a po potrebi i prekida zavarivanje pa nastavlja (maltene kao tackasto) a kod debljih se vrsi njihanje radi boljeg provarivanja.
-prigusenjem/impendansom se odredjuje brzina porasta struje posle kratkog spoja. Ima smisao smanjenja prstanja kao i unosa toplote. Za deblje limove staviti vece prigusenje a za tanke manje. (pod uslovom da ovaj aparat ima kontrolu impendanse).
- deblje limove treba zagrejati gasnim plamenom, najbolje propan-butanom iz obicne kucne buce (palmenik za surenje se kupuje posebno).

Proveri sam sve ove "esencijalne varijable" pa donesi neki svoj zakljucak i podeli iskustvo sa nama. Jasno je da je svaki aparat specifican i lepo je znati njegove mogucnosti u odnosu na teoriju.

Puno ti hvala za ovaj opsirni elaborat,ovo je vise nego dovoljno!
Sad pravac radiona,pa da se uporedjuju parametri!

Jos jednom HVALA!