Toplotna pumpa - grejanje, teorija, uredjaji

Da li je neko radio spoljašnju izolaciju zidova mineralnom vunom,
ali ne u sendvič zidu, nego umesto stiropora. Ideja mi je da će duže
trajati, makar tako kažu, a da je efekat isti ili bolji.
Naravno ako nije drastično veća cena radova.

Koliko sam ja pratio cene, mineralna vuna je 3 puta skuplja od stiropora (za istu debljinu), a nigde je nisam video u redovnoj prodaji nego treba da se naruci.
Dalja racunica kaze da ode vise lepka, jer se maze cela povrsina koja se lepi na zid. Koliko sam shvatio treba da se namaze i prednja strana slojem lepka da se grundira povrsina, pa tek onda ide drugi sloj lepka u koji se utapa mrezica, pa treci sloj da pokrije mrezicu. Tako da je to jos vise lepka...
Tiple idu sa metalnim klinom a ne plasticnim, koji su opet malo skuplji.
Posla ima relativno vise (nanosenje lepka i teze secenje), zato verujem da majstori napljacuju vise rad po m2 nego sa storoporom.
Dakle nesto jest skuplje a po slobodnoj racunici nebi trebali ukupni radovi da izadju vise od 150% u odnosu na stiropor (mada ne znam pravi odnos). Nevidim da je iko radio na privatnoj kuci, mada svi nesto spominju (ko kaze da je koristio, stavljao je u sindvic zidove).

Termoizolacioni efekat treba da je slican ako se koristi ista debljina materijala (stiropor vs. mineralna vuna). Minaralna vuna je odlican zvucni izolator, tako da je u bucnim sredinama ovo velika prednost, ali u mirnom stambenom kvartu, sumnjam da ima vrednosti, jer vise buke udje kroz prozore (vise provode buku) nego kroz zidane zidove.

Na kraju price dodje TRAJNOST. Svi o tome pricaju (ukljucujuci proizvodjace) ali nikakvih konkretnih podataka nema. Svi samo kazu - trajnije, ali bez ikakvih argumenata. Ja koliko sam razmisljao nevidim bas nesto trajniju fasadu sa mineralnom vunom u poredjenju sa stiroporom, ako je ova druga uradjena po propisu. Par stvari koje mi padaju napamet koje bi isle u korist mineralne vune, a mogu se desiti na fasadi sa stiroporom su:
- Ako udari lopta ili recimo padne bicikl na stiropornu fasadu moze da je osteti.
- Ako popuca (ili otpadne) vremenom zastitni malter (zajedno sa lepkom) sa dela fasada, onda tu propada stiropor pod uticaje UV zracenja.

Drugo nesto mi nije palo napamet, dakle ako zid kuce nije deo skolskog dvorista, nego privatnog, ja tu nevidim neku veliku prednost da se ide sa mineralnom vunom.

U NS u "Uradi sam" cene su:
Stiropor 17g: 230din/m2
Stiropor 12g: 190din/m2
Mineralna vuna, rolna od 24m2, debljina 5cm, 79din/m2
Mineralna vuna, rolna od 9m2, debljina 10cm, 155din/m2
Ko nema izolaciju na tavanu ima lepu priliku jer ovo nikada nije bilo jeftinije: za 1896din pokrije 24m2 vunom od 5cm. To se vrati kroz uštedu već predstojeće zime.

---

Ovo se za tavan slazem i ja. Najjeftiniji oblik izolacije. Razvuce se po
tavanu i nikakvih dodatnih slojeva.

Samo ovo je mekana vuna a ne tvrdo presovana, tj. nesluzi za spoljnu
izolaciju zida (demit fasada), moze se samo koristiti u sendvic zidovima.

Malo sam se raspitivao za cenu vune
čini mi se da je u Uradi sam kamena (tvrdo presovana)
vuna od 10 cm oko 410 dinara/m2.
Kad sam tragao za stiroporom, nisam uspeo da pronađem
10cm od 17g ispod 430 din/m2.
Ispada da je vuna još jeftinija, al što neki kažu ići će
više lepka.

Bas sam pogledao trenutni katalog "Uradisam" koji sam nasas na netu. I naisao na ove dve vrste kamene vune, pretpostavljam da su obe Knauf i za jednu kaze da je "kamena vuna pod classic" (KR POD CLASSIC), a za drugu "kamena vuna S" (KR S).

"S" kosta 205din/m2 5cm, dakle 410 din/m2 za 10cm debljine
"POD CLASSIC" kosta 565 din/m2 za 5cm sto znaci 1130 din/m2 za 10 cm

"KR S" je mekana vuna koja se isporucuje u plocama a ne u rolni i koristi se za ispune, ali ne i za samo nosecu izolaciju. Knauf jos ima i FKD-S koji se koristi za samonosece fasade i to je tvrdo presovana vuna, a neverujem da se ono "S" odnosi na ovaj proizvod. Posto nisam u Srbiji, nemogu da proverim da li je to bas to (deluje malo zbunjujuca ova slika preseka zida), jer ako se radi o KFD-S onda je ovo odlicna ponuda...

I jos ova mekana Knaufova u rolni se prodaje trenutno u Metrou po 187.62 din/m2 za 10 cm sto mu dodje doplo jeftinije od ove gore "S"



_{[Ovu poruku je menjao dmax dana 13.07.2012. u 20:50 GMT+1]}

Pozdrav svima od novajlije na ovom topiku.

Pratim temu sa velikim interesovanjem već duže vreme, a kako mi dugoročno planiranje izgradnje kuće ulazi u ozbiljniju fazu, imao bih neka specifična pitanja vezana za grejanje toplotnom pumpom vazduh-voda i radijatorima.

Da ne objašnjavam sada detaljno, zbog kompromisa u raznim preferencijama ukućana samo navedena kombinacija dolazi u obzir. Grejanje treba u zimskom periodu da bude u stanju da kuću zagreje i do 28 stepeni, što isključuje zidno i podno grejanje (molim samo da se ne razvije sada diskusija u smeru, koja je temperatura prijatnija ili zdravija), "duvanje" vazduha ne dolazi u obzir, što isključuje fan-coil-e, te mi kao jedina opcija ostaju radijatori (i dodatni troškovi za klime zbog hlađenja leti).

Nekoliko osnovica. Planiran objekat će biti oko 140m2, prizeman. Predviđena struktura izolacije: izolacija spoljnih zidova: 29cm blok, 16cm fasadni stiropor, izolacija krova/tavanskog poda po 16cm fasadnog stiropora između rogova (znači 2x16cm prema prostoru u kome se živi), izolacija poda 10 cm A150 tvrđeg stiropora, izolacija temelja 5 cm XPS (ili, ako tehnički izvodljivo, bi preferirao 10cm A150). Stolarija kvalitetna, ali umerenije cene (u sadašnjem stanu imam dobro iskustvo sa Meethfenster, iako ih dosta pljuju, a za Rehau neće biti finansijskih mogućnosti). Sitan detalj: pušačko domaćinstvo sa čestim provetravanjem, pa čak i na -15. Objekat će imati dva brojila, na koja treba da se rasporedi potrošnja energije i smanji ulazak u crvenu zonu.

Elem, da pređemo na konkretna pitanja. Nakon dužeg praćenja ovog i drugih foruma u zemlji i inostranstvu, te listanja flajera i zvanja raznih prodavaca/montera, nekako mi se iskristalisale dve varijante Daikin Altherma High Temperature i Fujitsu Waterstage High Power, oko 11kw obzirom na dobru izolaciju. Bitno je da mogu da izguraju visoku temperaturu za radijatore i da rade (koliko-toliko) efikasno i do ekstremno niskih temperatura. Ukupno, na kraju ostaje Altherma HT kao (teoretski) najbolje rešenje,ali, na žalost, i sa najvećom cenom.

Da li neko ima praktična iskustva sa navedenim klimama ili poznaje još neke proizvođače/modele, koji zadovaljavaju navedene uslove ("teranje" radijatora i efikasan rad do -25). Da li, eventualno, vredi razmatrati varijantu TP, koja daje niži izlaznu temperaturu vode a da se to izjednači većim brojem rebara radijatora (odnosno širim panelima, što je bliže finansijskim mogućnostima). Obzirom na željenu temperaturu prostora do 28 stepeni, nisam siguran da li je to moguće, odnosno da li je moguće bez pokrivanja prevelikih površina zidova radijatorima.

Da li alternativno vredi razmatrati kombinaciju povoljnije toplotne pumpe, na primer Midea, uz veću površinu radijatorskih panela i dopunu za ekstremno hladne dane u vidu kotla na pelet? Pošto nisam iz struke, nije mi jasno kako takva kombinacija uopšte da se poveže i da li prebacivanje režima može uopšte da se nekako automatizuje. Midea + Termomont/Termec na pelet izađu manje nego Altherma HT, ali ostaje pitanje ostalih troškova i manjeg komfora/jednostavnosti.

Obzirom da ispadi struje u dragoj nam državi nisu retkost (a lokacija gradnje će biti na još "stabilnijoj" periferiji Beograda) planiram i back-up varijantu napajanja. Elem, pumpa kotla i elektronika može sigurno neke vreme da se tera na kamionske/traktorske akumulatore, ali nisam siguran za toplotnu pumpu. Pretpostavljam da bi za nju morao da planiram i neki agregat oko 5kw.

Sledeće pitanje se odnosi na toplu vodu za domaćinstvo i na bafer. Prednost toplotne pumpe je mogućnost instalacije centralnog bojlera od 300l (ili većeg). Ono što mi nije jasno je kako ta priča funkcioniše leti, kada TP treba da radi samo da bi domaćinstvo imalo toplu vodu. Da li je to uopšte isplativo? Što se tiče bafera, video sam klasične koncepcije sa kotlom i baferima od preko 1.000 litara. Oko TP se uvek vide samo bojleri za sanitarnu vodu od 300l. Da li koncept bafera u kombinaciji sa TP ima smisla i ekonomske opravdanosti? Mislim da grejanje vode u baferu po jeftinijoj struji ima i te kako smisla, ali se to u kombinaciji sa toplotnim pumpama nešto ne viđa. I da li tehnički može da se poveže i bafer i bojler za sanitarnu vodu na isti sistem, samo sa različitim izlazima?

Eto, imam dosta pitanja, neka su možda i naivna/glupa, ali nisam iz struke, a moram da precizno isplaniram troškove izgradnje kuće i grejanja pre nego što se uopšte upuštam u avanturu. Da nema restrikcija u finansijskim sredstvima - znao bih šta ću, da nema nužnih kompromisa zbog ostalih ukućana - stavio bih 4 velika Tadirana i dve kaljeve peći i mirna Bačka, ovako ostaje problem da se nađe optimalni kompromis između potreba i mogućnosti.

Zahvaljujem unapred na svakom odgovoru, mišljenju, sugestiji, a nadam se da ću u nekoj fazi i u nekim pitanjima i ja moći nekim korisnim odgovorom da doprinesem.

Pozz

Gubici kuće (ako stvarno staviš navedenu izolaciju) su oko 4.5kw/h na -20. Ne vidim šta će ti onda TP od 11kw. Treba precizno izračunati, ali je ovo blizu.
Većom površinom radijatora smanjuješ temperaturu vode i povećavaš efikasnost TP.
Ako stvarno staviš takvu izolaciju, veličina radijatora će biti smešna (ukupno oko 70-90rebara, zavisno koju temperaturu polazne vode hoćeš, na spoljnih -20 polazna voda je 40-45*C: u ralnom radu 90% zime temperatura polazne vode je oko 30-35*C). Ako se opredeliš za panelne (mnogo manje vode u sistemu) imaš i tip 33 (obično se koriste tip22, ali tip 33 je sa 3 ploče, deblji su ali kraći za istu snagu). Više će te koštati majstor (naplaćuje po grejnom mestu) nego radijator.
Sa takvom izolacijom, ni za 3 života nećeš uštedeti razliku u ceni od neke kineske do brendirane TP. Treba da potrošiš oko 3-4000kwh struje za celu zimu. Suviše si mali potrošač da bi to bilo isplativo.
Samo uzmi olovku i računaj.

---

Nisam te razume, da li kazes da na 28 stepeni ne moze da koristi podno i zidno ili ti neces zbog nekih svojih razloga?

Po svemu što sam pročitao i raspitao se, sistem zidnog odnosno podnog grejanja je u nekoj normalnoj koncepciji predviđeno za ostvarivanje optimalnih 23 do eventualno 25 stepeni sobne temperature pri temperaturi vode u sistemu od 45 stepeni. Jača izlazna temperatura vode, kako su mi rekli, ne sme da se koristi u sistemima podnog/zignog grejanja, a i ovih 45 je navodno maksimum. Na sajmu građevine pretprošle godine sam obišao nekoliko štandova koji su predstavljali same sisteme zidnog grejanja i većina su mi rekli da je 28 stepeni sa tim sistemom teško ostvarivo, a na jednom štandu su izjavili da nema problema, samo mora odgovarajuće da se dimenzionira zidna površina koja služi grejanju, uz naravno specijalan malter, mrežu, etc, da zidovi ne bi popucali. Nisam pamtio imena firmi, ova zadnja je bila distributer neke, čini mi se, nemačke firme, i okvirna cena bi bila 55+ Eura/m2 zida. Tada sam uradio neku grubu računicu i ispade da je ta varijanta skuplja od panelnih radijatora (čak i ako se uračuna cena dodatnih klima uređaja za hlađenje). Tada je bila veoma skromna ponuda tih sistema (neka firma iz Subotice, jedna iz Novog sad, i tri iz Beograda), a dalje tu temu nisam ni pratio.

Pored problema cene, ne bih baš po ceo jedan zid u svakoj sobi žrtvovao pitanju grejanja a i ne želim da razmišljam o eventualnom pucanju zidova. Takođe mi ne odgovara kopanje zidova u eventualnom slučaju problema sa cevima. Jednom kada objekat bude završen, ne želim više ikakve majstore da vidim u kući, izuzev za redovno održavanje TP.

@akiro

Necu previse da ulazim u tvoje zahteve o 28 stepeni, samo da ti postavim par pitanja.

Da li znas koja je temperatura zidova u prostoru gde sada imate "28" stepeni koje ocekujes u novoj gradnji?
Elem, da li pricas o vazduhu koji je 28 stepeni sa temperaturom ambijenta tj. okoline od 28 stepeni ili o subjektivnom osecaju 28 stepeni?

Pitam te da ti otvorim oci na sledece: Ukoliko je neko navikao na 28 stepeni u vazduhu koje pokazuje termometar sa temperaturom zidova od 19 stepeni, isti osecaj ce biti ako je vazduh 23 a zidovi 22!

Pricas o super izolaciji i molim te da ne zaboravis da od termomentra iscitanih iz vazduha 28 nije uvak 28 kao ni 23 sto nije 23!

Racunam da se navodis dosadasnjim iskustvom i da nije kasno da kupis jedan laserski merac temperature i da premeris temperaturu zidova u prostoru u kojem si siguran da termometar prikazuje tih 28 stepeni. Iznenadices se!

Takodje, po pitanju cestih provetravanja, ukoliko su zidovi akumulirali toplotu ili su izvor iste, 2-3 minutna promaja izvetrava stambeni prostor bez da temperatura zidova bude znacajno poremecena te se takoreci direktno po zatvaranju vrata/prozora temparatura uskladjuje na prvobitno stanje.

Pozz, ne zelim da se mesam u zivotne navike ikoga, samo pokusavam da pomognem sa mozda jednim uglom gledanja koji nisi imao pod lupom.

// CBC

---

TP u varijanti High Power/High Temperature/koje god ime bilo/... ne možeš dobiti sa manjim snagama. A meni je ujedno i veoma bitno da sistem radi i na -25 i to efikasno. Znam da se radi o ograničenom periodu godišnje, ali mi je zadnja zima negativan indikator. Takođe ne želim da opterećujem prostor dodatnim elementima grejanja/dogrevanja, bilo da su uljni/električni radijatori, kamini/peći, whatever. Kada bi Kinezi nudili TP, koje rade i na ekstremnim temperaturama efikasno i koje daju izlaz vode sa višom temperaturom, brendirane TP možda ne bih ni razmatrao. Razlika u ceni nije zanemarljiva. Daikin dere sa cenama, ali nisam nešto video alternativu pod istim uslovima.

Isplativost je relativno pitanje. Meni je isplativo da se celu zimu, po bilo kojoj spoljnoj temperaturi, šetam po kući u beach opremi (t.j. majica i šorts) a da to ne plaćam 400 Eur mesečno (mart, a ostali između 200 i 300), kao što je sada slučaj. Isplativo mi je da leti unutrašnja temperatura bude prijatna, a da ne palim non-stop klimu (kao što je trenutno slučaj) jer smo svi u kući alergični na klime. Pri tome i sada na stanu imam neku izolaciju (5cm fasadni stiropor spolja, 20cm siporeks, 3 cm stiropora iznutra) međutim to ne daje zadovoljavajuće efekte (u potkrovlju sam, a sam krov ima samo 10cm mineralne vune, a i nisu svi delovi zgrade izolovani, tako da hladnoća verovatno kroz zidove vuče sa donjih spratova, gde stanari nisu hteli da urade izolaciju). Isplativo je i da imam pouzdan sistem grejanja, o kome ne moram previše da razmišljam i gde ne moram da izigravam Peru ložača. Tako da ne računam grejanje kao investiciono pitanje, već kao pitanje rešavanja određenih problema i životnog komfora. Problem je, naravno, kao i uvek, u raspoloživim sredstvima.

Ako ti je poznata TP, koja radi efikasno i pouzdano do -25 pa makar i sa nižom izlaznom temperaturom (što bi nadoknadio većom dimenzijom radijatora), otvoren sam za sve sugestije. Nisam gadljiv na kineske sprave. Šta misliš o kombinaciji Midea TP sa Termomont kotlom na pelet sa automatskim dovodom? Cenovno, to je negde oko Fujitsu High Power-a, a upola jeftinije od Daikin HT-a. U težim zimama, to je verovatno i najbezbednija varijanta (pogotovo što pumpa za kotao može da se tera i na veći akumulator u slučaju nestanka struje, a TP zahteva verovatno malo jači (i skuplji) agregat).

Da li neko ima uopšte praktičnog iskustva sa kineskim toplotnim pumpama? Ako kompresor mora da se menja na svake tri godine, pitanje je, koliko je cena stvarno niža. Imao sam nišku klimu 18-icu sa inverterom, i pre par godina je na -18 stvarno odradila posao sa grejanjem, ali joj je vek bio kratak ( manje od tri godine). Garancija ukinuta, jer me nije drao ovlašćeni servis za čišćenje klime, morao sam da platim novi kompresor. Ukratko nakon toga je elektronika crkla, celo leto su je popravljali pa nisam imao klimu u dnevnoj sobi kada je bila najpotrebnija, i na kraju sam ih oterao u pm i bacio tu klimu. Cena je bila sa ugradnjom negde oko 550 Eur, dok bi me takav Tadiran koštao tada oko 900 Eur. Da sam tad imao para za bolje rešenje, verovatno bi još uvek uživao u toj klimi.

Ukratko, nisam gadljiv na kineske ili druge no-name TP, ali bih voleo sigurnost da one ne povlače za sobom i neke neželjene nuspojave.

Moram priznati da nisam o tim detaljima razmišljao. Činjenica je da, pored spoljašnje, imam i unutrašnju izolaciju (mada ne na svim površinama). Što se tiče temperature od 28 stepeni, žena mi je zimogrožljiva i merio sam nekim termometrom sa buvljaka kada je dostignuta temperatura, na kojoj mi ne kuka. To je bilo 28+.

Probaću sa laserskim meračem temperature iduće zime (ne verujem da ću dotle pokrenuti nov objekat), pa ću videti šta kaže. Mene ne zanima objektivna temperatura prostora ili zidova već subjektivno zadovoljstvo ukućana ( a da to mogu da platim).

Ono što jeste bitno je da se u startu postigne željeni cilj - za kasnije korekture teško da će biti sredstava i živaca. Zato i razmatram u startu takvu izolaciju, koja će na planiranom objektu suma sumarum biti oko 10k Eur, što predstavlja ogroman izdatak. Bitno je da sam sa time 20+ godina miran. Isto želim i sa sistemom grejanja.

Zahtev od 28*C je OK. Spominješ duplo bolju izolaciju što znači da bi te zima koštala duplo manje, verovatno oko 500evra na struju. Investicijom od 6000evra u TP možeš da uštediš 300evra/godišnje. Ne postoji TP koja će raditi sledećih 20 godina da bi sebe isplatila. Hoću da kažem da u tvom slučaju ne postoji ekonomska računica koja opravdava investiciju u TP.
Ne postoji izolacija koja može da održava +25 u kući kada je napolju +40. Izolacijom samo odlažemo izjednačavanje temperatura. Čovek zrači oko 400w/h, a sa četvoro u sobi je to lepih kilovat i po. Mora da radi klima.
Subjektivan osećaj ćeš poboljšati finom regulacijom temperature a posebno vlažnosti vazduha. Sadašnji osećaj ti je loš jer 3cm stiropora iznutra sprečava akomulaciju temperature u siporeksu pa se dešava da se soba brzo zagreje, a klima je brzo ohladi, pa onda gasiš klimu jer će se sama ugasiti tek za 2*C, a za 15 minuta opet je treba upaliti. Zato se izolacija stavlja sa spoljnje strane objekta. Imaš velike oscilacije temperature što bi ublažila inverterska klima.

---

Mene je ove godine period novembar do mart koštao oko 1.400 Eur. I to nije ceo stan od 90m2 bio ravnomerno grejan u svim periodima dana. Dnevna soba tokom dana i uveče do 00h-01h (klima i/ili kvarcna), spavaća soba samo tokom noći od 00h (TA peć + kvarcna, jer ne koristimo duvanje TA peći zbog prašine i čestica staklene vune), a radna soba povremeno (kvarcna), kupatila su se grejala kroz ostali prostor i samo nekoliko puta dnevno za tuširanje palilo grejanje kupatila, hodnik bez grejanja. Sve u svemu, ogromne pare za veoma slab komfor. Jeste da je uvek prostor u kome trenutno boravimo bio i pregrejan, ali ostatak prostora mrka kapa. Pri čemu sam ustanovio da uključivanjem TA peći (4.5kw), nezavisno što se puni u periodu jeftine struje, potrošnja dramatično skače.

Iznos od 500 Eura na struju za celu zimu, koji ti pominješ, bi smatrao gotovo poklonom (daljinsko grejanje za ovaj prostor bi izašlo više od toga). Međutim, sama izolacija ne rešava sve. Ostaje pitanje ravnomernog grejanja CELOG prostora. Imao sam u bivšem stanu etažno na struju 24kw uz Fonditalove aluminijumske radijatore plus malo velikodušniji razvod cevne zmije kroz pod (ispod plivajući pod 5cm Heraklita). Komfor je bio neprevaziđen, međutim kupac stana mi je kasnije potvrdio da su i računi za struju postali neprevaziđeni. Zato me i interesuje etažno grejanje na TP. Znam da bi sa ovakvom izolacijom mogao prostor da grejem sa po jednom žicom kvarcne i na -5. Ali pomnoži to puta pet prostora u novom planiranom objektu (5x600w) plus grejanje kupatila (bar još jednom 600w, a biće dva kupatila) pa dođeš na 3,6 do 4,2 kw. I to bez hodnika. Na to sve dolaze bojleri u kupatilima i kuhinji. Ulazne investicije bi, naravno, bile neuporedivo manje, ali isto tako i komfor a za potrošnju se bojim da bi bila veća nego sa TP.

Zato i ne postavljam pitanje da li TP ili ne, već da li postoji način da se izbegne preskupi Daikin HT uređaj, a da ostvarim isti nivo sigurnosti i efikasnoti na ekstremno niskim temperaturama i isti komfor en generale. Kako god da okreneš mi sleduje ulog od 6k, bilo da je jača TP, bilo da su 4-5 velika Tadirana plus bojleri i grejanja kupatila, bilo da je Midea TP plus kotao na pelete (u ovoj zadnjoj varijanti bi morao da zidam i eksternu kotlarnicu, jer ne želim da mi kotao bude u okviru kuće). Bitno mi je da postignem traženi komfor i sigurnost za ekstremne hladnoće a da izbegnem Althermu HT, koja sama košta 10k. Bez nje bi celo grejanje nekako sklopio do 10k suma-sumarum, a sa njom puta 1,5 do 2 što ne mogu ni da sanjam.

BTW, na budućoj lokaciji se uvodi i gas. Ne znam kako stoje stvari sa gasom - cena samog kotla, budući razvoj cene ruskog gasa (koji je otprilike na Zapadu jeftiniji nego kod nas, toliko na temu bratske ljubavi) i, na kraju, bezbednost sistema. U Nemačkoj sam video etažno grejanje na gas, kotao greje i sanitarnu vodu na protočnom principu, ljudi žive maksimalnim komforom. Jedino ne znam cenu. Mnogi Vojvođani, koji se greju na gas, kukaju na enormne cene. Da li je tu u pitanju samo nedostatak izolacije, ili je jednostavno i cena gasa kod nas nenormalna.

Tako da ostaje pitanje - ima li pod datim zahtevima jeftinija alternativa Althermi HT i da li vredi razmatrati Mideu TP uz neku dopunu za ekstremno hladne dane. Eh da, i eventualno pitanje gasa. Još jednom napominjem da ne razmatram priču investiciono, odnosno kad će mi se TP isplatiti, već da li mogu sve svoje potrebe da upakujem u iznos od maks. 10k (sa sve radijatorima i instalaterskim radom), a da me kasnije u eksploataciji zbir energenata (struja, gas, whatever) ne izađe više od maks. 100 Eur prosečno mesečno u zimskom periodu. Sve to sa navedenom dobrom izolacijom (koja pri tome i nije nešto posebno u odnosu na novije zapadne standarde).

I da li neko zna troškove održavanje TP na duže staze, t.j. redovno održavanje, u kojim periodima eventualno treba nešto popravljati ili menjati, etc. Na žalost, u ovoj zemlji niko nije siguran za buduće tekuće prihode pa je pitanje troškova održavanja TP i njene trajnosti veoma relevantno.

I još jedno pitanje, posredno vezano. Ako se navedena izolacija perfektno odradi i zaštiti (ne govorim o Bavalitu, već o nekoj plastificiranoj varijanti) i ako je stiropor praktično kompletno zaštićen od dejstva okruženja, kolika može da bude trajnost takve fasade? Zanima me idealni slučaj i prosek.

Izvinjavam se na možda glupim pitanjima i upornom ponavljanju, ali tražim najbolje i najtrajnije rešenje u datim parametrima. Zahvalan unapred za sve odgovore.

_{[Ovu poruku je menjao akiro dana 15.07.2012. u 02:40 GMT+1]}

Da li si gledao ponudu firme Alfa Klima iz Knjazevca? Znam za jedan proizvodni pogon i jednu privatnu bolnicu u Novom Sadu koji koriste njihove pumpe vec duze vreme. Sigurno preko 10g., a bice da je sad vec i blizu 20g (bilo mi je to aktuelno pre par godina pa sam zaboravio te detalje). Pricao sam sa ljudima direktno i nisu imali nikakve probleme. Obe organizacije su privatne, uspesne i poznate u Novom Sadu. Pretpostavljam da bi ti u Knjazevcu i naveli te a i neke firme u BG kod kojih bi mogao proveriti pouzdanost sistema.

Onih 500evra/godišnje je za objekat koji ti planiraš (140m2 sa najavljenom izolaciojom). Tebi treba nešto manje od 9000kwh za zimu. Odakle ćeš ih uzeti (grejači, TP, gas, pelet) je tvoj izbor. Ako uzmeš TP onda ti treba oko 2.5 do 3 puta manje struje. Ideja nije grejanje na kvarcne peći, ti planiraš radijatore? To "jedna šipka" nije računica.
Za komfor je jako važna ujednačenost temperature i ne smeju postojati hladne prostorije. Sve se mora (podjednako) grejati. To što upališ grejanje u kupatilu samo pred tuširanje podigne temperaturu na termometru ali je u kupatilu subjektivno vrlo hladno jer su pločice hladne (zrače hladno i nedaj Bože da se leđima nasloniš na neku). Samo gledaš što pre da pobegneš.
Za gas će ti reći oni koji ga koriste. Ja sam ga koristio od 93 do pre 3 zime i ne palim ga više. Problem je kvalitet i korekcije na temperaturu.
Više izvora grejanja (gas, struja, loženje) imaju starije kuće jer im se vremenom isplatilo za jednu zimu da investiraju u peć (tolika je bila disproporcija u ceni energenata). Ta vremena su prošla. Sada planirati dva izvora grejanja ima smisla samo zbog sigurnosti (ja se loženja kao rezerve i nekoliko m3 drva neću nikada odreći; neka je to u dvorištu pa neka ne treba; takva nam država, jer sve ostalo može da nestane iz nekog razloga).
Na Zapadu niko ne projektuje TP kao jedini izvor grejanja. TP treba da zadovolji oko 80% potreba za energijom i svakako se ne očekuje da radi dobro na -25*C (tamo preovladava vazduh/voda ali sistem voda/voda ne zavisi od spoljnje temperature). Oni na -7*C uključuju drugi vid grejanja jer im je struja ispod -7*C drastično skuplja pa i to postaje preskupo. Mi to, za sada, nemamo.
A koju kupiti? Znamo da je Mercedes dobar, pouzdan, bezbedan ali košta i malo ko ga vozi. Većina vozi srednju klasu i ona odrađuje posao, zar ne? Ako zanemarimo ekonomsku isplativost - moraju se ubaciti neki novi kriterijumi (imidž, statusni simbol, najsavremenija rešenja, vrhunska bezbednost) i treba to platiti.

---

"Laserski termometar" ustvari meri infracrveno zracenje, a laser je dodat samo da se dobije preciznost merenja tako sto se crvena tacka (od lasera) usmeri na tacno mesto merenja.

Moja kuca jos nije izolovana samo je po tavanu rasireno 10cm staklene vune. Zimus kada posle nekoliko dana od -20 sam merio temperature zidova (sa uredjajem sa slike, koji meri -32 to +380 C). Mi isto volimo toplo, tako da je unutrasnja temperatura na 1m od poda 26 stepeni. U tim okolnostima temperatura na donjem dele spoljnjeg zida je bila 12 stepeni. Temperatura u gornjem delu je 19 stepeni (na 10cm od plafona), a na prostoru od 5cm do samog plafona je oko 17 stepeni, sto je direktna posledica hladnog mosta jer je ploca izolovana samo od gore a ne i na spoljem zidu sa strane.

Lepo se "ocrtalo" serklaz iznad prozora. Na njemu sam merio 17 stepeni a oko njega 18 stepeni. Posto smo ovu kucu kupili, nisam bio siguran kako je ugradjen serklaz (sirina i visina) i ovako se lepo videlo. Hteo sam da odredim serklaze u polupodrumu koji hocemo da preuredimo u stambeni prostor, ali posto se on negreje, nema takvih razlika izmedju betona i cigle, pa je svuda merio oko 2 stepena (napolju nekoliko dana -20).

Za plafona sam zaboravio mere, ali se isto lepo videlo da je uz ivice hladniji, u sredini topliji, dok je iznad gasne pecke ubedljivo veca razlika u stepenima.

Imamo jos i jedna losa balkonska vrata, koja cemo zamenuti tek kada zavrsimo sve radove po kuci i tu se oseti kako duva ispod njih. Merenje temperature na podu 30 cm od vrata (keramicke plocicice na betonskoj ploci koja se pruza napolje kao terasa) je pokazivalo 5 stepeni, to mu dodje kao odlicno podno hladjenje.

Čuo sam za njih, ali nisam znao da rade TP vazduh-voda. Hvala. Proveriću njihovu ponudu.