Re: I posle tridesete sa roditeljima (Izvor: B92)1. smeta im ali finansijska situacija ne dozvoljava samostalan zivot...njih ne mogu da krivim
2. smeta im to ali su se navikli... nemam komentar
3. ne smeta im to i super im je... uzasno
Ja imam 23 godine u junu 24, i zivim sa kevom i 20-godisnjim burazerom. Do pre par godina cak je i bilo ok, ali sada se ujedamo. Koliko god da nam je stan veliki, nikako nemamo onu privatnost koju bi smo voleli.
Naravno ne mirimo se sa tim, i verovatno cemo uskoro ziveti odvojeno. To je po meni sasvim ok. period za potpuno osamostaljenje.
Ja razumem ljude koji zbog finansijske situacije moraju da zive za roditeljima. Sto se mora nije tesko. Znam neke ljude koji su se ozenili u ranim 30-tim i do tada su ziveli sa matorcima, ali su se kasnije ipak snasli.
Iskreno ne mogu da se setim nekog primera da neko koga znam pripada primeru no1
Upoznao sam par puta ljude koji su u situaciji da zive sa roditeljima u porodicnoj kuci, cak imaju i decu, smeta im, zeleli bi svoju "slobodu" mogu i finansijski to sebi da priuste, ali jednostavno navika je cudo.
S'druge strane moj prijatelj, momak u srednjim tridesetim, sa svojom suprugom vec 10 godina zivi u svom stanu, znaci ne sa roditeljima, i oni su taj stan prodali, malo su pozurili, i nisu uspeli da nadju drugi stan u koji bi se uselili. I zbog toga su jedno vreme, oko pola godine mozda malo vise morali da zive u kuci sa supruginim roditeljima. Koliko god se trudili da im to ne smeta, smetalo mi je. Prijatelj mi se cesto zalio da ih suprugini roditelji tretiraju kao da su jos deca, govore im ono u fazonu, nemojte da ostajete do kasno, i tako to. Na svu srecu sada zive u svom novom stanu, i super im je, dobili su i bebicu.
Imam drugara (ustvari poznanika) '73 godiste koji zivi sa svojim matorcima. On pripada primeru no3. Super mu je. Keva kuva, cisti, on odsljaka nesto, ima za dzeparac (u 33 godine raditi za dzeparac...pa to je ludilo), ima besplatan krov nad glavom, sve mu je cisto, ispeglano, bole ga q. da se zeni, 'vata "klinke" 10-tak godina mladje, i ono kao "ceo svet je njegov". Znaci zivot... "ma ludilo je". Ali kad se jednom bude osvestio shvatice da nema ni kuceta ni maceta, a vec je zreo covek koji treba da formira porodicu. On cak i ima sansu da ima svoj stan, ali ga bas briga za to. Njemu je trenutno "super" i on "uziva". I naravno cudi se meni, zasto hocu da zivim sam, a pogotovu se cudi zasto hocu da radim za sebe, to mu je ne shvatljivo.
Da budem iskren i meni je do pre par godina bilo ne shvatljivo da ce mi se javiti zelja da zivim sam ali eto javila mi se, vecini se to javi pre ili kasnije, mali broj je onih kojima se nikad ne javi ta zelja za potpunom samostalnoscu.
Sta ce biti za 5 meseci vise niko ne sme ni da predvidi,ali ako dozivimo 6-ti mesec vi cete biti nas nezamenjiv covek
