Teorija Relativnosti

Srki, poenta je u McKrackenovom "zajedljivom" razmišljanju, njegovom podcjenjivanju matematike osnovne škole i u ovoj slici: , i u ovoj slici , nakon isteka vremenskog intervala t' od početka širenja svjetlosnog talasa u svim pravcima i smjerovima iz početne tačke (P) brzinom c u vakuumu. PC = ct' = CC' = CS' , PC' = 2ct', PB = K°K' = vt' , PS' = 2vt', BC = PO₂ = l₀ = ct₀ , S'C' = 2l₀ = 2ct₀ = AB = A'B'. Sve po zakonu puta (koji učimo u sedmom razredu osnovne škole).

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 19.02.2006. u 15:08 GMT+1]}

Da ne ispadne da vas ogovaram (iza leđa), na www.fakat.ba upravo sam poslao poruku:Na www.elitesecuruty.org ne uspijevam , kod onih najaktivnijih diskutanata , usaglasiti se o značenju pojmova: opšte, posebno, pojedinačno i kojem pojmu dati prednost u logici.
Kad navedem c je broj, onda to ima šire značenje od c je brzina.
Kad kažem c je brzina, onda to ima šire značenje od c je brzina svjetlosti.
Kad kažem c je brzina svjetlosti, onda to ima šire značenje od c je brzina svjetlosti u vakuumu.
Isto to odnosi se i na n = c/v = 1/cos α.
Ako napišem neki matematički iskaz i on zadovoljava sve moguće opšte posebno i pojedinačno koje umijete osmisliti, trebamo li ignorisati značenje takvog matematičkog iskaza? Na primjer: vt/ct = cos α , u svim mogućim opštim, posebnim i pojedinačnim slučajevima. Trebamo li ignorisati značenje (u svim mogućim opštim, posebnim i pojedinačnim slučajevima koje umijete osmisliti) značenje „relativistički faktor“ = sin α?
Studenti, posebno oni koji su položili logiku (na bilo kojem studiju), pomozite mi u borbi protiv „okamenjene pameti“ (moje ili tuđe, sasvim mi je svejedno). Uključite se.

O detekciji

Pre nego što pređem na prikazivamje mog eksperimenta koji treba da pokaže ispravnost ili neispravnost STR ili PSSS moram da održim obećanje koje sam dao po pitanju detekcije svetlosti. Ovo pitanje mi je predstavljalo najveći problem, a i sada
predstavlja jer izuzev Mesbauerovog efekta malo ko govori o procesu apsorpcije svetlosti odnosno o detektorima, njihovoj «građi» i procesu detekcije uopšte.
Glavni prigovor mojoj PSSS zbog kojeg sam gotovo odustao od te prepostavke sastoji se u sledećem:
Prema PSSS sledi da izvor svetlosti emituje poseban spektar za svaki inercijalni sistem u skupu inercijalnih sistema čije su granice definisane ekstremnim vrednostima brzina spektara u odnosu na izvor. Budući da u tom skupu ima beskonačan broj inercijalnih sistema sledi da izvor svetlosti treba da emituje beskonačan broj spektara odnosno beskonačno veliku energiju. Ako, međutim, izvor emituje konačnu količinu energije onda ona mora biti podeljena na beskonačan broj inercijalnih sistema – što bi značilo beskonačnu deljivost energije.
Ni jedno ni drugo, naravno, nije moguće.
Međutim, pokazalo sa da to nije ni potrebno!
Činjenica da telo koje se kreće ubrzano zauzima između dva vremenska trenutka, (ma kako oni bili bliski) beskonačno mnogo brzina omogućava rešenje ovog problema. Akceleracija i taj vremenski interval mogu biti proizvoljno mali, ali uvek ostaje činjenica da telo prolazi kroz beskonačan broj inercijalnih sistema.
Ma kako bio velik neki beskonačan skup brzina koji je ograničen ekstremnim brzinama on se može podeliti na konačan broj beskonačnih podskupova koji su ograničeni svojim ekstremnim vrednostima.
U sledećoj poruci prikazaću detaljnije moj model detekcije, koji bi takođe trebalo eksperimentalno ispitati.

Milane

Svaka dobronamerna primedba je dobrodošla u bilo koje vreme. Uostalom i sam vidiš da postoje poteškoće koje po ovoj pretpostavci treba rešiti. Ako smatraš da PSSS ne rešava neko pitanje onda je bolje da ga što pre izneseš pa da se ne zamlaćujemo kojekakvim «falš» pretpostavkama.

Modelom detekcije koji prilažem uz ovu poruku objašnjava se kako se može detektovati svetlost iz bilo kog inercijalnog sistema koji pripada beskonačnom ograničenom skupu inercijalnih sistema iako makroizvor emituje konačan i ograničen skup brzina svetlosti.
Malo me zabrinjava trodnevna “tišina” na ovom forumu.

Očekujem kao i ostali da zaokružiš tumačenje PSSS.Čini mi se da primjedbe mogu
samo smetati.Ako je sa ovim modelom detekcije ugrubo zaokružena ideja,i nema nešto još bitno dodati,postaviću neka pitanja.

---

Pa nemamo sta da ti prigovorimo. Sve sto smo imali da prigovorimo smo i uradili. Procitao sam tvoju teoriju i lepo se slaze sa Majlsonovim ogledom i samo imam zamerku koju sam imao i ranije a to je da nema objasnjenja dilatacije vremena u GPS satelitima i nema objasnjeno krivljenje prostora koje moze da se opazi kod pomracenja sunca...I naravno jos uvek cekamo predlog eksperimenta koji bi dokazao tvoju teoriju.

Evo konačno prikazujem i dugo očekivani eksperiment, koji bi trebalo da pokaže nešto više o prirodi svetlosti, njenim brzinama i detektabilnosti. Eksperiment nije «izvođački» već je prikazan principijelno. Ako ga neko nekad bude izvodio moraće da smisli kako će ga napraviti.
Ovaj eksperiment je principijelno drukčiji od svih do sada izvedenih. Razlika je u tome što su dosadašnji eksperimenti (ako se izuzme obojena i polarizovana svetlost)
uglavnom izvođeni sa ukupnom svetlošću sa makroizvora. Ovim eksperimentom se izdvaja jedan uzan skup brzina svetlosti u kome ne mogu postojati brže ili sporije svetlosti od onih koje su određene graničnim vrednostima tog skupa i sa takvim skupom se eksperimentiše, a ne sa ukupnom svetlošću. U tome je ta principijelna razlika.
Mogući su i drukčiji eksperimenti na primer sa udaljenim vasionskim objektima na kojima se nešto događa (Supernove, zvezde promenljivog sjaja i sl.). Oni su mnogo jednostavniji od ovog terestričkog. Ukoliko se pokaže da PSSS važi onda će se moći vrlo precizno određivati udaljenosti do takvih objekata.

Ovo bi bilo uglavnom sve što bi se principijeno moglo reći o PSSS. Mislim da kvantitativni prikaz ove pretpostavke nema mnogo smisla pre nego što se kvalitativno dokaže njena valjanost.

Pitanja i «napadi» (koje zaista ne smatram napadima) su poželjni da bi se videlo da li ova pretpostavka već logički može biti demantovana, s tim što te primedbe moraju imati logički ili eksperimentalni osnov.

Srki

Bilo bi dobro da detaljnije postaviš pitanja koja se odnose na «dilataciju» vremena i «zakrivljenost» prostora jer može da se desi da ti odgovaram na nešto što me nisi pitao. Mislim da me razumeš.


Greška: na gornjoj slici treba manju dužinu označiti sa h₂ t.j. razmak između donje ivice otvora B i gornje ivice otvora A










_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 28.02.2006. u 09:25 GMT+1]}

Ne upadajte u Ajnštajnove logičke zamke! Razmišljajte originalno! Svjetlost, sa svim svojim (poznatim i ne poznatim) atributima, nije nužan uslov za formiranje ili izmjenu naših shvatanja prostora i vremena. Tačno? Ne tačno?

Možda bi se ovakav uređaj mogao i realizovati.Pravljeni su već neki
za mjerenje brzine svjetlosti pomoću rotacionog diska i obrtnog
ogledala.
Svjetlost ima neke osobine koje bi morala PSSS uklopiti.Spominjao
sam već doplerov pomak.Ta pojava je uočena i mjerena,nema tu sumnje.
Ispada nekako da monohromatski izvor svjetlosti naprimjer zeleni,emituje
i plavu koja se kreće manjom brzinom od c,a i crvenu koja ima veću brzinu
od c.Ima li Dane neku ideju kako ovo objasniti.Kako bi to izgledalo na onom
uređaju za provjeru PSSS?

---

Ključna izjava ovdje je "nepoznati atributi".Samo "poznati atributi",eksperimentalno
provjereni se nužno moraju uklopiti u shvatanje prostora i vremena.Ako neke
od atributa tretiramo kao hipotetske,tada je i shvatanje prostora i vremena u
koje se ovo uklapa takođe hipotetsko.(Tačno? Netačno?)

---

Upotrijebio sam sintagmu „poznati i nepoznati atributi“ svjetlosti, jer vjerujem da ljudske spoznaje o svjetlosti (još) nisu konačne. Veliki dio (sadržaja, suštine, značenja,...) pojmova stičemo u prvim mjesecima našeg života – intuicijom , kao prirodnim procesom spoznaje. Uvjeren sam da taj prirodni gnoseološki proces nije u suprotnosti sa najdubljim zakonima prirode i ljudskog mišljenja, te ga kao takvog pokušavam odbraniti od iskrivljenih postavki „najvećeg genija čovječanstva“ i njegovih sljedbenika.
Pojam vrijeme usko je vezan za pojam promjena, a pojam promjena je mnogo širi pojam od pojma kretanje. Pojam kretanje je širi pojam od svih oblika kretanja u fizici, a elektromagnetne promjene, i kretanja izvedena iz tih promjena, su tek jedan uži dio („podsistem“) sveopštih promjena i kretanja u prirodi. Formiranje pojmova vrijeme i prostor nismo stekli na fizičkim sadržajima vezanih za svjetlost i njene atribute, te ih i ne trebamo isključivo vezati za svjetlost ( Šišmiš, ili slijep čovjek ima sasvim pravilne i korektne spoznaje o prostoru i vremenu).
Ključni dio prethodne poruke je u sintagmi „svjetlost nije nužan uslov“ za formiranje pojmova prostor i vrijeme (pa prema tome ne može polagati nekakav prioritet ni u tretiranju tih pojmova, a pogotovu ne može biti osnov za potrebu mijenjanja ljudskih shvatanja pojmova prostor i vrijeme stečenih intuicijom).
Oprosti na ovom širem uvodu (mada smatram da ni ovo nije dovoljno „okamenjenoj pameti“, površnim umovima) prije tvoje sintagme . Naravno da je odgovor – DA. I na drugi dio (izjava: „Ako neke od atributa tretiramo kao hipotetske, tada je i shvatanje prostora i vremena u koje se ovo uklapa takođe hipotetsko“) odgovor je – DA, ali bi ti mogao biti konkretniji i navesti „hipotetske atribute“ koje uočavaš u STR.
Prethodnu poruku poslao sam zbog „spektra brzina“ od – do , i još ponečeg što je Dane napisao, te molim da ga ne zapostavimo.

Milane to je pravo pitanje!




Ja mislim da po PSSS “nekako ne ispada”

Kod monohromatske svetlosti moramo pretpostaviti da elementarni izvori emituju samo jednu određenu frekvenciju u odnosu na svoj inercijalni sistem i da pri tom imaju različite brzine u odnosu na inercijalni sistem makroizvora(ISM)
Promatrač se uvek nalazi u inercijalnom sistemu nekog skupa elementarnih izvora i uvek detektuje i brzinu c i istu frekvenciju sa tih skupova. (a sa ostalih ne!)

(Ti skupovi se stalno smenjuju, ali uvek je neki u inercijalnom sistemu promatrača (ISP). Crvenim slovima predlažem usvajanje kratica za neke pojmove)

Posmatrano iz bilo kog inercijalnog sistema (IS) možemo da kažemo da je odnos brzine monohromatske svetlosti i frekvencije te svetlosti konstantan za neku određenu boju, bila ona detektabilna ili ne u tom sistemu.

Što se tiče onog uređaja za proveru PSSS svejedno je sa kojom bojom se eksperimentiše.


_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 01.03.2006. u 19:58 GMT+1]}

Umalo da se opredijelim i riječ (pojam) „kvadri vektori“ zamijenim sa riječju “nadri“ – vektori. Međutim, dijagonala kvadra , kao vektor, pomnožena skalarom (t) ne mora biti „nadrivektor“, ali tako lijepo može poslužiti za proučavanje i logiku (korištenja i upotrebe) „četverovektora“. Što pri tom (nakon „razvijanja matrica“) moramo koristiti i algebru osnovne škole neka mi oprosti cijenjeni McKracken.

Jedno vreme nisam imao pristup internetu. Posle me je mrzelo i da se javljam. No, da vidimo gde smo stali.

Svaka čast na "logičkoj gimnastici". O ovome neću više raspravljati, a ti razmisli o svom ponašanju. Da li je baš slučajno što su moderatori tebe cenzurisali, a mene ne, ili se ipak "sa strane bolje vidi"?

Ja na celom ovom forumu insistiram na doslednoj primeni naučnih metoda. Navodim neke od tih principa.

1. Ako imamo neke teorije koje imaju isti domen i daju ista predviđanja svih eksperimenata, onda se zapravo radi samo o slikama iste teorije.
2. Ukoliko domen teorija nije isti, onda se radi o različitim teorijama.
3. Ukoliko jedna teorija ima širi domen od druge, onda je ta teorija opštija od te druge.
4. Ukoliko neke teorije imaju različita predviđanja istog eksperimenta koji pripada preseku domena tih teorija, onda se tu radi o različitim teorijama, koje su uz to još i nesaglasne (isključujuće).
5. Ukoliko za svaki eksperiment iz preseka domena nekih teorija te teorije daju istovetna predviđanja, onda te teorije nisu isključujuće.
6. Teorija se u principu može oboriti na dva načina: čisto misaono (logički), to jest bez eksperimenata i eksperimentalno.
7. Ako iz neke teorije slede protivrečni iskazi, onda je ta teorija logički protivrečna.
8. Ukoliko teorija ima matematički model, ona nije logički protivrečna, i kao takva se ne može oboriti bez eksperimenata.
9. Ukoliko neki eksperiment pripada domenu neke teorije, onda ako je ishod eksperimenta je u skladu sa tom teorijom u granicama tačnosti merenja, teorija je izdržala tu proveru, a u suprotnom nije.
10. Kada se računa kakav ishod nekog eksperimenta koji pripada domenu neke torije predviđa ta teorija, mora se dosledno i u potpunosti pridržavati te teorije.
11. Kada se izvode zaključci iz neke teorije, mora se dosledno i u potpunosti pridržavati te teorije.
12. Račun sproveden u nekoj teoriji i rezultati koji se na taj način dobiju govore samo o toj teoriji i ni o jednoj drugoj.
12. Od teorija koje sa podjednakim uspehom opisuju eksperimente bolja je ona koja je opštija, ili ona koja je jednostavnija ako imaju iste domene.

galet@world je tvrdio da ima teoriju koja daje predviđanje barem jednog eksperimenta koje je različito od predviđanja STR. To odgovara slučaju 4. U tom slučaju, taj eksperiment mora da obori barem jednu od tih teorija. Zatim je tvrdio da je ključni eksperiment Majklson-Morlijev. Koliko ja znam, STR je u saglasnosti sa tim eksperimentom. galet@world je tvrdio da nije, što samo pokazuje da nije razumeo STR. Takođe je tvrdio da je njegova teorija u skladu sa tim eksperimentom. Ako je to tačno, onda njegova teorija i STR daju ista predviđanja tog eksperimenta. To ne dokazuje niti da su te teorije iste (jer bi morale da imaju isti domen i da daju ista predviđanja svih ostalih eksperimenata), niti da su različite (jer nije naveden eksperiment kome daju različita predviđanja).

U fajlu "Ajnstajnova racunica.doc" galet@world sprovodi račun po klasičnoj fizici i dobija rezultat koji nije u skladu sa ishodom čuvenog eksperimenta. U tom fajlu nije sproveden račun po STR, pa se samikm tim i ne odnosi na STR. Ja nigde nisam video korektno izvođenje predviđanja Majklson-Morlijevog eksperimenta u okviru STR po kome se dobija bilo šta drugo, osim da je sasvim svejedno na koju se stranu okrene interferometar - tj. da se interferentne linije neće promeniti okretanjem interferometra.

Dakle, tu neke stvari smrde. Najpre treba videti šta autor teorije tvrdi. Ako tvrdi da STR nije u skladu sa Majklson-Morlijevim eksperimentom, onda neka to i dokaže. U dokazu se mora 100% pridržavati STR, jer u protivnom zaključci neće važiti za STR, nego za teoriju u kojoj je sprovodio račun. Ako prizna da je STR ipak u skladu sa Majklson-Morlijevim eksperimentom, onda treba da se izjasni da li je njegova teorija samo druga slika STR ili ne. Ako jeste, onda to treba i da dokaže (da imaju isti domen i ista predviđanja svih eksperimenata iz domena), a onda ostaje da se vidi koja je od tih slika jednostavnija. Ako tvrdi da se njegova teorija i STR razlikuju, onda treba videti ima li eksperimenta iz preseka njihovih domena kome daju različita predviđanja ili nema. Ako nema, onda treba videti koja je od te dve teorije opštija. Ako nijedna nije opštija, treba videti koja je jednostavnija. Ako je eksperiment iz preseka domena kome dve teorije daju različita predviđanja moguć, onda će eksperiment biti sudija.

Neka se autor najpšre izjasni, pa da vidimo. Koliko znam, za sada se izjasnio da STR nije u skladu sa Majklson-Morlijevim eksperimentom, ali to nije dokazao. Koliko se ja razumem u STR, neće ni uspeti da dokaže, ali ima pravo da pokuša. Ako ne uspe, onda neka se izjasni opet.

---

Dakle po PSSS teoriji monohromatski izvor svjetlosti emituje svjetlost
različitih brzina,ali iste frekvencije."Brza" svjetlost se može vidjeti ako se
prijemnik i izvor međuse udaljavaju,i zapaziće se crveni pomak jer frekvencija
na prijemniku pada.Za "sporu" svjetlost vrijedi obrnuto.Dobro,ovo štima.
Treba samo realizovati onaj uređaj i provesti eksperiment.Koliko bi koštao
onaj uređaj?Recimo u nekom tunelu dugom 5 km instalirati ogledalo i lučnu
lampu,rotacioni disk,obrtno ogledalo,optiku,foto senzore i još ponešto.
Imaš li ti Dane neku procjenu?
Ali ajmo još provjeravati kako PSSS objašnjava već poznate eksperimente.
SA doplerom je u redu,pa da idemo dalje.
Poznato je da je brzina svjetlosti u vodi debelo manja od one u vakumu.
Stavim crvenu krpu na dno bazena,zaronim i vidim da je crvena.A može i ovako:
Kako bi onaj uređaj radio u vodi?

---

U pravu si što se tiče onog “sa strane se bolje vidi”, ali sa te “strane” se bolje vide i moderatori!

Hvala na principima!

Možeš li biti malo manje principijelan a malo više konkretan.

Kaži gde je konkretna greška u mom prikazu nastanka STR, kontrakcije dužine i dilatacije vremena. Ako Ajnštajn nije tako stvorio STR onda ti pokaži konkretno kako je stvorio.

Ja sam po PSSS objasnio zašto u Majklsonovom interferometru nije moglo biti interferencije, ali mi zato nije bilo potrebno ni skraćivanje dužina ni dilatacija vremena. Tu je razlika.
Bilo je potrebno samo uočiti dve pogrešne pretpostavke na osnovu kojih je stvorena STR.


Milane

1. Zaista ne znam ni približno koliko bi koštao takav eksperiment, ali pre toga trebalo bi ga u tančine projektovati – pa tek onda da se vidi šta je sve potrebno i koliko bi to koštalo.

2. Ako ostaviš na dnu mora crvenu krpu, onda će ona biti i mokra i slana i crvena.
U oko ne mogu da uđu ni voda ni so a crvena svetlost može s tim što će na putu kroz oko do elementarnih detektora prolaziti kroz drugi medijum (vakuum ili vazduh – ne znam!) i promeniti brzinu na detektabilnu (c) ako je imala odgovarajuću brzinu u vodi.

3. Ako svetlost nije imala odgovarajuću brzinu u vodi onda će ona u oku promeniti brzinu na onu koja više neće biti detektabilna. Ovo je vezano za tvoje pitanje u odnosu na onaj uređaj.

Pod odgovarajućom brzinom podrazumevam da svakoj brzini svetlosti u jednom medijumu odgovara određena brzina u drugom medijumu.

Može se vrlo jednostavno pokazati (ako treba) da je pri tom frekvencija konstantna i nezavisna od medijuma kroz koji svetlost prolazi.

Sve ovo može se protumačiti i na drugi način, ali ne možemo znati šta je tačno dok god ne pronađemo efikasan uređaj koji će sa makroizvora izdvojiti samo jednu svetlost određene brzine (ili bar što uži snop svetlosti približnih brzina) sa kojom bi trebalo eksperimentisati

Ovim samo potvrđuješ ono što sam i ranije tvrdio: da smatraš sve ostale budalama, i da si samo ti pametan. Prvo fizičari, pa moderatori... Jedino si ti u pravu. "Strana" koja se tu pominje je neko ko je neutralan. Moderatori barem nemaju nikakav interes zbog kojeg bi bili pristrasni u slučaju prepirke nas dvojice. No, ti smatraš da su svi koji nisu na tvojoj strani kuju zaveru protiv tebe.

Ne mogu, jer od naučnih principa u fizici ne odustajem, a mislim da sam bio i maksimalno konkretan. Mislim da konkretnost ovde tebi fali. Obrazloženje sledi

Mislim da se nismo razumeli. Ovde se ne raspravlja o istoriji fizike, već o teoriji relativnosti. Ja raspravljam samo o STR onakvoj kakva je danas. Odgovori mi na sledeće pitanje sa "da" ili "ne". Da li ti tvrdiš da se STR ne uklapa u Majklson-Morlijev eksperiment? Koliko znam napisao si

Da li si pod Ajnštajnovom računicom mislio na STR? Ja sam iz ovoga izvukao zaključak da smatraš da STR nije u skladu sa Majklson-Morlijevim eksperimentom. Takođe, napisao si

Tvrditi da je neka teorija zabluda znači tvrditi da ne daje tačna predviđanja nekih eksperimenata iz njenog domena. Da li je to ono što tvrdiš? U poslednjoj poruci si napisao

Odavde bi se moglo zaključiti da tvrdiš da si našao samo još jedno, alternativno objašnjenje tog eksperimenta. Takođe si u istoj poruci napisao

Odavde bi se moglo zaključiti da ipak smatraš STR pogrešnom, to jest da daje netačna predviđanja bar nekog eksperimenta iz njenog domena.

Dakle, moraćeš da se izjasniš o tome šta zapravo tvrdiš. Imaš sledeće dve alternative:

A) STR daje tačna predviđanja ishoda svih eksperimenata iz njenog doemna, ali postoje i druge teorije čiji domen obuhvata ceo domen STR, a koje takođe opisuju iste te eksperimente, ali bez relativizacije prostora i vremena.
B) STR daje netačno predviđanje ishoda barem jednog eksperimenta iz njenog domena.

Šta je zapravo tvoj stav, A ili B? Tek kada raspravimo šta zapravo tvrdiš, možemo preći na proveru argumenata. Ja ne vidim niti jedan račun u okviru STR koji si ti priložio. Našao sam samo tvoje proračune u okviru klasične fizike i u okviru neke tvoje teorije. Ne može se o tačnosti teorije A raspravljati sa stanovišta teorije B. Račun u teoriji B ne govori ništa o teoriji A, već samo o teoriji B.

---

Slažem se.Zakon kontinuiteta je jako uporište fizičara.
Jasno je i da se frekvencija mijenja ako imamo relativno kretanje između
izvora i prijemnika.Može se ta promjena predviditi galilejevskim računom.
A može i po TR.(Galilejevski i TR-evski kontinuitet nisu baš podudarni.)
Ali sada malo ozbiljnije pitanje.Znaš li kako se mjeri talasna dužina svjetlosti?
To je potpuno slična sprava onoj MM na kojoj si napravio računicu da nema
interferentne razlike.Samo sad pomjeramo jedna ogledalo i brojimo poništavanja.
Za pomak od pola talasne dužine imamo jedno poništavanje.
Evo šta eksperimentalna fizika kaže,a to moramo uvažiti:
Za svaku frekvenciju el.magnetnog zračenja možemo izmjeriti i frekvenciju,a i talasnu dužinu.Umnožak ovo dvoje je uvijek "c".Ako imamo relativno kretanje
mijenja se i frekvencija ali i mjerenje talasne dužine na onaj način pokaže
promjenu.Opet umnožak frekvencije i talasne dužine ispadne "c".
Fizičari ne smatraju da je ovim dokazan postulat TR tj. da nema brzine c+v.
Probaj Dane na onom svom crtežu izračunati kakvu bi talasnu dužinu izmjerio
pri relativnom kretanju.(Sa frekvencijom se slažemo,to je ok.)
--------------
Ajde pa ćemo nastaviti.Ima i gorih pitanja.

---

Nedeljko

Ne slažemo se po pitanju kriterijuma o uvredljivosti.

Ne slažemo se po pitanju kriterijuma o konkretizaciji.

Ne slažemo se po nekim pitanjima ni principijelno, na primer u mojoj rečenici:
“Ako Ajnštajn nije tako stvorio STR onda ti pokaži konkretno kako je stvorio”
reči “kako” i “tako” u principu se odnose na proces stvaranja odnosno uzročno posledičnu vezu tog stvaranja a nemaju nikakav istorijski prizvuk.
Ili ovo:
“Ne može se o tačnosti teorije A raspravljati sa stanovišta teorije B. Račun u teoriji B ne govori ništa o teoriji A, već samo o teoriji B.”
Ja ne raspravljam sa stanovišta neke teorije nego o stanovištu teorije, a raspravljati o stanovištu neke teorije može se samo sa stanovišta logike i eksperimentalnih činjenica. To stanovište mora biti zadovoljeno i zajedničko za svaku teoriju.

Rezultat Majklsonovog eksperimenta uklapa se u STR samo zato što je ta teorija naštimovana da se uklopi. To štimovanje je izvršeno drastičnom deformacijom i vremena i prostora. Tako možeš uklopiti bilo kakvu teoriju u bilo kakve rezultate, ali se ona ne uklapa u realnost i logiku. Niko na primer na ovom forumu niko nije ni pokušao da uklopi u STR onaj eksperiment sa letećom sijalicom i tri brata zato što je na tom primeru očigledna unutrašnja protivrečnost STR.


Milane

Ti postavljaš konkretna pitanja – svaka čast, samo što ja ovaj put nisam posve siguran šta me pitaš.
O konstantnosti frekvencije i promeni talasne dužine i brzine svetlosti najbolje govori ona slika koju si baš ti prikazao 5. februara. U onom medijumu (ljubičastom) proizvod (umnožak) frekvencije i talasne dužine nije c nego neka druga vrednost koja zavisi od medijuma. Čim svetlost iziđe iz tog medijuma u vakuum ili vazduh ona opet ima brzinu c i drugu talasnu dužinu pa je onda taj proizvod jednak c, a frekvencija se nije promenila. O toj frekvenciji sam govorio a ne o onoj koja se menja zbog Doplerovog efekta. Brojanje talasa se vrši na osnovu onog što se dešava u našem oku gde se zamračenja mogu detektovati samo ako svetlost u odnosu na naše elementarne detektore ima brzinu c.
Nisam siguran da si me baš to pitao, ali neka ti ne bude teško da isto pitanje postaviš malo drukčije.

Pozivam Prof. Dr. Vidu J. Žigman (zajedno sa njenim učiteljem Prof. Dr. Božidar Milić, i rezenzentom Prof. Dr. Đura Krmpotić) da „ne muči“ svoje studente, već da jednostavno (Lorencove transformacije) svoje formule (1.9.) i (1.10.) napiše u ovom obliku: , te da na ovakvoj slici studentima jednostavno pokaže: PA = ct = x , PP'' = vt = K°K'. P''N = x'+vt' , P''A = x-vt, tačno za svako 0<v<c<∞ koje umije osmisliti. Tako će studentima Fizičkog fakulteta olakšati i pamćenje formula i njihovu primjenu : x-vt = x'•sinα , x'+vt' = x•sinα. Ugao α je ugao APN. Formule za odgovarajući vremenski interval dobit će jednostavnom diobom lijeve i desne strane jednakosti sa c. Nimalo se ne morate „stidjeti“ upotrijebiti bilo koji par: c = n•v iz skupa: 0<v<c<∞.

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 04.03.2006. u 22:06 GMT+1]}