Dobro, ajde vi pristalice teze da je svet poludeo, da mi odgovorite na jedno prosto pitanje. U odnosu na šta je svet poludeo (jer ako je nešto poludelo to onda treba da znači da postoji nešto normalno sa čim možemo da uporedimo to ludilo) i kada je to tačno u svojoj istoriji svet bio normalniji, humaniji, moralniji ili šta već ? Jel možda u vreme osvajačkih ratova kada je bilo sasvim uobičajeno da ti se digne stojko, sakupiš vojsku i kreneš da rokaš male gradiće i državice koje možeš da osvojiš, poubijaš sve stanovnike i odneseš sva bogatstva koja nađeš ? Ili možda u vreme krstaških ratova ? Ili u vreme kada su žene spaljivane na lomači, pošto ih prethodno neko proglasi vešticama ? Ili u vreme inkvizicije kada se to isto radilo naučnicima ? Možda u vreme feudalaca kada je svako ko je rođen kao kmet, ostajao kmet do kraja života i radio za velemožu dobijajući samo hranu zauzvrat ? U vreme divljeg zapada kada je bilo sasvim normalno nositi revolver za pojasom i upucati svakog ko ti iz nekog razloga zasmeta ? U vreme pomorskih istraživanja kada su istrebljeni mnogi narodi o kojima danas znamo samo iz istorijskih udžbenika ? U vreme kada je robovlasništvo bilo normalno, ali pravo robovlasništvo, a ne ovo što vi smatrate da je rad za nekoga i za platu robovanje ? Ajde recite mi jedan period u istoriji kada je to nešto bilo bolje, normalnije i moralnije nego danas i kada nije bilo pohlepe, ni kapitalista, kada nije bilo različitosti među ljudima, pa da jedan ne bude moćniji, bogatiji, pametniji od nekog drugog ?
Ne možete, zato što ništa ne fali svetu danas, a da još više nije falilo ranije. I ranije je postojao kapital, i ranije je bilo pohlepe, i imućnih ljudi, ali danas bar postoje mehanizmi koji sve to na neki način kanališu, plus, ništa danas ne sprečava bilo koga da poradi na sebi, stekne znanje i veštinu, pa i sam postane imućan, naravno ako mu je to cilj u životu. To je po meni mnogo bolje nego feudalni sistem gde se rodiš kao kmet i umireš kao kmet, bez ikakve šanse da se obrazuješ i pomeriš sa tog mesta. Dalje, žene. Nekada je, kao što smo već konstatovali, bilo sasvim normalno da im se uskrati obrazovanje, da se koriste isključivo kao oplodne krave, da nemaju prava glasa, da se tuku bez da odgovaraš za to, pa čak i da se spaljuju na lomači ako ih neko proglasi za vešticu. Danas žena barem ima izbor, može da bude domaćica ako to želi, ali može i da se obrazuje, glasa, izgradi karijeru. Istina, to još uvek važi za razvijene zemlje, dok se neke zatucane još uvek rukovode starim pravilima o ženi kao nižem biću, ali je to opet bolje, nego kada je ceo svet tako razmišljao. Pa onda ratovi, naravno da nisu iskorenjeni i da će ih biti i u budućnosti, ali su barem i oni postali humaniji, onoliko koliko rat uopšte mže da bude human. Recimo, danas postoje pravila ratovanja, postoje pravila kako se postupa sa zarobljenicima, postoje vojni sudovi koji osuđuju one koji krše pravila ratovanja, nema više odvajačkih ratova i borbe prsa u prsa, gde izginu milioni, već su žrtve minimalne, kao i materijalna šteta. Pa setimo se samo bombardovanja 99'. Da je ovo srednji vek, pregazili bi nas kao plitak potok, uz par miliona mrtvih. Srećom, to se nije desilo, pa je dobar deo građana dane u vreme bombardovanja provodio po kafićima i splavovima umesto po skloništima. To znam, zato što sam i ja sa svojim društvom uglavnom visio u lokalnoj kafani, išli smo na target koncerte, posmatrali avione i projektile koji proleću i ništa nam nije falilo. Misliš da bismo mogli tako da je ovo bio srednji vek i da su uleteli sa par miliona vojnika i uništavali sve što im se nađe po putu. Mislim da se razumemo, ne ulazim sad u opravdanost te vojne intervencije, niti želim o tome da pričam. Samo pravim razliku u tome kako je to izgledalo u vreme Kosovskog boja kada gotovo niko na bojištu nije preživeo, a kako je to izgledalo 99' kada su ljudske žrtve ipak bile minimalne. Ovime naravno ne želim da kažem da su te žrtve opravdane, jer i da je bila samo jedna jedina žrtva, ne postoji opravdanje za to, ali u odnosu na neke ratove u prošlosti u kojima smo i mi učestvovali, broj žrtava zaista ne može da se uporedi. Ni izbliza.
Dakle, ajde kada već diskutujemo, da se bavimo malo i činjenicama, a ne samo nekakvim ličnim maštarijama o kraju sveta. Činjenice nam govore da je svet danas daleko bolje mesto nego što je ikada bio u svojoj istoriji. Slobode pojedinca su neuporedivo veće, obrazovanje je dostupnije mnogo većem broju ljudi, mogućnosti za ostvarivanje ličnih ciljeva i ambicija takođe, ratova je mnogo manje i uglavnom se radi o lokalnim incidentima, radije nego o globalnim ratovima sa velikim brojem žrtava, itd. To naravno ne znači da danas nema onih koji su moćniji, da nema bogatih i siromašnih, da nema sposobnih i nesposobnih, ali su te razlike manje, a što je najbitnije, svako može da promeni svoje društveno i materijalno stanje, ako to hoće... barem većina. Oni koji ne mogu, bivaju zbrinuti socijalnim programom. Toga recimo, ranije nije bilo, već su nesposobne proterivali ili čak ubijali (hint: antička Sparta na primer), bogatiji su bukvalno mogli da rade šta hoće, a siromašni su gotovo garantovalo umirali od gladi. I pre nego što neko pomene, jeste, znam da se to dešava i danas, pogotovo u Africi se umire od gladi i gomile bolesti, svuda još uvek ima siromašnih, ima i beskućnika... ali je sve to neuporedivo sa vremenom u kome su svi osim velemoža i kralja bili siromašni i bili prinuđeni da rade za hranu i milost gospodara. Dobar deo današnje sirotinje je tu gde jeste svojom voljom, ma šta ko mislio o tome.
U svakom slučaju, imamo gomilu činjenica koje govore u prilog tome da svet napreduje, civilizacija napreduje, stvari se menjaju na bolje... a nijedna činjenica ne govori u prilog tome da civilizacija tone i da joj se sprema kraj. To što neki od vas smatraju da nije u redu da neki imaju više, i da je to nepoželjna društvena pojava, to nije nikakav argument, već samo vaše mišljenje koje ama baš ništa neće promeniti u svetu. To što vi smatrate da imate dovoljno i da vam ne treba više od toga, ne daje vam za pravo da određujete i drugima šta treba da im bude dovoljno. Zato je ovaj svet u suštini divno mesto, jer svako ima šansu (dobro, skoro svako) da ostvari svoje ambicije, ma kako visoke ili niske one bile. To jedino može da smeta onima koji ne uspeju da ostvare svoje ambicije, ali za to im nije kriv svet, nego oni sami.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Login
Re: Dijagnoza je jasna: Svijet je poludeo
. Živi bili pa videli.
& co oni su moje simpatije (toliko su jadni da moras da ih volis ;) nema tu nikakve enigme.