Dijagnoza je jasna: Svijet je poludeo

Napredak nije vecan - jos malo i fajront, cudicete se tad sta se to desilo sa svetom.

---

Ok, uzmimo za primer Nikolu Teslu. Da li bi on išta postigao da nije imao investitore koji su mu omogućili da svoje ideje sprovede u delo ? Malo sutra, većina onoga što je napravio bi ostala samo ideja na papiru. A ti investitori su, gle čuda, bili vođeni pohlepom, odnosno željom za profitom. Ista je stvar sa mnogim drugim pronalazačima i naučnicima. Možda svi oni nisu bili vođeni pohlepom, ali bez pohlepnih ljudi koji su ulagali u njihova istraživanja, ne bi postigli ništa ili bi postigli jako malo, u svakom slučaju mnogo manje nego što jesu. A ti što su ulagali u ta istraživanja, sigurno se nisu vodili željom za unapređenjem čovečanstva, već isključivo samointeresom, profitom, pohlepom... Znači, obrni okreni, bez pohlepe i kapitalističkog sistema, nema ni napretka. U stvari ima, može i kao u bivšem SSSR-u, okupiš tim naučnika i kažeš im da imaju mesec dana da naprave to i to, pa ako uspeju, dobiće stan, novac, privilegije..., a ako ne, onda sledi streljanje. Ne znam, meni se nekako onaj prvi sistem više dopada.

No, i u jednom i u drugom slučaju se ne radi o želji za unapređenjem čovečanstva, već se u prvom slučaju radi o profitu, a u drugom o želji za tehnološkom i vojnom dominacijom. Pa sad, može neko do sutra da se tripuje da je većina pronalazaka sprovedena u delo isključivo zbog nečije želje za unapređenjem čovečanstva, ali to su samo bajke za malu decu. Istorija ga demantuje. Većina pronalazaka je zapravo nastala iz želje za profitom (projekti koji su finansirani privatnim kapitalom) ili želje za tehnološkom, vojnom i drugom nadmoći (projekti uglavnom finansirani državnim kapitalom). Uostalom, uzmi proguglaj malo i pronađi koji su pronalasci promenili svet i kako su sprovedeni u delo, pa će ti biti jasno ovo o čemu pričam. Primera radi, minijaturizaciji računara i drugih uređaja koje i danas koristimo, najviše je doprinela tzv. svemirska trka između USA i SSSR-a. Internet je nastao kao moćno sredstvo komunikacije u slučaju nuklearnog rata. Automatizacija gomile procesa, pa i onih koji su opasni za ljude, nastala je iz želje za bržom proizvodnjom, pa samim tim i većim profitom. I da ne nabrajam dalje. A navedi mi ti ijedan pronalazak, proizvod, tehniku... koja je nastala isključivo iz želje za unapređenjem čovečanstva, a da to nije ni na koji način podpomognuto nečijom željom za profitom, tehnološkom ili vojnom dominacijom, i sličnim "nečasnim" stvarima ?

Već sam objasnio malopre. Dakle, da li ti misliš da bi Tesla išta postigao da nije bilo tih "mešetara" koji su ulagali u njegova istraživanja ?

Ok, ajde onda ako kapitalizam ne valja, da vidimo šta je alternativa. Nije baš da nisu pokušana i drugačija društvena uređenja, recimo bivša SFRJ, bivši SSSR (zašto li su bivši pitam se) ili današnja Severna Koreja. Pa sad, ajde da napravimo paralelu i da vidimo koje je to bitne svetske pronalaske iznedrila SFRJ, SSSR i Severna Koreja, a šta je nastalo u kapitalističkim zemljama poput USA i Japana ? Kad budeš sve to stavio na papir, biće ti mnogo jasnije koji je sistem bolji, barem kada se radi o unapređenju čovečanstva, poboljšanju životnih uslova i slično. Dakle, kapitalizam kao kapitalizam možda nije savršen, ali trenutno je najbolje što imamo. Barem kada se radi o praksi. Naravno, ako ćemo da pričamo o teoriji, onda komunistički sistem gde svi doprinose koliko mogu, a imaju sve što im treba, gde ljudi sve što rade, rade za dobrobit čovečanstva, gde su svi manje-više jednaki, gde nema siromaštva, nezaposlenosti, niti nedostatka životnih resursa (hrana, voda, struja...), gde je sve besplatno, od zdravstva do školovanja, jako lepo zvuči, ali pošto ja ne živim u teoriji, onda radije biram ono što radi u praksi.

_{[Ovu poruku je menjao Marko_L dana 20.10.2010. u 12:19 GMT+1]}

---

U pravu si da nas pohlepa gura naprijed, ali to je tako tužno.

Taj isti Nikola Tesla nije bio vođen pohlepom, nego željom za napretkom čovječanstva kao i većina naučnika. Znači postoji entuziazam, što je pohvalno. Da je teslu finansirao čovjek ili kompanija koja ima ista interesovanja kao i Tesla, sve bi bilo drugačije. Ali takav čovjek ili kompanija koja raspolaže velikim sredstvima, a da nije zasljepljena pohlepom u stvari ne postoje. Tako da lako dođemo do činjenice da je svijet nakrivo nasađen - svijet je poludio.

---

Ja bih malo više pažnje obratio na to šta nazivamo činjenicama. Ako smatraš da je činjenica da je svet nakrivo nasađen, ajde onda da vidimo kako bi izgledao pravo nasađen svet ? Slušam.

---

Marko nije problem u pohlepi dok se ona kontrolise i kanalise da bi ispalo na kraju nesto ok. Ako je pohlepa slepa da gazi okolinu i ne vidi dobro oko sebe to je vec lose. Velika je mastarija samoregulisuce drustvo koje zivi ideje liberalnog kapitalizma, slobodnog tzista u istoj meri kao i komunizam. Sve su to teorije i nemaju bas dodirnih tacaka sa stvarnoscu.

Svet Gene Roddenberry-a

Pa odgovor ti se sam nameće. Društvo bez pohlepe.
Pohlepa je jedan od ljudskih poroka koji razara unutarnju stabilnost i sreću i pojedinca i društva. Ona toliko zaslepljuje da ljudi od nje jednostavne ne vide ni jedan drugi način da se proživi život, a i da se ostvari napredak čitave civilizacije. :D
Ko je danas sretan? Rekao bi onaj koji ima para, je'l. Nešto nisam primjetio da je baš tako, posmatrajući imućne ljude iz svoje okoline.
Materijalna dobra su mnogima postala jedini cilj.
Ali za okretanje ka drugim vrijednostima je potreban malo viši nivo svijesti.

---

Tačno, potpuno liberalni kapitalizam je podjednako utopija kao i potpuni komunizam, ali iz skroz različitih razloga. Potpuni komunizam je utopija jer nije u skladu sa ljudskom prirodom i jednostavno ne može da postoji bez represije i države dadilje koja će sve to da kontroliše, tzv. "nanny state", dok je liberalni kapitalizam utopija, jer ne odgovara onima koji su na vlasti. Jednostavno u takvom sistemu, biti političar više ne bi bilo tako unosno zanimanje i ne bi mogli da zavlače ljudima ruke u džep koristeći razne floskule tipa "think about the children". Tako da, o takvim uređenjima ne vredi ni pričati van nekih teoretskih okvira, barem za sada. Ono o čemu možemo da pričamo su uređenja koja su trenutno moguća i koja su isprobana u praksi. Dakle sa jedne strane imamo socijalne eksperimente (koji su vremenom trebali da evoluiraju u pravi komunizam), oprobane u nekim državama poput SFRJ, SSSR, Istočnoj Nemačkoj, a da ne zaboravimo, takav sistem u praksi možemo videti i danas ako pogledamo Severnu Koreju. Sa druge strane imamo moderni kapitalizam (koji bi vremenom trebao da evoluira u liberalni kapitalizam) i koji kud i kamo dobro funkcioniše. Mislim, treba samo pogledati koje su to zemlje čije se ekonomsko uređenje zasniva na kapitalizmu i shvatiti da su upravo te zemlje trenutno najrazvijenije na svetu i nude svojim građanima najveći standard... USA, Nemačka, UK, Franscuska, Kanada... Dakle, jasno je da je takvo kapitalističko uređenje, sa sve svojim manama kojih nesumljivo ima, najbolje što trenutno imamo, naravno ako ćemo da pričamo o izvodljivim stvarima. A ako ćemo da maštamo, onda možemo da pominjemo i potpuni komunizam i liberalni kapitalizam, mada je moje skromno mišljenje da bi ovo drugo bilo mnogo izvodljivije u praksi imajući u obzir ljudsku prirodu, jer za razliku od komunizma, poštuje individualnost, ljudske slobode, različitost, itd., a pošto je činjenica da su ljudi različiti i po fizičkoj konstituciji i po sposobnosti i po željama i ambicijama i u mnogim drugim stvarima, mislim da je stvar jasna. A da bi komunizam bio uspešan, potrebno je da se prvo odradi genetski inžinjering nad ljudima kako bi zaista svi bili isti i jednaki.

Sjajno. Kao kada bi rekao da je za eliminaciju saobraćajnih nesreća jedino potrebno napraviti auto koji se ne sudara. Mislim, onako lepo zvuči, ali je trenutno nemoguće napraviti. Pazi, pohlepa kao pohlepa je u ljudskoj prirodi već stotinama i hiljadama godina i predstavlja svojevrsni odbrambeni mehanizam svakog živog bića. Mislim, da pećinski čovek nije bio pohlepan pa da unapred sakupi hranu za zimu (znači više nego što mu treba), drva, alat... verovatno bi prva sledeća zima značila kraj ljudskog roda. Hebi ga, tada baš i nisi mogao da sedneš u auto i odeš do najbližeg pećinskog supermarketa ili naručiš da ti neko doveze drva na kućnu adresu. Istina, danas sve to može, i sve je dostupno, ali hebi ga, ne možeš ti za dan promeniti milione godina evolucije. Tako da, osim ukoliko ne planiraš da živiš još nekoliko milenijuma, jedino što ti preostaje, jeste da naučiš da živiš sa tim i da se navikneš na to da je deo ljudske prirode, iako neki uspevaju ili naizgled uspevaju da je potisnu. Mada, ja još uvek nisam upoznao osobu koja bi odbila povišicu plate, koja ne bi volela da dobije neki keš na nekoj nagradnoj igri, koja ne želi da ima dobar auto, veliku kuću, nabudženi mobilni telefon, brz računar, nakit, kvalitetnu hranu, udobnu odeću i obuću, itd. ili barem jednu od tih stvari. Ako ćemo realno, sve je to pohlepa, jer nie neophodno za preživljavanje. Ako ćemo da karikiramo, svako ko želi kuću veću od 10kvm je pohlepan, jer realno može da se živi i u 10 kvadrata. Ma može i u pet. I šta sad ? Ono što pokušavam da kažem jeste da nema prevelike razlike između onog ko ima kuću od 20 kvadrata, a želi onu od 100 i onog ko već ima kuću od 100 kvadrata, a želi onu od 250. I jedan i drugi su pohlepni, jer žele više nego što im realno treba.

Pa ja nešto nisam primetio da su srećni i ovi što nemaju para, posmatrajući siromašne ljude iz svoje okoline. Naprotiv, upravo kod takvih ljudi češće nailazim na nervozu, neprijatno i svadljivo ponašanje, psovke, prezir prema svakome ko ima više od njih i slično. Da, sve to rade od sreće. Inače, sreća je popričično relativan pojam i obično nema trajni karakter. Mislim, šta je sreća ako ne privremeno stanje svesti ? Recimo, smuvaš se sa devojkom na koju se već dugo ložiš i naravno da ćeš neko vreme biti srećan. A onda recimo počneš da uviđaš njene mane ili se jednostavno navikneš na tu vezu ili dođe do raskida veze i ta sreća polako splasne. Isto tako i ako dođeš do većih para, u prvom trenutku budeš srećan, pa se navikneš na to i više nisi srećan kao što si bio. Ili kupiš nov auto, u početku nema srećnijeg čoveka od tebe, a onda se vremenom navikneš na taj auto i više to ne smatraš nečim ne znam ni ja kako velikim, niti si nešto bog zna kako srećan što imaš auto. Dakle, sreća kao neko trajno stanje svesti ne postoji ili je barem ja nisam primetio. Hoću reći, još nisam sreo čoveka koji je svaki dan raspoložen, nasmejan, bez briga... Istina, ima ljudi koji lakše prihvataju neke stvari i manje se nerviraju oko istih, ali to ne mora nužno značiti da su oni srećni u pravom smislu te reči. Tako da, ne vidim šta si hteo da postigneš tom konstatacijom o nesrećnim bogatim ljudima.

---

Ne, nije to pohlepa što ti govoriš i praistoriski ljudi sigurno nisu bili pohlepni kao što nije ni jedna životinja. Pohlepa je nastala dosta kasnije. Isto tako želja za povišicom nije pohlepa, ali bi bila pohlepa kad bi želio deset plata, a da ostali radnici dobiju po pola plate.
Kontaš razliku.



Hteo sam reći to da sreća ne leži ni u bogatstvu kojeg svi gramzivo žele. Eto ti uporno spomilješ sreću proisteklu kupovinom materijalnih stvari, i baš zbog toga sam pomenuo potrebu za malo višim nivoom svijesti. Čovjek koga jedino može usrećiti kupovina novog auto ili sl. je dijete na duhovnoj ljestvici. Ali opet na sve strane nam poturaju takvu filozofiju života da jednostavno ne možeš a da ne kažeš svijet je poludio. ;)

---

Jeste svet otišao u majčinu, to je svakome jasno .....

Moderna pohlepa je nastala onog momenta kada je covek poceo da proizvodi / sakuplja vise nego sto mu treba za elementarno prezivljavanje.

I bas zahvaljujuci toj pohlepi postoji izgradjen svet oko nas - zato sto je nekog praistorijskog coveka teralo nesto "iznutra" da sebi napravi vecu kucu umesto da zivi u brlogu, a to je radio kako bi bio veci baja od onog drugog - a to znaci i vise zenki.

A i pre moderne pohlepe su postojali porivi koji jedinku teraju da se istice - da pokusa da bude brza, jaca, lepsa od drugih.

Sve u svemu - osnovni porivi kojih se mozemo osloboditi samo nekim genetskim inzenjeringom koji danas jos nije izvodljiv.

A kakav bi bio rezultat?

Mozda bi bio dobar, a mozda i los... Medjutim sam fakat da je pohlepa evolutivno prisutna tj. predstavlja evoluciju nekih nizih poriva, nalaze da duboko razmislimo da li je pametno izbaciti je tek tako... priroda ne zadrzava nepotrebne stvari tek tako, pa treba debelo razmisliti da li je pohlepa evolutivna prednost ili mana.

Pohlepa je mozda prirodna nadogradnja nizih osecanja nastala daljim razvitkom mozga koji se desio u slucaju coveka, bas kao i empatija i druga kompleksna osecanja.

IMHO, ako vec mastamo - sto ne bi pomenuli i drugu mogucnost, onog momenta kada (ako) covek napravi mislecu masinu (dakle, "hard" AI), mi postajemo suvisni... titanijum, silicijum, celik i pogon na struju su daleko izdrzljiviji od neke proteinske mase. Jedina stvar koja nedostaje je mozak tj. svest - a ako/kada se to desi, mi postajemo "obsolete", sa sve nasom pohlepom i ostalim stvarima...

---

Za tebe istorija počinje izgleda tek pre 200-300 godina. Čovečanstvo napreduje hiljadama godina, a u ovih zadnjih 200-300 koje razmatraš je u stvari započela propast čovečanstva. Razlog je naravno: pohlepa. O tome (o budućem umiranju većine od ovih milijardi na planeti koje su se rodile u samo zadnjih 100 godina zahvaljujući nafti) sam izneo svoje mišljenje u nekoj staroj temi, i ne bih se ponavaljao.

Dakle, čovečanstvo je napredovalo daleko pre nego što se kapitalizam pojavio. Sav napredak čovečanstva je rezultat najviše entuzijazma. Pohlepa tu ima marginalnu pozitivnu ulogu, a veliku negativnu (što će se tek videti). Svet bez entuzijazma ne napreduje, svet bez pohlepe napreduje.

Da pomenem da slanje čoveka na mesec nije rezultat pohlepe (mada ima drugih faktora koji nisu čist entuzijazam). Da avion nije rezultat pohlepe. Da Njutn, Arhimed, Euklid, Paskal verovatno nisu bili pohlepni kada su doprineli napretku čovečanstva (ko ima drugačije informacije slobodno neka me argumentovano demantuje).

Da se vratimo na Teslu. On je bio motor razvoja a ne investitori. Investitori bez njega ne bi uradili ništa od onoga što je urađeno. On bez investitora ne bi uradio toliko koliko je planirao (mada i ovako nije uradio koliko je planirao) ali bi sigurno uradio nešto što bi se pamtilo.

I da završim sa jednom opaskom: Ja imam želju za profitom (sasvim legitimnu), ali nisam pohlepan. Razjasni malo sebi pravo značenje termina koje koristiš.

Pohlepa je postojala daleko pre pojave kapitalizma i nafte.

Prema tome, sve dalje sto si napisao je apsolutno pogresno.

Sto se nafte tice, ono sto apokalipticari poput tebe stalno propustaju da primete je - da covek ne trosi resurse (u smislu da oni bivaju "potroseni" i neupotrebljivi), vec ih pretvara iz jednog oblika u drugi. Trenutno se vise isplati da ne procesiramo to sto "potrosimo" ali ne postoje fundamentalni problemi koji nas sprecavaju da % reciklaze dignemo u nebesa.

Sta mislis, da ce Homo Sapiens koji je stvorio sve ovo pre propasti nego sto ce unaprediti sisteme za reciklazu i sakupljanje energije?

Tja... ja bih rekao da je to neracionalni pesimizam, posto ama bas nista ne ukazuje da smo toliko nesposobni.



Bas kao sto entuzijazam danas motivise pametne ljude da se bave naukom.

Isto kao i pre 300+ godina.

Nista se nije promenilo, osim sto danas imamo vise proizvedene robe po glavi stanovnika. Ocigledno to nekom smeta, ali to fundamentalno ne menja stvari uopste koliko god neko bio pesimista.

Entuzijazam kao i pohlepa su ukodirani duboko u nasim darvinovskim mozgovima, i par stotina godina nekog drustvenog uredjenja su apolutno nista prema milionima ili desetinama miliona godina koliko su se ti porivi formirali.

---

Najvaznije je da treba da se ogranice glave stanovnika, a onda ce i sve ostalo da se sredi.

O da, postoje fundamentalni razlozi kao prelazak iz oblika više energije u oblik niže energije sistema, pri kome se energija oslobađa, odnosno prelazak iz stanja niže energije u stanje više energije, za šta se energija mora utrošiti, odnosno, u ukupnosti se energija samo troši. Nema tu bato reciklaže. Reciklaža se odnosi samo na promene obika materije, a za to se takođe troši energija.

---

Ali nije industrijska revolucija, a sa njom ni "pohlepni" finansijeri (industrijskog razvoja u cilju zadovoljenja sopstvene pohlepe).

Nije. Pre toga si imao pohlepne kraljeve, koji su išli u osvajačke ratove zbog pohlepe itd. Na kraju krajeva, pohlepa je prirodna odlika većine ljudi, samo što su neki više, a neki manje uspešni u njenom zadovoljavanju.



Da, sve je to rezultat pohlepe, samo što ljudi usko gledaju na pohlepu vezujući je isključivo za novac, a ne i druge vrednosti.

---

Pohlepa je evolucijski ostatak u ljudskoj prirodi (zadnjih tuce vekova) iz životinjske ere (onih milionče godina pre), kada niko nije mogao sa sigurnošću da zadovolji svoje životne potrebe. Pohlepa je dakle potpuno anahrona sa sadašnjom civilizacijom (tj. onime što sadašnji ljudi-životinje smatraju civilizacijom), i ova civilizacija ne može da opstane dok god pohlepa postoji kao bitan element u društvu. Dakle, pohlepa će jednostavno vratiti civilizaciju na životinjski nivo borbe za opstanak.

Nije valjda da vam treba još milion godina (kao što treba evoluciji) da bi shvatili da se pohlepa ne uklapa u sadašnji oblik naprednog društva? Ako je tako, onda je čovečanstvo još jedna slepa grana evolucije. A slepe grane evolucije su naravno dokaz da "mudrosti" evolucije mogu itekako da budu pogrešne i da ne vode nigde.

Pohlepa je (za one koji su religiozni) smrtni greh.

Pohlepa je (za one koji su razumni) nerazumna sebičnost pojedinca koja šteti društvu i koja će ga uništiti.

Korist za društvo od pohlepe je jednaka koristi koji bi imali ako dignete u vazduh školsku zgradu sa gomilom dece u njoj. Sigurno da ćete ubiti nekoliko budućih kriminalaca, ubica, lopova, i time učiniti određenu korist za društvo. Da ste to uradili sa školom u koju je išao Hitler, učinili bi ste veliku uslugu čovečanstvu. Ali, pogledajte malo kolateralnu štetu?

Nije mi baš jasno...
U nekim diskusijama se neki pozivaju na moderno društvo koje prevazilazi evolucione "tekovine": promiskuitet, heteroseksualnost* i sl, a u drugim se pozivaju na obratno, tj. nemogućnost da racio, savremena shvatanja i civilizacijski napredak regulišu "iskonske tekovine".
Je li to čovek poseduje selektivnu sposobnost civilizacijske "emancipacije"?
Ili tek treba da razvije pojedina "civilizacijska čula"?
Ili je bolje da neka uopšte ne razvija, pa se javlja nekakva "mikroevolucija", koja, kao što reče pisac, lako može da završi u dead-end-u?

*_{U smislu jedinstvenog puta ka produženju vrste.}

Prakticno potpuno netacno, za nas slucaj.

Netacno, zato sto imamo izvor energije "spolja" koji dolazi od Sunca, i koji je prakticno za nas beskonacnan i koji je sasvim dovoljan za sve nase lokalne potrebe pretvaranja jednog oblika materije u drugi.

Problem sa ogranicenoscu sunceve energije nas sigurno nece zadesiti u sledecih nekoliko vekova bar (a verovatno i duze), tako da je za ovu konkretnu raspravu koja se bavi "srljanjem u propast" prilicno irelevantan. Pricamo o "srljanju u propast" u skorijoj buducnosti, ne o hipotetickom "srljanju u propast" za N milijardi godina kada sunce prestane da bude izvor energije.



Da li zaista mislis da mozes da ponavljas netacnu stvar 1000 puta i da ce ona magicno postati istina?

Civilizacija savrseno opstaje sve ovo vreme i sa pohlepom, eto je svuda oko nas - i ti kucas ove poruke upravo zahvaljujuci plodovima te civilizacije... prakticno gledano, ti nemas ni jedan jedini dokaz za tu tvoju hipotezu osim toga sto ti MISLIS da ce civilizacija propasti.

To je tvoje misljenje, na koje ti svakako imas pravo, ali dizanje sa nivoa "moje miljenje" na nivo necega viseg ce zahtevati malo vise od toga sto trenutno radis.




Drustvo savrseno moze da funkcionise i sa pohlepom (fukcionise sasvim OK sve ovo vreme), stavise - drustvo koje kontrira prirodnim nagonima coveka obicno ima veci problem nego drustvo koje te nagone kanalise i zadovoljava na odredjeni nacin.

Zato je komunizam kao ideja uvek propadao do sad - jer se zasniva na necemu sto nema potporu u ljudskoj svesti, onakvoj kakva jeste danas.

Kada ubijes strast, pohlepu, ljubav, ljubomoru itd... a dosta tih emocija jesu povezane i zavise jedna od druge, ubijas i coveka - onda slobodno mozemo razviti neke robote da budu nasi naslednici jer takvi organizmi bez ljudskih nagona NECE biti ljudi vec najobicniji droidi.

Ako je tebi drustvo nekih beskonacno dobrih droida u nirvani koji su lobotomizirani da ne bi ispoljavali "lose" ljudske osobine primamljivo, super za tebe... ali nemoj ocekivati da ce svi ostali prihvatiti te tvoje ideje kao univerzalno dobre. Mi kao ljudi i dalje imamo IZBOR - koji bi razni diktatori-u-pokusaju da ukinu, naravno "sve za nase dobro".



Ako pogledas moderno drustvo, videces da su svi elementarni nagoni coveka ipak zadovoljeni - ne uvek direktno, ali su kanalisani i "pacifikovani" - nikako unisteni.

Promiskuitet, recimo, iako je tacno da ne mozemo j*bati sve na ulici, promiskuitet je prilicno zadovoljen u modernom drustvu, kroz odredjene norme koje zadovoljavjau potrebu vecine osim malog broja ljudi koji nisu u stanju da prihvate takva ogranicenja.

Isto je i sa pohlepom - ne mozemo uzeti sve sto zelimo, ali postoje mehanizmi za zadovoljavanje tih nagona koji su drustveno prihvatljivi.

I to je pravi nacin, a ne sutiranje sa nasom sopstvenom prirodom... Bar dok ne uspemo da razumemo odakle ta priroda dolazi i kako da je promenimo.

---