Kina nije reprezentativni primer, jer ima preko 1.4 milijardi stanovnika, slično kao i Indija. Tamo svaki stanovnik da doprinese u proseku po 100$ godišnje u budžet, to je 140 milijardi (da ne govorimo o porezima, taksama, itd.), pa od toga može da se finansira nekoliko vrhunskih instituta, da se napravi jedan vrhunski avion po ruskoj licenci, da se napravi neki brod...
Sećam se neke vesti od pre 15 godina ili tako nešto, kinez napravio fabriku četkica za zube i u prvoj godini napravio obrt od 170 miliona dolara - kao, kinezi više ne peru zube slanom vodom, već četkicom i pastom za zube. Aj' napravi u Srbiji 170 miliona dolara prometa sa četkicama za zube.
Ali OK, Kina ima 200 puta više stanovnika od Srbije - onda, hajde napravi 170/200 = 850 000 dolara prometa na četkicama za zube.
Problem je što smo mi toliko malo tržište da nam je jeftinije i čačkalice da uvozimo (imala je tu blizu jedna firma koja ih je proizvodila, pa su izgleda digli ruke, a i nije mi jasno da po prodavnicama možete naći iste drvene čačkalice od po nekoliko različitih proizvođača iz uvoza).
Imamo najjeftinije drvo, najjeftiniju radnu snagu, mašine ne koštaju mnogo više nego tamo i mogu se čak kupiti polovne iz uvoza, i ne možemo da napravimo jeftinije čačkalice nego što su one iz uvoza!
Pa šta dalje da pričamo, mi se ponašamo kao da imamo gomilu firmi kao što je Apple/Microsoft/Google ili kao da za ceo svet proizvodimo raketne motore ili satelite, pa eto, mrzi nas da se bakćemo proizvodnjom čačkalica i to uvozimo.
Na ovako banalnom primeru, gde nije u pitanju neka napredna tehnologija, vidi se zašto ne mogu da nam rastu plate niti standard - mi uvozimo toliko toga što je lako napraviti u Srbiji, da bilo kakav ozbiljniji rast plata vodi ubrzanom povećanju spoljnotrgovinskog deficita, što je i sada ozbiljan problem.
A onda se čudimo nemcima. Pa, nemac će radije da kupi Golfa nego bilo koji Reno ili Fiat (ima izuzetaka, ali je to relativno mali procenat, i više je takvih među gastabajterima) jer tako pomaže svoju privredu i indirektno svoj standard. Odete u neki veći grad u Nemačkoj i zabezeknete se koliko ljudi vozi Porše, a Ferari nigde da vidite.
Ljudi su svesni da će imati jaku državu i solidan standard ako daju prednost svojim proizvodima umesto onima iz uvoza. Ali, to ne znači da će da kupe neki fušeraj samo zato što je domaći.
Za razliku od njih, u Srbiji (odnosno Jugoslaviji) su firme decenijama bile zaštićene visokim carinama i ograničenjem kvota za uvoz (televizora, automobila, i praktično svega, jer se tako kontrolisao odliv deviza), ali većina tih firmi je i dalje proizvodila fušeraj očekujući da će to trajati večno, da bi liberalizacijom tržišta svi pukli, a sankcije i ratovi 90-ih su samo dobrodošli da posluže kao adekvatno opravdanje.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Login
Re: Investicije - podeljena javnost
?