Odvikavanje od pusenja... iskustva, saveti

Zdravo Nepušači,

to "sanjarenje" koje svi opisujete je tzv. gustiranje.

Na Javi je to gustiranje izuzetno opasno jer vas može uvesti u Suvi recidiv (iz bolesti alkoholizma), koji je jasan/otvoren znak otpora prema lečenju.

Griža savesti u Snu je dobar znak da ste mentalno na dobrom putu.

Obavezno izbegavajte "društvo" pušača i sva mesta i rituale (i najmanje) koji vas vraćaju/asociraju na bilo koji oblik starog ponašanja.

Hodajte...

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

^ ^ ^ Upravo taj postupak i takvo ponašanje definitvno vodi ka neuspehu.

Izbegavanje starih navika i rituala i potiskivanje asocijacija ka njima vodi ka stanju svesti kao da se odvajamo od nečeg dobrog, nečeg što volimo, nečeg što nam koristi. I kao da ne želimo da se odvojimo. A zapravo je sasvim suprotno.

Ja i dalje želim da popijem jutarnju kafu, ja i dalje želim da popijem pivo sa društvom u omiljenom kafiću. To je moj život i ne želim da ga menjam. I dalje ću sve to da radim, ali sada bez te ružne navike koju mrzim, koja mi škodi, koja je skupa i koje želim da se ratosiljam. I namerno ponavljam stare rituale i obilazim sva mesta i ne odričem se svog društva. Ali ovaj put srećan, sa osećanjem pobednika jer sam ostavio duvan.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Java Beograd,

poruka nije bila upućena tebi jer ti apstiniraš već sedam godina i sasvim je normalno da se tako osećaš posle toliko Vremena.


Teorija da izbegavanje zavisničkog društva/mesta i zavisničkih rituala vodi ka neuspehu je potpuno netačna i kosi se sa psihološkom i psihijatrijskom praksom.

To je priča Alana Kara i kao i sve ostalo u životu neće pomoći svim ljudima.

Ovo nije tema kojoj je potrebno cepanje na dve struje, ali još manje mesta ima ( nema ga ) za apsolutnu dezinformaciju da je izbegavanje zavisničkog društva/mesta i rituala nešto loše i da vodi ka neuspehu.

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Tačno je da ne pušim sedam godina, ali sam i ja bio u apstienecijalnoj krizi, i bio na teškim mukama. Pomenutu knjigu nisam imao pri ruci onda kad sam rešio da ostavim, ali, moraš mi verovati na reč, upravo sam tako krenuo u "konačni obračun" sa duvanom, posle par neuspelih pokušaja. Naravno, i tebi i ostalim učesnicima u diskusiji je potpuno jasno da nemam ni jednog jedinog razloga za laž.

Tokom neuspešnog pokušaja i ponašanja koje si opisao u svom postu "Obavezno izbegavajte "društvo" pušača i sva mesta i rituale (i najmanje) koji vas vraćaju/asociraju na bilo koji oblik starog ponašanja." zapitao sam se: pa zar do kraja života više neću da pijem jutarnju kafu sa dragom osobom ? Zar više nikad neću da pijem pivo sa društvom u kafiću ? (meni su ta dva rituala bila najbitnija) Zašto da to izbegavam ? I onda sam napravio "prelom" u glavi i rekao sebi: sve normalno kao i do sada, svi isti rituali, dnevni i nedeljni raspored, samo bez cigarete. I uspeo sam. I dugo, dugo sam se osećao kao pobednik !


Ne poznajem zvaničnu psihološku i psihijatrijsku praksu, ali ako ona propagira da promenim celi život zbog odvikavanja od duvana, onda mi tu nešto "ne štima".

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Java Beograd,

Poznajem mnogo osoba koje su prestale da puše sistemom Alana Kara (i preporučujem i taj put), a takođe poznajem i mnogo osoba koje su se
"zalečile" (razno/razne zavisnosti) načinom koji sam opisao. Naravno to je samo par osnovnih/ključnih saveta, ali se pretragom sigurno može doći do detalja.

Ponavljam da sam pričao o početnoj fazi apstinencije i da su svi ljudi različiti. Neko (potvrđujem) jednostavno kaže prestajem i tako i bude.
(Takođe je važno znati da ova početna faza nije nešto što traje kratko)

Neko zaista mora da promeni veliki deo svog života da bi se oslobodio navike...jer su i uzročnici zavisnosti različiti.

Važno je ostaviti mogućnost izbora budućim Nepušačima, jer ih neuspeh u okviru neke Metode može demoralisati
ukoliko im se ponudi kao jedina/prava opcija.

dodatak:

Naravno da treba popiti kafu, ali da bi ona poprimila pravu dimenziju potrebno je mnogo rada na sebi...

Posle sedam godina, pušenje je izgubilo dominantnu poziciju unutar "rituala", ali je važno da uvek bude prisutna svest o tome da je borba još uvek u toku (neprekidna je).


Generalno je razgovor/diskusija jedna od ključnih stavki i zato je ova tema dobra.

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Evo, sto se mene tice, ja nisam nikada izbegavala drustvo pusaca, niti ga sada izbegavam. A nepusac sam nekih 6 meseci.
Ovih dana, pomenula sam, sanjala sam da pusim i da me grizla savest u snu, a cak sam se i na javi par puta setila cigarete.
Ali to nije ni jednog sekunda doprinelo da pomislim da opet zapalim, narocito kada sam u drustvu i kada mi neko ponudi cigaretu.
Zaboga, ja sam nepusac. I ne plasim se da budem sa ljudima koji to nisu.

Sto se tice vitamina C, neko je pomenuo... Pusaci su ti kojima treba nesto veca doza vitamina C. Ali te doze su stvarno smesne.
Dnevno potrebe za pusace su 100mg, a za nepusace oko 70mg. Ove sumece stvari nikada nisu dobro resenje, jer je njihova iskoristljivost
u organizmu jako mala. Ostatak se izbacuje putem mokrace. A s obzirom na to da su doze sumecih tableta i po 1000mg, samo se bespotrebno opterecuju bubrezi.
Ne brinite za svoj vitamin C. Lako ga mozete uneti putem voca i povrca, narocito sto se, kada se uzima hranom, iskoristi mnogo mnogo vise.

Ma pusti tih "sedam godina". Ne pišem ja šta sad radim, nego kako sam se onomad ponašao.
Inače, slažem se sa onim u poslednjem postu. Zapravo, možda je ovoj temi potrebno "cepanje na deset i više struja".

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Da li ste pričali o otvorenim i zatvorenim krizama?

Prva je, logično, otvorena želja da se apstinencija prekine, a zatvorena kriza je znatno komplikovanija...

Njena najveće opasnost se krije u izuzetno teškom prepoznavanju krize, jer se krije iza: glavobolje, mučnine, napetosti, promene raspoloženja...
Ovo je kabast opis, jer se ona manifestuje i mnogo suptilnije...nema jasnog obrazca.
(npr. postoji niz manjih asistencija/koraka do pojave glavobolje).

Razrešenje ove krize je ključno.

Bilo bi dobro:

da ES članovi koji imaju pozitivan nepušački staž pokušaju da se prisete i pišu o tim skrivenim manifestacijama koje su prethodile otvorenim krizama

kao i da oni svežiji Apstinenti polako prepoznaju ovaj mnogo opasniji oblik krize i podele svoja zapažanja...

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Pretpostavljam da je to što ti nazivaš otvorenom krizom- zapravo psihička kriza, a ono drugo-fizička.
Ako je tako, onda mislim da grešiš, jer se fizička kriza relativno brzo prebrodi, a psihička je ta koja vodi u recidiv.
Ja recimo nisam osećala nikakvu posebnu fizičku krizu, možda samo pospanost i povećan apetit prvih 10-ak dana, ali znam osobu koju je prestanak pušenja dovodio da neizmerne tuge, plača- bukvalno! Čak i posle par meseci do promena raspoloženja iako ona to poriče. Zavisi, ljudi su različiti

iva_80,

početna "fizička" zavisnost je nešto drugo...

Ove dve krize (otvorena i zatvorena) pripadaju periodu koji dolazi nakon te faze.

Granica između tzv. fizičke i psihičke krize je diskutabilna i taj problem se ne može posmatrati tako linearno: fizička pa psihička (i obrnuto).
One se prožimaju, provociraju i podstiču jedna drugu.

Tvoja drugarica je primer osobe koja se nalazi u zatvorenoj krizi, koja dodatno tu krizu negira.

npr. i rano ustajanje i preterani rad po stanu do potpunog zamora koji će vas navesti da "opravdano" spavate je takođe primer zatvorene krize (bekstva u san)...

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Ok, valerijan,
ima sva ta teorija neku poentu? Zakljucak? Savet?

Ustvajedna,

nema potrebe da budeš preterano agresivna, jer na tom polju svaka osoba uvek više gubi nego što dobija...


Saveti koji mogu da pomognu u procesu održavanja apstinencije se nalaze u svakoj poruci koju sam napisao, uključujući i ovu.

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Valerijan,
zao mi je ako si pomislio da je moj ton u poruci agresivan. To mi nije bila namera.
Samo sam pitala koji je savet, sem izbegavanja dima, drustva koje pusi i hodanja...
Hodanje je super stvar i to svakako radim, ali izbegavanje drustva koje pusi kao i dima generalno je nemoguce.

Danas dve godine bez cigareta, juhuuu!

Vladorr, svaka cast!
Pisi nam kakvo je tvoje iskustvo.

Srecan Uskrs svima!

Vaistinu Voskrese.
Ako moja keva, posle 40g pusackog staza, vec vise od mesec dana ne pusi ja ne znam koji onda primer treba da se da da se go... mogu ostaviti. Komlikacije nikakvih nema. Iskreno malo mi je cidno sto se vise kod mojih roditelja ne pusi jer smo ja, cale i keva smudili zajednicki samo tako :)

Potpis

Personal Blog

Ja sam taj sto je spominjao te sumece vitamine c, sta znam eto uzeh cisto onako, ali mogu reci da popijem jednu casu i nakon te case mi se otvori apetit za jelom, dok ga ranije nije bilo tj. dok sam bio pusac :)

I eto kod mene je 20+ dana sasvim je odlicno :)

Oni koji imaju problema sa tezinom jedan koristan savet.. zvakanje treba da traje sto duze, jer osecaj sitosti stize sa zakasnjenjem 15- 20 minuta nakon unosa hrane! Dakle obrok treba rastegliti i na taj nacin se unosi kolicina hrane potrebna da izazove osecaj sitosti! Brzim unosenjem se moze uneti kolicina preko mere a da pri tome nema osecaja sitosti!

Ja sam, recimo, sa turske prešla na nes kafu, jer mi je gustiranje turske kafe deo rituala vezanog za cigarete, pa samim tim gubi svoj smisao, dok nes pijem jer mi prija ukus.
Slažem se da neke životne navike treba promeniti (to čak dolazi spontano), ali meni nije smetalo društvo pušača u smislu da sam osećala neku želju za duvanom, što ne znači da preporučujem svežim nepušačima.

Evo, jedan savet:
Kada prođe opravdana radost zbog uspeha, kada se već svima ishvalimo da smo prestali da pušimo, kada sva ta euforija splasne, kao da dolazi do nekog gubitka motivacije. S obzirom da sećanja na cigarete još postoje, može da se desi da u nekom trenutku sreće, stresa, tuge opet posegnemo za njom. Tako većina ponovo počne da puši. Zato oprez!!
@valerijan
Da li ti pričaš iz svog ličnog iskustva?

Polako se kotrljaju nepusacki dani, od nevidjenog uzbudjenja i ogromne srece do osecaja beskrajne tuge.. Valjda je sve to u sluzbi vremena. Navikavam se da uvece kada se vratim kuci posle svih obaveza nametnem sebi neke druge obaveze, druge misli... Zivot se stvarno promeni, lazu svi koji kazu da je sve isto-osecam se zdravije, snaznije, lepse..ali u isto vreme sam postala nervozna i svadljiva, sto nisam bila nikad. E, to me nervira, ali je prosto jace od mene. Za cigaretu se nisam uhvatila, jos je nisam ni sanjala, ali mnogo puta sam umirala od zelje. Nova kriza sa uzasnom alavoscu i prejedanjem se probudila, to mi je najteze da iskontrolisem.
A, da, kada sam ostavila cigarete, mrzela sam svaki novi dan i svako budjenje bez moje najvece ljubavi i najveceg zadovoljstva, a sada, sada su mi jutra opet postala lepa, uzivam u jutarnjoj kafi, sminkanju i novom danu i bez cigara.
Uvece je u principu najteze, ali sve manje...
Eto, kako prolazi vreme, neka seta i zaborav, kao kad biste raskinuli sa nekim koga volite, a znate da nije za vas, ali vreme brise sve i vi ga polako, ali sigurno zaboravljate...
Drzite se svi, krize su kratke, a dobit visestruka.