Grejanje na pelet - 2. deo

Možeš naslikati VTC ventil i crpku, na crpki ima oznaka smjera, možeš pogledati kuda je strelica okrenuta, treba biti u pravcu kotla.
Po očitanim temperaturama rekao bi da je crpka pogrešno okrenuta, od kuda 60°C iza VTC ako je ulaz A i B 80°C ?

Ako je to kotao kao http://kenda.ba/kenda-kotao-set-20-kw/ ili http://kenda.ba/eko-kotlovi/ onda isti ima svoju crpku kotla ...

Kupljen je kotao bez seta

U redu, tu sliku sam vidio prije, ne može se znati po tome kuda gleda oznaka na crpki. Na kućištu kuda prolazi voda ima strjelica koja mora biti okrenuta prema kotlu. Po tome kako je ventil VTC vidljiv, dobro je postavljen.

Strelica je okrenuta prema kotlu

Dobro to je u redu, iza crpke nepovratni ne bi trebao biti tako blizu, za kotao na pelet ne treba uopće, ako se i postavlja onda se stavlja horizontalni s klapnom radi manjeg otpora. Ekspanzijska posuda se ne stavlja iza crpke nego ispred na usisnu stranu. To sve nije uzrok problema koji imaš s grijanjem. Problem je i dalje tih 60°C na povratnoj strani kotla, ulaz A i B na VTC 511 su 80°C, može samo biti neispravan termometar koji mjeri tih 60°C ili onaj koji je povratnoj strani iz HS i gdje bi trebalo biti manje od 80°C. Ako je uključen bilo koji potrošač i imamo 80°C na izlazu iz kotla, ulazu u HS, povratni vod potrošača je neka razlika i toliko bi moglo biti najmanje na povratu iz HS, jedino može biti uključen bojler, isključeni krugovi grijanja u trenutka nastanka snimke pa je povrat iz bojlera ima 75°C i tako su ti podaci oko HS dobri. U tom slučaju treba provjeriti stvarne temperature drugim mjerenjem na cijevi i tako možemo dalje ustanoviti što nije dobro.

Evo situacija .. Polaz iz kotla ka HS , Povrat iz sistema u HS , povrat iz HS u kotao..

Bio je neispravan termometar. Zamjenio I sad je povrat u kotao 60 stepeni. Kad zatvorim sve krugove temperature u kotlovskom krugu se skoro izjednače, al problem nastaje kad se puste potrošacki krugovi. Sad sam ih samo malo otvorio na mesnom pa ću vidjeti.
Jos nešto, da li ima veze jel polaz u razvodnim ormarima povezan na razdjelnik gdje su ampule ili gdje su ventili?

Koji termometar, od HS prema VTC ili iza VTC prema kotlu.
Za krugove treba podatak kolika je temperatura prema krugu i kolika je na povratu iz kruga. Tako za jednu i drugu etažu.
3-putni ventil otvori tako da dobiješ 35°C prema krugovima.
Ulaz tople vode od crpke prema krugu treba da je na strani gdje su termo glave koje si predvidio za podešavanje. Sve glave otvori potpuno.
Na povratnoj strani treba podesiti protoke prema izračunu za pojedini krug. Ako nema izračuna postavi sve krugove od 1 do 1,5.
Ako možeš probati samo krugove grijanja bez kruga radijatora i bojlera, to možeš kasnije kad se riješe krugovi grijanja.

Pokušaću još jednom, drago bi mi bilo da rešiš problem a i čitaće ovo neko sutra.

To što si sada pustio malo na mešnom ti si u stvari balansirao sistem. To isto treba da uradiš sa sistemom (bilo to podno ili radijatorsko) a da mešni radi svoj posao. Za početak smanji tu pumpu u kotlu, balansiraj grejne krugove, pusti pametne da rade svoj posao. Zagrevaj pod jedno nedelju dana bez gašenja tj. bez da dozvoliš da se podovi ohlade. Pa onda vidi šta greje a šta ne greje. Uporno radiš kontra, zatvaraš grejne krugove a greješ kotao. Podove si trebao da zagreješ u septembru i da ne dozvoliš da se ohlade do sada. Pustiš na par sati, vidiš ne zagreva se ništa i šta, ugasiš kotao?

Da sam znao ovo što znam sada, pa da sam uradio podno kako sam planirao, sada bi grejao kuće svećom. Doduše, što se temperature prema radijatorima tiče ja sam i blizu podnog ali je to ipak radijatorsko grejanje. Plašio sam se inertnosti podnog. Kako sada ne gasim grejanje tj. ne dozvoljavam da se kuće ohlade, znao bi šta mi je činiti. I sada me sramota da kažem koliko trošim, šta li bi sa podnim bilo - samo mogu da se dosećam.

Ajde, srećno!

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

@Beeth
Kako imaš spojene radijatore, jedna zajednička cijev za krug, polazni vod i tako isto povratni, ili svaki radijator svoj polazni i povratni vod.

Jedna zajednička cev za krug, naravno, kako bi drugačije? Tačnije, iz kotlarnice mi se razdvajaju cevi za obe kuće (najobičnija T račva) ali sve u svemu dvocevni sistem, najobičniji.

Ima razlike izmedju moje instalacije i instalacije kolege kome želimo da pomognemo? :)

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

E ova ti je dobra,Alene.Kad si sve tako lepo napravio i skockao ONDA PREŠAO NA GREJANJE INVERTERIMA.Sad čekaš da temp.padne na neki teški minus i tih par dana premostiš sa peletom i to je to.I kod mene je slična situacija samo što sam ja prešao na gas.

I meni je zanimljiva ta kombinacija i baš sam hteo da pitam kolegu Alena: kotao 30kW, tri kruga grejanja. O kojoj kvadraturi je reč? Koliko invertera i kako je to izveo?

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Za nisku temperaturno grijanje toplom vodom, bolja varijanta je svaki radijator svoje cijevi koje mogu biti i Pex Alu Pex cijevi radi lakše montaže. Sve cijevi se spajaju na razdjelnik za radijatore.
Može se i ulaz nakon crpke spojiti u jednu debelu cijev iz koje se naprave tanji izvodi za svaki radijator, tako isto i povratni vod.
Sve se to izvodi da bi se smanjio protok kroz radijatore i tako dodatno uštedjela energija.

Kolega ima 2 kruga podno grijanje, 1 radijator i 2 bojlera za toplu vodu.

Da sad sve ne citiram, situacija je ovakva:
Dva termometra su bila u kvaru pa su me dodatno bunili. Jedan od njih je na povratu poslije VTC-a. Sada on drži na 60.
Trenutno nije u funkciji 3. krug na kojem su bojleri i radijator.
Sinoć sam podesio temp kotla na 80 i čekao da je dostigne. Nakon toga sam malo otvorio mesne ventile (do 1 cm) pa ću vidjeti danas kako će se ponašati.
Kotlovska pumpa je trenutno u 3.brzini pa sam je mislio smanjiti dok se sistem stabilizuje. Ona se kod prve potpale uključi kada u kotlu dostigne 50 stepeni.

Da ali je meni instalacija odradjena 2007. godine, pre izolacije, sa kotlom na drva, tacnije Central 23, samo jedna kuća... Pa i sad kad bi radio, opet bi ovako. Razvod za svaki radijator je mnogo skuplja i komplikovanija varijanta, mislim da za tim nema potrebe. Razumem prednosti ali ne vidim neku veliku uštedu i kontrolu kada se sve uzme u obzir i stavi na papir.

Vidiš da ne možemo da se izborimo sa varijantom kotao-radijatori-kotao, samo nam još to treba. Za nas je samo i iskljucivo hermetički zatvoren integrisan kotao na pelet, u njemu termostatski na 60c, pumpa, nepovratni, expanzija. I samo da mu vire dve cevke - polaz i povrat. Parametri "tu negde", zaključani, temperatura kotla zaključana na 80c pa neka onda korisnik koji nema blage veze sa grejanjem (a i ne treba išta da zna) sipa pelet i očisti kotao u par dana. Ovo, kako sada stvari stoje, neće nam ostati drva ni čačkalice da pravimo zbog potražnje peleta.

Jedan startuje kotao prvo na drva pa onda nastavi pelet, drugi ga pali i gasi sobnim termostatom, treći "pronašao foru" da mu najmanje troši kada je u kotlu 50c, četvrti kupio kotao 30kW za 100m2... Svi troše trostruko više ali dobro, to je tu negde, ipak je to pelet, mora da se plati više od drva. A niko ne razmislja da smanji gubitke, kupi integrisani kotao na pelet, ispoštuje sva pravila grejanja...

A ne treba ni preterivati, cilj je da premostimo od oktobra do aprila sa što manje troškova, ništa više.

Kako sam ja razmišljao kada sam sada, posle drva, renovirao kotlarnicu i prešao na pelet? Krenuo sam od radijatora, ne od kotlarnice. Svi kreću od kotla a ja krenuo kontra. Kada sam rešio radijatore u svim sobama u obe kuće, ušao sam u kotlarnicu da vidim šta ću. Radijatori u obe kuće dobro dimenzionisani sa vrlo malim odstupanjima (koliko se moglo), sa odredjenim polazom iz kotlarnice u SVIM prostorijama obe kuće dobijem željene temperature (sa odvrnutim termo glavama i prigušnicama). Na svim radijatorima termo glave (digitalne), svaka kuća ima svoju centralu koja upravlja termo glavama plus aplikacije preko kojih imam kontrolu svakog radijatora ma gde da sam.

E, a onda kotlarnica... Da ne pišem, ima mnogo za pisanje, ako nekoga zanima - napišem kad stignem.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Svaka izvedba može biti drugačija. Ukupno potrošena energija za grijanje je bitan podatak, to množimo s 20 ili 30 godina.
Neke male investicije u poboljšanje iskoristivosti kemijskog goriva su zanemarive na ukupnu potrošnju.
Iz tvog primjera je vidljivo da si težio uštedi, jedan oblik proizvodnje zamijenio s drugim, to je u redu.
Pošto si naveo da griješ prostor niskom temperaturom vode, skoro kao podno grijanje postavio sam pitanje radijatora.
Kotao koji proizvodi toplu vodu od 80°C, nije primjeren za nisko temperaturno grijanje s panelnnim radijatorima koje koristiš.
Ako si zadovoljan potrošnjom i izvedenim stanjem uživaj.

"Kotao koji proizvodi toplu vodu od 80°C, nije primjeren za nisko temperaturno grijanje s panelnnim radijatorima".

Objasni mi ovo, ako ti nije problem.

Potpis

Kotao Termomont Toby b14, 150m2, veći deo poljska cigla, spoljna izolacija 10cm,
cokla 5cm,
plafon 10cm vune (na manjoj kući 30cm), PVC stolarija.. AT 500l, Vtc 512(60c), Vrg
131, Esbe
Ara 661, Heat On, Grundfos Alpha 3, Wilo 25/4.
Fujitsu LTCA i KGTF

Griješ radijator s toplom vodom od najviše 50-55°C, zašto bi proizvodio 80°C u proizvodnji.
Izmjenjivač u proizvodnji, protok prema krugovima potrošača s nultim padom tlaka i gubitkom temperature vode, ukupna snaga tijela za grijanje dovoljno da s toplom vodom od najviše 50°C zadovoljimo potrebe za grijanjem.
To su osnove od kojih polazimo za najveću uštedu.