Ekonomski fakultet sedamdesetih

Nešto mi pade na pamet, zanimalo bi me šta su učili na ekonomskom fakultetu recimo sedamdesetih godina? Tad (valjda) nije bila tržišna privreda nego državna i planska? Osim u Sloveniji i Hrvatskoj gde si mogao biti privatnik, ali u nekim čudnim pojavnim oblicima, tipa da budeš vlasnik svog kamiona koji ujedno i voziš, i slično.

Država je imala svoje petogodišnje planove koje je ostvarivala, firme su primale radnike htele ne htele, penzije su se isplaćivale redovno, banke nisu zelenašile nego služile za štednju .. šta je u takvim uslovima moglo da se uči na ekonomskom fakultetu 4 godine, sabiranje i oduzimanje?

Kompletno funkcionisanje, da ne kažem ekonomija, zasnivalo se na proizvodnj i distribuciji. Zanimljivo da su i u tim uslovima nastali neki brendovi koji su se tad zvali robne marke, a koji se rabe i dan danas tipa smoki, plazma, jafa itd ..

Dakle pitanje je nastavni plan ekonomskog fakulteta sedamdesetih godina?

Opet fantaziras ?

Odakle ti samo ideja da je u SFRJ nesto moglo da bude u Hrvatskoj i Sloveniji , a da Nije moglo u Srbiji ?

Primer sa kamionom ti je jako bezveze ! Jel si ti gledao seriju "kamiondzije " ?

Samo radnja nije u Sloveniji , pa ne glume Janez i Zmago , vec Paja i Jare !

A ja sam 70-tih ziveo pored Stolarske Privatne radionice koja je imala 4-5 radnika !! Znaci ne privatnik , pa samo on radi , vec privatnik sa 4-5 radnika !! U Beogradu ! Ne Lajbah , ne Agram !

Vlasnik nije ni radio sa drvetom , vec je sedeo u kancelariji i ugovarao poslove , upravljao firmom !

U čemu je onda bila razlika između Slovenije i Hrvatske, i ostatka države, manje ih trovali komunizmom? Te zanatske radnje tipa stolar, obućar su valjda bile moguće da budu privatno vlasništvo svuda.
Pitanje je i dalje isto, sa planskom privredom šta se učilo na Ekonomskom tamo negde '70-tih? Koji su predmeti bili?

Ovo je učni plan iz Maribora. Tada je to bio VEKŠ, Visoka Ekonomska Komercijalna Škola. Još nije bilo fakultet.
Ono što ne razumeš, google translate.

Potpis

lp
baresi

- U vreme samoupravnog socijalizma, mogao si da budeš "zanatlija", u tačno određenim sferama, i da zapošljavaš maksimalno 10 ljudi. Dakle, automehaničar, frizer ... i slično
- Seljak je mogao da poseduje maksimalno 10 hektara zemlje.
- Zakoni su bili isti u svim republikama


Što se tiče Ekonomskog Fakulteta, i šta se tamo učilo, evo malo opisa ekonomskih prilika

---

Samoupravni socijalizam, hteo neko da prizna ili ne, podrazumevao je da se proizvođači bore za tržište i plasman.
Nije se država uplitala u rad "običnih" fabrika, tipa tekstilna industrija, laka hemijska industrija, prehrambena industrija i tako dalje i tako dalje.
Dakle: tržišna privreda sa društvenim vlasništvom.
Razlika socijalizma u SFRJ i u SSSR (Poljska, Češka ... ) je bila "nebo i zemlja".

I verovali ili ne - firme su propadale. Jbg, nema tržišta, nema para - ćao. Nije se država ni tu mešala.
Naravno, EPS, železara ... otkud znam, i drugi baš veliki sistemi sa više hiljada radnika, to nije moglo bez upliva države, ali i to je sasvim normalno, i dan danas, i u zemljama Zapadne Evrope.

Znam, sad će mnogi da "graknu", ali ko ne zna stvarno, molim da ne piše "rekla-kazala".
Mnogi moji (majka, tetka, stric ...) su radili u proizvodnim preduzećima, a i ja (moj prvi posao) i znam kako je bilo.
U firmama kojima dobro ide, dobro se rukovodi, ima plasmana proizvoda - velike plate. U nekim drugim - jbg, nema se.

Takođe, DA, pošto je sistem bio jednopartijski, nije smelo u preduzećima da se ide kontra zvanične državne politike, ali ekonomija je bila za sebe.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Hvala! Pa sve isto rekao bih, mada ne poznajem današnji plan ekonomskog, verovatno imaju više hedž fondova, bussinessa i menađmenta za izučavanje.



Znači isto tržišna privreda, samo je vlasnička struktura bila drugačija. I mi smo umesto da to samo prevedemo u akcionarska društva, ako je i to bilo potrebno, odlučili se za pljačkaške privatizacije, jer smo čuli da u kapitalizmu jedan eksploatiše mnoge, koji smo mi carevi :)

Pa, da je valjalo, ne bi propalo.

Problem sa društvenom svojinom je bilo to što je to značilo da ta svojina nikome ne pripada.
Budući da su radnici bili "vlasnici" fabrika, ali ni na koji način nisu imali udeo u profitu, značilo je da niko nije imao interesa da firma posluje sa profitom. Jedini interes je bio da plate budu što veće.
U takvom sistemu si imao:
- Nizak ili nikakav interes u investiranju u nove tehnologije
- Nisku produktivnost (niko ne može toliko malo da me plati koliko malo mogu da radim)
- Višak zaposlenih
- Najbolji direktor je onaj koji ima profit 0 (jer je profit išao opštini), a koji je umesto profita kupovao stanove za radnike
- Umesto nove opreme i tehnologije, firme su imale gomile stanova, koji su formalno bili vlasništvo firme, a stvarno vlasništvo radnika
- Preko noći su ti stanovi otišli iz firme u vlasništvo stanara
- Firme su poslovale na granici rentabiliteta i konstantno zaostajale za svetskim standardima

Ove price su jako duge , ako neko nista ne zna , nece znati ni posle njih .

Uostalom Sve ovo je vec bilo na forumu , pa se nije naucilo ?

Nece ni posle ove teme , tako da nema ni svrhe mnogo pisati.


Slovenija i Hrvatska su bile razvijenije od Srbije u doba SFRJ , ne zbog njihove Pameti ili nekakve" Liberalnosti " vec zbog Nasledjenih i Dobijenih Komparativnih prednosti !

Ako se uporedi Danasnja prosecna plata u HR i SL sa SR vidiecemo da je ISTI odnos kao u SFRJ !

HR otprilike 1.5 X SR ! SL 2 X ! Tako bilo i bice !

Na njihoviu teritorijama nije bilo nikakvih ratova ! Ni I ni II s,rat ! I S. rat se vodio na teritoriji Srbije i ono malo sto je bilo je Totalno unisteno !

II s. rat takodje , Srbija je bila razrusena 100 % , od Slovenackih gradova samo Maribor , jer je bio deo Nemacke , a od HR samo Zadar i Rijeka jer su bili deo Kraljevine Italije !

Bombardovanje 1999. je po procenama odnelo oko 100 Milijardi Eur BDP ?!

Tito i Djilas su nacrtali granice da HR dobije celo more , SR Nista ! I ono sto je imala je predato Izmisljenim narodima 1945. i kasnije !

Tacno tako. I ne samo to! Zaboravljate da su mnoge poznate firme ex-YU izvozile svoje proizvode na zapadno i istocno trziste. Licno sam poznavao ljude koji su radili kao spoljnotrgovinski predstavnici nasih preduzeca u inostranstvu. Recimo, otac moje drugarice iz razreda je bio direktor predstavnistva Centrotekstila u Njujorku, a muz majcine prijateljice isto to u Amsterdamu. Obojica ekonomisti, zavrsili studije u Beogradu. I te firme jesu tada bile uspesne, to je bilo u periodu 1970-1980.

Naravno, SFRJ je bila prepuna gubitasa, ali daleko od toga da je bas sve bilo trulo. Zastava, Krusik, Cajevec itd. su izvozili oruzje i vojnu opremu za ceo nesvrstani svet.

A za Prvu Petoletku znate verovatno i ovu pricu:

Da, generalno se slažem sa izloženim.
Da je bilo idealno - nije. Ipak, bilo je mnogo, mnogo naprednije od sovjetskog socijalizma.

I na kraju, zašto ne napomenuti: bilo je okrenuto ka dobrobiti radnika, na neki, možda čudan i neshvatljiv način, što se na kraju možda i pretvorilo u svoju suprotnost.
Garantovan godišnji odmor, radnička odmarališta, ambulante u okviru preduzeća, rehabilitacioni centri, pa eto, i pomenuto kupovanje stanova za radnike ... ej ...

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Pa i u akcionarskom društvu sve svima pripada, uključujući radnicima, po procentima i razredima, deonicama i dividendama, ne deluje kao neka krucijalna razlika?



Ali su zato navodno standard u Sloveniji i Vojvodini bili najviši u zemlji?





Major Outside Production? Ništa ja nisam potpisivao!

Simpatična su mi vaša prisećanja, ali moje pitanje je bilo dosta preciznije i konkretnije, nastavni plan i program ekonomskog fakulteta u Beogradu tamo negde sedamdesetih? Pretpostavljam da je dosta ličio na onaj što je baresi dostavio?

Pa jeste krucijalna razlika.
Kada si akcionar, dividenda je manje važna stvar od porasti vrednosti firme, pa samim tim i vrednosti akcije.
Zamisli da su svi radnici firme akcionari, i da im svima na kraju godine pripada po 1000 dinara po osnovu dividende.
Pošto su istovremeno i akcionari, mogu da odlučuju i o plati, pa da si na njihovom mestu, da li bi radije imao 1000 dinara više mesečnu platu od 1000 dinara dividende na kraju godine?

Pošto dividenda NIKADA u SFRJ nije pripadala vlasnicima (odnosno pripadala je državi - opštini), u takvom sistemu vrednosti uopšte ti nije u interesu da podižeš profitabilnost firme, nego svoju platu.
A i pokazalo se da i one firme koje su podelile akcije, na kraju su radnici te akcije brže-bolje prodali, pa su i dalje radili samo za platu, a ne za dividendu.

Beri me podseti na Prvu Petoletku. Kada smo osnovali firmu, jedan od prvih poslova koje smo imali je bilo da održimo neki kurs Unixa za PP. Mi smo 1995. imali 6 zaposlenih, mučili se iz meseca u mesec da namaknemo para bar za plate, a PP je bila gignant za nas. Izgurali smo jedan mesec od tog kursa.

2007. godine, mi imamo 120 zaposlenih, upravo smo kupili poslovni prostor, a prve komšije ispod nas - Prva Petoletka (neki inženjerijski odsek).
Zamolile nas komšije, ako može, da im ustupimo učionicu, jer su došli iz Simensa da im održe prezentaciju, a oni nemaju gde da to organizuju.
Završio se kurs, a komšije kažu - "vi u učionici imate više kompjutera, nego mi u celoj firmi".
Za samo 12 godina, mi smo porasli 20 puta, a PP jedva preživljava.

Pa valjda je to povezano, na osnovu porasti vrednosti firme i akcija možeš da očekuješ i neku dividendu ako pretekne?



Malo ti je stvarno čudno pitanje, ili/i ja ne znam ekonomiju, a i ne znam, ako si za cifru za deobu proglasio 1000 dinara dividende i to već razdelio radnicima u svom pitanju, kako mogu sebi da dodele 1000 dinara mesečno 12 meseci, od koje sume? Ne bi trebalo oni da imaju na kraju godine 1000 dinara po osnovu dividende, nego sumu koja je ekvivalentna 1000 dinara dividende svakom, ako se tako odluči na radničkom savetu, ako ne odluči ulažu u obrt i plate, ako imaju šta.



Kako nije, valjda živiš u toj državi i opštini, i hoćeš da imaš lep gradski trg, obdanište, park, zgradu opere i metro?



Pa kad ih nisi edukovao, nego ti cilj bio da ih opljačkaš, umesto da im objasniš šta koliko vredi, ponavljali smrt fašizmu sloboda narodu, i slavna srpska vojska osvojila Bosfor i Dardaneli, a neće jedan bedni Vukovar, i da je pomračenje Sunca opasno po život ne sme da se gleda, i da se zalepi selotejp na prozore? Wtf? Šta kažeš, baš požurili?

To ti je to ! Neces nista bolje naci . Jos dodaj Marksizam , tek kasnije sa raspadom SKJ 1989. Marksizam se ukida i ubacuje Sociologija .

Sve ostalo je po nazivima isto . Naravno jos 80-tih u osnovnoj skoli smo imali Optenarodnu odbranu , promenjen naziv - "Predvojnicke obuke " ali sustina se nije menjala !

Osim sto u Visim skolama su predmeti manjeg obima , sto je i normalno , ali zato ima vise predmeta po godini. Vise skole su trajale 2 godine , Fakulteti 4 .

Nije povezano.
Tesla do sada ni jednom nije isplatio dividende, a akcije se prodaju kao lude.
Svi računaju, kupiću akcije za 1000$ one će za godinu dana vredeti 2000$, ko j*be dividendu.

Ono što je bitno, kupovinom ili posedovanjem akcija možeš da dobiješ na dva načina - rastom vrednosti akcije, i/ili dividendom.
Vrednost akcije uopšte ne mora da zavisi od dividende, koja se i tako isplaćuje jednom godišnje, nego očekivanjem da će vrednost akcija porasti.
Za tako nešto je potrebno da postoji dinamički berzanski sistem (koji mi nemamo), kao i da akcije budu likvidne. To znači, bez obzira što akcije koje si kupio za 1000 novčanih jedinica mogu da vrede na papiru 2000 novčanih jedinica, ako niko neće da ih kupi po toj ceni na berzi, onda je isto kao i da ih nemaš.

Daću ti jedan primer:
Neko vreme su me stalno bombardovali nekim ponudama da kupim akcije neke firme na NASDAQ berzi (na kojoj su i najveće prevare).
Cela šema ide ovako: pošalju ti mail da neka mala rudarska kompanija prodaje na NASDAQ akcije, a da je poslednja vest da su otkrili bogato nalazište zlata u Kanadi (ne mora da bude zlato, može da bude nafta, ne mora Kanada, može da bude Nigerija...)
Onda kažu da je posle objavljivanja te vesti cena akcije skočila za 100% i da je sada pravo vreme da i ja kupim jer samo što nije još više eksplodirala cena akcija.
Onda ja pogledam NASDAQ, ispostavi se da je pre 6 meseci prodata JEDNA akcija za 10$, a pre nedelju dana još jedna akcija od 20$. Pa jeste 100%, ali na JEDNU prodatu akciju od 2 ukupno prodate.
Pri tom firma ni ne postoji, osim što ima jednog zaposlenog.

Mislim da ni Microsoft nikada nije isplatio dividende. Ako grešim, onda je to neka druga od najpoznatijih IT giganata.

Generalno, postoje dva modela: isplaćivanje dividendi, ili rast vrednosti akcije. U dobrobiti si svejedno.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

@djoka_l,

To je stara dobra “pump and dump” sema - cuveno ekranizovana u “The Wolf of Wall Street”

Firme u rastu koje pikuju na “globalnu dominaciju” ne isplacuju dividende, zato sto menadzment smatra da je ulaganje u sirenje posla bolji biznis. “Blue chip” tj. etablirane kompanije obicno isplacuju dividende zato sto nemaju vise toliko prostora za rast poslovanja. U moderna vremena je zapravo isplacivanje dividendi znak da je firma dosegla neki vrh sto se ekspanzije tice.

@Java, Microsoft isplacuje dividende.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

To šta nije isplatio, i šta ko računa je njihova privatna stvar, bitno je da ako je u plusu može da ... emituje još akcija, ili isplaćuje dividendu, ali u svakom slučaju može, da li će - zavisi od odluke?



Ovo mi je zanimljivo, ako sam ih kupio za 1000, na kom papiru mogu da vrede 2000, pogotovo ako niko neće da ih kupi za te pare?

Ne verujem da će ove on line lekcije iz ekonomije uspeti, ali bar da probamo, ako postoji firma A, i celokupna njena vrednost sve prostorije, vozila, kompjutori, repromaterijal i roba u magacinu vredi B, i ona pošto plati državi dadžbine i poreze i doprinose i taksu i akcizu za X radnika isplati pristojnu platu iznad republičkog proseka Y, i posle svega toga se ispostavi da je u plusu za vrednost Š, šta dalje ...

recimo da je vrednost B milion eura, ona objavi 10 akcija po 100.000 eura, znači ako kupim jednu akciju, ja koji ne radim u toj firmi vlasnik sam 10% .. svega .. ako na radničkom savetu odluče da vrednost Š isplate u vidu dividendi meni pripada na kraju godine 1/10 Š ? I sad ako firma napreduje akcije joj eksplodiraju, i sledeće godine moja akcija vredi 110.000 eura .. i opet sve isto .. samo te godine odluče da ne isplaćuju dividendu, nego ulože u nove zglobne ležajeve, al očekuju veći obrt, i skak cena akcija? I tako .. jesam li bar blizu kako zamišljam?

Totalno nisi u pravu.

Ovo što si nabrojao se zove "materijalna sredstva" (tangible assets na engleskom, a pored toga postoje nepaterijalna sredstva (intangible assets).
A nematarijalna sredsva mogu da budu bilo šta - patenti, know-how, pozicija na tržištu. Na kraju postoji i goodwill stavka u bilansu koja bi bila razlika između sredstava (kako materiajlnih tako i nematerijalnih) od tržišne vrednosti firme. Kao firma objektivno vredi 1 milion, ali tržište toliko veruje u firmu da je ceni 2 miliona, pa je onda goodwill 1 milion.

Takođe, nemaš blage veze šta je to profit.
Recimo firma ima 1 milion na računu na početku godine i nema ništa drugo. Kupi opreme za taj jedan milion, a stopa amortizacije je 20% na tu opremu. Na kraju te iste godine firma ima prikazane troškove od 200,000 (20% amortizacije na 1 milion), ima 0 na računu, a dobit od 800,000.
Od čega onda isplaćuje dobit kada nema pare?
U principu, dobit koja se isplaćuje kao dividenda obično ne ide na preko 30% od knjigovodstvena dobiti, najčešće ide maksimalno 15%
Dakle, firma koja prikaže profit od 1 milion, teško može da isplati više od 150,000 dobiti, a da ne ugrozi vrlo ozbiljno svoju poziciju. Naravno, sve zavisi i od privredne grane, kao i od tekućih investicija.
Na papiru, imaš dobit, ali para nema, sva ili većina dobiti je transformisano iz keša u materijalna sredstva. I jedno i drugo predstavljaju kapital firme, samo je kapital promenio formu (nije više novac, nego mašine, zgrade, itd).

Kada jednom izađeš na berzu (proces se zove IPO - Initial Public Offering), firma vredi onoliko koliko vrede njene akcije na berzi, nezavisno od toga šta firma poseduje. Cenu akcija diktira ponuda i potražnja.

Recimo firma emituje akcije po 10 jedinica, proda milion akcija, posle toga akcije se prodaju po 20, po nekoliko akcija dnevno, svejedno firma formalno vredi 20 miliona, sve dok se akcije prodaju po 20, bez obzira na broj akcija koji se vrti na berzi.
Naravno, ovo je jako uproščeno.

Poenta je da akcionarska firma, odnosno njena vrednost, više ne zavisi toliko od stvarne vrednosti firme, koliko od vrednosti akcije puta broj emitovanih akcija.

https://www.investopedia.com/terms/g/goodwill.asp