Teorija relativnosti je pre svega geometrijska teorija i pojednostavljena i nepotpuna objašnjenje teorije dovodi pojedine ljude do toga da pogrešno shvate teoriju i zaključe da je protiv zdravog razuma.
Pre Ajnštajna se smatralo da je vreme 1D glatka mnogostukost (kontinuum,eng. manifold) i da je opažajni prostor 3D mnogostrukost sa euklidskom geometrijom i da te dve mnogostrukosti objedinjene predstavljaju 4D vektorski (fazni) prostor bez metrike. Takav 4D vektorski prostor je interpretiran kao glatka funkcija kojom se svakoj vrednosti parametra t iz skupa realnih brojeva dodeljuje po jedan 3D euklidski prostor (tj. (t,(r,[g])) gde je t je elem. R, r je elem. R3 ,a [g]=diag(1,1,1) je euklidska norma).
Takva interpretacija je dugo vremena bila u saglasnosti sa eskperimentima i našim opažanjem i smatrana za nešto prirodno, sve do pojave Maksvelovih jednačina. Iz Maksvelovih jednačina se dalo naslutiti da gore pomenuti 4D vektorski prostor ima Minkovskijevu metriku (tj. (x,[g]) gde je x elem. R4, [g]=diag(-1,1,1,1) je Minkovskijeva norma) i da je prethodna interpretacija aproksimativna i pogrešna. Mnogobrojni eksperimenti su upravo to pokazali, da je prva interpretacija aproksimativna i pogrešna. Logično, sledi da nam treba nova interpretacija i da ranije korišćene pojmove, definicije i jednačine treba ispraviti i prilagoditi eksperimantalnim rezultatima. Ajnštajn je donekle uspeo u prilagođenju jednačina eksperimentima uvođenjem (x,[g]) gde je x elem. R4, [g] je Rimanova norma koja zavisi od distribucije energije, pritiska i napona unutar fluida u tom prostoru. Ajnštajnova teorija ima samo jednu manu, dobro opisuje polja i fluide, ali po njegovoj teoriji sve čestice su crne rupe. Problem je što eksperimenti pokazuju da se fluidi i polja na mikroskopskom nivou sastoje od elementarnih čestica, ali te čestice nisu crne rupe.
Citat:
Niste mi baš logični. Postoji li vrijeme ako nema promjena, ako tih promjena nismo svjesni (ako nismo u mogućnosti opažati promjene). Šta je sa Ajnštajnovim neobaviještenim posmatračima (koji pojma nemaju šta se stvarno zbiva). Da li je to vrijeme za nih, za nas ili neko treće (objektivno vrijeme)
Posmatrač se može predstaviti krivom linijom u 4D.
Vremenski interval po Ajnštajnovoj teoriji predstavlja geometrijsku dužinu krive linije u 4D.
Vremenski interval po klasičnoj teoriji predstavlja dužinu projekcije krive linije u 4D na vremensku osu.
Vreme po relativističkoj teoriji uslovno rečeno predstavlja pramen pravaca ograničen nul konusom.
Vreme po klasičnoj teoriji predstavlja pravac.
Da bi smo opisali krivu liniju u 4D potrebnu se nam koordinate. Vremenska koordinata može biti na primer broj treptaja oka, broj otkucaja srca ili broj proizvoljnih promena koje opažamo. Kada na osnovu (trenutnog) broja tih promena u sekundi izračunamo dužinu intervala u sekundama, rezultat ne zavisi od početnog izbora koordinata.
E sad, ako trenutni broj promena u sekundi u nekom intervalu je 0 ili +inf kažemo da koordinate nisu regularne. Korištenje singularnih koordinata je ono što je nelogično, jer dovodi do nedefinisanih izraza 0/0 ,inf/inf, inf-inf, 0*inf.
#!/usr/bin/basho
mv frog ancient_pond
echo "Splash!"
Re: Teorija Relativnosti
Registrovani: 9 ( vjova, aleksim, djura63, fangorn, valjan, presa, peromalosutra, bojanum, Gibli )
