5Kg podeljeno sa 1/4 je bilo i ostaće 20Kg. Tu nema nikakvih problema. Takođe, paradoks blizanaca zapravo i nije paradoks.
U takozvanom "paradoksu blizanaca" blizanci su na početku u istoj tački, potom se razdvajaju da bi na kraju ponovo došli u istu tačku. Stoga Sprečov misaoni eksperiment ne odgovara ovoj situaciji. Takođe, pošto se oni prvo udaljavaju, a potom približavaju ne mogu oba sistema referencije vezana za blizance biti istovremeno inercijalna jer se prelazak iz jednog od tih koordinatnih sistema u odnosu na drugi ne ostvaruje linearnim transformacijama koordinata, i budući da su uz zanemarivanje gravitacije (što je pretpostavka Specijalne Teorije Relativnosti) svaka dva inercijalna sistema referencije povezana linearnim transformacijama.
Recimo da je blizanac ostao na Zemlji, a drugi da je seo u raketu i udaljavao se 20 godina (posmatrano sa Zemlje) brzinom od 0,8c, a potom zakočio i vraćao se istom tolikom brzinom na Zemlju narednih (Zemaljskih) 20 godina.
Dok astronaut nije zakočio, za njega je prošlo 12 godina i isto toliko je za njega proteklo vremena u povratku na Zemlju. Stoga će se na Zemlju vratiti mlađi od svog brata blizanca.
Posmatrajmo sada sve iz tačke gledišta vezane za astronauta u početku njegovog putovanja. Duž koja spaja Zemlju i tačku u kojoj astronaut koči (oseća ubrzanje) je za blizanca sa Zemlje dužine 20g*0,8c=16 svetlosnih godina. No, ta duž za blizanca sa Zemlje miruje, ali se za astronauta kreće duž svog pravca brzinom od 0,8c pa astronaut u prvoj polovini puta meri pređeni put (Zemlje koja se udaljava brzinom od 0,8c) od 16*3/5=9,6 svetlosnih godina, pa je stoga on izmerio trajanje od 9,6/0,8+12 godina.
Za svo to vreme astronaut je mirovao u posmatranom sistemu, a Zemlja se kretala brzinom od 0,8c, pa je za njegovog brata na Zemlji proteklo 12*3/5=7,2 godine. No, do susreta sa bratom brat na Zemlji treba da ostari još 32,8 godina, odnosno pošto se kreće zejedno sa Zemljom brzinom od 0,8c u našem sistemu treba da protekne još 32,8*5/3=54,66 godina. Dakle, ukupno treba da prođe 66,66 godina u našem sistemu od rastanka braće do njihovog ponovnog susreta.
Stoga će se Zemlja za to vreme udaljiti od nas 66,66*0.8=53,33 svetlosnih godina. No, pošto je sve vreme stajao, astronaut treba da požuri da bi tih 53,33 svetlosnih godina prešao za preostalih 54,66 godina, što znači da će morati da ide prema Zemlji brzinom od 40/41c, pa će za tih 54,66 godina da ostari samo 54,66*9/41=12 godina, odakle će ukupno tokom puta ostariti 24 godine. Ovde se sve posmatra u koordinatnom sistemu koji se sve vreme udaljava od Zemlje brzinom od 0.8c.
Na sličan način se izvodi račun u slučaju kada referentni sistem vežemo za astronauta u drugoj polovini puta s tim što prva i druga polovina puta astronauta menjaju uloge.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Teorija Relativnosti
Otkad je to brzina svetlosti prestala da bude konstantna i postala funkcija nekog vremena 
i ubrzanja 
Ovo pokazuje da ne razumeš Fiziku ni na nivou šestog razreda osnovne škole. Ostatak teksta je u istom duhu i pokazuje potpuno nerazumevanje onoga o čemu se piše. Odakle ti nerelativistička jednačina 
u relativističkom slučaju? Zašto ne koristiš relativističku jednačinu
, a ti tvrdiš da je 
Koliko je meni poznato, jednačina 
je ekvivalentna sa 
što znači da nisi naučio ni Matematiku za drugi razred osnovne škole.
