Citat:
Relativnost istodobnosti A. Ajnštajn objašnjava na strani 29. „Moja teorija“,
Crtež 1. i ocito je da se ne radi o „svodenju na kontradikciju“, (što je bila
tvoja pretpostavka i odgovor, na moj komentar o Ajnštajnovom korištenju brzina
(c+v) i (c-v)). Dakle, nije rijec ni o kakvom „indirektnom dokazu“.
Mislio sam da je rec o dokazivanju nepostojanja etra u MM eksperimentu.
Velicina c+v nije brzina, kao ni c-v.
Definicija brzine po Ajnstajnu glasi:
v = d
r/dt , recima brzina je izvod vektora polozaja
po vremenu, i odnosi se na jednu materijalnu tacku i definisana je
duz putanje te materijalne tacke. U ovom izrazu t predstavlja vreme
koje meri sat u referentnoj tacki ciji je vektor
r=
0.
U ovom izrazu
r je vektor polozaja koji ima pocetak u
referentnoj tacki
r=
0, a kraj u posmatranoj materijalnoj
tacki. Intenzitet vektora polozaja u nekom trenutku t
o
r(t
o) se definise pomocu brzine svetlosti na
sledeci nacin: ako u trenutku t
1 ispalimo foton iz referentne
tacke, u trenutku t
o taj isiti foton se odbija i vraca
u referentnu tacku u trenutku t
2 tako da vazi
t
o=(t
1+t
2)/2 onda je
r = c (t
2 - t
1)/2.
Nemam pri sebi ponemutu knjigu, ali pouzdano znam da je Ajnstajn
u nekoj od svojih knjiga napisao ove definicije.
Iz ovakve definicije se vidi da zbir(razlika) vektora polozaja(brzine)
dve referentne/materijalne tacke, ne zadovoljavaju uslove definicije,
koji vaze samo za jednu referentnu tacku, jednu materijalnu tacku i njenu
putanju.
Citat:
Vjerovatno nije samo brzina kretanja ono što razdvaja uslove rada
sprava-satova u konkordu i na površini Zemlje...
Konacno priznajes da dva sata mogu da idu u raskorak i pokazuju razlicito vreme.
Nisi eksplicitno rekao, ali smatram da ovim priznajes da je jedan sat netacan.
To je sasvim ispravan logicki zakljucak.
Da li se slazes da posmatrac zatvoren u kutiji "slep za sve ostalo" i prinudjen da
koristi netacan casovnik moze da izrazi vremenski interval izmedju dva dogadjaja u
brojcanim vrednostima svog netacnog casovnika? Da li se slazes da kada zapisnik o
svojim merenjima uporedi sa nekim drugim posmatracem koji ima svoj casovnik, da ce
Isti fizicki proces koga su oba posmatrala biti opisan uz pomoc razlicitih brojnih
vrednosti koje je svaki za sebe nezavisno odredio? Da li se slazes da se u cilju
lakseg razlikovanja izmerene velicine oznacavamo razlicitim oznakama
npr. indeksima 1 i 2 za posmatrace? Da li se slazes da se izmedju velicina sa
indeksima 1 i 2 medjusobnim relativnim uporedjivanjem mozemo utvrditi koje relacije
postoje izmedju njih?
Citat:
Zamisli jednu takvu spravu , umjesto u konkordu, u nekom od satelita.
Posmatraj zbivanje 10-20 godina i izvodi zakljucke o vremenu,....
OTR se bavi time, da bilo koja dva nezavisna sistema instrumenta ma kako oni bili
netacni, mozemo ravnopravno da koristimo za opisivanje fizickih procesa.
Citat:
Njihovu kompletnost nisi ni mogao sagledati
(jer nisi dozvolio da se maknemo dalje od samog pocetka).
Ja nisam moderator pa da te sprecavam na bilo koji nacin da prezentiras
svoje relacije.
Citat:
“Za mene je fizika sistem relacija izmedu izmerenih velicina“, (za mene je još više od toga),
a zar ja koristim nešto drugo osim izmjerenih velicina i relacija medu njima?
Ti koristis drugacije definicije velicina i polazne pretpostavke o geometriji
prostora i toku vremena, a koristis iste izraze i oznake.
Time se bavi OTR i to se u metemetici strucno zove aktivni difeomorfizam.
Ono sto ti zameram je da izostavljanjem bitnih detalja, mesas velicine definisane jednom konvencijom
sa velicinama definisanim drugom konvencijom i posle kritikujes "istine" i losu logiku.
Citat:
Ostani ti pri tim relacijama, ali nemoj negirati da iste te relacije mogu racunati i na lakši
i jednostavniji nacin, a da se pri tom ne odricem vlastitog shvatanja prostora i vremena.
Ponovo kazem ja ne negiram tvoje relacaije niti te spracavam da ih kompletiras.
Ja osporavam tvoje nerazumevanje da jedan izraz, jedna velicina i njema oznaka moze imati vise
razlicitih znacenja i da to nije nikakvo Ajnstajnovo "podmetanje c. pod g." vec tvoje posmatranje
njegovih izraza van konteksta u kome su definisane, smatrajuci kontekst nebitnim.
Citat:
Tebe sam („na koljenima molio“) nacrtaj nam tu sliku....
Za potpun opis MM eksperimenta potrebno je 24 slike aparature, razliciti polozaji, razliciti ISR,
razlicite ravni projekcije.
Citat:
jednostavnog prevodenja ct' u ct zakretanjem ugla, „promjenom faze“,
i stvaranjem geometrijske slike koja odmah narušava zakone optike i geometrije).
Koje zakone optike i geometrije? Ja znam za Hajgens-Frenel-ovie zakone, da li ti znas za neke druge?
Da li se slazes da u svakoj tacki na povrsini detektora gde se obrazuje sara,
postoji neko rezultujuce elektromanetno polje?
Da li se slazes da u skladu sa Hajgens-Frenel-ovim principom to polje nastaje kao
zbir dva talasna polja koja dolaze od dva ogledala?
Da li se slazes da da u skladu sa Hajgens-Frenel-ovim principom polja na ogledalima
poticu iz istog izvora?
Da li se slazes da iz ovoga sledi da je polje u detektoru potice iz istog izvora,
dospevsi duz dva razlicita puta?
Da li se slazes da je efektivna vrednost zbira dva nenulta sinusoidalna talasa u jednoj prostornoj
tacki konstanta ako je fazna razlika talasa konstanta?
Da li se slazes da opticka duzina puta mora da zadovolji uslov da je stacionarna (extremna) vrednost pri varijaciji.
Da li se slazes da je moj opis u skladu sa eksperimetnom?
#!/usr/bin/basho
mv frog ancient_pond
echo "Splash!"
Re: Teorija relativnosti - pod lupom, (alternativno tumacenje)
