Citat:
mkaras:
Kako može da se poredi Finska i Srbija? Kupovaću domaće po svaku cenu tek onda kada mi prihodi budu dovoljni da ne razmišljam o računima, potrošačkoj korpi, društvenom životu i kada sledeće primanje dočekam sa solidnim dinarom u džepu od prethodnog meseca.
Tako sto ja nikada nisam cuo nekoga da se zali da ima previse para, ili premalo pameti. Ljudi u Finskoj isto kukaju kako ih muci kriza, kako ne mogu da prezive od prvog do prvog i slicno, covek bilo gde na svetu sam prilagodjava troskove tako da jedva prezivi do prvog. Nama to izgleda nerealno, ali ne treba zaboraviti da Srbin sa svojih 300 evra mesecno spada u 20% najbogatijih ljudi na planeti i da smo mnogima i mi smesni kada se zalimo.
Citat:
kod nas u ceni najviše učestvuje želja proizvođača da zaradi. A zašto je njegova cena rada toliko veća od cene rada profesora, prodavca u trgovini ili od cene bilo kakvog drugog rada?
U EU je zarada poljoprivrednika u proseku jednaka 40% zarade zaposlenog. I to zahvaljujuci kvotama i pazljivm kalkulacijama od strane nadleznih drzavnih organa. U Srbiji je to sve prepusteno stihiji i haosu, ne postoje nikakve kvote, seje ko sta hoce, a na kraju umesto zarade ima gubitke. Poredjenje sa profesorima je neumesno - ja sam se juce provozao pravcem Bajina Basta-Ljubovija-Valjevo i video da ljudi tamo ne zarade ni godisnje koliko profesor zaradi mesecno. A nema tamo toliko mehanizacije, vec potiku u ruke pa udri. Razlog zasto ti ljudi ne odustanu od pokusaja gajenja bilo cega i postanu korisnici socijalne pomoci nije ekonomske prirode vec psiholoske - "to je sramota". Radije ce se muciti 15 sati dnevno za isti iznos koliko bi inkasirali godisnje od socijalne pomoci. Medjutim i to je dovedeno u pitanje, ako im se ne pomogne da se organizuju, ako im se ne daju kvote sta da proizvode, cega je koliko potrebno.
Citat:
U kojoj se to još delatnosti traže tako velike garancije da će se ostvariti zarada?
Poljoprivrednici su u principu prosta needukovana radana snaga, ekvivalentni onima koji zive od socijalne pomoci po kontejnerskim naseljima. Drzava mora da brine o tom sloju stanovnistva bez obzira da li je vec socijalno ugrozen, ili je na granici socijalne ugrozenosti, jer ako je na granici treba ga nekako odrzati sa one strane granice koja je jeftinija za drzavu. U svakoj delatnosti drzava pomaze socijalno ugrozene zaposlene, daje subvencije za uposljavanje nezaposlenih, podsticaje za otvaranje fabrika i slicno. Realnost Srbije za par godina ce biti milion korisnika nekog vida drzavne pomoci, a to poreski obveznici ne mogu da izdrze. Nije resenje dati coveku rucak, vec pomoci mu da sam obezbedi rucak svakoga dana.
[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 24.06.2015. u 21:07 GMT+1]
Login
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
