Citat:
Ovo što si spomenuo oko subvencije, ne znam dal mogu baš da ti poverujem.
Šta to znači sad? Da oni što rade na veliko rade na nuli? i zarađuju samo od te subvencije?
Ne uvek, to zavisi od godine - vremenskih uslova, ponude i potraznje, postignute cene... U nekoj situaciji velike ponude iz nekontrolisanih drzava, EU proizvodjac radi na nuli i pritom je i dalje zadovoljan jer su mu sredstva od subvencija sasvim dovoljna za pristojan zivot, dok u za njega povoljnijoj godini on ostvaruje znatnu zaradu i ulaze visak u prosirenje proizvodnje, novu tehniku i slicno. Deo teksta sa gornjeg linka potvrdjuje moja zapazanja, s tim da tvrdi da ne samo sto se proizvodi prodaju po ceni kostanja vec i ispod cene kostanja, sto ja nisam primetio:
Citat:
Visoke subvencije evropskim i američkim farmerima dovele su do pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda u svetu, kao i u Evropskoj zajednici, pa su one sada niže od realnih troškova proizvodnje. Francuski ministar poljoprivrede, Bruno Le Maire kaže doslovno: Ključno pitanje su cene. Ja ne znam ni jednog poljoprivrednog proizvođača, bilo da je u proizvodnji mleka, žitarica, voća ili povrća, koji se ne suočava sa osnovnim problemom da su prodajne cene niže od troškovnih cena.
Citat:
Šta terbaju oni što žive na selo i nemaju puno zemlje? da beže svi u grad ili u razvijene EU zemlje, ko što i upravo rade?
Da, ja sam jedan od retkih ljudi u Srbiji koji pozitivno gleda i na migraciju selo-grad i na migraciju Srbija-inostranstvo. Ovo prvo dugorocno vodi ka ukrupnjavanju parcela, dok ovo drugo kratkorocno vodi ka smanjenju nezaposlenosti, a dugorocno eventualnim znatnim deviznim prilivima kroz pomoc iseljenika rodbini. To na nivou pojedinca bude par desetina eura, ali na nivou drzave verovatno vise nego sto su celokupne strane investicije o kojima se toliko prica.
Citat:
Ali i tu postoji kvaka da pre svakog posla mora da postoji plasman a to je ono trece P u marketingu,sto se kod nas ne primenjuje ma koji biznis bio.
Da, za supeh svake proizvodnje prva i osnovna stvar je mogucnost plasmana proizvoda. Ako imas siguran plasman NECEGA, nebitno da li je to krompir ili rezervni delovi za svemirski brod, nije nemoguce obezbediti ni znanje, ni radnike, ni tehnologiju, pa ni novac. Tu imamo dva gledista - jedno koje zastupa ideju da treba da vaze isti uslovi za sve, pa ako nekom programeru niko ne obezbedjuje plasman web sajtova i drugog programskog koda, onda ni proizvodjacu krompira ne treba da obezbedjuje plasman njegovog proizvoda. Drugo glediste hranu izdvaja kao osnovnu bezbednosnu komponentu drzave, koja je znacajna najmanje koliko i vojska, ako ne i mnogo znacajnija. Ja sam sklon ovom drugom nacinu misljenja, smatram da drzava treba da uzme ucesca u organizaciji poljoprivredne proizvodnje, pre svega odredjivanjem cega i koliko je potrebno trzistu kako bi se izbegle ogromne cenovne oscilacije kje cine ne samo da ne moze biti napretka u poljoprivredi, vec i da se unisti ono malo sto se batrga pokusavajuci da opstane.
Pa tekst je sam sebi kontradiktoran na vise mesta:
Citat:
Obradivo zemljište (arable land) je oko 24,3% tj. 104,4 miliona hektara...
EU-27 (koja uključuje Bugarsku i Rumuniju) ima oko 7,3 miliona komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, uz dodatno oko 6,4 miliona malih gazdinstava...
Radna snaga zaposlena u poljoprivredi EU-27 je bila u 2007. godini ekvivalentna sa 11,7 miliona radnika zaposlenih sa punim radnim vremenom...
U Srbiji, prema zvaničnim podacima sa sajta vlade Srbije... obradivo zemljište i bašte = 3,295.000 ha (65,2% ukupne polj. površine);
Srbija ima 778.891 registrovanu porodičnu farmu...
Prvo, nije sasvim jasno kako to EU ima 7.3+6.4=13.7 miliona gazdinstava, a radnu snagu od 11,7 miliona ljudi, sto bi znacilo 0,85 ljudi po gazdinstvu?! Sta je definicija poljoprivrednog gazdinstva na kom nema nikog ko se bavi poljoprivredom?!
No dobro, kada se uzme u obzir da EU ima 500 miliona stanovnika, kada uporedimo statistiku, vidi se sledece:
- u EU 2% stanovnistva zivi od poljoprivrede
- u Srbiji 15% stanovnistva pokusava da zivi od poljoprivrede, znaci 7x vise nego sto je potrebno
- u EU po coveku kome je poljoprivreda delatnost imaju 10ha oranica + 30 hektara ostalog poljoprivrednog zemljista = 40 ha
- u Srbiji po coveku kome je poljoprivreda delatnost imamo 3ha oranica + 2ha ostalog poloprivrednog zemljista = 5 ha, znaci 1/8 onog sto je normalno
Znaci, kao sto sam i ranije napomenuo, nasa realnost je da 85% ljudi iz sela migrira u grad, a da isto toliko iz grada (ili iz sela ako uspe) migrira u inostranstvo. U apsolutnim vrednostima podaci koliko tacno ljudi zivi od poljoprivrede mnogo variraju, ja sam uzeo da je to oko milion a moze biti par stotina hiljada gore/dole, znaci pripremite se za dolazak 800.000 novih nezaposlenih.
Plan B: Drzati ih tamo gde jesu i pomagati im da ne umru od gladi, gurajuci problem pod tepih.
Izbor izmedju dve lose opcije, koja god da se izabere, mnogi ce je kritikovati kao pogresnu.
Login
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
