Citat:
Pobrkao si neke stvari. Kralo se u SFRJ, ali je dobro poznato da je tada bilo i mnogo manje krađa i mnogo manje kriminala. To je odlika društva koje voli novac, a ne društva koje voli ideale.
Mislim da si ti pobrkao neke stvari. Ono čega je možda bilo manje, jeste krađa privatne imovine. Ali to je zato što privatne imovine gotovo da nije ni bilo. Ali se zato društvena krala sve u šesnaest. Nafta, drvo, alat, gvožđe, stako... mnogi su kuće opremili i još prodavali po komšiluku ono što su izvukli iz preduzeća malo po malo. Izem ti ideale.
Citat:
Konislav je inače lepo objasnio razliku između društva na primeru amerikanca kome je stalo za 30$ prekovremeno. To je ovde zastupljeno u mnogo manjoj meri, mada kako vreme prolazi i ispiranje mozga sa zapada biva sve uspešnije, i to će se promeniti.
A ko ste ti i konislav da osuđejete nekoga zato što mu je stalo do 30$ za prekovremeno. Možda čovek školuje decu, ima bolesne roditelje, otplaćuje kredit ili mu iz nekog drugog razloga znači svaki dolar. Znaš, neki ljudi žive od posla koji rade, a ne od renti, klađenja, povremenog freelance posla i šta ti ja znam kako ti i konislav zarađujete kad vam koji evrić više po satu ne znači ništa. Ne kažem, nije to ništa loše. Imam i ja ortaka koji je nasledio neku silnu zemlju po selu, pa sad to daje u zakup seljacima i uzima 1000 i nešto evra mesečno, a da ne mrdne iz svog stana. Imam i jednog koji ima tri stana u Beogradu (isto nasleđeno) i svaki renta za po 300-400 evra. Poznajem i jednog koji ima firmu koja iznajmljuje građevinsku opremu (bagere, kamione, kopače...), dakle čista renta, ne trebaju mu ni radnici, ni ništa, eventualno jedan dispečer koji će da vodi evidenciju šta je uzeto i šta vraćeno u vozni park i da ga obavesti ako neko kasni sa vraćanjem... firma nasleđena od dede koji ju je osnovao, a sad radi sa ćaletom. Posao mu se sastoji u tome da mu se klijenti jave, dođu, potpišu ugovor i odvezu opremu koja im treba. Što se njega tiče, ne mora ni da bude u firmi, već ugovore može da potpisuje i u kafani, na plaži, u stanu, u parku... i samo ga pošalje kod dispečera... što često i radi, a zarada je par desetina hiljada evra mesečno.
ALI, takvi su jedna beznačajna manjina, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Citat:
Inače, svojevremeno davno dok sam ugrađivao alarme, radio sam za jedan servis koji me dobro plaćao. Zovu oni mene u subotu, iskrsao posao ugradnje u Golf2. A Golf2 prost auto, masovno se ugrađuje u njega i znam sve napamet, skoro da bih mogao i vezanih očiju da povežem alarm. Znači, treba mi manje od 2h da obavim posao i uzmem pare. A pare nisu male, nekih 50DEM meni na ruke, što je tada bilo blizu polovine prosečne plate u Srbiji. Ja kažem: ne mogu. Štoooo? - Pita gazda. Kažem ja: planirao sam da vozim biciklu danas do Ade, i evo treba da krenem uskoro. Gazda molio, ali na sve molbe sam ostao dosledan, i tog dana sam vozio biciklu.
To samo znači da nisi živeo od ugradnje tih alarma, nego si imao drugih prihoda. Ostali nisu te sreće, nego svaki odbijen posao uglavnom znači i ostanak bez istog. Jeste, postoji nekolicina eksperata u nekoj oblasti, koji će uvek imati posla i biti u poziciji da odbiju bilo koga, ali i to je manjina. Svi ostali moraju da rade kada ima posla, jer u suprotnom neće imati šta da jedu taj mesec. Tako da, opet, ne možeš projektovati svoj slučaj ili konislavov slučaj, ili slučaj šačice ljudi na celu Srbiju, niti to što vi možete da odbijate posao i vozikate bicikle ili sedite svaki dan u kafani do 5 ujutru znači da svi tako mogu, a da imaju hleb na stolu tog meseca. naprotiv, većina to ne može.
Citat:
Nego, da vidim nekog Amerikanca, ili Francuza/Nemca, naročito gastarbajtera, koji će da odbije pola (ma i trećinu) prosečne mesečne plate za 2h posla, i umesto toga da ode da vozi biciklu jer više voli svoje slobodno vreme od novca? Ma to će retko da se nađe i ovde u Srbiji, a kamoli tamo na (trulom, novcem opsednutom) zapadu.
Eto, sad kontriraš sam sebi, ali si barem rekao istinu. Tačno je da bi retko ko to odbio, kako na "zapadu", tako i u Srbiji. I kako je onda život opušteniji u Srbiji, a ljudi manje opterećeni novcem ? Isto kao što u Srbiji ima ljudi koji mogu da odbiju neki posao radi hobija ili izlaska sa društvom ili bilo čega što im se u tom trenutku više radi, jer su materijalno obezbeđeni ili imaju druge izvore prihoda ili jednostavno sasvim dovoljno posla i ovako... tako ima sličnih ljudi i na "trulom zapadu". Ni tamo se ne pretrpavaju svi ljudi poslom ako ne moraju. Sa druge strane, i tamo i ovde ima workoholičara ili nezasitih koji će se natrpati poslom i raditi 24h, ne bi li zaradili koji dinar više. Ali, sve su to izuzeci i ne možeš to projektovati na celu zemlju ili ceo "zapad". Poenta je da, ipak većina ljudi mora da radi, ako želi da živi od tog rada... i na "zapadu" i u Srbiji i u Burkini Faso. A to što neki pisac može da vozi biciklu umesto da radi posao koji mu je ponuđen nema apsolutno nikakvu težinu, niti je merilo kako može i treba da se radi. Znam i ja jednog što diže 300 kila iz benča, ali to ne znači da Srbiju čine snagatori i da svaki Srbin može da digne 300 kila k'o iz pi*de.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Login
Re: Patriotizam, obaveza ili sta?
