Mikrotalasno zracenje je elektromagnetno zracenje koje u MT ima frekvenciju od 2,45 GHz. Elektromagnetna zracenja tj. talasi su pakovani u paketima - fotonima.Svi se oni krecu 300.000 km/s u vakuumu i nemaju masu. U MT peci jedna tacka u prostoru je udarana sa 2,45 milijardi fotona u sekundi, pa je energija koju je ta tacka primila srazmerna frekvenciji elektromagnetnog talasa. Ona iznosi E(f)=h*v(ni-frekvencija) , h-plankova konstanta. Foton kada dodje do tacke ima dva izbora: 1) da bude pretvoren u drugi vid energije (apsorbovan) , 2) ili da prodje kroz tu tacku dalje na svojoj putanji.
Foton kada stize do materije prvo udara u elektronski omotac pri tome sudarajuci se sa prvim valentnim elektronom koga vidi. Elektron, koji ima masu krece se rotaciono oko jezgra, pa ima centripetalno ubrzanje, koje ga odvlaci od centra rotacije, a jezgro ga elektrostatickom silom vuce ka sebi. Te dve sile su izjednacene tako da elektron ne moze da odleti niti da padne u jezgro, tj. svaki elektron ima svoju kruznicu, sa uvek jednakim precnikom putanje (da se ne bi odbijao od druge). Elektronu se moze dodati energija sa strane, tako da se njegova brzina poveca i on se oslobodi sile koja ga vuce ka jezgru. To je tzv. izlazni rad ili energija jonizacije. Elektron sto je dalje od jezgra ima slabiju vezu sa njim, pa se i lakse otkida, sto znaci da sto je atom veci ima manju energiju jonizacije, ali sa druge strane tada mu je povecan broj proton pa i sila privlacenja.
Energija jonizacije za H 1312 kJ/mol, O 1313 kJ/mol, C 1086.5 kJ/mol, uranijum 597,6 kJ/mol itd, ili po atomu H 2,18*e-18 J, do uranijuma 9,9*e-19 J
Energija MT od 2,45 GHz je 1,6236*e-24 J. Ova energija nije dovoljna da izbaci elektron iz atoma tako da ne moze nijedan element da se jonizuje sa EM zracenjem te frekvencije. (Cak je i energija vidljive svetlosti sposobna da izbaci elektron iz hlorofila, pri tome vrseci fotosintezu ). U hrani stoga nema slobodnih elektrona, pa i nema indukovane struje koju bi eventualni elektroni nosili (fotoni nisu nosioci struje).
Foton prolazi pored atoma pri tome ga povlaceci i rotirajuci . Prilikom toga neki fotoni ce se istrositi na povecanje kineticke energije molekula vode a neki ce proci pored. Oni koji prodju hvataju se za metalno kuciste i Faradejev kavez koji imaju veliki broj slobodnih elektrona. Fotoni predaju svoju energiju elektronima koji pocnu da se krecu, tj. indukuju struju koja odlazi dalje u eletrodistribucionu mrezu. Ostatak fotona koji je procurio je jako mali, pa i stetno delovanje na coveka je malo.
Molekuli vode se rotiraju i pri tom povlace druge cestice za njima da se rotiraju. Molekuli vode se rotiraju u razlicitim smerovima pa je trenje izmedju slojeva veliko, a posledica je proizvodnja toplote koja podgreva ostalu hranu.
Dakle nijedan dosad opisan nacin pomocu koga koji bi se stetnost mikrotalasne peci mogla ili objasniti ili odvojiti od klasicnog zagrevanja hrane nije bio adekvatan.
Glavna razlika izmedju konvekcijskog prenosa toplote i ovog mikrotalasnog je u rotiranju svih slobodnih molekula vode.
Svaki od tih molekula vode ubrzava cestice oko sebe, rotira ih, zato sto privlace druge elemente oko njih da rotiraju. Frekvencija obrtanja molekula vode se razlikuje od frekvencije obrtanja drugih elemenata, ali ce molekul vode predati deo svog momenta obrtanja drugom elementu. Posto su u pitanju visoke brzine obrtanja i predati momenti su takodje veliki. Tako se elementi cvrste hrane nece obrtati jer sile koje vezuju hranu su daleko vece od momenta koji pojedinacni molekuli mogu da im predaju. Sa druge strane u koloidnim rastvorima (kao sto je mleko, krv) cestice su nevezane jedna za drugu, pa mogu i slobodno da ubrzaju do velikih brzina. Moguce je da se usled okretanja u suprotnim smerovima te cestice sudare pri tom lomeci ili predajuci deo svoje strukture. Usled toga je mozda i moguce da se stvaraju nova jedinjenja koja se obicnim zagrevanjem ne mogu dobiti.
