@bigkandor aka osvetakana aka kandorus
A ko je poredio silu uzrokovanu masom i silu uzrokovanu naelektrisanjem, kad to dvoje nema veze jedno sa drugim? Ja ili ti? Jedini način na koji mogu da protumačim tvoju primedbu je da moja definicija gravitacije ne valja jer je zadovoljavaju i električno polje (pa i magnetno), a ne samo gravitaciono. Ne, ne zadovoljavaju je, jer se u definiciji govori o težnji za promenom kretanja drugih masa, koja je uzrokovana masom, što sa ova druga dva poja nije slučaj.
Eto ti ko lupeta.
I nemaju oni na vikipediji šta da ispravljaju, jer nisu ni tvrdili da je to definicija. Ti si tvrdio da je to definicija, pa se ti ispravljaj.
Kažeš da oni tvrde suprotno od ovoga što sam napisao
Citat:
materijalna tačka pada u gravitacionom polju na način koji ne zavisi od mase
Suprotno od toga je da način padanja materijalne tačke u gravitacionom polju zavisi od osobina materijalne tačke. Nigde ne vidim da to piše na vikipediji. Štaviše, to upravo sledi iz proporcionalnosti sile koja deluje na materijalnu tačku masi materijalne tačke. Ovo ću pod hitno da stavim u potpis.
Eto ti ko lupeta.
Citat:
atelago: Opet greška. Koje su to različite vrste elementarnih čestica? Zadržao si se na nivou Mendeljejevog sitema elemenata, a nisi išao na elementarne delove atoma, koji su kod svih vrsta atoma isti.
Pa, ti ne znaš ni šta su elementarne čestice. Koji te bre Mendeljejev spopao? Različite vrste elementarnih čestica su na primer kvark, foton, elektron i neutrino (a ima ih još). Čak i kod gradivnih elemenata atoma imaš tri vrste čestica - elektrone, protone i neutrone, od kojih je samo elektron elementarna. Proton i neutron imaju kvarkove kao gradivne elemente. Uz to, neutron i proton imaju približno jdnake mase mirovanja, koje su skoro 2000 puta veće od mase mirovanja elektrona. Možeš ih pročitati na vikipediji. Čuj, sve elementarne čestice imaju istu masu. Za foton se smatra da nema masu mirovanja. Neutrino je izgleda ima (suprotno standardnom modelu), ali je jako mala, tako da još nije izmerena.
Citat:
atelago: šta nije tačno u izjavi da je gravitacija sila kojom Zemlja privlači "zemaljska tela"?
Ako se to usvoji kao definicija gravitacije, onda ispada da Sunce ne privlači Zemlju tom silom, nego nekom drugom. Definicija mora da bude opšta, a ne da se odnosi na poseban slučaj.
Citat:
atelago: Ja znam šta je polje sila, a ti si to pobrkao sa glupostima iz teorije relativnosti.
Gravitaciono polje je vektorsko polje. Koji vektori su u pitanju? Pa vektori sila.
Gravitaciono polje se slikovito prikazuje linijama sila gravitacionog polja.
Skalarna vrednost sile gravitacionog polja u nekoj tački prikazuje se jačinom gravitacionog polja u toj tački.
U svakoj tački prostora deluje gravitaciona sila i zato taj prostor jeste polje sila.
Planeta Zemlja ima dva važna polja sila: Zemljino gravitaciono polje i Zemljino magnetsko polje.
Rečnik: Gravitaciono polje - polje sile koja okružuje telo konačne mase.
Sila je vektor ako nisi znao
Ti negiraš činjenicu da su gravitaciono, električno i magnetno polje - vektorska polja odnosno polja sila.
OK, neka je data npr. jedna homogena lopta. Napiši izraz za to gravitaciono polje. Koliko se ja razumem, po Njutnovom zakonu gravitacije je
,
gde je
vektor gravitacionog ubrzanja u tački
u trenutku
,
gravitaciona konstanta, a
gustina u tački
u trenutku
.
Citat:
atelago: Kako da promeni kretanje? Ovo je sprdnja od definicije. Ti uopšte ne umeš ni formalno da stilizuješ
definiciju bila ona ispravna ili ne.
Materija je prirodna pojava koja ima svoja svojstva (osobine). Jedna od tih osobina je gravitacija.
Gravitacija je osobina materije koja se manifestuje međusobnim privlačenjem materijalnih tela.
A, ne znaš šta je promena kretanja? Nešto je mirovalo, pa počne se kreće ili se kretalo nekim vektorom brzine, pa ga je promenilo. Nije ti jasno, je li?
A to da li se gravitacija manifestuje samo privlačenjem ili i odbijanjem, nije poznato. Do sada su poznati samo slučajevi privlačenja i postojeće teorije su u skladu sa tim. To ne znači da u budućnost neće biti uočeni slučajevi kada masa ne privlači neku masu ili je čak odbija.
Citat:
atelago: Sam sebi skačeš u usta.Rekao si: "Gravitacija je prirodna pojava..."
Pa, baš tako. To je definicija i njome se ništa ne tvrdi, već se daje ime nekoj pojavi. Kao kada se u matematici npr. kaže: krug je skup svih tačaka jedne ravni jednako udaljenih od neke tačke, a koji se ne svodi na tačku. Time se ništa ne tvrdi, već se daje ime "krug" jednoj vrsti geometrijskih figura. Ta ista vrsta figura je mogla biti nazvana i drugačije, ali eto, izabrano je to ime.
Citat:
atelago: Fatalna greška! Ubrzanje uopšte ne zavisi od trenutne brzine materijalne tačke. Pa ti čoveče non stop grešiš.
Ako pustim dva neutrona jedan za drugim u kratkom vremenskom raymaku, ali različitim brzinama kroz istu tačku, da li će u toj tački imati isto ubrzanje? Po Njutnovoj teoriji gravitacije hoće. U nekoj drugoj teoriji gravitacije koja zadovoljava princip ekvivalencije to ne mora da bude slučaj. No, to nije poenta onoga što sam pisao. Poenta je da je princip ekvivalencije zadovoljen ako je ubrzanje oblika
,
gde je
nekakva funkcija, a
zavisi samo od rasporeda i kretanja masa u svemiru, uključujući prošlost (naravno, ne mora da zavisi od svega toga, ali niodčega više), tj. da faktor proporcionalnosti
ne može da zavisi niodčega drugog, osim (eventualno) od brzine. U Njutnovoj teoriji gravitacije je
konstantna funkcija.
Štaviše, princip ekvivalencije je zadovoljen i ako je ubrzanje oblika
,
gde je
neka funkcija koja zavisi od jednog vektora i jednog skalara.
EDIT: Ispravljena greška u citiranju.
[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 04.12.2012. u 16:51 GMT+1]
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Login
Re: Da li se energija čuva?
.
,
.
.
