EU vs. USA cene... hit

Kao prvo, nema nikakve "zavere", a bogami nema ni ikakve bolećivosti prema "svom narodu". Prodaću ti po ceni koja je najviša a još uvek dovoljna da odrešiš kesu. Ukoliko si "brandista" ili veruješ u "kol'ko košta tol'ko vredi", utoliko bolje po mene. Ponuda i potražnja su jedini "konspiratori" koji "nameštaju" cene.

Mislim da je stvar ipak u socijalnoj državi ... ali na neočekivan i na prvi pogled neintuitivan način.

Američki kupac ima tendenciju da bude oprezniji sa svojim novcem, jer nema socijalnu "sigurnosnu mrežu" kao evropski. Kultura je anti-autoritarna i brand-ovi nisu toliki fetiš kao u tradicionalističkoj Evropi ili u zaostalim delovima sveta gde ljudi ne umeju da objektivno procene odnos kvaliteta i cene, pa umesto toga veruju autoritetu brenda ili ceni. Umesto robe, u Americi novac kao pojam je mnogo veći fetiš nego bilo gde drugde (što je i osnovni razlog za praktično nepostojanje socijalne države), tako da je Amerikanac uvek spreman da uštedi i da se hvali time, pre nego vrhunskim kvalitetom proizvoda koje je kupio. Zato nam unakrsni stereotipi Evropljana (snob, uobražen) i Amerikanca ("selja", "jeftin") i izgledaju tako različito. Brandirana roba u Americi ima tešku borbu sa manje poznatim proizvodima, robom firmi koje su "od juče" i u akciji "udri i beži". Drugo, rasprodaje su tamo redovne, raspoređene preko godine u blizini raznih "poklonskih" praznika i kupci su na njih naučeni i čekaju ih, odlažu svoje nabavke da bi uštedeli. To je još jedno opterećenje za trgovce, naterani su da se besomučno bore između sebe u tesnim vremenskim arenama. Tako uvećana konkurencija i osetljivost prodaje na cenu dovodi do tako velike razlike.

Šta se iz svega ovoga može naučiti/iskoristiti? Kupujte samo jeftino, tokom više godina i decenija, ne budite verna mušterija pa će i na vašem tržištu cene vredne robe biti niske. Mogli smo uvesti i Japan u poređenje pa bi se videlo da je tamo preferencija kupaca prema domaćim proizvodima i brendovima, bez obzira na cenu, dovela do najviših cena na planeti.

Amerika je sjajno tržište za nove firme i inovativne proizvode, ali je jako ne-praštajuće. Neko će vas ubrzo potkačiti i "iseći" cenom (ili tužbom u vezi Intelektualne Svojine).
Evropa nije mesto gde želite da otpočnete vaš novi biznis i plasirate proizvode široke potrošnje (osim, možda, hrane), tamo u značajnim količinama prolazi samo najskuplja i najkvalitetnija roba. Ako je to nešto njima nepoznato (pa srećom ne postoji Jedini Pravi Brend za to), morate da smislite pričicu kako je to creme de la creme du Monde i kako se vaši zaposleni muče k'o Isusi da bi to napravili i da je "samo zbog toga" cena četvorocifrena.

Svaka roba nađe svoga kupca, ali u Evropi ima malo kupaca za "svaku" robu, dok u Americi ne fali, samo ako je cena dobra.

Na žalost, a zato nam verovatno ovde kod nas ide kako nam ide, Srbija je najgore tržište za srpske preduzetnike. Ovde je roba odmah u startu škartirana ako je "privatnička", cena znači malo (Kinezi ipak opstaju, "Sve ti se danas pravi u Kini"), kvalitet ponešto, ali međunarodni brend je sve, za iole vrednije proizvode! Da stvari budu gore, skoro niko se ovde ni ne znoji oko kvaliteta, jer znaju da ga niko od njih i ne očekuje, jer "ovo samo cicije kupuju", "koliko zaradim, ne bih trebao ni da ga radim, a ne još da ga tu cinculiram". Minimum prihvatljivosti je roba iz Slovenije, iz Hrvatske je ... upitna, a svi ostali iz bliže okoline i odavde su nevidljivi i nepoželjni! Na neki način, iako smo mi "obrnuti Japan", to za posledicu ima sličan efekat na cene. Srbija kao Japan, samo mnogo gore (visoke cene, bez prihoda, bez visokog standarda, bez "konzumerske" tehnike visoke tehnologije).

Q: Kada će nam biti bolje? A: Kada nam naš novac bude miliji!

Slazem se skoro 100%, super objasnjenje za ono moje da je amerika daleko razvijenije trziste... samo bih dodao da je ta socialna drzava u evropi (citaj pola zaposlenih ne radi nista potrebno nego sede (pa cak i da rade) na izmisljenim radnim mestima finansiranim od poreza ili obaveznim uslugama koje firme moraju da koriste...) je to sto bar 30% kupaca nema razloga zasto da ceni novac kada ga nije ni morao da se bori za novac. Isto tako ja recimo radim u americkoj firmi ovde u EU i mogu da kazem da je "socijalizam" ili bolje reci vladavina menadzera koji nisu vlasnici kapitala na tako visokom nivou kakav niko u "bivsim socijalistickim" zemljama ne moze ni da zamisli, treba doci i videti to svojim ocima inace je tesko poverovati. Vecina stvari ovde juri po inerciji ili ga gura azijska privreda tako sto rade za niske cene pa cak i pola toga su bezvredni papiri koje im stoje u nacionalnim bankama kao dolarske i euro rezerve. U principu tesko rade oni koji rade najteze poslove, middle class ladi jaja i zivi od kredita koji polako finansira klasa koja radi najteze poslove, ovde ili u aziji nije ni bitno. Inace ovo kazem kao ozloglaseni klasicni liberal 100% kapitalista i totalno anti levicar. Kapitalisti su pukli, danas menadzeri i politicari vode glavnu rec, i sacica velikoh kapitalista, a znamo svi da je vecina kapitala u rukama institucionalnih investitora i banaka koji koriste kapital malog coveka, koji nema nikakvu kontrolu nad svojim kapitalom. E sto je najgore sve ovo nazivaju free market capitalism, a nema veze ni sa free market ni sa capitalism :) Amerika je malo blize tom free market capitalizmu (mada su i oni strasno daleko), zato su im i cene bolje i standard veci i izbor veci... ali na pitanje kako ce amerika izgledati za 20 godina najkorektniji odgovor je kao kanada danas a kako ce kanada izgledati za 20 godina, kao evropa danas... a kako ce evropa izgledati za 20 godina, e na to niko ne zna odgovor. Medjutim jako je pametna izjava Jima Rogersa: "ako je neko hteo da uspe 1805 trebao je da emigrira u Englesku, 1905 u Ameriku a 2005 u Aziju" :) slazem se 100%

Potpis

&&y

I nekretnine su sada jeftinije u USA nego u BG ;)

Sve sto treba da bi se dobio odgovor na ovo pitanje je uporediti minimum wage satnicu (7.25$/hr) sa evropskom (ne znam sta je tacno
evropski ekvivalent i koliko iznosi), i uporediti sa cenama (moze i ove sto smo naveli u ovoj temi).



Gledano sa strane - da.

Medjutim, iz prve ruke: ako se ogranicimo na robu siroke potrosnje (dakle ne: skupe kuce sa X soba, Y bazena, terenima za basket i
tenis, kondominijumi, retke serije automobila (Ferrari, Maybach...), jahte, umetnicka dela neprocenjive vrednosti, skupoceni nakit,...ili
vise od toga tipa NBA klub) nego stvari koje pozeli svaki normalan covek, tipa auto, stereo, kompjuter, handheld, namestaj, odeca...
mislim da slika uopste nije lazna.

Neka moja procena je da 85% ljudi moze sebi da priusti oko 85% robe na trzistu. Zapravo, trziste je i centrirano oko prosecnog kupca.
Segment trzista koji prilicno dobro znam - muzicka oprema - dostupna je gotovo svima, jer velike trgovine daju povoljne kredite, nekada
i odlozen pocetak placanja za 12 meseci. Mislim da je tako manje-vise u svim segmentima trzista robe siroke potrosnje.

Oni koji su mnogo bogati, ne poseduju mnogo toga sto obican smrtnik nema - ako izuzmemo nekretnine i retke automobile (cesto
old tajmere) samo imaju sve raskosnije, kvalitetnije, mogu sebi da priuste retke stvari, imaju slobodu da nisu u svakodnevnoj trci,
imaju vecu politicku moc, zive u posebnoj ligi i pod posebnim pravilima i privilegijama, i to je sve.

Bre, kako prolazi vreme i kako sazrevas, sve vise prelazis medju nas komuniste. Jesam rek'o ja. Banda je to imperijalisticka i nista od onoga sto prodaju ne vredi ni petinu te cene. Dogovorna ekonomija, sta da radis.

I ja mislim da će Dimke još malo pa da zapeva " Računajte na nas ".

@Lesli Eldridz,

Tesko, posto cene obicno skacu kako imas vise "socijalne drzave" :) Odes u Dansku, recimo, i onda te zveknu 10 EUR za pivo... Socijalizam, sta ces ;-)

Ipak mi vise prija imperijalisticka Amerika po tom pitanju - ljudi bar malo vise cene svoj rad.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

@milanche

Samo ne vidim zasto bi to sto je minimalna cena rada X dolara zanimala nekoga ko ne radi za minimalnu cenu rada. Hteo sam da kazem da su statistike tipa koliko prosecno treba da se radi za nesto su potpuno nebitne, ono sto je bitno su mogucnosti da se radi i da se zaradi odnosno bitno je pre svega mobilnost na drustvenoj lestvici, da li mozes da ides gore. A zna se da je amerika najmobilnija sto se toga tice tamo mozes i gore a mozes i dole, evropa je malo teza za tako nesto. Pricati recimo nezaposlenom crncu sa 4 dece da je Amerika bogata zemlja je bespredmetna isto kao sto je i pricati iskusnom indijskom inzenjeru u Bangaloru koji zaradjuje daleko vise od indijskog proseka i koji ima nov auto i nov stan i stedni racun na kome raste cifra svakog meseca da je Indija siromasna zemlja, njemu nije isto kao ni onom nezaposlenom amerikancu Amerika nije bogata zemlja. To su sve kolektivisticke gluposti koje individualnom coveku nista ne znace. Jeste ziveti u prosecno bogatijem drustvu otvara vise mogucnosti ali opet nista to ne znaci kada je taj indijac uspeo daleko vise u indiji nego taj amerikanac u americi. Znaci ako bismo trazili neki odgovor na pitanje da li je u USA stvarno jeftinije nego u EU treba da uporedimo zaradu na istim poslovima, ali to opet ne daje nikakav odgovor jer ne znaci da je potreba odnosno ponuda i potraznja za odredjeni posao isti u USA i u EU pa shodno tome nema ni smisla uporediti zaradu jer zarada zavisi od ponude i potraznje u odredjenom trenutku i mestu. Inace zna se da to cak ni u USA ne postoji kao jedinstvena stvar, za isti ili slican posao u San Francisku se verovatno placa osetno vise nego u Alabami ili Mississippi. Isto tako i cene odredjenih artikla variraju. U EU je to jos vise, ne placaju ti isto za isti rad u Ceskoj ili Nemackoj, Italiji ili Francuskoj... mada cene artikla (vrlo interesantni su ti zakoni za harmonizaciju trzista inace idiotizam na najvisem nivou) polako postaju isti ili bar veoma slicni. :)

Potpis

&&y

Ako uporedjujemo minimalne zarade - onda se slazem.
Recimo, u Srbiji je minimalna satnica 70 dinara (http://www.uvra.net/pdf/Minimalna%20zarada.pdf) sto je oko 1.3 USD. To je pet puta manje.

@aludanyi

shvatanje da svi mnogo lepo zive u zemlji koja je prosperitetna je nesumnjivo detinjasto, samo ja mislim
da to tako niko nije ni shvatio. Iako statistika laze u smislu da ne kaze eksplicitno da ima onih koji su na marginama
modela, pametni ljudi od te statistike gledaju srednju vrednost i standardnu devijaciju, cija sirina pokazuje
kako zivi vecina.

Po mom misljenju (iako mozemo satima u kafani da navodimo primere kako nije sve tacno, kako je sve relativno, i da
na kraju ne kazemo nista), jako je bitno videti sirinu standardne devijacije za USA i EU i videti jasno kako stvari
stoje u proseku. Ako ustanovimo da od 100 ljudi u USA njih 50 moze da kupi Hondu Civic dok u EU to moze njih
45, to onda nisu prazne price, nego realni pokazatelji.

Besposlen crnac sa 4 dece je vrlo los primer, zato sto takav crnac dobija socijalnu pomoc za sebe od oko 600-700 USD
i oko 350 po svakom detetu (to je poslednje sto znam), tako da je on daleko od sirotinje. Imali smo jednom temu ovde
na ES-u gde smo te detalje razbistrili do kraja.

Daleko od toga da sad filozofiramo :) ali sta cemo sa cinjenicom da je cena zapravo kolicina novca koju kupac na trzistu daje za odredjenu stvar umesto neceg drugog, odnosno ako recimo dignes cenu Honde Civic za 100 dolara nekoliko potencijalnik kupaca ce odustati i kupiti konkurentski auto koji je 100 dolara jeftinije od Honde ili otici na put oko sveta ili ce kupiti camac ili nesto sasvim drugo. Znaci malo je tesko praviti statistiku tipa koliko ljudi moze da kupi Hondu Civic zato sto je to nemoguce izracunati, mnogi mogu da kupe ako se odreknu neceg drugog. Da li ce to vec zavisi od svakog individualca. Prednost USA je bas u tome sto imaju veci izbor ali ne samo izbor vec i kupovnu moc zato su najveci potrosaci na svetu (sada ne govorim o tome kako i odakle imaju tu potrosnju, to je prica za neku drugu temu, ali cinjenica je da jesu najveci potrosaci i imaju najbogatije - u smislu izbora - trziste na svetu). Inace kod pitanja koliko ljudi moze nesto da kupi ili ne veoma veliku ulogu igraju sledece dve stavke: 1. Stednja, 2. Krediti, ako neki stedi moci ce da kupi stvari daleko lakse od onoga ko sve sto zaradi potrosi (u mnogo slucajeva na gluposti bez kojih savrseno moze da zivi), isto tako ako imas razvijen kreditni sistem lakse kupujes stvarii. Sve u svemu najbitnije je da znamo da kad god kupujemo A odustajemo od kupovine B, to je zapravo sustina ekonomije - zadovoljavanje svojih pretezno neogranicenih zelja i (potreba) sa ogranicenim resursima. U celu pricu uskace jos i cena vremena odnosno da li cenimo ono sto bismo kupili a nismo u mogucnosti jer nemamo dovoljno sredstava toliko vise od necega sto mozemo da kupimo da ne kupujemo nista nego stedimo dalje da bismo nakon X vremena mogli da kupimo ono sto zelimo. Naravno sem u slucaju da novac drzimo u dzepu sve vreme to nema uticaja na ekonomiju i trziste jer neko drugi koristi taj novac dok mi cekamo prema tome i dalje vazi to da je nesto kupljeno a nesto nije. Sto nas dovodi do toga da opet samo individualno mozemo da pricamo o tome da li neko moze ili ne moze da kupi nesto, standardna devijacija tu nista ne znaci.

Sto se tice crnca sa 4 dece iz primera i dalje stoji da za njega "Amerika je bogata" nema smisla, 1. jer zavisi od nekoga (bogat covek je poprilicno nezavistan) i 2. jer cak i to sto dobije kao pomoc ga ne cini bogatim, ako se drzimo statistike cini mi se da je negde oko 12000 dolara godisnje za 4 clanu porodicu prag siromastva, sto znaci da ce on i dalje biti cak i statisticki siromasan. Znaci ne postoji bogata ili siromasna zemlja ili drzava, postoje samo bogati ili siromasni ljudi, individualci, sve ostalo je iluzija u koju ljudi veruju.

Inace ako nekoga zanima statistika USA vs EU evo jedne dobre knjizice iz pera svedskih ekonomista: http://www.timbro.se/bokhandel/pdf/9175665646.pdf

Potpis

&&y

Pa kako stoje stvari na trzistu nekretnina u USA zbog idiotske hiper kreditne ekspanzije u zadnjih 10 a i vise godina uskoro ce prodavati kuce kao u Srbiji lubenicu u septembru ne na kilo nego onako "daj sta das par dinara komad samo da ih se otarasim..."

Salu na stranu mislim da tu tek stize glavnina problema ali sta da se radi.

Potpis

&&y

More nemoj sad da se vadis, kad ti nije takav ton bio u uvodnoj poruci, nego si kukao do neba zbog mrske imperijalisticke pljacke. U tom postu nesto nisi drzao predavanja kao sto imas obicaj, i nisi objasnjavao ekonomska pravila (secas se ono kad si mi objasnjavao kako se cena minuta telefonskog razgovora formira tako sto Pera i Mika koji odrzavaju centralu treba da imaju platu po 500 evra a Zika koji im je sef 800) i nisi razvijao teorije o tome kako je cena necemu OK sve dok ima onih koji hoce da je plate. Ode ti u komuniste, gotov si. To kad jednom zaburgija u mozak, kad jednom uvidis sustinu, vise ne izlazi iz glave. Ko sida, neizlecivo je to. Jel' osecas kako vise nisi onaj isti od pre neki dan sad kad si uvideo ovu nepravilnost? Samo polako, ima ti jos dobar drug da postanes.

Izgleda da je postala epidemija na ES da ljudi menjaju stavove koji zastupaju slicno kao sto bacena ping pong loptica po teraco plocicama odskace
u svim pravcima na sve strane. Malo mi je tesko da se igram zmurke, i ganjam oko zbuna, tako da necu da ulazim u raspravke da li standardna
devijacija nesto znaci, da li je statistika besmislena nauka, i da li je bezumna stvar doktorat iz statistike i jos bezumnije najvece svetske banke
i osiguravajuca drustva koje takve tipove zaposljavaju za ogromne pare (znam nekoliko takvih slucajeva), ne bili dobili sto tacnije procene.

Moram ipak da se osvrnem na ovo:


Nista nije neuobicajeno da crnkinja koja je sa devet muskaraca napravila deset dece sve njih potrpa u cadillac
i da ih vodi u Dunkin Donuts na krofne (odvratne, masne, presecerene)...i tako zive godinama, o trosku poreskih
obveznika u malom stanu subvencioniranom od drzave (tzv. projects) lociranim uglavnom usred urbanog jezgra,
nekada samo po par milja daleko od strogog business centra sa zasiljenim stospratnicama u kojem kvadrat kosta
beslovesno mnogo.

Siromasan nije iz prostog razloga sto je ogromna vecina radnji po USA izborom usmerena bas na taj najsiri
sloj ljudi - Safeway, K-Mart, Walmart, Lucky's, Payless Shoes, Dunkin Donuts, Subway, Marshall's, Ross,
TJ Maxx, Costco,...sa robom siroke potrosnje cesto mediokritetskog kvaliteta, mada ne uvek, moze i tu da
se nadje po sto-sta dobro, samo mora da se ronja po radnji po ceo dan. Ta i takva raja bez posla to uglavnom
radi - po ceo dan visi po radnjama, kupuje sto-sta i svojim malim dolarom pokrece ekonomiju.

Problem siromastva u USA je daleko vise problem bezperspektivnosti, loseg obrazovanja sto uvek znaci los
uvid u stvarnost, nakaradan sistem vrednosti u kojem licni kvalitet propada, nego materijalne bede.

Ne znam gde si video da menjam stavove... ali nije ni bitno.

Sto se tice statistike, daleko da je to besmislena nauka, nimalo statistika je zapravo veoma bitna stvar ali ne u ekonomiji, ekonomija nije statisticka nauka i to nisam ja smislio nego je to stav nekih veoma cenjenih Nobelovaca iz ekonomije poput Hayeka ili cuvenih ekonomista poput Misesa, Ropkea pa donekle i Friedmana. A to sto danasnje "finansijske" institucije zaposljavaju statisticare i baziraju sve na statistici i "predvidjanjima" (inace o tim predvidjanjima je nedavno bivse prvi covek FED-a Alan Greenspan rekao da su najobicnija iluzija) je posledica totalno glupave Keynesian ekonomije koja je dovela do ovoga gde jesmo, do ekstremne kreditne ekspanzije, rastuce inflacije, intervencionalisticke (politicke) privrede (da da cak i u USA), managed marketa (koju pogresno nazivaju free) ekstremnih deficita, rekordnog dugova i berze koja od 2000. godine nije vlasnicima kapitala donela ni dolar koristi (izuzimajuci kratkorocne spekulante). No sve je to kako kazu politika, i zaista nema smisla da o tome raspravljamo :) A i off je u ovom topic-u.

Potpis

&&y

aludanyi svaka ti se dala , bas su ti zanimljivi postovi. Deluje mi da znas o cemu pricas.

Na citatima svaka cast, sva si imena nabrojao bas onako impresivno sto kaze maliradojica. U nekom
okruzenju u kojem ljudi bas ne znaju mnogo da misle, nego padaju na citate, prosao bi bas zapanjujuce.

Samo, bez obzira sta rekao koji Nobelovac (recimo Ahtisari o miru na Balkanu ili Al Gore o pravoj
prirodi global warming-a), ovaj ovde deli-Radivoje ima neka druga gledista, i bazirano na godinama raznih
iskustava uspesnih ljudi koji su napravili realne pare u realnim zemljama (sve to mimo Nobelove nagrade)
i dalje smatra da kad imas milion komada necega sto treba da plasiras na trzistu, itekako ces da
gledas krivu raspodele i standardnu devijaciju.

To znaci, da iako je malom djokici umrla majka pa mu nije ni docega, a Vasa Ladacki loce li loce u birtiji i
niko ne zna sta mu je, da su jako bitni bas oni bezimeni od ostatka, jer uprkos ovoj briljantnoj misli:



sve sto se racuna je da li ce od tog ostatka ekipe koja nije indisponirana tvoj proizvod pozeleti da kupi
njih 40 ili njih 80. Razlika moze da znaci stotine miliona dolara, a i vise ako se radi o trzistu tipa kineskog.

I da, ako njih 80 u drzavi A mogu nesto da priuste, za razliku od njih 40 u drzavi B, onda je drzava A bogatija
od drzave B i to uopste nije iluzija - to znam i bez citanja sta je ko rekao, sa ili bez Alana Greenspana.

Moj generalni princip je da svako ima pravo na svoje misljenje i sa tim nemam problema. Inace zanima me malo da li mislis da je Moskva bogatiji grad recimo od New Yorka? Posto na slican broj stanovnika ima veci broj ljudi koji mogu sebi da priuste recimo flotu 777 aviona (imaju vise milijardera nego New York po zadnjoj proceni Forbes Magazina). Isto tako recimo posto je Moskva skuplji grad od New Yorka da li to znaci da ima vise ljudi koji mogu da priuste neku robu pa je zato cena veca (veca potraznja) ili je samo uzeta prosecna potrosnja amerikanca i mapirana na Moskovske cene a to sto "cela ulica" u Moskvi nema potrosnju kao prosecan amerikanac to nije bitno, bitno je da se zna da je u Moskvi prosecnoj porodici potrebno 35000 funti (to sto nema ni 3500 to vec nije bitno)? Znam ovo zadnje pitanje je malo mozda nelogicno ali pitam te cisto zbog ekonomske statistike :)

Inace ne bih poredio Hayeka i Al Gora ili Ahtisarija, procitaj samo jedno Hayekovo delo (od nekoliko desetina) pa ces videti o cemu pricam, uporedjujes politicare koji su "zasluzili" Nobelovu nagradu sa covekom koji je bio mozda najveci filozof "ekonomije i prava" u istoriji i koji je govorio desetak jezika i koji ni minut nije proveo na televizijama skupljajuci politicke poene i sl. nego je radio u svojoj radnoj sobi na necemu u sta se razumeo i u sta je verovao.

Drzava nema nista sem onoga sto otme od svojih gradjana prema tome pricati o bogatstvu drzave je bespredmetna stvar, sto ima veci budzet i vise moci to je vise otela od svojih (a ponekad i tudjih) gradjana. Sto se realnih para tice tu je tek neverovatna stvar, pre nekoliko meseci sam gledao na Bloombergu pricu o jednoj Britanskoj firmi (ne mogu da se setim naziva) koja pravi zice za instrumente (uglavnom gitare), nije bas preterano velika firma ali nije ni mala. Firma ima nekoliko decenija tradicije i poznata je medju muzicarima jer radi veoma kvalitetne zice, e prica kaze da ta firma obara sve moguce rekorde u proizvodnji i prodaji i da imaju rekordan rast u svojoj istoriji medjutim posto im je vecina prodaje u USA zbog loseg kursa dolara zapravo gube pare. Ajde sad ti objasni ekonomski sistem u kome sve radis kako treba, ulazes u proizvodnju, liniju prodaje, smanjujes troskove povecavas prodaju i propadas zbog idiotskog monetarnog sistema. Sve to u svetu u kome ti se politicari smeskaju sa ekrana i pune ti glavu pricama o globalizaciji i slobodnom trzistu a da u isto vreme pumpaju nenormalne kolicine novih dolara i eura u bankarske sistema bez ikakvog pokrica (IOU) prave rekordne deficite, inflaciju i sl. E sad mala i srednja preduzeca koji nisu u Forbes 1000 ne mogu tek tako da se pokupe u UK i da premeste proizvodnju u USA da bi im i troskovi a ne samo prihodi bili u dolarima, a ne mogu ni cene da podignu u USA jer bi im to ubilo prodaju nego jednostavno stoje kao golubovi i cekaju da ih cuveni i veoma poznati politicari koji provode vise na televizijama nego John Wayne i Bata Zivojinovic zajedno (a obojica su sa ekstremno bogatim stazom u filmskoj industriji), ne poskidaju i ne stave na policu kao jos jedan trofej svoje veoma skolovane karijere (sto nije pitanje, pitanje je samo da li je "ekonomija" Marksa ili Keynesa ili cuvenog britanskog "poluboga" Giddensa nesto sto je vredno i minuta paznje - i da li je to edukacija u opste - a jos manje da se na tome bazira sistem u kome milijarde ljudi zive i rade).

Potpis

&&y

Tu se slazemo.



Ako malo premotas traku unazad, mozes da dodjes i do ovoga sto sam rekao:



Svaka cast na poznavanju pravih ljudi iz ekonomske nauke - ja u tu birtiju ne zalazim, pa zato i ne znam te Cigane. Ali, da bi se ubio vrabac ne treba
nuklearna podmornica, dovoljan je nekada samo omanji kamen bacen na pravi nacin.



Mi ovde i ne pricamo o drzavnom aparatu, nego o stanovnistvu jedne zemlje - imaju li para i da li se plasiranje nekog proizvoda vise isplati u zemlju A nego
u zemlju B, tj. hoce li narod zemlje A nesto bolje kupovati nego narod zemlje B. Mislim da je to cela sustine rasprave ove teme.



Zbog te stvari (koju sam uzeo slobodu boldovati u tvom tekstu) na celu ekonomsku nauku obicno gledam sa facom koje je pokojkni Jaser Arafat pravio u
mirovnim pregovorima. BTW - mnogo bolji primer je kako je Soros postao bogat (i to sve po pravilima), i sa krajnjim ciljem, . Ali, to je off topic.

Nije problem u ekonomiji kao nauci, problem je sto to sto danas uglavnom nazivaju ekonomskom naukom to NIJE. Preporucujem ti malo da pogledas Austrian School of Economy pa da vidis sta je prava ekonomska nauka (ne kazem da je ta savrsena ali je najblizi realnosti). E sad problem je to sto je 20. i 21. vek (bar kako je krenulo) vek kolektivizma i statizma, vek u kome je drzava bog pa prema tome odgovara mu bas ova false "nauka" koja dozivljava prosperitet a potpuno zanemaruje ekonomsku nauku kao naucnu a ne politicku disciplinu. Zato danasnji ekonomisti i studenti ekonomije retko kad i poznavaju radove Misesa, Hayeka, Bohm Baverka, pa cak i malo manje kriticnih po drzavnu i politicku hegemoniju Ropkea ili Walrasa i sl.

E sad vecinski je problem sto ljudi misle da milenijume ili bar vekove ljudskog razvoja i nauke mogu tek tako na osnovu zdravog razuma da zamene, treba citati sto vise prave literature, literature koja opstaje dugo i koja nije moda trenutne politicke elite, literature koja je samokriticna, kriticna i koja trazi odgovore a ne pokusava da ubedi ljude da veruju u nesto u sta ako dublje zagazimo mozda ni sam ne veruje. Tako da ne treba nuklearna podmornica, ali veruj mi skoro je nemoguce ubiti vrapca kamenom u praksi, treba ti nesto kao vazdusna puska ili sl. a to ne nalazis tek tako pored noge, to je proizvod ljudske inteligencije koja se stolecima skuplala i dogradljivala, zato nemoj misliti da je sve ocigledno i da na svako pitanje samo na osnovu svog iskustva mozes dati pravi odgovor.

E sad izvinjavam se ako sem ovo nepotrebno napisao jer ne zelim da izigravam pametnjakovica samo hocu da kazem da je zivot mnogo komplikovaniji i ne moze se smestiti u okvire koje covek ma koliko god pametan i inteligentan moze da "skonta". A Soros se obogatio tako sto je koristio informacije bolje od ostalih, ne zato sto je napravio nesto ili izgradio nesto. Jim Rogers (inace Sorosov nekadasnji partner) je dao dosta odgovora na pitanje kako se bogati na berzi samo uz pomoc "investiranja". Ali koliko god statistiku uvazavali to je samo sacica ljudi, da vi vecina bila bogatija mora da se radi i da se stvaraju vrednosti, da se postojece stvari poboljsavaju i prave novi alati i metode koju nam omogucavaju da efikasnije radimo. Sve to je moguce samo ako trosimo manje nego sto proizvodimo i ako to sto ne trosimo (malo prostije receno) predstavljaju sredstva za proizvodnju. Kreditna ekspanzija ne donosi bogatstvo nego stvara pogresne investicije a pogresne investicije su te koje su nas doveli do ivice nove svetske ekonomske krize koja ce moci da se uporedjuje (nadam se da nece biti gora ali...) sa velikom depresijom iz 1929. Mozda ne sutra mozda ce uspeti jos jedan krug boom-a da naprave mozda ce "narkoman" dobiti jos jedan ubod, ali je sigurno da ce meltdown finansijske kule od imaginarnih karata uskoro doci.

Potpis

&&y