Fon Burg ide iz Srbije

Nikako, nikako....

Nisam dao ove linkove:
http://www.elitemadzone.org/t442144-22#3158475

pa takodje nisam dao ni ove linkove:
http://www.elitemadzone.org/t442144-23#3159907

I/O, I/O, I/O, .......

Pa jos jedan I/O



Da zakljucimo: rekao sam uopste da projekat na kome sam ja ucestvovao nije bitan.
Bitan je utoliko sto sam kao dragoceni svedok....proverive relevancije, zdravog razuma,
solidne logike, relevantnog background-a....prosao kroz okruzenje koje smatram dobrim
primerom.

Dakle, trebalo je da me shvatis kao pointer nekog od sledecih tipova podataka:

TopNotchScienceTeam * pMilanche = &PurdueBiomedicalCenter;
TopNotchScientist * pMilanche = &Leslie A. Geddes = PurdueSetOfScientists[0];
a u nizu ih ima jos, treba samo inkrementirati pointer.
TopNotchCollectionOfWorks * pMilanche = ....ovde zbog security ogranicenja u marshalling-u
izmedju address space-ova nije bila moguca eksplicitna inicijalizacija, ali se implicitno moze
saznati vrlo lako, u par linija koda.



kao i da svu svoju paznju usmeris na to sto ti pokazujem.

Ali, ne uporno se fokusiras na velicinu moje naucne licnosti koju sam ti vec nekoliko puta
eksplicitno rekao da je vrlo mala per se, ne ucestvujem u toj disciplini uopste....

sto jos uvek ne znaci da kao posmatrac nisam bio dovoljno blizu da vidim o cemu se radi,
i da kao neko ko prenosi informaciju nisam kvalifikovan da izreknem vrednosni sud.

Taman posla.

To je obican sanity check.

Pokazuje se kao vrlo korisna brana protiv jedne ne tako retke klase ljudi i problema:

- onih koji imaju teorije, misljenja, predvidjanja && smatraju ih jako bitnim && iste su im pogresne.
(pocevsi od flogistona, univerzalnog ether-a, pa sve do danasnjih dana http://discovermagazine.com/2000/oct/featblunders).

Verujem da nije tesko naci razne top liste najvecih naucnih zabluda, promasaja, teskih gresaka
(recimo: http://science.discovery.com/t...mistakes/science-mistakes.html)

U isto vreme, surovoscu prostog zahteva nateruje da se izmedju dalekovidih ideja i realnosti
uspostavi medju-most, a taj medju-most uspostavlja onaj sloj ljudi i institucija u kojima ti slabo
vidis bilo kakvu vrednost, najvise sto niko od tih middle-man-ova nauke najverovatnije nece
nikada videti svetlo Nobelove nagrade.

Taj medju-most nije u industriji, naprotiv - na univerzitetima je, i na njemu rade ljudi od oba
sveta, sveta dalekih ideja + sveta realnosti, oni koji moraju da pricaju oba jezika.

I uvek postoji sansa, kao sa otkricem penicilina, da neko od tih likova ruku duboko uronjenih u
konkretne probleme otkrije nesto sto moze da epohalno promeni svet u kojem zivimo.

Ima jedna druga stvar koju hocu da ti prinesem na razmatranje, jer vidim jos jedan paradoks.

Radi se o Feynman-u.

Preambula:

1) predpostavljam da se u oblast njegove ekspertize (kvantna elektrodinamika) ne razumes direktno,
vec vise informativno. Dakle, nisi imao radove iz te oblasti, ali si sposoban da razumes okvirno o cemu
se tu radi.

2) potpuno prihvatam da puno pravo na kritiku Feynman-ovih gluposti ima citava skala ljudi pocevsi
od njemu ravnih u ekspertnom razumevanju materije, pa sve do nivoa na kojem se u poznavanju materije
nalazis ti (moguce i jos nize).

Ilustrujmo odnos naucnih velicina tebe i Feynmen-a recimo ovako:


Pitanje:

Ako su Bog i priroda usadili seme logike u tebe potrebno i dovoljno da mozes da rasudjujes i doneses
ispravan sud o nekome znatno vecem u odredjenoj disciplini,

1) da li ti zaista izgleda logicno da isti princip prestaje da vazi i da se proporcionalno prenosi od tebe
na nize odmah tu negde od tvog nivoa poznavanja nauke ?

2) Ako ne, da li bi se onda zakunuo da sam ili a) miljama daleko ili b) previse sitan da ne bi mogao da
donesem validne zakljucke dovoljne da prepoznam kvalitet prave nauke, u oblastima kroz koje sam prosao
i koje znam na pristojnom nivou ?

Stvari zapravo stoje ovako:

Na svim tim linkovima nigde ne piše da za vrhunsku nauku nije neophodna genijalnost. Dakle, izgleda da je I/O tebi u kvaru, kada vidiš da piše ono što ne piše. Piše možda da je taj Gedes vrhunski naučnik, što stalno potenciraš, ali ništa o onome o čemu raspravljamo - šta je vrhunska nauka. Tvrdiš da je objavio preko 800 radova u najelitnijim časopisima, što je obična glupost i što ničim nisi potkrepio. Tih paljevina na veliki broj radova (na stotine i stotine) je bilo i među vrhunskim matematičarima (Leondard Ojler, Ogisten Koši, Saharon Šelah) i biće ih. Međutim, niko od njih nije ostavio više od 20 otkrića koja se smatraju bitnim. No, to što je Gedes (pretpostavimo da je vrhunski naučnik) poput navedenih velikana osim bitnih stvari potpisivao i radove vrlo niskog intenziteta (što nisi osporio linkovima na te radove da se proveri u kojim su časopisma štampani i koliko su citirani), ne znači da nije veliki naučnik. Međutim, kakav god da je on naučnik, i dalje se ne vidi kakve to ima veze sa tvojim stavom da vrhunsku nauku ne čini genijalnost. Nije nikakav problem nalupavati linkove ka poznatim imenima. Evo, za ovoga ceo svet zna da je vrhunski naučnik

http://en.wikipedia.org/wiki/Gauss

I šta ćeš sad? Logika ti po svoj prilici nije jača strana. Ako je poenta u tome ko koga poznaje, ja poznajem matematičara koji je razlupavao probleme daleko van svoje oblasti o koji je osnivač jedne vrlo apstraktne i teške teorije i nema besmislen broj radova jer je potpisivao samo ono za šta smatra da vredi.

A u vezi toga što misliš da si neki pointer/Božiji glasnik, mogao bi da primeniš na sebe one slike sa Hogarom.

I na kraju, ako se ti slažeš sa Fejnamanom da CS nije nauka, to mogu da shvatim da neko tako misli, ali to se nikako ne uklapa u savremenu nomenklaturu.

No, ne vidim čemu dalja rasprava, kada si i sam potvrdio ono što sam pisao:

1. da projekat koji si predstavljao kao vrhunsku nauku zapravo u osnovi nije toliko kreativan, koliko šljakerski,
2. da to nipočemu ne liči na ono za šta su dodeljivane Nobelove nagrade i druga prestižna naučna priznanja,
3. da čak i vrhunski naučnici mogu da rade na takvim projektima.

Dakle, provalio sam te od prvog posta i ne vidim u čemu je više spor, ako smo se složili sa 1-3. Ti to zoveš vrhunskom naukom, OK. Drugi zovu drugačije, OK.

Problem je zapravo u tome što ti smatraš da je strašno ne biti u pravu (što si pokazao sa stavom o onom liku koji nije dobio nogu zbog pogrešne procene) i zato ti je teško to da priznaš.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Na stranu potpuno odsustvo blama po pitanju izbegavanja odgovora ali da li sam jedini koji je pod utiskom da je vec negde video stil kojim milanche pise ove svoje traktate…?

Potpis

Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju

Vrhunska nauka je tamo gde su vrhunski fondovi za projekte.
Genijalnost je dobra preporuka, ali sistem sigurno ne stoji i kada nema genijalaca.

Poz

O tome upravo sve vreme pokusavam da ti skrenem paznju.

Upravo o tome - o neslaganju sa postojecom nomenklaturom i cinjenici da tvoje misljenje o tome
sta je vrhunska nauka i ko je vrhunski naucnik ne deli i ostatak naucne javnosti.

Pod vrhunskom naukom podrazumevaju i ono sto izadje iz velikog truda, sistematskog napora,
i ono sto izadje iz godina strpljivog posmatranja (recimo Darvin i godine putovanja po celom svetu),
i ono sto sine u trenutku nekom geniju (Tesla, recimo), i ono na sta se nabasa slucajno pa se nad
tim zamisli i pokrenu nove teorije.

Ti pod vrhunskom naukom podrazumevas samo vrlo uzak podskup svega toga - cistu genijalnost
koja je pre svih nesto videla.



Apsolutno nije.

Ne bi bio prvi puta da jasno i glasno kazem - 'sorry, ovo nisam znao, povlacim argument', ili 'hm, danas sam
naucio nesto novo'.

On the positive note:
- naucio sam od tebe u ovoj dugoj rundi sparingovanja dosta stvari za koje se preterano ne zanimam,
ali ne skodi da se znaju. Primi moju zahvalnost i postovanje.
- jasno i posteno si mi sasuo u lice sve sto mislis o meni, sto je u kurvinskom i premazanom svetu retkost.
Zahvaljujem na momentima autenticne razmene. I kad nije lepo ni prijatno, bar je istinito.

Medjutim,
- ni jednog momenta ne vidim, pa ni sada apsolutnu prevagu toga sto govoris.
- nacin na koji nasrces na nesto u cemu imam konkretan kredibilitet, cestitu i jasnu zelju da prenesem informacije
je krajnje los i neprikladan.
- unutrasnje napetosti koje moze biti nemaju veze sa mnom cesto preslikavas u nesto cega nema i pripisujes
mi nesto sto najcesce nisam.

Opet ti u ime naučne javnosti.

Ja kažem da se ne slažem sa Fejnmanom i to što Fejnman cepe definitivno nije u skladu sa standardnom nomenklaturom (CS jeste nauka), ti me ismevaš zbog neslaganja sa Fejnmanom i na kraju prozivaš da sam ja taj koji s ene slaže sa standardnom nomenklaturom.

Darvin nije bio genije? Svašta! Svaki dan se nešto nauči.

Ja definitivno ne mislim da se genijalne ideje stvaraju u trenutku zato što je neko Bogom dan, već da se stvaraju minimum mesecima, a češće godinama.

A što se slučajnosti tiče, nije kosmički eho otkriven baš slučajno. Slučajno su instrumenti pokazivali sistematski šum, a naučnici su nimalo slučajno, već namerno izvukli zaključak o čemu se zapravo radi. Neko drugi bi psovao što ne može da smanji grešku i taj šum ne bi pripisao ničemu bitnom. E, u tome je razlika.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ma ne, bre.

Molim te vrati se nazad na tekst - uopste nije o tome rec.

Ja sam se iz sve snage slozio da imas svako pravo na kritiku Fejnmana.
Cak iako se nisi bavio njegovom disciplinom, cak i ako nisi njegov naucni kalibar
uzeo sam kao sasvim normalno da imas dovoljno zdravog razuma i klikera da pravis
suvisle zakljucke i odatle svako pravo da ga kritikujes.

Nesto u fazonu kao sto bi Skerlic rekao 'nisam kokos, ali znam sta je mucak'.

To mi je bio pocetni aksiom, dakle nesto sto mi je polazna osnova za sirenje
price dalje - u smislu: 'ako mozes ti da vidis tacno i istinito iz tih proporcija
licnih kvaliteta, pa ima li sanse da i ja manje prisutan u nauci vidim nesto tacno' ?

E, sad, verovatno te je slikovna predstava tebe kao Hogara uputila na zakljucak
da idem na to da se sprdam s tobom kao individuom. To mi nije bila namera, ali
uopste, mozda vise u pokusaj da dam celoj prici neki drugi valer, da malo provetrim
sobu sa necim svezim.

Koliko se secam iz psihologije, ne spada u tipican spektar genijalnosti kome pripada recimo Tesla,
gde je jedna od bitnih osobina munjevita sublimacija mase raznorodnih informacija u jednu jasnu
sveobuhvatnu sliku, i bitno je koliko cesto se tako nesto desava. Cuven primer je vizija izazvana
vidjenjem sunca u setnji parkom koje ga je asociralo na rad asinhronog motora.

Darvin mu vise dodje kao uporni slagac gigantskih slagalica sa velikim brojem delica, vise je
kapacitivne prirode, dok je priroda Tesline genijalnosti ne-inercijalna, nista je ne koci, ne
treba joj puno vremena, brzo okida, lako ide sa teme na temu i sa ogromnom lakocom uklapa
mnostvo raznorodnih faktora u konacnu sliku.

Uglavnom, kao i Bah vs. Mozart, ovog drugog uglavnom vide kao izrazitiji primer genijalnosti per se,
u smislu cistog svojstva, dok ne odricu cinjenicu da netipicni modovi genijalnosti u prilicnom broju
slucajeva mogu da proizvedu genijalne rezultate na duge staze.

Kod tipicnog slucaja genijalnosti, vec u najranijem detinjstvu se ispoljavaju kljucne osobine.
(Mozart je od 3 svirao klavir, komponovao sa 5). Za Teslu Wikipedija navodi da je napamet
resavao integralni racun u srednjoj skoli (He was able to perform integral calculus in his head, leading
his teachers to think that he was cheating).

No, OK - iako nije tipican, greska je ne racunati Darvina u genija.



Ja licno mislim da bez logic AND (&&) izmedju ta dva (Bogom dan + tezak rad) nema genijalnih
postignuca. Zapravo, u to sam se mnogo puta uverio. Ogroman talenat bez rada nece postici nista.
Tezak rad bez 'it' faktora funkcionise samo do nekle i samo neki period u zivotu. Nigde se to bolje
i jasnije ne vidi nego tokom bavljenja muzikom. Mozes raditi i raditi, vezbati i vezbati, biti strpljiv
i metodican, ninja i samurai...naidjes na nekog ko je rodjen za nesto, sa 'antenama' da uhvati pravi
trag, radi sve sa lakocom, samo sipa, nepresusan je, odnekud mu dotice sve sto treba, i inspiracija
i inovativnost i tehnika....sa svojim radom mozes samo da sednes i da places. Ne retko, kompletna
fizika organizma za te stvari ga sluzi do u poznu starost, dok nekog obicnog duze letovanje izbaci
iz forme toliko da mesecima mora da vezba da se vrati u operativno stanje.

Ne znam koji jazzer je rekao nesto za kog kolegu u stilu "I speak piano language, but he - he was
born there".

Ono sto sam video je da sistem koji gaje u nauci nije baziran na uzgoju i velicanju genijalnosti.

Genija ce prepoznati, negovati, nece ga gusiti, nece ga mrzeti, otvarace mu put, stvarati mu dobru
atmosferu i dobro timsko okruzenje. Plodova genijalnosti se naravno nece gnusati, prihvatice ih
oberucke.

Ipak, shvatili su jednu prostu stvar - da je genijalnost srazmerno retka u prirodi, a da je daleko veca
kolicina onih nesto manje urodjeno sposobnih, i da ima puno smisla da se usmere na izvlacenje kvaliteta
iz mase takvih nekakvih. Radu i radnoj etici pridaju ogromnu vaznost, i ocekuju da ces svoju porciju
obicnih duznosti obavljati ko 'dobar dan', i da ces dati sve od sebe da budes 'all around' igrac.

U doktorat se ulazi preko polozenog 'prelim'-a, preliminarnih ispita u kojima se zahteva apsolutno
vladanje grupom predmeta koje si deklarisao kao struku. Znaci - prvo i pre svega velemajstor zanata.

Posle toga - budi genijalan koliko god hoces. Izabiraj svoju putanju kroz nauku koliko god hoces,
hvataj se u kostac sa temama koje te zanimaju, pravi svoj izbor i svoj miks prema tome sta realno
mozes ('srce hoce vs. dupe klokoce'), ako mozes, budi smeker pa nabodi prave stvari.

Ako jesi i ako nisi genijalan, dril ce sigurno koristiti i tebi i naucnoj zajednici.

Ima jos i jedna druga stvar.

Sta se u odredjenim disciplinama uopste moze postici genijalnoscu per se ?

Sto se dalje od ciste matematike, ciste fizike, ciste hemije...ide u pravcu zivog
tkiva (farmacija, medicina, biomedicina) i/ili u pravcu partikularnosti
planete zemlje (ekologija, meteorologija), sansa za hvatanje jasnih zakonitosti
opada.

Detalj koji najvise moze da nervira u biomedicini je skoro potpuno odsustvo
matematicki jasno formulisanih zakona. Zapravo, tamo gde se radi sa elektricnim
impulsima, jos i djene-djene. Tamo gde se zagazi u razna druga svojstva tkiva,
moze da se slusaju predmeti po 3-4 godine da se ne zabelezi u svesku vise od
3-4 jasno izrazene matematicke formule. Cak su i fitovanja krivih kroz zabelezene
setove podataka podlozne sirokim varijetetima.

Ogromna statisticka rasipanja, varijeteti, milioni parametara (visina, tezina, pusacke
navike, genetske stecenosti, lokalne endemicnosti, socioloski faktori, kurbla od Toyote...)
cine jasno razmisljanje hebeno teskom disciplinom, gde treba biti rodjen sa fuzzy
logic procesorom u glavi pa nesto iz mesta osmisliti.

Slicnu situaciju imaju meteoroloske ekipe koje pokusavaju da ukapiraju sve bitno
za pojave tornada koji nanose ogromne stete. Iako je fizika relativno jednostavna,
iako imaju ogromnu podrsku sa kompjuterskom animacijom, citavi timovi ne uspevaju
da uhvate nekoliko kljucnih momenata pomocu kojih bi nepogresivo predvidjali ako
nista bar ono gde ce tacno da se desi vrtlog, da mogu da evakuisu ljude.

Pa onda padaju diskusije tipa 'u redu, recimo da smo jednog dana to saznali, i da
mozemo da ga sprecimo, odlozimo, preusmerimo, razlozimo na olujne pljuskove itd.
Sta je u tom slucaju pametno uraditi ? Kakvu potencijalnu stetu mozemo time napraviti
na drugom kraju zemlje ili na drugom kraju planete ?"

Ono sto preostaje u svemu tome je sistematicnost, strpljenje, pedantno belezenje
svega sto se zabelezi i razmena novosti izmedju timova sa kojima su u vezi. Kod
biomed ekipe to su bolnice, klinike, i stalan feedback od njih, dok su kod meteorologa
to timovi razlicitih univerziteta na stalnoj radio vezi, zatim dizajneri radara koji za njih
rade, itd.

Koraci napred su mukotrpni, iako moze kamara suvih genija da se time bavi.

Ovo potpisujem. To sam i ja hteo da kažem. Do genijalnih rezultata dolaze samo marljivi geniji, uz dug i mukotrpan rad. Najzad se oko nečega složismo.

Darvinova genijalnost je u stvaranju teorije evolucije (tj. izvučenim zaključcima) od brda prikupljenih podataka.

No, sada nemam vremena da čitam i odgovaram.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa, ne baš. Imam vrlo lošu osobinu da obično sasipam samo ono sa čim se ne slažem, a da ono što cenim prećutim, jer se navodno slaganje u tom slučaju podrazumeva.

Ti meni stručno ostavljaš utisak sjajnog stručnjaka za nešto, doduše ništa više od toga i to je super. Međutim, zatucan si koka-kola filozofijom, geografijom itd. Sa konstatacijom da nepoštenja nema/ne prolazi u SAD si zreo za posmatranje. Takođe, vrlo si nadobudan, misliš da si sa provedenih 20 meseci kao research assistant na jednom ili dva projekta stekao neko vajno iskustvo o nauci, da ne kežem uhvatio Boga za bradu i o čemu god da govoriš, nastupaš sa visine. Sa druge strane, verujem da si profesionalno pošten.

Eto, to mislim o tebi.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da ti dam jos jedan aspekt price za razmisljanje, pa odoh i ja da u novi dan da zaradjujem hleb nasusni.

Gauss, Goedel,...Euler, Cauchy....mogao bih se kladiti kad bi napravio neku ad-hoc
listu onih koje smatras najgenijalnijima da bi se ispostavilo da je vrlo veliki broj njih
mahom ziveo znatno ranije.

Po svoj prilici su imali privilegiju da nisu bili deo vece naucne masine, niti da su imali
sefa, a sef svog sefa, pa tako dalje.

Ako su ih i imali, nisu imali preveliku obavezu prema mundanim stvarima, neki levi
day job eventualno, znatno cesce, apanazu, mecenu ili bilo sta drugo. Tj. ako su i imali
nekog sefa, i/ili neki realni pritisak nad glavom, bar u nauci nisu imali sefa.

Zbog toga im verovatno i nije bilo tesko da se posvete samo i jedino tome sto zele.

Danas, koliko njih osim ludog Perelmana moze sebi da priusti takvu jednu lepotu ?

Od koga ocekujes da ce dati nesto genijalno, kad od prvog dana u naucnom zivotu ima
svoje mesto i ulogu u slagalici i realne obaveze koje iz toga proizilaze ?

Pa vrlo malo, jos je teze ako se uzmu u obzir, da na jednog koji moze da gura napred (mislim na teorijsku nauku), ide po-prilicno ispijaca kafe, koji opet na zalost nisu samo to, vec su 'aktivni' na razne nacine, pre svega u socijalnom smislu.

Odrastao sam na evropskoj kulturi, rekao bih da je poznajem jako dobro,
ali masu puta vidim da uglavnom stoji gde je i bila, ili stagnira, ili gleda levo
i desno umesto u sebe i svoje izvore. Vremena traze nesto drugo, i to drugo
stize ili sa ove strane Atlantika, ili sa dalekog Istoka.

Vektor nepostenja se javlja svugde, jer su ljudi mahom svugde isti u fundamentu.
Presudnu razliku cini sta se sa tim nepostenjem radi, da li se sankcionise ili se
neguje. Na bazi onoga sto sam mogao da vidim i sretnem za ovih N godina, rekao
bih da je prosecan Amer u nauci i biznisu ipak u sustini cist i posten igrac, da manje
podleze zamkama ega, da se lakse uklanja istini s puta, kao i da period da se svacija
aura zadovolji traje prilicno kratko. Da je andjeoske prirode, bas i nije.

Na nivou firme/grupe/drzave - pokusace da skenjaju koga god mogu i nacine
uglavnom ne biraju preterano, niti se preterano zeniraju kad budu uhvaceni.

O vajnom iskustvu - mislim da sam se sa onim sto znam pruzio tacno prema guberu.
Ona inicijalna dva pasusa mislim da stoje, kao i opis stanja stvari u sirem uzorku naucne
svakodnevice. Dakle, mislim da to nisam slagao.

Sa visine - ono za sta mislim da nesto vredi, ne odricem ga se, to je sto je. Ono sto
mislim da je trivijalno i ne vredno - jasno i kazem i ne pravim dramu od toga.

Rekao bih na kraju balade da si ipak 'pucao na pijanistu', ili 'pucao na glasnika'.

Ljudi danas sede po institutima i primaju platu za istraživanja. Rezultat u vidu radova objavljenih u priznatim časopisima im se ne meri na kraju meseca, nego na kraju perioda od npr. dve godine. U svakom slučaju im je bavljenje praktičnim stvarima od kojih nema objavljivanja radova gubljenje vremena, jer ako potroše svoje vreme na to, pa ne budu sakupili dovoljno bodova objavljivanjem radova, dobijaju nogu. E, sad, neki mogu da postignu više, pa se prijave na neki projekat. Međutim, projektom ti se samo dodaje nova kvota, koja sledi na osnovu projekta, a nikako te ne oslobađa kvote na osnovu zvanja na institutu. Naravno, u tom slučaju dobijaš više para. Na univerzitetu je slična situacija, s tim što ti je zbog nastave kvota za objavljivanje radova manja. Tako stvari funkcionišu kod nas.

A to da u nauci radi >99,9% ne-genija je savršeno tačno, kao i da je korišćenje ukupnog potencijala ljudskih resursa izuzetno važno. Tu nema ama baš ničeg spornog. Sve je to važan deo razvoja nauke, ali ako govorimo o vrhunskoj nauci, e jebiga, to je ono što uradi tih <0,1% najboljih.

Što se tiče toga šta se može postići suvom genijalnošću, to je izuzetno teško pitanje. Problem o kome je Ajnštajn najviše razmišljao je da li su eksperimenti zaista neophodni ili se barem načelno sve o osnovnim prirodnim zakonima može zaključiti bez eksperimenata. Ajnštajn je govoreći o tome čak toliko preterivao da je to izražavao rečima "da li je Bog pri stvaranju sveta imao ikakvog izbora".

No, obzirom da ljudi imaju ograničene sposobnosti zaključivanja, u praksi su eksperimenti izuzetno važni. No, genijalnost je u izvlačenju zaključaka i objašnjavanju pojava na osnovu svih prikupljenih podataka. Recimo, možeš ceo život da gledaš u tornada, a da nikada ne shvatiš kako i zašto on nastaje. Koliko vekova su Indijanci znali za tornada, pa nisu mogli da ih opišu i objasne? Samo iskustvo bez ideja ne znači mnogo.

No, to sve nema nikakve veze sa tim šta je vrhunska nauka.

A što se poštenja tiče, veruj mi da je i u Srbiji najveći broj ljudi pošten.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Čekaj, ako sam shvatio tvoju argumentaciju, ako je naučna javnost priznala tog Gedesa za vrhunskog naučnika, to po tebi znači da je svaki njegov projekat vrhunska nauka.

Genijalno! Već sam ti naveo primer takve savremene paljevine, avrhunskog naučniha (Saharon Šelah).

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Gledam jedno, gledam drugo,....gledam jedno, gledam drugo....

Ne znam u sta bih pre i jace poverovao.

Na kraju, mislim da cu ipak ostati pri varijanti kao i do sada - da verujem u Boga, a
da se pomalo uzdam i u ono sto vidim, tj. da spram onoga sto vidim i zivotu dam neku
sansu.


Nego, sto se tice ove pod teme - nema kruga kojeg nismo obrnuli po bar dva puta.
Zasluzeno si postao moj referenti izvor na forumu za sve stvari 'nauka'.

Iskren da budem, umorio sam se, zapravo da kazem tacnije - previse vremena sam
potrosio na raspravu i nece mi se vise. Tu je posao, tu je porodica/deca. Pomislim
da sam oko vise domacih zadataka pomogao ovde nego svom rodjenom sinu.

Sto se tice postenja u Srbalja, ja srcem vidim to sto mi kazes, i ako bi bilo suditi po
mom statisticki malom uzorku ljudi koje srecem svakog leta, ocena bi bila jos i bolja
('svi' umesto 'najveci broj ljudi'). Medjutim, mozda ne bi bilo lose da predjemo u salon
na kaficu, kolace i ovu temu
http://www.elitemadzone.org/t4...2-Vau-vau-vau-lekarske-diplome

jer ako cu u nekom momentu mozda i da ti lako priznam da Geddes i nije neka faca,
od tema kao ta mi se prevrce zeludac i place mi se od beznadeznosti. Geddes je u rajskim
vrtovima odavno i svejedno mu je sta mislimo, dok ce ispravljanje ovih krivih Drina
prilicno zapacenih u vec nekoliko generacija da mnogo kosta srpsku pamet, srpsko postenje
i na kraju - srpsku srecu.

Ja tvrdio da taj Gedes nije faca? Pa, tebi I/O zaista žestoko ne radi. Pitao sam par stvari o njemu, na koje nisam dobio odgovor i pitao sam kakve to veze ima sa onim o čemu raspravljamo i uporedio ono o čemu pišeš sa sličnim slučajevima nekih vrhunskih naučnika, što si ti nazvao "provlačenjem kroz blato".

A to što si našao neku jajaru, ne znači da preko 95% ljudi nije pošteno. Naći će se i po Americi "boraca za demokratiju i ljudska prava" na najvišim pozicijama. Ti si pominjao prosečnog Amerikanca i ja sam odgovorio sa prosečnim Srbinom. Ne vidim u čemu je problem sa tim.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.