Teorija Relativnosti

Sprečo, već sam napisao


Prihvatam svaki sistem merenja koji predložiš, pod uslovom da u tom sistemu merenja dužina i vremena važi princip konstantnosti brzine prostiranja svetlosti u vakuumu u formulaciji koju sam naveo.

---

Muči me jedan problem pa bi zamolio McKrackena ili Nedeljka da mi pomognu jer znam da mi na primer Sprečo ili zzzz ne znaju pomoći.

U referentnom sistemu leži jedan štap(A B) i stoji jedan promatrač P.
Na kraj štapa(A) počne da deluje sila u smeru dužine štapa
Koliko dugo deluje sila na štap toliko dugo traje i ubrzanje štapa.
Koliko dugo traje ubrzanje toliko dugo traje i skraćivanje štapa za promatrača P.
Po prestanku delovanja sile štap se više ne skraćuje nego tako skraćen nastavlja jednoliko ravnomerno kretanje.
Krajnje tačke štapa A i B su sada na manjem rastojanju nego što su bile pre početka delovanja sile, a to znači je tokom ubrzavanja kraj A štapa imao uvek veće ubrzanje od kraja B
ili generalno gledano svaka tačka štapa imaće drukčiji dijagram brzina.
Kraj A štapa je takođe prešao veći put nego kraj B štapa dok god traje kretanje štapa.
Ako uvažimo aksiom da jednake stvari pod jednakim uslovima moraju izgledati jednako
onda je očigledno da su sve tačke štapa pod različitim uslovima za promatrača P.
1. koji su to različiti uslovi?
2. prema kojoj tački štapa se približavaju njegovi krajevi?

Sprčo ja shvatam šta ti tražiš od Nedeljka,a i ostalih.Po mom mišljenju griješiš.

Baš ovako se radi u fizici.A tek onda se traži još i omjer što je moguće tačniji.
Za to je potrebno imati što precizniji poredbeni etalon (za tu fizičku veličinu),a
i što bolju tehničku opremu za dobijanja poredbenog broja.Uz izmjereni broj obavezno se navodi i ime mjernog etalona,kao i još ponešto što zasad nije bitno.
OK.ti sve ovo znaš.
Jasno je i da sve formule u fizici izgledaju isto bez obzira o izabranom mjernom sistemu.(Eventualno se u kombinovanim sistemima ubace neki bezimeni faktori
pretvaranja.)
Tebe odvlači najnovija definicija metra u SI sistemu.Iz potpuno opravdanih razloga je uvedena.Ranijim usvajanjem definicije sekunde,ostvario se ogroman napredak u
tačnosti mjerenja vremena.Utvrđeno je i da u cijelom spektru svjetlosti ispada,
da je umnožak talasne dužine i frekvencije konstanta.Bilo je logično da se preko
ove konstante čija je vrijednost fiksirana izrazi metar.I umjesto ranijih slaganja
sićušnih talasnih dužina prešlo se na brojanje.
Nije SI sistem ovim ozakonio drugi postulat.Ni govoraSlobodno u relativističkim formulama koristi "inč kralja Ričarda".Relativistički faktor daje omjer
tog inča u ureferentnom sistemu u odnosu na pokretni.
(moje skromno mišljenje da je vrijednost relativističkog faktora uvjek-jedan.)
Odaću ja dokaze za to čim Dane počne odavati svoje tajne pronalaske.

---

Pa onda:

A gdje pripadaju oni koji slabo poznaju osnove STR?

---

Dane, radije bi ovaj tvoj „misaoni eksperiment“ koristio za prikaz sljedeće „istine“:
1. Kada se kleme i kontakti „sretnu“ u prostoru – neće u vremenu;
2. Kada se sretnu u vremenu – neće u prostoru.
Milane, možda se sjećaš da sam davno obećao „brojanje koračića stonoge“, ili letvi na tarabi ( frekvencije i talasne dužine i u vezi sa tim konstantnost brzine svjetlosti u vakuumu), ali nikad nismo stigli do toga ( primjena „relativističke algebre“ na talasne dužine i frekvencije). Ovo na čemu ja insistiram (tražeći od Nedeljka konkretan odgovor) nema veze sa konstantnošću brzine svjetlosti u vakuumu, niti sa sistemom mjernih jedinica koji koristimo u iskazivanju mjernih brojeva, već sa Ajnštajnovom izjavom „svaki sistem ima svoje jedinice mjere“ i „u sistemu koji se kreće dužine (u pravcu kretanja) se skraćuju a vrijeme produžava“. Ajnštajn baš obrađuje (poglavlje 12. „moja teorija“) skraćivanje jednog metra i produžavanje jedne sekunde, te ispada da množeći v∙t' u množenju koristi sekunde različite vrijednosti (različitog trajanja) , ili drugačije – sekunde iz „različitih sistema“ i kao takve „dimenzioniranjem“ nakon množenja pretvara u jedinice dužine (a što sam baš pominjao SI posljedica je ranijih cjepidlačenja na moje iskaze). Sa „produženom“ sekundom i „skraćenim“ metrom (u sistemu koji se kreće) imamo novi problem: iskazati osnovnu jedinicu mjere za (bilo koju) brzinu, i opet to nema veza sa pitanjem konstantnosti brzine svjetlosti u vakumu.
Ukazivanjem na taj problem želim pokazati da „relativisti“ (a ne ja) koriste i nedosljedan sistem računanja (a ne samo nedosljedan sistem logičkih postavki).
Dane, pregledaj „Ajnštajnov voz“ u sedam slika (na: www.fakat.ba) i „relativistička algebra“ (na: www.icentar.com) kako bi, (ako ovdje nastavim „jesti g****“), sa što manje teksta mogli razgovarati i o pitanjima: kojom brzinom se udaljava od posmatrača P (posmatrač koji uslovno „miruje“) „prednji dio“-B', tvog štapa, sredina štapa-S' i „zadnji dio“ – A', štapa A'B' (u kretanju brzinom v ili c, sasvim je svejedno), te koliko će (emitovanih) talsnih dužina izbrojati posmatrač P, a koliko posmatrač P' za neko Δt . Problem kontinuiranog emitovanja (talasnih dužina) i problem emitovanja sa prekidima ( pitanje „Milanovog“ pulsara) također sam mislio posebno obrađivati.
„Problem“ konstantnosti brzine svjetlosti obradit ću posebno (kad sazriju uslovi za taj sadržaj diskusije). Ustvari, problema uopšte nema (ali ima „problem“ primjene, mjerenja i računanja konstantne brzine – c, koji se sasvim dobro može sagledati i kada ne koristimo c-brzina svjetlosti u vakuumu).
Nedeljko, po četvrti put pitam: Koje (kakve) sekunde koristiš kod izračunavanja umnoška v∙t'? Koristiš li sekundu u v i sekundu u t' istog trajanja?

zzzz
citat:
1. Odaću ja dokaze za to čim Dane počne odavati svoje tajne pronalaske.

2. Koliko dugo deluje sila na štap toliko dugo traje i ubrzanje štapa.

3. A gdje pripadaju oni koji slabo poznaju osnove STR?


ad 1. Zašto ovo uslovljavanje?
ad 2. Ne znam zašto si ovo citirao
ad 3. Oni pripadaju među zaje... mislim, među zaje dnicu ostalih političara

Ne znam da li je vreme da otkrivam tajnu ili da ona dva besmislena pitanja zamenim sa dva očiglednija.
Ustvari ja sam u dilemi da li da otkrijem svoju tajnu ili da vas navedem da je sami otkrijete uz moju pomoć jer tako je neću morati mnogo da branim, a možda će biti interesantnije.
Šta predlažete?
Dok razmislite ja ću ona dva «besmislena pitanja» zameniti sa druga dva još gora ali očiglednija
Da li evnuh ima pravo da napravi dete?
Da li je ovca stado?
Ovo je šaljiv početak otkrivanja tajne, ali videćete koliko ova pitanja zaista imaju smisla i veze sa tajnom.
Međutim, ja sam tražio da mi neko ko zna STR reši moj misaoni eksperiment, pa sam posle uputio jednu molbu Nedeljku i McKrackenu da mi reše onaj još jednostavniji problem sa štapom – i ništa! Čudi me zašto mi ne pomognu kad znaju. Znaju a neće! Moraću umesto molbe da napišem žalbu.
Bilo bi mi zaista drago da si pročitao moje viđenje stvaranja STR u prilogu «Ajnštajnova računica»
Nije mu bilo lako, ali nekako je izbauljao. Bilo bi nepravedno optužiti samo Ajnštajna, krivi su i Lorenc i Ficdžerald.

---

Ne boj se, odgovoriću ti čim budem imao vremena. Nema tu nikakvog paradoksa.

Sprečo, ako ti odgovor

nije dovoljno dobar, ja ti ne mogu bolje odgovoriti.

Kakvog smisla ima pitanje da li su sekunde istog trajanja, ako se trajanja mere u sekundama?

---

Nedeljko, nekad se u mom selu tkalo platno, a svaka tkalja imala svoj aršin (različite dužine). Trpati sekunde različitih dužina trajanja u isti iskaz (x = v∙t') ne dozvoljava ni matematika ni fizika (osim ako i njih ne „relativiziramo“). Sretna ti takva matematika!

E pa da počnemo!

Dosta je bilo stogodišnje zablude. Meni je već dojadila i STR i relativisti. Ne mogu više čekati

1. Prva pogrešna pretpostavka
Svojim eksperimentima na otkrivanju zavisnosti brzine svetlosti od relativnog ravnomernog kretanja između promatrača i izvora svetlosti ekperimentatori su učinili isto toliki posao koliki bi učinio i evnuh u javnoj kući.
A evo zašto:
Brzina svetlosti koja BI ZAVISILA od tog kretanja bila bi c + v ili c – v zavisno od toga da li se izvor i promatrač međusobno približavaju ili udaljavaju
ČIME SU MISLILI DA DETEKTUJU TAKVU SVETLOST?
Svetlost koja bi imala drukčiju brzinu od vrednosti c nije više deo elektromagnetskog spektra t.j. TAKVA svetlost nije više elektromagnetske prirode.
Oni su očekivali da će LJUDSKO OKO ili drugi UREĐAJ ZA DETEKCIJU ELEKTROMAGNETSKIH TALASA interagovati i sa talasima koji više nemaju brzinu c pa više nisu ni elektromagnetski.

Drugim rečima oni su POGREŠNO PRETPOSTAVILI DA OKO MOŽE DETEKTOVATI I ELEKTROMAGNETSKE I NEELEKTROMAGNETSKE TALASE.

Takvo oko bi zaista bilo moćan uređaj
Po STR ne postoji svetlost koja ima drukčiju brzinu od vrednosti c, a eksperimentatori su pretpostavili da bi naše oko moglo detektovati i takvu svetlost – jer da to nisu pretpostavili ne bi ni izvodili takve eksperimente. Odavde sledi neobično interesantan zaključak:
Naše oko BI MOGLO interagovati i sa takvom pojavom koja u prirodi ne postoji KAD BI TAKVA POJAVA POSTOJALA! Ovo se ne može nikako dokazati, ali se može postaviti pitanje:
Zašto bi Tvorac opremio naše oko svojstvom koje mu nikada neće trebati?
Budući da nije detektovana svetlost koja ima drukčiju brzinu od vrednosti c zaključeno je da takva svetlost i ne postoji JER kad bi postojala naše SVEMOGUĆE OKO bi je detektovalo.
Kakvo katastrofalno zaključivanje!
Ispravan zaključak je sledeći:
Naše oko ili drugi uređaj za detekciju elektromagnetskih talasa mogu ostvariti interakciju samo sa onom svetlošću koja u odnosu na njih ima brzinu c.
KONSTANTA C JE USLOV ZA DETEKCIJU SVETLOSTI
Samo ona svetlost koja u odnosu na promatrača ima brzinu c DETEKTABILNA je u njegovom inercijalnom sistemu.
(Znam da ovde već počinje ključanje čitalaca, ali ne brinite, svako pitanje koje vam sada pada na pamet postavio sam sebi sto puta, a verujem da se još onih glavnih niste ni setili).
Da objasnim pre nego što pređem na drugu pogrešnu pretpostavku ono moje prvo “besmisleno pitanje”.
Da li su eksperimentatori imali pravo da istražuju zavisnost brzine svetlosti od relativnog ravnomernog kretanja između izvora i promatrača? Naravno da su imali, ali su pošli «grlom u jagode», t.j. nisu se zapitali ČIME će opaziti takvu zavisnu svetlost.
Isto kao što evnuh ima pravo da napravi dete, ali nažalost nema čime.

2. Druga pogrešna pretpostavka
Sunce nije izvor svetlosti isto kao što ni stado nije ovca.
Sunce je ogroman skup izvora svetlosti koji se ama baš svi akcelerativno kreću (i ubrzano i usporeno) u odnosu na bilo koji referentni sistem. Ne postoji ni jedan izvor svetlosti na Suncu koji se «jednoliko ravnomerno» ili kako se to kaže «uniformno» kreće.
Obratimo pažnju na naglašeni deo onog prvog pitanja:
“Da li su eksperimentatori imali pravo da istražuju zavisnost brzine svetlosti od relativnog RAVNOMERNOG KRETANJA IZMEĐU IZVORA I PROMATRAČA?”
Može li takvo kretanje postojati? Odgovor je NE!
Bez obzira o kakvom makroizvoru se radi ni jedan elementarni izvor niti stoji niti se jednoliko ravnomerno kreće u odnosu na bilo koji referentni sistem. Elementarni izvori ili nosioci elementarnih izvora vrlo intenzivno osciluju u odnosu inercijalni sistem makroizvora ili u odnosu na bilo koji drugi referentni sistem. Svako oscilatorno kretanje je akcelerativno pa ne može biti govora o “inercijalnom sistemu stvarnih (elementarnih) izvora svetlosti”
PRETPOSTAVKA O UNIFORMNOM KRETANJU STVARNIH IZVORA SVETLOSTI U ODNOSU NA PROMATRAČA JE POGREŠNA!

Na osnovu ovakvih pretpostavki, a to znači nedovoljno strogo, aljkavo - dakle nenaučno stvorena je grandiozna Specijalna teorija relativnosti

Ovde se s punim pravom može postaviti pitanje: Sa kojih to izvora svetlosti smo istraživali brzinu svetlosti bili to ogromni vasionski izvori ili bilo koji terestrički makroizvor. Svi su sastavljeni od elementarnih izvora koji se ne kreću uniformno.

3. Rešenje
Svaki elementarni izvor u toku jedne oscilacije prolazi kroz skup inercijalnih sistema koji je ograničen ekstremnim vrednostima brzina elementarnog izvora u odnosu na neki ravnotežni položaj. Pri bilo kojoj brzini odnosno pri prolazu kroz bilo koji inercijalni sistem iz tog skupa elementarni izvor može da emituje elementarnu svetlost. Ta svetlost ima brzinu c u odnosu na taj trenutni inercijalni sistem elementarnog izvora.
Svaki realan izvor svetlosti sastavljen je od ogromnog broja elementarnih izvora od kojih svaki emituje svoju elementarnu svetlost pri nekoj svojoj brzini odnosno pri prolazu kroz neki drugi ili isti inercijalni sistem.
Prema tome svetlost je višestruka, t.j. postoji SKUP SVETLOSNIH SPEKTARA koji se međusobno razlikuju po brzini rasprostiranja u odnosu na bilo koji referentni sistem. Granice tog skupa određene su i zavisne od ekstremnih brzina elementarnih izvora.

4. Zaključak
U svim dosadašnjim eksperimentima koji su imali za cilj određivanje vrednosti brzine svetlosti nije utvrđena ta vrednost nego je utvrđeno šta može ljudsko oko.
Ispitivali smo ustvari svojstvo oka i našli da ono može da detektuje samo onu svetlost koja u odnosu na njega ima brzinu c. Bilo kako da se krećemo uvek u odnosu na naš inercijalni sistem postoji neka svetlost koja ima brzinu c. Ta svetlost je u našem inercijalnom istemu detektabilna.Bilo je iluzorno očekivati da ćemo uz pomoć bilo kakvog eksperimenta detektovati svetlost drukčije brzine jer jednostavo to ne može oko.

Znam da će biti mnogo pitanja, ako ih ne postavite vi ja ću, jer ima zaista još mnogo razumnih pitanja.

Osnovni problem konstantnosti brzine svetlosti može se protumačiti jednom jedinom rečenicom:

SVETLOST JE VIŠESTRUKA A NAŠE OKO STROGO SELEKTIVNO!



_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 02.02.2006. u 07:46 GMT+1]}

A kako se zvuk detektuje iako mu brzina prostiranja zavisi od kretanja prijemnika u odnosu na izvor?

To onda više nije svetlost, nego nešto drugo. Svetlost je po definiciji deo elektromagnetnog spektra. Naravno da postoje i druge vrste talasa u prirodi, ali se ne yovu svetlost, nego imaju yasebna imena. No, da se sve ovo ne bi svelo na terminološku raspravu, zovi ti elektromagnetno zračenje kako god hoćeš, ali činjenica je da postoji barem jedno prostiranje u prirodi čija brzina ne zavisi od uzajamnog kretanja izvora i prijemnika, a to nikako ne može da se uklopi u Galilejeve transformacije i Njutnove temelje fizike.

Zovi ti konstantu c brzinom prostiranja elektromagnetnih talasa u vakuumu, ali objasni zašto se elektromagnetni talasi u vakuumu prostiru uvek istom brzinom, nezavisno od uzajamnog kretanja izvora i prijemnika.

Inače, u onom misaonom eksperimentu je zaključak da je početak štapa prešao kraći put nego njegov kraj dobar, ali tu ne vidim nikakvu protivrečnost. Takođe, imaj na umu da inercijalni i ubrzani (neinercijalni) sistem referencije nisu ravnopravni u STR, kao što nisu ravnopravni referentni sistemi čije uzajamno kretanje nije ravnomerno pravolinijsko.

---

Koje (kakve) sekunde ?


crvene




i plave


:)

---

Odgovor Nedeljku

Upoređenje svetlosti sa zvukom nije na mestu. Zvuk i svetlost su dve fenomenološki različite prirodne pojave. Zvuk je titranje materijalnog medijuma i ne može se prostirati tamo gde tog medijuma nema t.j. u vakuumu. Ali ajde...da ti pokažem da i sa zvukom može da bude slično.
Ti verovatno znaš šta je šum. Šum je skup svih tonova koji se čuju istovremeno. Zamisli da umesto ušiju imaš rezonantne viljuške koje mogu biti pobuđene samo jednom određenom visinom tona t.j. jednom određenom frekvencijom materijalnog medijuma. Ti ćeš čuti samo taj ton i nijedan drugi. Ako se krećeš bilo kojom uniformnom brzinom u odnosu na izvor šuma opet ćeš čuti taj isti ton jer uvek postoji frekvencija koja rezonuje sa viljuškom. Zaključak bi bio da izvor šuma emituje uvek isti ton bez obzira na tvoje kretanje!
Naše oko je specifičan «rezonator». Njegove mogućnost su ograničene i frekvencijom svetlosnih talasa i njihovom brzinom. Što se tiče frekvencije to znamo jer sa drugim uređajima možemo detektovati i infracrvenu i ultraljubičastu svetlost, a što se tiče brzine sad znamo i to. Ni jedan detektor elektromagnetskih talasa nije detektovao talase koji nisu elektromagnetski što je samo po sebi razumljivo, ali ne zato što takvi talasi ne postoje nego zato što se između takvih talasa i tih detektora ne može ostvariti interakcija.
Ti kažeš «to onda nije svetlost nego nešto drugo». To isto bi kazao i neuk čovek za infracrvene i ultraljubičaste zrake. To jeste svetlost i može se detektovati samo kad u odnosu na promatrača ima brzinu c. Ovde nas može pomiriti samo eksperiment principijelno drukčiji od svih do sada izvedenih i to takav koji će onemogućiti razne «gimnastike» relativista. Uskoro ću da ga predložim.
Ja elektromagnetske talase ne imenujem nikako drukčije nego tako. Odakle ti takva konstatacija?
Kako možeš govoriti o brzini svetlosti u odnosu na vakuum? (ili u odnosu na prostor)
Brzina svetlosti nije nezavisna od kretanja između izvora i prijemnika, ali se može detektovati samo kada u odnosu na prijemnik ima brzinu c. U svakom inercijalnom sistemu se vidi samo ona svetlost koja u odnosu na taj inercijalni sistem ima brzinu c.
Otuda i sledi pogrešna konstatacija da se svetlost prostire uvek istom brzinom.
Što se tiče mojih misaonih eksperimenata na onaj prvi nisi odgovorio uopšte (tu verovatno treba teža gimnastka), a na drugi si odgovorio ono što te nisam pitao. Pročitaj pitanja!
Za «neravnopravnost» (valjda misliš na nejednakost) inercijalnih i neinercijalnih referentnih sistema svi znamo i bez STR. To nije ni otkriće ni neki poseban «specijalitet» te teorije.
Ali u STR se upravo govori o uniformnom kretaju - to ja nisam izmislio.
Molim te da mi objasniš šta podrazumevaš pod «terminološkom» raspravom.
Ja ovu raspravu smatram suštinskom koja treba da ustanovi podatke koji odgovaraju stvarnosti pa tek onda da ih analiziramo kvantitativno.

To što sam napisao je bio moj odgovor na tvoju izjavu

Radi se o tome da druga rečenica ovog citata nema nikakve veze sa prvom. Talasi čija brzina prostiranja zavisi od brzine uzajamnog kretanja prdajnika i prijemnika se takođe može detektovati, mogu im se meriti faza frekvencija brzina itd.


Nisu mi poznate takve zvučne viljuške. One zvučne viljuške koje možeš naći u školskim kabinetima za fiziku se pobuđuju svakim treperenjem vazduha kao medijuma.


Navodim kao primer izmišljeni dijalog između dbe osobe. Recimo da se raspravlja o nekakvom Y-zračenju, koje nije elektromegnetne prirode.

A: To je svetlost, ali ne elektromagnetne prirode.
B: To nije svetlost, jer je svetlost po definiciji deo elektromagnetnog spektra.
A: Ma i to je svetlost.
B: Ne, ne. To nikako nije svetlost.

To je rasprava bez ikakvog sadržaja. Y-zrake zovi kako hoćeš. Bitan je sadržaj. Upotreba termina "svetlost" za Y-zračenje neće doneti ništa novo, kao što ni upotreba termina "kupus" u istu svrhu neće dovesti do novih saznanja. Zbog toga nema nikakve potrebe upotrebljavati standardne termine u nestandardnim značenjima. Ako je svetlost definisana kao deo elektromagnetnog spektra od infracrvenog do ultraljubičastog, onda nemoj druge pojmove zvati tim imenom, već ih imenuj nekako drugačije.

Iz tog razloga me ne zanima kako imenuješ elektromagnetne talase, već da li prihvataš da se oni prostiru u vakuumu uvek istom brzinom koja ne zavisi od uzajamnog kretanja izvora i prijemnika ili ne. Ne zanima me šta misliš o nekom tamo Y-zračenju. Meni je dovoljnon da postoji barem jedno prostiranje čija brzina ne zavisi od kretanja posmatrača. Zanima me kako to objašnjavaš.

Takođe, ja nigde nisam pomenuo kretanje u odnosu na vakuum, već kretanje u vakuumu, pošto se elektromagnetno zračenje u sredini koja nije vakuum prostire manjom brzinom nego u vakuumu.

---

Nisam nigdje naletio na ovakvu hipotezu koju je izložio
Dane,pa ću je uslovno smatrati originalnom.Ljepše
izgleda od one poznate hipoteze profesora Beckmana
koji je tvrdio da je nosioc EM talasa lokalno gravitaciono
polje.
Ukratko kako sam ja shvatio hipotezu:
Izvor zrači spektar frekvencija i talasnih dužina,a prijemnik
reagira samo na one kojima je umnožak "f"*"l"=c.!!!
OK.Neda se mjriti pa se neda ni oboriti ova tvrdnja.
Ako hipoteza vrijedi onda nevalja STR a ni GR.
Ako se pokaže da postoji "f"*"l">c ,a da se izmjeriti,onda
ne valja ni ovo.
--------------------
Neka astronomska mjerenja ne idu u prilog ovoj hipotezi.
Svjetlost kroz vodu bi se možda i dalo nekako smuljati.
Navešću to kad Dane izloži način provjere svoje teorije,
pa da vidimo kako on to uklapa.



_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 03.02.2006. u 01:28 GMT+1]}

---

Postojala je hipoteza da svako telo nosi sa sobom svoj lokalni etar, ali je oborena nekim astronomskim posmatranjima. Ne znam tačno kojim, to će Cybernoid II i Milan Milošević bolje znati. Ostala je hipoteza da postoji univerzalan etar u odnosu na koji se kreću sva nebeska tela, i ta hipoteza je oborena Majklson-Morlijevim eksperimentom, osim ako Zemlja nije konstantan centar univerzuma.

STR i OTR su potvrđene masom drugih eksperimenata. STR objašnjava eksploziju atomske i hidrogenske bombe i rad nuklearne elektrane. GR objašnjava rad GPS uređaja, skretanje Merkurovog perihela, produžavanje vremena poluraspada ubrzanih čestica, daje kvantitativno najtačnija predviđanja savijanja svetlosti u gravitacionom polju Sunca i da ne nabrajam više. Ko bi negirao STR i GR, morao bi da objasni sve ono što su te teorije objasnile. Ja ne mislim da su te teorije apsolutna istina, ali smatram da su svakako tačnije i opštije od klasične mehanike. Kao što je jednom klasična mehanika bila zamenjena tačnijom i oppštijom teorijom, jednom će se i GR zameniti tačnijom i opštijom, kada ne bude više funkcionisala. Za sada je izdržala sve eksperimentalne provere u granicama tačnosti računa i merenja.

Ako se neki fotoni ne mogu detektovati, to jest ne interaguju sa ostatkom materije, onda oni u suštini i ne postoje. Šta me briga za čestice koje ne utiču ninašta. Takva teorija nije falsificibilna, pa samim tim ni naučna. Ako ja i bez njih mogu da računam i teorija mi funkcioniše, onda me one ne zanimaju. Ako dve teorije daju ista predviđanja svih eksperimenata, onda to nisu dve teorije, nego dve slike iste teorije. Jedino što mene zanima je koja je eksperimenatalna razlika između teorije sa tim česticama i GR. Drugačije ne vredi raspravljati.

No, i dalje ostaje da nerelativisti odgovore na moje pitanje

---

Odgovor Nedeljku

Napisao si: “To je bio moj odgovor na tvoje pitanje”

Kakav je to odgovor kad jednu prirodnu pojavu objašnjavaš sa drugom?

Napisao si: “Talasi čija brzina prostiranja zavisi od brzine uzajamnog kretanja prdajnika i prijemnika se takođe može detektovati, mogu im se meriti faza frekvencija brzina itd.”

Ko je tvrdio suprotno? I ona svetlost koja ima veću ili manju brzinu od vrednosti c može se detektovati, ali uz uslov da se između nje i prijemnika ostvari brzina c. Radi se o tome da se svaka moguća detekcija može ostvariti samo pod određenim uslovima. Ti ne možeš čuti ni zvučne talase koji su ispod ili iznad granice čujnosti za naše uvo, ali ih možeš čuti ako se u odnosu na izvor zvuka krećeš takvom brzinom zbog koje će se frekvencija tih talasa u odnosu na uvo promeniti (Dopler) tako da ta frekvencija bude u granicama čujnosti. To su isti talasi ali ih naše uvo može detektovati samo pod određenim uslovima.

Napisao si: ”Nisu mi poznate takve zvučne viljuške. One zvučne viljuške koje možeš naći u školskim kabinetima za fiziku se pobuđuju svakim treperenjem vazduha kao medijuma.”

Ti vrlo dobro znaš šta sam hteo da kažem. Pogledaj malo akustiku - zvučnu rezonanciju.
“Terminološku” raspravu si dobro objasnio. Hvala. Zaboravio si, međutim, onu moju rečenicu koja glasi:
“Ovde nas može pomiriti samo eksperiment principijelno drukčiji od svih do sada izvedenih i to takav koji će onemogućiti razne «gimnastike» relativista. . .»

Napisao si: “Ako je svetlost definisana kao deo elektromagnetnog spektra od infracrvenog do ultraljubičastog . . .”

Ovo nije tačno! Ovo nije definicija svetlosti nego definicija VIDLJIVE SVETLOSTI. Postoji i ultraljubičasta i infracrvena svetlost koje za naše oko nisu detektabilne, ali to nije nikakav OSNOV DA IH PROGLASIMO NEPOSTOJEĆIM. I njih takođe možemo detektovati pod određenim uslovima t.j. ako se prema njima krećemo takvim brzinama (opet Dopler) zbog kojih će infracrvena svetlost pocrveniti, crvena požuteti, žuta pozeleniti,zelena poplaviti, plava preći u ljubičastu a ljubičasta u ultraljubičastu koju nećemo videti, obrnuto od ovog se dešava ako se od izvora udaljavamo. I ovde je uslov za detekciju infracrvene i ultraljubičaste svetlosti BRZINA promatrača u odnosu na izvor. Nadam se da se ovde slažemo!

Kada sam ja rekao da svetlost koja ima drukčiju brzinu od vrednosti c u odnosu na neki inercijalni sistem nije detektabilna u tom sistemu jer ne ispunjava uslov detektabilnosti tebi to smeta iako je i ovde brzina svetlosti u odnosu na promatrača uslov za detekciju.
Dakle ti brzinu promatrača u odnosu na izvor negde prihvataš kao uslov za detekciju a negde ne.

Kad se radi o tvom dominantnom pitanju koje glasi:
“Iz tog razloga me ne zanima kako imenuješ elektromagnetne talase, već da li prihvataš da se oni prostiru u vakuumu uvek istom brzinom koja ne zavisi od uzajamnog kretanja izvora i prijemnika ili ne. Ne zanima me šta misliš o nekom tamo Y-zračenju. Meni je dovoljno da postoji barem jedno prostiranje čija brzina ne zavisi od kretanja posmatrača. Zanima me kako to objašnjavaš.”

Smatram da ne postoje nikakvi talasi čija brzina prostiranja ne zavisi od inercijalnog sistema njihovog izvora. Izvor (elementarni) je u pravom smislu nosilac svoje emisije. Ako bi bilo tako da brzina bilo kakvih talasa “u vakuumu” ne zavisi od inercijalnog sistema izvora onda bi se “u vakuumu” mogao definisati dominantni nepokretni koordinatni sistem i bilo bi moguće govoriti o kretanju u odnosu na prostor.

Da i ja tebi postavim jedno fundamentalno pitanje: Ko bi sada vršio eksperimente kojim bi ispitivao zavisnost brzine svetlosti od “uniformnog” kretanja između izvora i promatrača a da se ne upita kako ili čime će to učiniti.

I još nešto!
Napisao si “…ne zanima me šta misliš…, … šta me briga za …”

Gospodine Neđo ovde se ne radi o TEBI ni o tome šta tebe zanima a šta ne. Te fraze nisu umesne kao što ni odgovori radi odgovora nemaju svrhe. Mislim da treba da budeš malo strožiji prema sebi. Svi smo mi na kraju krajeva s jedne strane barijere a priroda sa svojim zagonetkama s druge.

Ispred nas sada postoji SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (STR) i moja pretpostavka o SKUPU SVETLOSNIH SPEKTARA (SSS). Jedna sigurno ne odgovara stvarnosti. To se može samo eksperimentalno utvrditi. (naravno i logički ako su protivrečnosti očigledne)

Odgovor Milanu

Ti si shvatio o čemu se radi.
Ako je u nekom inercijalnom sistemu f • l < > c onda nema detekcije u tom sistemu
ili ako brzinu nekog svetlosnog spektra u odnosu na makroizvor označimo sa vi ,
a relativnu brzinu između promatrača i makroizvora sa v (pozitivnom se smatra brzina v koja je u smeru prostiranja spektra) onda da bi se ostvarila detekcija u inercijalnom sistemu promatrača mora biti

vi - v = c

Ovaj izraz predstavlja uslov za ostvarenje detekcije.
Kad govorimo o izvoru svetlosti uvek moramo imati na umu da je to skup elementarnih izvora koji se ne kreću uniformno. Može se sa izvesnom rezervom govoriti i o inercijalnom sistemu makroizvora, ali tu rezervu u ovom principijelnom razmatranju možemo zasad zanemariti.
Tebi se omače pa na jednom mestu ovu moju pretpostavku nazva teorijom. Znam da je to bilo slučajno. Meni stvarno ne pada na pamet da je zovem teorijom sve dok se ona eksperimentalno ne dokaže, zato sam smislio tri eksperimenta koji će nedvosmisleno potvrditi ili opovrći ovu pretpostavku. Zaista nije važno da li će rezultati tih eksperimenata biti protiv STR ili protiv moje pretpostavke, protiv nauke sigurno neće biti.


_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 03.02.2006. u 18:57 GMT+1]}

Sprečo, na

odgovorio si sa

i ja sam tada prestao da polemišem sa tobom. Nemoj me više prozivati, a neću ni ja tebe.

---

E ovo mi se sviđa.Važno je imati svoje mišljenje.I mijenjati ga ako treba.A ne samo
slušati "autoritete" i papagajski ponavljati njihova mišljenja.To se zove dogma.

---

Prihvatam i ja svaki sistem jedinica mjere (koji ti predložiš) uz uslov da znamo tačno šta koja jedinica mjere znači i da taj sistem jedinica mjere ne protivuriječi matematičkim, fizičkim i geometrijskim pravilima (svima istovremeno).
Pokušao sam ti ukazati na „ne dilatirane sekunde“ u c ∙1m/s i v∙1m/s i „dilatirane sekunde“ u Ajnštajnovom t'∙1s' = t₀∙1s/γ , (γ = „relativistički faktor“) , te ukazati na pitanje dimenzioniranja veličine c∙(1m/s)∙t'∙(1s') = ct'∙1m i v(1m/s)∙t'(1s') = vt'∙1m , gdje dimenzioniraš „dilatiranu“ i „ne dilatiranu“ sekundu (farbali ih mi u plavo ili crveno), što nije u skladu ni sa matematičkim ni sa fizičkim, ni sa geometrijskim zakonitostima (pravilima).
Prethodna (izbrisana, zbog „štamparskih greški“) poruka bila je namijenjena ukazivanju na logiku iskaza: c-brzina svjetlosti u vakumu je konstantna , ili v-brzina ISR u vakumu je konstantna i ne zavisna od kretanja izvora, referentnog sistema, posmatrača, načina računanja („viđenja“), posrednog ili ne posrednog eksperimentalnog posmatranja.
Brzina vrapca neće se promijeniti ako mi promijenimo pravac, brzinu ili smjer kretanja, ali se hoće promijeniti nešto drugo....( i ne za vrapca, ali da za nas i zbog nas).
Dane, pitanjem (u odnosu na koju tačku štapa) koji se kraj štapa više skraćuje prihvataš „kontrakciju dužina“ u pravcu kretanja (vidi se to i iz onog „on se više udebljao“) , ja ne prihvatam , zvali mi to „Ficđžeraldovo“ ili „Lorencovo“ skraćivanje dužina. Takođe, talasna dužina elektromagnetnog prostiranja u vakumu: λ₀ = c∙T₀ = c/f₀ = .... neće se promijeniti zbog promjene (brzine ili smjera) „našeg“ kretanja, ali se hoće promijeniti „naše opažanje“ (naše viđenje) talasne dužine i frekvencije. To ne znači da elektromagnetna kretanja mijenjaju talasnu dužinu ili frekvenciju, već se mijenja nešto drugo (u zavisnosti od našeg posmatranja i viđenja jedne te iste fizičke stvarnosti). Slažem se sa konstatacijom da je naše oko isprogramirano da vidi određenu fizičku pojavu pod određenim fizičkim uslovima i da će pojedine talasne dužine vidjeti drugačije u zavisnosti od naše relativne brzine u odnosu na brzinu prostiranja talasa. Logika fizičkih sadržaja u ovoj oblasti mnogo je šira i složenija od Ajnštajnovog tretiranja u STR. Po pitanjima relativnosti Albert Ajnštajn je (po mom mišljenju) bio prilično površan i ne precizan.

Logika je u pitanju!